Godinama nakon što se povukao sa mesta šefa Evropske komisije, Žan-Klod Junker se i dalje sastaje sa lobistima i stranim diplomatama u Berlemontu, sedištu izvršne vlasti EU u Briselu. Redovno razgovara sa svojom naslednicom Ursulom fon der Lajen, što sugeriše da bi Junkerovi gosti mogli da pokušaju da ga iskoriste kao tajna vrata ka vlasti. Sam Junker kaže za platformu za istraživačko novinarstvo "Prati novac" (Follow The Money - FTM) da je „imun“ na takav uticaj.
Ovaj članak za jedan minut
Šta je novo?
Bivši predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker i dalje ima kancelariju u sedištu EU u Briselu, gde redovno prima visoke goste. Među njegovim posetiocima su strane diplomate iz zemalja van EU i bivši komesari koji su kasnije postali lobisti.
Najmanje jedna strana država, Kazahstan, javno je nagovestila da je Junker ponudio svoju pomoć u vezi sa trgovinskim pitanjima na jednom takvom sastanku. Junker negira da je to učinio, ali nije vodio nikakav zapisnik sa ovog – niti bilo kog drugog – sastanka.
Junker ne mora da vodi beleške sa tih poseta, što pokreće zabrinutost u pogledu transparentnosti.
Do nedavno, Komisija je saopštavala da Junker ima petogodišnji ugovor kao neplaćeni „specijalni savetnik“. Nakon zahteva za komentar o pravilima EU koja ograničavaju mandat specijalnog savetnika na najviše dve godine, Komisija je tiho promenila datum isteka ugovora na veb stranici. Zatim je saopšteno da je bivši predsednik uvek radio po dvogodišnjim ugovorima, ali je odbila da učini njegove ugovore dostupnim.
Zašto je ovo važno?
Pravila o transparentnosti za evropske komesare trebalo bi da spreče neprimeren uticaj lobista. Ta pravila se ne odnose na specijalne savetnike poput Junkera.
Međutim, Junker redovno razgovara sa svojom naslednicom, predsednicom Ursulom fon der Lajen, i drugim aktuelnim komesarima. Njegovi posetioci bi mogli da pokušaju da iskoriste svoj pristup Junkeru kao tajna vrata do vlasti, kažu stručnjaci za FTM.
Junker je za FTM rekao da je „imun“ na uticaj. Stručnjaci za pravo EU su skeptični u vezi sa tom tvrdnjom. Oni ističu da čak i da je to slučaj, ono što izgleda kao alternativni put do vlasti bi i dalje poslalo pogrešnu poruku javnosti.
Kako je ovo istraživano?
FTM je podneo više zahteva za pristup dokumentima, intervjuisao Žan-Kloda Junkera i dobio pristup ličnom spisku sastanaka.
ARHIVA PPNS
Kako bi promovisala kontroverzni rudarski projekat u Srbiji, multinacionalna grupa Rio Tinto je, izgleda, uložila značajne napore u lobiranje u Berlinu.
Dana 19. jula 2024. godine, komesar EU Maroš Šefčovič potpisao je sporazum sa srpskom vladom koji bi trebalo da otvori put projektu rudarstva litijuma u dolini Jadra.
RIO TINTO LOBIRAO U BERLINU ZA SRPSKI LITIJUMU, U SRBIJI HOĆE I BAKAR
Bilo je tipično briselsko vreme. Malo iznad tačke smrzavanja, delimično oblačno, malo kiše. Kazahstanski ambasador Margulan Bajmuhan uputio se ka evropskoj četvrti belgijske prestonice.
Bajmuhan je bio na putu ka zgradi Berlejmon Evropske komisije 3. decembra 2021. godine. Samo nedelju dana ranije, predsednik Kazahstana Kasim-Žomart Tokajev posetio je istu zgradu u obliku krsta kako bi razgovarao sa predsednicom Komisije Ursulom fon der Lajen.
Ali, ambasador nije bio tamo da se sastane sa fon der Lajen ili njenim osobljem.
Umesto toga, kazahstanski diplomata je došao da vidi bivšeg šefa izvršne vlasti EU Žan-Kloda Junkera, koji je predao vlast tačno na taj dan dve godine ranije.
Godinama kasnije, Junker i dalje održava sastanke u sedištu izvršne vlasti EU.
„Navikao sam se na ovu zgradu“, rekao je o Berlemontu tokom telefonskog intervjua za FTM. „Imam mnogo prijatelja, bivših saradnika [i] kolega u ovoj kući. Kada premijeri ili bivši komesari dolaze u Brisel, žele da se sastanu sa mnom. Najlakše je imati kancelariju u Komisiji.“
Od decembra 2019. godine, on je takozvani specijalni savetnik izvršne vlasti EU. U tom svojstvu, on redovno viđa fon der Lajen.
Svake nedelje putuje tamo iz Luksemburga i prenoći. U svojoj pomalo neorganizovanoj kancelariji – papiri razbacani po sobi, knjige prevrnute na policama – na osmom spratu, on dočekuje političare, lobiste i novinare.
Ono što bi izazvalo čuđenje u drugim delovima sveta – Džo Bajden koji nastavlja da održava sastanke u Beloj kući čak i nakon što je napustio funkciju – omogućeno je zahvaljujući jednoj nejasnoj poziciji koju je Junker stvorio tokom svog mandata u Komisiji, a zatim i sebi obezbedio.
Do sada je nabrojao više od 70 visokoprofilnih posetilaca, od diplomata iz zemalja van EU do bivših komesara koji su postali lobisti. Sam Junker se hvali time što redovno razgovara sa fon der Lajen i drugim komesarima.
„Ovo bi moglo biti problematično“, rekla je Emilija Korkea-aho, profesorka evropskog prava i zakonodavnih studija na Univerzitetu Istočne Finske, koja se fokusira na lobiranje. Ona se brine da bi njegovi posetioci mogli da pokušaju da utiču na politiku EU kroz zadnja vrata sastajući se sa Junkerom.
„Ovi ljudi koji žele da ga vide očigledno žele nešto od njega“, kazala je.
Dok su aktuelni komesari i visoki državni službenici dobili stroga uputstva da budu transparentni u vezi sa sastancima sa lobistima, takva pravila se ne odnose na Junkera.
To znači da bivši predsednik gotovo da se ne suočava sa ikakvom kontrolom zbog onoga o čemu razgovara kada se sastaje sa lobistima i diplomatama, što što izaziva zabrinutost stručnjaka.
Politička životinja
„Junker je ona vrsta političke životinje koja nikada ne može prestati da bude politička“, rekao je Danijel Sarmijento, advokat i profesor prava EU na Univerzitetu Komplutense u Madridu, koji je objavio studiju o Junkeru. „Zaista ga ne vidim kako samo ide kući i igra karte sa prijateljima“.
I zaista, Junker može da se osvrne na dugu političku karijeru.
Od jula 1984. godine bio je član luksemburške vlade skoro tri decenije, često zauzimajući više funkcija istovremeno.
Bio je premijer Luksemburga od 1995. do 2013. godine. Kao ministar finansija, bio je prvi predsednik - nije bio lak zadatak koji je uključivao vođenje ministara finansija evrozone kroz napete sastanke tokom finansijske krize 2009. godine.
Za Junkera, ostanak u politici nije bio predmet rasprave, čak ni nakon što je napustio poziciju šefa izvršne vlasti EU.
„Dobio sam mnogo ponuda za posao, od banaka, od kompanija. Odbio sam sve te predloge... Uvek sam smatrao da za bivšeg predsednika Komisije nije zgodno da prihvata plaćene poslove u industriji ili bankarskom sistemu“, rekao je Junker.
Nije onda iznenađenje što je rano skovao planove kako da ostane.
Mesec dana pre nego što je napustio funkciju, 30. oktobra 2019. godine, Junker je predsedavao sastankom sa svojim kolegama, takozvanim kolegijumom komesara.
Prema zapisniku, tadašnji evropski komesar Ginter Etinger, zadužen za ljudske resurse, predložio je - „u dogovoru“ sa Junkerom - da bivši predsednici Komisije dobiju petogodišnji ugovor kao neplaćeni specijalni savetnici.
Odluka je „stupila na snagu odmah“ - dato je zeleno svetlo.
Izgleda da je time Komisija prekršila sopstvena pravila. Junker je dva puta dobio petogodišnji ugovor iako pravila o specijalnim savetnicima propisuju maksimum od dve godine.
Tek prošle godine, Komisija je ponovila da je Junker dobio još jedan petogodišnji ugovor, a donedavno je veb-sajt pokazivao da njegov trenutni ugovor ističe 2029. godine.
Ali, ubrzo nakon što je FTM poslao pitanja Komisiji o tom pitanju, izvršna vlast EU je tiho promenila svoju veb stranicu kako bi taj datum prilagodila na novembar 2026. godine.
Portparol Komisije Balaš Ujvari rekao je za FTM da je proces „u potpunosti u skladu sa odgovarajućim zakonskim okvirom“ i da je Junker zapravo radio po nizu dvogodišnjih ugovora. Međutim, Komisija je odbila da ih objavi.
Produženje za 2024. godinu je odobreno „kako bi institucija duže imala koristi od njegovog stručnog znanja“.
Junker je rekao da nema pojma o bilo kakvoj promeni u trajanju svog ugovora.
„Ja sam u rukama Komisije. Ja ne odlučujem“, rekao je Junker.
Sastanci sa premijerima
Dok Junker izjavljuje da je zauzet sastancima sa ljudima, u intervjuu je proveo više od dva minuta nabrajajući pojedinačna imena ljudi koje je upoznao u svojoj ulozi specijalnog savetnika. Nije jasno šta on zapravo radi kada ih dočekuje.
On, na primer, insistira da je izuzetno aktivan.
„Nisam lenj kada sam u Briselu“, rekao je za FTM.
Zvanično, njegova uloga specijalnog savetnika je jednostavno „bivši predsednik Evropske komisije“, ali nije lako utvrditi šta to podrazumeva.
Kada je FTM formalno zatražio od Komisije dokumenta vezana za njegovu ulogu specijalnog savetnika, izvršna vlast EU je identifikovala samo 28 imejlova – od kojih nijedan, kako je navedeno, ne može da objavi zbog razloga privatnosti.
Međutim, ono što je jasno jeste da je tokom godina ugostio desetine gostiju: prema spisku koji je njegov asistent podelio sa FTM, Junker se sastao sa najmanje 74 osobe za pet godina.
Među njegovim gostima bili su i ambasadori Kine i Tunisa, kao i Bajmuhan iz Kazahstana.
Dan nakon sastanka u Berlemontu u decembru 2021. godine, kazahstanska ambasada u Briselu objavila je saopštenje za javnost u kojem je pohvalila sastanak i sugerisala da je, barem za kazahstansku vladu, sastanak sa Junkerom bio važan diplomatski potez.
Junker i ambasador Bajmuhan razgovarali su o „perspektivama saradnje“, navodi se u saopštenju za štampu, uključujući „investicije između Kazahstana i Luksemburga“.
U saopštenju za štampu iz Kazahstana se takođe insinuira da je predložio da iskoristi svoju moć kao luksemburški političar.
„Gospodin Junker je predložio aktivnu saradnju sa Luksemburgom u trgovinskoj i ekonomskoj sferi“, navedeno e u saopštenju, dodajući da se Junker „sa velikom toplinom seća dugogodišnjeg ličnog prijateljstva“ sa prvim predsednikom Kazahstana Nursultanom Abišulijem Nazarbajevim.
Junker je negirao da je dao bilo koju od ovih izjava. Ambasada Kazahstana u EU nije odgovorila na zahtev za komentar.
Iskra Kirova, direktorka za zastupanje u Evropi i Centralnoj Aziji organizacije Hjuman rajts voč, rekla je da je zabrinuta što se Junker sastaje sa ambasadorom i da se nije uverila da su njegove reči u skladu sa spoljnom politikom EU.
„Prilika za fotografisanje poput te može se vrlo lako zloupotrebiti unutar zemlje“, rekla je Kirova. „Postoje veoma ozbiljne zabrinutosti u vezi sa slobodom izražavanja, slobodom medija i sposobnošću civilnog društva da funkcioniše“.
Njena organizacija i Evropski parlament su više puta pozivali institucije EU da se u svim razgovorima sa Kazahstanom fokusiraju na stanje ljudskih prava.
Junker je priznao da nije razgovarao o stanju ljudskih prava u Kazahstanu sa ambasadorom Bajmuhanom.
Ipak, insistirao je da sa svojim gostima razgovara samo o evropskim poslovima.
„Ljudi koje viđam nikada ne pokušavaju da me gurnu u ćošak kako bi me naterali da postupam po njihovim uputstvima. Razgovaram sa njima kao što razgovaram sa novinarima. Potpuno je isto“, rekao je.
Junker je dodao da je „imun“ na uticaje.
Istraživač lobija Korkea-aho je odbacila ovaj argument.
„Niko nije imun na uticaje“, rekla je.
U sličnom duhu, profesor prava EU Sarmijento je rekao da nije ni važno da li su na Junkera u krajnjoj liniji uticali ljudi koje je upoznao ili ne – ono što je važno jeste kako to izgleda.
„Problem nije koliko ste imuni“, rekao je Sarmijento. „Problem je u tome što ako se sastajete sa lobistom u prostorijama komisije, to će pokrenuti pitanja i poslati pogrešnu poruku. Možda jeste imun, ali ljudi to ne znaju“.
ARHIVA PPNS SAVET EVROPE USVOJIO KONVENCIJU KOJA "MENJA PRAVILA IGRE U ZAŠTITI ŽIVOTNE SREDINE" KROZ KRIVIČNO PRAVO
Nedostatak transparentnosti
Nedostatak transparentnosti čini to pitanje još više zabrinjavajućim za posmatrače.
Samo oni koji su bili u prostoriji mogu da prate šta su kazahstanski diplomata i Junker zapravo razgovarali u to vreme.
To je zato što, dok sadašnji komesari i visoki državni službenici moraju da poštuju stroga pravila transparentnosti u vezi sa sastancima sa lobistima, isto to se ne odnosi na Junkera. On ne mora da vodi zapisnike sa sastanaka. I nije.
To znači da nema evidencije o tome kada se sastao sa nekoliko lobista, na primer, ili drugih diplomata.
Među posetiocima u Berlemontu bio je i njegov bivši komesar Ginter Etinger, prema spisku koji je podelio asistent. Nakon što je napustio mesto komesara, Etinger se brzo okrenuo lobiranju. Nemački političar desnog centra stekao je niz klijenata, od duvanske kompanije Filip Moris do kineske kompanije brze mode Šein.
Junker je takođe imao nekoliko sastanaka sa Filom Hoganom „između 2019. i 2024.godine“. Nije jasno da li su se svi sastanci odigrali tokom Hoganovog mandata kao komesara ili je Irac posetio Junkera i nakon što je postao lobista. Godinu dana nakon što je izbačen iz Komisije zbog kršenja pravila o COVID-19, 2021, Hogan je osnovao sopstvenu konsultantsku firmu za lobiranje, a ubrzo je postao strateški savetnik advokatske firme za lobiranje DLA pajper.
Ni Hogan ni Etinger nisu odgovorili na zahtev za komentar.
„Ovi sastanci ili telefonski pozivi koje imam nisu zabeleženi u posebnim beleškama, jer su to razgovori, kako bih mogao reći, između bivših kolega i između prijatelja“, rekao je Junker za FTM.
Bez njegovog vođenja zapisnika sa sastanaka nije jasno da li su Junkerovi sastanci doveli do stvarnih promena politike u Berlemontu.
Sam Junker umanjuje svoj uticaj unutar komisije.
„Niko ne prima uputstva od bivšeg predsednika komisije“, rekao je.
O fon der Lajen je rekao: „Ne dajem joj savete u smislu da bih joj preporučio određenu vrstu ponašanja. To nije deo mog posla. Ja odgovaram na pitanja.“
I uprkos svojoj tituli specijalnog savetnika, on zapravo nije davao savete, rekao je.
„Ne dajem konkretne savete o konkretnim pitanjima koja se razmatraju.“ Dakle, on nije savetnik fon der Lajen? „Nisam. Ja sam njen prijatelj.“
Tehnički, on je savetnik Pjotra Serafina, komesara zaduženog za ljudske resurse, rekao je, dodajući da smatra da je njegova titula ionako „prilično besmislena“.
Nije jasno koliko često se zapravo sastaje sa fon der Lajen. Dok je Junker rekao za FTM da se sastaje sa fon der Lajen otprilike svaka tri meseca i da je češće telefonira, portparol komisije Ujvari je bio nejasniji.
Fon der Lajen je imala telefonske razgovore i sastanke sa Junkerom „tokom njegovog prvog mandata“ kao specijalnog savetnika, rekao je Ujvari, očigledno implicirajući da njih dvoje nisu bili u kontaktu otkako je njegov ugovor obnovljen u septembru 2024. godine.
Na pitanje da li to znači da od tada nisu razgovarali, rekao je: „Postoje redovni kontakti između predsednice fon der Lajen i gospodina Junkera u njegovom svojstvu specijalnog savetnika ’bivšeg predsednika’. Komisija ne komentariše takve interakcije.“
Takođe je rekao da je bilo sastanaka „i spontanih susreta između bivšeg predsednika Junkera i članova Kolegijuma“, ali je odbio da otkrije detalje.
Prema Junkerovom spisku, bivši predsednik se sastao sa holandskim političarem i komesarom za klimu Vopkeom Hekstrom, bivšim poslanikom EU i aktuelnim komesarom za poljoprivredu Kristoferom Hansenom, bivšim šefom EU za trgovinu, a sada šefom ekonomije Valdisom Dombrovskisom, i aktuelnim komesarom za trgovinu Marošem Šefčovičem, između ostalih.
ARHIVA PPNS
„Zapravo ne znamo koliko je Junker moćan i uticajan“, rekla je Korkea-aho. „Svi ovi ljudi žele da se sastanu sa njim. To ukazuje da on može da iskoristi izvesnu moć“.
Čak i veoma kratka interakcija može biti dovoljna za unapređenje određenih interesa, kazala je Korkea-aho, koja je sprovela opsežno istraživanje dinamike lobiranja.
„Ne morate da vodite dug razgovor. Možete samo da kratko popričate u liftu. S obzirom da je on svake nedelje u Berlemontu, to će se sigurno dešavati češće. On je tamo gde se dešava radnja“, zaključila je Korkea-aho.
Piter Tefer
Izvor: FTM, 21. 8. 2025.
Obrada: Prviprvinaskali.com
STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLIPRVI PRVI NA SKALI FB STRANA, TVITER, INSTAGRAM, TREDS
PODRŽI PPNS!
MIHAJLO PUPIN
ARČIBALD RAJS
Komentara: 0