Kako bi promovisala kontroverzni rudarski projekat u Srbiji, multinacionalna grupa Rio Tinto je, izgleda, uložila značajne napore u lobiranje u Berlinu.
Dana 19. jula 2024. godine, komesar EU Maroš Šefčovič potpisao je sporazum sa srpskom vladom koji bi trebalo da otvori put projektu rudarstva litijuma u dolini Jadra. Tadašnji nemački kancelar Olaf Šolc takođe je prisustvovao samitu u Beogradu, zajedno sa predstavnicima automobilskih kompanija Mercedes i Stelantis.
Bilateralni odnosi
U još uvek neobjavljenim odgovorima na pitanja poslaničke grupe stranke Levica (Die Linke), nemačka vlada je 21. maja otkrila da je Rio Tinto imao šest razgovora sa nemačkim zvaničnicima pre događaja u srpskoj prestonici, neke lično, a druge putem video konferencije ili telefona.
Prema odgovorima, Šolc je lično primio generalnog direktora kompanije Rio Tinto Jakoba Štausholma u Berlinu u septembru 2023. godine. Kancelar se takođe sastao sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u junu 2022. godine i razgovarao sa njim o sporazumu o litijumu telefonom u maju 2024. godine.
ARHIVA PPNS GENERALNI DIREKTOR RIO TINTA JAKOB ŠTAUSHOLM IZNENADA PODNOSI OSTAVKU
„Predani rad“
Projekat doline Jadar ima za cilj da obezbedi litijum za proizvodnju baterija za električna vozila, ali se suočio i sa kritikama zbog ekoloških rizika za podzemne vode. Ipak, sadašnja predsednica nemačke Zelene stranke, Franciska Brantner, igrala je važnu ulogu u pripremi za ceremoniju potpisivanja u Beogradu.
Kao parlamentarna državna sekretarka u tadašnjem Ministarstvu ekonomije, kojim su upravljali Zeleni, učestvovala je na pet sastanaka u vezi sa inicijativom za litijum, pokazuju novoobjavljeni vladini odgovori. Ona nije učestvovala samo u dva razgovora sa generalnim direktorom kompanije Rio Tinto, već i u tri sastanka sa Vučićem u septembru 2022, februaru 2023. i februaru 2024. godine.
Srpski predsednik je lično pohvalio zelenu političarku na konferenciji za novinare održanoj u Beogradu 19. jula zbog njenog „predanog rada“.
Savest
Brantnerova nije odgovarala na pitanja. Prošlog avgusta je najavila da litijum u Srbiji treba „proizvoditi samo ekološki prihvatljivim procesima“. Šarlot Nojhauzer, nemačka poslanica iz redova levice, sada ju je optužila da samo „umiruje zelenu savest“.
Među kritičarima sporazuma EU-Srbija su stručnjaci iz nemačke fondacije Hajnrih Bel, koja je povezana sa Zelenom strankom. Uticajni tink-tenk koji finansira nemačka vlada, Stiftung Wissenschaft und Politik (SWP), takođe je nedavno upozorio na rizike povezane sa sporazumom o litijumu.
„S obzirom na godine nazadovanja u pogledu vladavine prava i ograničen napredak u pregovorima o pristupanju Srbije EU, EU mora zadržati mogućnost povlačenja podrške projektu Jadar“, napisala su trojica autora izveštaja SWP-a u martu.
PRILOG PPNS KONFERENCIJA ZA NOVINARE KANCELARA U SRBIJI - LITIJUMSKI SPORAZUM: JAČANJE PROSPERITETA IMIRA NA ZAPADNOM BALKANU, 19. 7. 2024.
Rio Tinto hoće i srpski bakar: Novi direktor može ključan za budućnost istoka Srbije
Rio Tinto traži novog direktora posle iznenadne ostavke Jakoba Štausholma, a izbor novog će najverovatnije zavisiti od toga koliko je budući menadžer biti agresivan u pogledu nalaženja bakra kojeg je sve manje. Manje je poznato da upravo na projektima bakra, Rio Tinto Dunav Exploration sarađuje već duže vreme sa Kinezima u Boru, gde je nedavno i nađena nova količina ovog metala.
„Rio Tinto Exploration Dunav d.o.o. trenutno ne poseduje dozvole za istraživanja minerala u Srbiji, te u skladu sa tim ne sprovodimo aktivnosti na terenu. Međutim, mi razmatramo sve potencijalne prilike za istraživanje ležišta bakra kako u Srbiji, tako i u širem geografskom regionu. Kao neoperativni partner u saradnji sa kompanijom Zijin Mining učestvujemo u istraživanjima minerala u određenim delovima istočne Srbije,“ navodi se na sajtu kompanije u Srbiji. Grupacija Rio Tinto je u aprilu 2018. godine osnovala Rio Tinto Exploration Dunav d.o.o. kompaniju osnovanu za sprovođenje istraživanja minerala, dok je ranije osnovana Rio Sava Exploration isključivo povezana sa razvojem ležišta Jadar.
Ali napomene iz finansijskog izveštaja Rio Tinto Exploration Dunav iz 2023. godine daju nam drugačiju sliku.
„Društvo se bavi aktivnostima istraživanja mineralnih resursa, a na osnovu odobrenja Ministarstva energetike u nameri da po završetku istraživanja osnuje rudnik“. Ovu informaciju je prvi objavio magazin Forbes u decembru prošle godine.
Lako se može desiti da u narednim godinama Srbija postane pravo malo bojno polje i to globalnih razmera, u trci za srpski bakar. Država, osim strategije da proda stranim investitorima prava na eksploataciju ili cele rudnike, nije se u skroije vreme bavila ključnim resursima u zemlji. Umesto toga na izvozu dobro zarađuju već prisutne rudarske kompanije.
ARHIVA PPNS BROJ ANGAŽOVANIH RUDARSKIH INSPEKTORA MRE: U 2020. I 2021. PO DVA, U 2022. SAMO JEDAN, U 2023. I 2024. TEK PO TRI
Ostavka i bakarni naslednik
U vezi same ostavke Štausholma, Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da u velikim korporacijama to ništa ne menja stvari, pa ni strategiju. Prema njegovom mišljenju velike firme prave ozbiljne planove na 20 godina, a „ne mi ko mi što pravimo od danas do sutra“.
Rio Tinto je iznenadio investitore prošle nedelje kada je kompanija objavila da će generalni direktor Štausholm podneti ostavku kasnije ove godine nakon što bude imenovan naslednik. Nije naveden razlog za taj potez.
Jedan izvor upoznat sa situacijom rekao je za Rojters da je odbor poslednjih meseci održao sastanke o sukcesiji uz pomoć firme za regrutovanje rukovodilaca MWM Consulting, proveravajući interne kandidate, uključujući Bolda Batara, Sajmona Trota i Džerouma Pekresa, dok je istovremeno tražio i eksterne lidere.
„Sledeća generacija velikih rudarskih lidera moraće biti agresivnija od prethodne. Ima manje bakra i moraće da preuzmu veće rizike da bi ga dobili“, rekla je Rojtersu jedna osoba koja se bavi konsultacijama za imenovanja visokih rukovodilaca u industriji.
Rudarski gigant je usred promene generalnog direktora u kritičnom trenutku, jer je potraga za bakrom ključna zbog potražnje za njegovom upotrebom u višestrukim tehnologijama, uključujući veštačku inteligenciju i prelazak na čistu energiju, prenosi Rojters.
ARHIVA PPNS NAJVEĆE NALAZIŠTE LITIJUMA NIJE U REGIONU LOZNICE I JADRA, VEĆ NA ISTOKU ZEMLJE, U PREDELU BORA I MAJDANPEKA
Bakar je ključan
Profesor Savić kaže i da je nedavno otkrivena nova količina bakra i zlata u blizini Čukaru Peki rudnika u Boru koji vode kinezi. Prema izveštajima medija Ziđin Majning Grupa objavila je da je otkrila ukupno identifikovane rezerve bakra iznose 2,81 milion tona sa prosečnim sadržajem od 1,87 odsto, dok rezerve zlata iznose 92 tone sa prosečnim sadržajem od 0,61 grama po toni sirove rude. Takođe postoji i „značajan potencijal za dalja geološka istraživanja“. Za sada nije jasno da li je Rio Tinto deo ovog projekta sa Ziđinom, jer je prema pisanju Nedeljnika, novootvorena firma Malka Golaja Mining 95 odsto u vlasništvu Ziđin Majning, dok je suvlasnik sa pet odsto kapitala kineska kompanija Sino-Zijin Resources, koja je u okviru Ziđin grupe zadužena za geološka istraživanja.
S obzirom da je opšta potraga za bakrom, a da ga u Srbiji očigledno ima, nije isključeno da se Rio Tinto neki način uključi u ove operacije u regionu.
Fitch agencija je u martu promenila prognozu za cenu bakara za ovu godinu sa 8.500 na 8.800 dolara po toni. Trenutno se bakar kreće oko 9.492,7 dolara po toni na svestkim berzama sirovina.
„Pretpostavke o povećanoj ceni bakra za period 2025-2027. odražavaju čvrsto uravnoteženo globalno tržište bakra na kraći i srednji rok zbog i dalje rastuće potražnje iz Kine, iako je tempo rasta usporen na 2-3 odsto godišnje, sa 7 odsto u 2023. godini. Potrošnja rafinisanog bakra u Kini čini skoro 60 odsto globalne potražnje. SAD preispituju svoje strategije energetske tranzicije, što može povećati regionalne razlike“, kažu ekonomisti Fiča.
Predsednik SAD Donald Tramp je uveo i carinske tarife za bakar u maju, pa nije isključeno da će ove cene imati još jednu korekciju u ovoj godini.
„Postoje ti retki metali oko kojih se sada otima svet i koji će biti sve bitniji u budućnosti. Ali postoje i ti klasični, bakar je jedan od njih. Sa metalim koji se tako dugo koriste, oni nikada neće proći, mogu biti samo manje ili više interesatni i to se vidi po ceni. Srbija je imala 1988. godine 140 000 tona proizvodnje bakra i cena je tada bila oko 11.000 – 11.500 evra“, podseća Savić.
U Srbiji će se najverovatnije i voditi bitka oko bakra i to svetskih razmera, a pitanje je ko će nastaviti da kopa i izvozi ovdašnji bakar – Kinezi ili australijsko-britanski konzorcijum.
Iz kompanije Rio Tinto u Srbiji, tačnije Jadar Media Tima, stigao je odgovor da kompanija ostaje ovde i nastavlja sa razvojem projekta Jadar.
„Promene u rukovodstvu su deo redovnog poslovanja u kompanijama ove veličine. Odlazak dosadašnjeg izvršnog direktora neće imati nikakav uticaj na projekat Jadar. Rio Tinto ostaje posvećen odgovornom pristupu u razvoju ovog projekta u skladu sa svim zakonskim procedurama i najvišim standardima zaštite životne sredine. Ne očekuju se nikakve promene u pogledu strateškog pravca kompanije,“ rekli su iz Jadar Media Tima.
*Tekst je ažuriran u poslednjem pasusu odgovorima iz lokalne kancelarije Rio Tinta u Srbiji
Foto; prilog: Bundesregierung
Izvori: FTM; Nova Ekonomija
ARHIVA PPNS SAVET EVROPE USVOJIO KONVENCIJU KOJA "MENJA PRAVILA IGRE U ZAŠTITI ŽIVOTNE SREDINE" KROZ KRIVIČNO PRAVO
STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLIPRVI PRVI NA SKALI FB STRANA, TVITER, INSTAGRAM, TREDS
PODRŽI PPNS!
MIHAJLO PUPIN
ARČIBALD RAJS
Komentara: 0