U Srbiji uveliko teče intenzivna medijska ofanziva stranih i domaćih zagovornika Rio Tinta i "obustavljenog" projekta Jadar. To prouzrokuje, pre svega, da se čuju i glasovi nepristajućih suparnika - stručne i zainteresovane javnosti. Uz to, najavljuju se i dešavanja, kao što je protest koji u Loznici 19. jula prvi put združeno organizuju meštani Loznice, Šapca i Valjeva. To su gradova koji će biti najdirektnije ugroženi ukoliko se ovaj i slični rudarski projekti sprovedu, a neki već jesu tokom faze istraživanja litijuma - curenjem bušotina.

Predstavljamo stavove i reagovanja, hronološki.

Najpre je krajem prošle nedelje (12. jula) uočen "talas" u kojem su posredstvom Tanjuga (Telegrafa), NIN-a i Blica javnost "zapljusnuli":

• Predrag Mijatović - zamenik direktora Geološkog zavoda, javnosti odavno prepoznatljiv kao pristalica projekta Rio Tinta;
• Dinko Knežević - predstavljen samo kao profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u penziji, ali je zapravo reč o pouzdanom dugogodišnjem saradniku Rio Tinta, što on izjavom i potvrđuje;
• Florijan Anderhuber - direktor za energiju i klimu u Evropskom udruženju za rudarske industrije, metale i minerale "Juromajns", čiji je član i Rio Tinto, što je još jedna interesna povezanost sa temom 

Zagovornik Mijatović

Iako dolazi iz geodetske institucije, Mijatović se bavio ekonomskim kategorijama:

- Nije tu samo korist direktno od prodaje, od eksploatacije, nego ima tu i raznih uslužnih delatnosti koje će se razviti uz ovu primarnu. Tu će raditi nekoliko hiljada radnika, onda transporti robe, materijala, opremu za taj rudnik. U zavisnosti od potreba, tu će se dalje razvijati te delatnosti, a jedna od glavnih stvari će biti što će se broj nezaposlenih drastično smanjiti, rekao je Mijatović za Tanjug, a preneo Telegraf.

Mogao je i ekološkim aspektima - zagađenjem, ugrožavanjem životne sredine (kao i  javnog zdravlja), usled pomenute eksploatacije, transporta...., ali nije.

Mijatović je i prošle godine afirmisao ovaj projekat, posredstvom Demostata, za koji je, upitan o uticaju eksploatacije kritičnih sirovina na životnu sredinu, kazao da "uticaj, naravno, postoji, ali da nije preterano agresivan, jer se ti procesi rade planski i pod kontrolom, dok EU ima veoma visoke ekološke kriterijume za takvu vrstu eksploatacije. Najveći problem po životnu sredinu je prerada rude nakon otkopavanja, kada je treba preraditi ili u neki koncentrat ili u metal", istakao je tada Mijatović.

Zagovornik Knežević

Knežević je nešto kasnije istog dana za NINrekao da su studije za rudnik litijuma završene i da su javno dostupne na sajtu kompanije Rio Tinto.

- Mi smo završili studiju izvodljivosti otvaranja rudnika i sve ostalo. To je sad u ministarstvu i treba da se dobije eksploataciono pravo. Studija uticaja na životnu sredinu koja je vrlo važna, razume se, završena je i za rudnik i za deponiju otpada, kao i za fabriku koja će tamo raditi. Međutim, zaustavljeno je sve onom odlukom da više ne važe doneseni elementi, naglasio je Knežević.

"Mi smo" - rekao je ovaj penzioner-saradnik, pa je tim prvim licem množine potvrdio da ne nastupa profesorski, sa neutralne pozicije, već kao saradnik investitora koji plaća studiju, a to je Rio Tinto (ćerka firma Rio Sava).

Kneževićevo ime nalazi se u više strateških dokumenata Rio Tinta, a jedan je predstavljen i na portalu PRVI PRVI NA SKALI 2022. godine - Studija izvodljivosti podzemne eksploatacije ležišta litijuma i bora Jadar. Studiju je izradio Rudarsko-geološki fakultet novembra 2020, a investitor je bila ćerka-firma Rio Tinta u Srbiji Rio Sava eksploreišn sa sedištem u Beogradu. U timu kojim je rukovodio prof. dr Nikola Lilić, na spisku projektanata nalazio se i Knežević zadužen za "pripremu mineralnih sirovina".


Zagovornici Anderhuber i Obradović

Blic je tog dana bio zadužen za "miks" stavova stranog i domaćeg zagovornika Rio Tinta.

- Projekat Jadar u Srbiji može drastično smanjiti zavisnost Evrope u celini od litijuma, dok istovremeno stvara lokalnu dodatnu vrednost, i sve to primenom najboljih dostupnih tehnologija za rudarenje i preradu. Ovo ne samo da podstiče geopolitičku autonomiju evropske tranzicije, već jača veze između EU i Srbije, stvara radna mesta i dodatnu vrednost za Srbiju, i promoviše vrhunske tehnologije, obezbeđujući vodeću poziciju za odgovorne i održive rudarske tehnologije - naveo je Florijan Anderhuber, kako ga je predstavilo srpsko glasilo, direktor za energiju i klimu u Evropskom udruženju za rudarske industrije, metale i minerale Juromajns, mada na njihovom sajtu stoji da je zamenik direktora u tom resoru. 

Sličan stav, kako je naglasio Blic, ima i Darko Obradović iz "Centra za stratešku analizu". On je već "čuven" po studiji "Uticaj litijuma na stratešku bezbednost Srbije" iz 2023. godine, u kojoj je naveo da "Srbija ima šansu da postane važan akter u globalnom lancu snabdevanja i partner u velikoj tehnološkoj tranziciji". Studiju su predstavili recenzenti prof. dr Ilija Životić (narodni poslanik SNS-a 2020. godine, izabran preko Šapićeve liste) i prof. dr Ratomir Antonović, potpisnik podrške za listu "Aleksandar Vučić - Srbija ne sme da stane" 2023. godine.

Zagovornici Orlić, Hil, Đurić i Marinković

Obradović je o kritičnim sirovinama govorio iste godine na konferenciji "Dani Amerike" održanoj u Narodnoj Skupštini, u organizaciji Kongresa srpsko-američkog prijateljstva (KSAP) koju su otvorili tadašnji predsednik Narodne Skupštine Vladimir Orlić, ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil, ambasador Srbije u SAD Marko Đurić i osnivač KSAP prof. dr Vladimir Marinković.

Orlić ostaje upamćen kao predsednik Narodne skupštine koji je dozvolio da "nestane" Narodna inicijativa Saveza ekoloških organizacija Srbije (SEOS) i saboraca za razmatranje donošenja zakona o trajnoj zabrani istraživanja, prerade i eksploatacije minerala koji u sebi sadrže litijum i bor.

Hil se takođe ne zaboravlja kao latentni zagovornik projekta Jadar. Pored ostalog, izjavio je da Rio Tinto nije samo običan rudarski projekat jer će imati veze sa modernom ekonomijom, kako pokušava da o tom pitanju sarađuje sa Vladom Srbije i da se SAD trude da podrže Rio Tinto, koji je delom, iako ne u potpunosti, američka kompanija.

Đurić je kao ambasador Srbije u SAD govorio da Beograd ne može da odustane od mogućnosti korišćenja onih resursa koji mogu da Srbiji pomognu da napravi stratešku razliku u ekonomiji, kao što je iskopavanje litijuma.

- Ja na sastancima u Vašingtonu govorim o litijumu, informišem da Srbija ima litijum, ona ima 11 odsto od ukupnih svetski istraženih rezervi litijuma, izjavio je Đurić 2023. godine u emisiji "Pravi ugao" na RTV-u.

Marinković je među onima koji su dobijali medijski prostor za objave tzv. autorskih tekstova, poput onog u "Republici" gde je naveo:

- Treba otvoreno reći da svima njima nije problem ni litijum ni bilo koje druge kritične sirovine već pokušavaju da dezinformacijama i svojom propagandom mašinerijom uruše Vučića kao lidera zemlje koja je zacrtala i vodi samostalnu politiku i koja se ne libi da izrazi svoj stav i brani pozicije svog naroda i svoje vitalne nacionalne interese. 

Ova Đurićeva izjava je, uzgred, proizvoljna i odražava koliko je njegov pristup temi u okvirima propagande, a ne činjenica. Tih "11 odsto" je u ravni nagađanja Aleksandra Antića (2015), Aleksandra Vučića (2020), prof. dr Vladimira Simića, Zorane Mihajlović, SNS-a i Milice Čubrilo Filipović (2021) - koja su se kretala od 10 do čak 20 odsto, ali ih sve demantuje sam Rio Tinto objavom Studije izvodljivosti u kojoj je zapisano da Srbija ima tek 1MT litijuma spram 80MT identifikovanih mineralnih resursa litijuma u svetu, o čemu smo pisali pre četiri godine.

ARHIVA PPNS STUDIJA IZVODLJIVOSTI JADAR: MINERALNI RESURSI LITIJUMA U SVETU - 80MT, U SRBIJI - 1MT

"Neutralni" Juromajns

Juromajns (Euromines) je "glas evropske rudarske industrije, metalnih ruda i industrijskih minerala", piše na sajtu ove grupacije. Tu je još istaknuto: "Naš glavni cilj je da promovišemo odgovorne industrijske prakse i da odrazimo adekvatno razmatranje rudarstva u kreiranju politika EU".

Dalje piše da "zastupa velike i male kompanije i podružnice u Evropi i drugim delovima sveta", pa je uz nacionalne rudarske federacije, pobrojano i 15 direktnih članova-kompanija, među kojima je i Rio Tinto, i 17 pridruženih članova. 

Njihov počasni predsednik izvršnog odbora Mark Račovides gradio je karijeru u kanadskoj rudarskoj kompaniji Dandi  - angažovanoj u Srbiji na Homoljskim planinama, kao i Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD).

Zanimljivo je da u Srbiji postoji direktna veza između Rio Tinta i Dandija, a to je preduzeće Avala rizorsiz. Još 2016. Avala je sa Rio Tintom imala sporazum o zajedničkom razvoju projekta. Avala se saglasila da Rio Tinto stekne do 75 odsto udela u istražnoj licenci Lenovac i da učestvuje u troškovima istraživanja, pisala je Nova.rs 2021. godine. Dozvola za taj projekat pokrivala je 132 kvadratna kilometra na lokaciji 170 kilometara jugoistočno od Beograda.

ARHIVA PPNS IMAMO PROBLEM - AKADEMIK SLOBODAN VUKOSAVIĆ

Zagovornik Kronig

Pre tri dana talasu se priključio već pomenuti Demostat, koji nekako nikad ne izostaje kad ima nešto da se kaže kroz kampanju u korist projekta Jadar.

Svoj prostor je ovoga puta otvorio za Metjua Kroniga, koji je predstavljen kao američki politikolog i strateg, trenutno potpredsednik Atlantskog saveta i profesor na Odeljenju za vladu u Školi za spoljne poslove na Univerzitetu Džordžtaun.

Demostat je objavio da je dobio "potvrdu" od Koniga "da se jedno od najvećih i najkvalitetnijih nalazišta litijuma u Evropi nalazi u Srbiji, ali da je oko tog projekta plasirano mnogo dezinformacija, stigme i straha i da je po tom pitanju društvo duboko polarizovano". Još je preneo da Kronig "smatra da Srbija treba da bude srećna što poseduje te resurse, ekonomski, geopolitički i bezbednosno važne jer su ključni i mogu biti izvor prihoda i zaposlenja ne samo u rudarenju već i u preradi".

- Upozorio bih da je Kina već investirala u Srbiji. Iskustvo pokazuje da ti projekti često ne donose obećane koristi. Infrastruktura koju Kina gradi često nije kvalitetna. Znam da se ovde dogodila tragedija sa kineskom železničkom stanicom koja se srušila. Takođe, kineske kompanije često ne poštuju ekološke standarde koje mi imamo na Zapadu. Dolazi do zagađenja. Često se loše ophode prema radnicima, dovode kineske radnike umesto da zapošljavaju lokalno. Na kraju, domaćini često ne dobiju ono što su očekivali. Zato, kada razmatrate pitanje litijuma, dobro razmislite pre nego što dozvolite kineskim firmama pristup tim nalazištima – selektivno je posavetovao Kronig.

On se ustremio na Kineze - s pravom, pokazuju i primeri iz Srbije - ali nije se osvrnuo da brojna nepočinstva Rio Tinta (deo navodimo u nastavku članka). 

Nije poznato da li se ovaj savetodavac obratio i samom vrhu australijsko-britanskog rudarskog giganta čiji su vodeći akcionari upravo Kinezi. Podsećamo, prošlog leta preneli smo podatak Forbsa da je još od 2008. godine Čajnalko najveći akcionar kompanije Rio Tinto. Veća ulaganja sprečena su zbog skandala ove kompanije u Australiji 2020. godine.

Sadržaj Demostata je, razume se, distribuiran do medija, pa su tako ovo veličanje litijuma kao "kritične sirovine" i projekta Jadar preneli i mediji koji ne slove za "režimske": N1, Danas, 021, Cenzolovka...

Inače, Kronig je, pored ostalog, bio angažovan i u Pentagonu, pa je svakako upoznat sa tamošnjim planovima da se ojačaju zalihe retkih minerala, kobalta i litijuma kako bi se smanjila dugoročna zavisnost od Kine, pisao je Rojters. Paradoksalno, Pentagon je za potrebe svojih rezervi retke minerale kupovao upravo od Kine.

Prepoznatljiv je i po "doslednosti" u visokoj politici: 2016. našao se među potpisnicima pisma "Nikad Tramp", kao pristalica Marka Rubija, ali je potom "zažalio", pa je onda branio spoljnu politiku Trampove administracije.

Evroatlantski i trilateralni zagovornici

Inače, Atlantski savet Srbije (ASS) osnovan je kao NVO 2001. godine čiji su osnivači "pošli od uverenja da je uključivanje Srbije u evroatlantske integracije u njenom najboljem nacionalnom interesu", te je obećan "uporan rad na uključivanju u evroatlantsku zajednicu".

ASS važi za zvaničnog prijatelja srpske Trilaterale koja je na posebnoj stranici svog sajta to i predstavila. Na podužoj listi uticajnih imena koja pripadaju ogranku ove organizacije u Srbiji nalaze se: Aleksandar Nikolić (jedan od osnivača SNS), Ljubiša Rakić (1933-2022), Tahir Hasanović, kao i Jelisaveta Karađorđević, Željko Mitrović, Zorana Mihajlović, Marko Blagojević, Miodrag Stojković, Goran Svilanović, Bojan Kostreš, Miloljub Albijanić i Nenad Borovčanin. Tu su i Jovo Bakić, Darko Tanasković, Marko Čadež, Vladan Atanasijević, prof. dr Milan A. Dimkić, dr Dragana Đermanović, dr Slavenko Grgurević, Vladimir Čupić, dr Marko Selaković... - objavio je portal PRVI PRVI NA SKALI početkom 2024. godine.

Zagovornik Kreg

Ove nedelje se oglasio još jedan lobista, američki ambasador Džon B. Kreg, njegov kanal za plasiranje autorskog teksta bio je briselski Juronjuz, sadržaj je prenela Beta, a preuzeo dnevnik Danas.

Kroz prizmu tradicionalne netrpeljivosti prema još jednoj sili sa istoka - Rusiji, Kreg je najpre konstatovao da "Srbija u dolini Jadra ima veliko nalazište litijuma i mogla bi da bude najveći evropski snabdevač sirovinom ključnom u proizvodnji baterija".

Potom je naveo "da se Putin možda nadao da će se dokopati ogromnih rezervi litijuma u Srbiji" ne konkretizuju kojim metodama, kroz koji projekat, na kom delu teritorije Srbije koja nalazišta litijuma na više lokacija, ne samo u dolini Jadra.

Još je pomenuo i protest u Beogradu "zbog straha od štete po životnu sredinu u dolini Jadra" i nastavio: "Mnogi od okupljenih tada su mahali zastavom kombinovanih ruskih i srpskih boja".

I u ovom napisu ima neodumica: zašto autor prećutkuje, a svakako je obavešten, da su iz iste te Rusije aktuelni protesti nakon tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine u kojoj je stradalo 16 osoba, okarakterisani kao "obojena revolucija", da je o tome u Moskvi govorio čak i srpski patrijarh Porfirije.

ARHIVA PPNS SPORNA ZAKONITOST 60 PROJEKATA "STRATEŠKIH" ZA EU, MEĐU KOJIMA JE I "JADAR"

 

Zagovornici Mikać i Gajić 

Talas zagovaranja Rio Tinta zahvatio i dnevnik Blic, i to dva dana zaredom. Nije bio dovoljan članak "Nova geopolitička mapa sirovina: Srbija na strateškoj raskrsnici", već je osvanuo i "Strateški projekti EU - održiva i bezbedna ulaganja od rude do baterija".

Ovoga puta, perjanice su bili Nemanja Mikać, osnivač i izvršni direktor subotičke kompanije ElevenEs i "ekonomski analitičar" Mihajlo Gajić, predsednik Libertarijanskog kluba (Libeka) i urednik portala Talas. Govorili su da se "Srbija zahvaljujući bogatstvu litijuma uključila u stratešku igru", kako će "razvoj litijum industrije može doneti značajnu ekonomsku korist, nova radna mesta i jačanje pozicije", da "Evropska investiciona banka ulaže u rudarenje kritičnih sirovina sa strateškom podrškom", te da "finski projekat Keliber predviđa eksploataciju litijuma uz finansiranje zelenim kreditima".

Koje god boje da su krediti, Srbija im ne odoleva, kao zemlja kojoj od 2019. godine javni dug konstantno raste, a slično se dešavalo i od 2008. godine. Prema javno dostupnim podacima Uprave za javni dug pri Ministarstvu finansija, javni dug je na kraju maja ove godine iznosio 38,8 milijardi evra (44 odsto BDP-a). Država duguje 27,2 milijarde inostranstvu, a oko 11,5 milijardi evra domaćim poveriocima.

Posredstvom agencije Tanjug, Mikać se juče našao u objavama Politike i Radio-televizije Vojvodine sa, što je sigurno - sigurno, identičnim naslovom: "Srbija može da postane ključni akter u evropskom lancu vrednosti za proizvodnju baterija".

I on se predstavlja kao neutralan, ali je reč o tržišno zainteresovanom poslovnom čoveku koji je u "Palati Srbija" prisustvovao potpisivanju memoranduma o namerama o iskopavanju litijuma u projektu "Jadar". Tada je u ime svoje firme potpisao pismo o namerama sa izvršnim direktorom kompanije "EIT Inoenerdži" Dijegom Pavijom i izvršnim direktorom kompanije "Inobat" Marijanom Bočekom.

Njegov interes je potpuno legitiman, ali je potrebno da se nazove svojim imenom - u cilju istinitog i potpunog informisanja javnosti.

Druga strana medalje Rio Tinta

Baš zbog interesa, ni jednom od ovih zagovornika nije palo na pamet da širu javnost upozna i sa "drugom stranom medalje" ovog rudarskog kolosa. Na primer, sa činjenicom da je 2022. godine Rio Tinto objavio izveštaj o kulturu maltretiranja, uznemiravanja i rasizmu u svojim redovima. Ovo je preneo Rojters, a bilo je u domaćim medijima, pa je nemoguće da je promaklo analitičarima.

Sada već bivši izvršni direktor Rio Tinta Jakob Stausholm rekao je za ovu agenciju da su rezultati bili "uznemirujući" i da će kompanija da primeni svih 26 preporuka iz izveštaja bivše australijske komesarke za polnu diskriminaciju Elizabet Broderik.

- Meni je to dvostruko otvorilo oči. Nisam shvatio koliko maltretiranja postoji u kompaniji, a drugo da je prilično sistemsko – tri pitanja maltretiranja, seksualnog uznemiravanja i rasizma... to je izuzetno uznemirujuće, rekao je Stausholm.

Posetioce portala PRVI PRVI NA SKALI podsećamo na sadržaj od pre tri godine: grupne sesije slušanja za zaposlene Rio Tinto je organizovao na sedam jezika, uključujući srpski, a jedna od lokacija za razgovore bila je i Srbija.

Uzgred, da nije bilo naloga australijskih vlasti, Rio Tinto ne bi ni objavio ovaj izveštaj - ovo je bilo "po kazni".

PRILOG PPNS: REPORT INTO WORKPLACE CULTURE AT RIO TINTO (85 STRANICA)


U koncept zagovaranja projekta Jadar ne uklapa se ni priča o uništavanju aboridžinskog nasleđa od 47.000 godina u klisuri Juukan. Ovaj slučaj je prouzrokovao krupne kadrovske promene u top menadžmentu Rio Tinta.


^{"Snimak skloništa u steni Namuldi, za koje se veruje da je staro desetinama hiljada godina" (Foto: Rio Tinto)}

Ni domaći niti strani zagovornici ne pominju da je i 2023. godine ova korporacija oštetila drevno sklonište, ovoga puta uz rudnik gvožđa u Pilbari u Zapadnoj Australiji, da je Rio Tinto prošle godine bio na na udaru investitora zbog zagađenja vode prodiranjem jalovine, kao i da je na Madagaskaru optužen da je kontaminirao vodene tokove i jezera povišenim nivoima uranijuma i olova, itd, itd...

Kontra talas

Nešto nalik neutralisanju svih iznetih stavova, u Dnevniku TV Nova preksinoć je objavljen prilog u kojem su se oglasili i oni koji nisu iz tabora zagovornika, pre toga se nanovo pokrenuo reditelj Emir Kusturica koji se u više navrata suprotstavljao Rio Tintu, a kao protivnici rudarskih projekata udruženo delovanje najavljuju meštani Loznice, Šapca i Valjeva.

TV-prilog: "Rio Tinto – pretnja koja ne pakuje kofere" 

Prošle godine u ovo doba krenulo je još jedno leto protesta, tenzija i bunta. Prvo su ustali Valjevci, ne dajući da se litijum kopa u njihovom kraju, raširilo se po drugim gradovima jer je postalo jasno da je "tačka na projekat Rio Tinta" bila farsa. Ovog jula čuli smo najave da bi kompanija uskoro mogla da dobije eksploataciono polje, što znači da je sve ono pod zemljom njihovo.

O pretnji koja ne pakuje kofere, Đuro Svilar, reporter Dnevnika na TV Nova.

Dok studenti i građani trgovima i putevima seju klicu slobode, u vreme žetve, ispod žita, oni koji bi da kopaju, ne miruju. Dinko Knežević, profesor Rudarsko-geografskog fakulteta u penziji poručuje: Rio Tinto je na korak da dobije eksploataciono polje, a zahvaljujući litijumu Srbija ima priliku da se vrati na rudarsku mapu sveta.

- Mi smo završili vizibiliti studiju otvaranja rudnika i sve ostalog i to je sad u ministarstvu. Treba da se dobije praktično eksploataciono pravo. To je prva stvar koju vam država kaže, evo vidite ovo polje to je vaše i sad ćete vi u tom polju završavati vaš posao, kaže Dinko Knežević, profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u penziji.

Znači li to da smo korak bliže iskopavanju litijuma u dolini Jadra?

- Kolega govori to kao glasnogovornik Rio Tinta. Neprekidno Rio Tinto zamagljuje celu priču i domaćoj i inostranoj javnosti time da će otvoriti rudnik. Rio Tinto ne može da otvori rudnik. Rio Tinto ne može da kopa dok ne dobije sve što treba. Sa druge strane, samo kopanje te rude ne znači ništa, ta ruda da bi dala svoj doprinos mora da se preradi. Dobije se ruda litijuma i bora koju još niko nikada na svetu nije prerađivao, kaže Vera Dondur, profesor fizičke hemije u penziji.

Advokat Sreten Đorđević, tvrdi da kompanija Rio Tinto nije daleko odmakla u pribavaljanju dozvola za projekat Jadar. Kako kaže, nema dokaza da je urađena studija izvodljivosti za rudarski, prerađivački i deo koji se odnosi na tretiranje otpada. Sa druge strane, ako vizibiliti studija i postoji, ona je urađena suprotno zakonu.

- Vizibiliti studija, odnosno studija izvodljivosti, ne može da se radi po zakonu o rudarstvu bez započetog postupka procene uticaja na životnu sredinu. Ako su sve to radili, a ne sumnjam, jer profesor Knežević je svojevremeno izjavio da je on naplatio sve od Rio Tinta što je radio za njih, onda je on prihvatio na sebe teret odgovornosti da potpuno nezakonito i na štetu prirode i rudarskih potencijala Srbije i građana Srbije radi ovakve stvari, ističe Đorđević.

Dok je Srbija u osmomesečnoj društveno-političkoj krizi, kompanija Rio Tinto, ne časi časa, tvrde žitelji doline Jadra.

- Podneli su zahtev Elektromreži Srbije koji im je izašla u suret i dala im je imena trafostanica 110 kilovolti i to "Jadar 1" i "Jadar 2". Jadar 1 bi bio u vlasništvu kompanije, kompanija je finansijer, a druga stanica bi bila u vlasništvu EMS. Tako da oni ispod radara, ispod žita pokušavaju te neke papirološke stvari da rade, otkriva Zlatko Kokanović, UG Ne damo Jadar.

PRILOG PPNS PREDMET: IMENOVANJE OBJEKTA, 26. 6. 2025.

A pokušano je i trasiranje gasovoda na teritoriji grada Loznice.

- Mi smo zaustavili mašine, radnici su otišli kući, mašine su ostale. Mi smo u 22h otišli, neko je u toku noći zapalio bager, onda su naše članove i ljude koji nisu bili prisutni na toj blokadi privodili i uzimali izjave, pretili ljudima, čak je četvorica članova išla da da bris DNK analizu, kaže Kokanović.

Analizirajući isplativost projekta Jadar, profesorka Dondur ocenjuje da on sem kompaniji Rio Tinto, nikom ne donosi dobro. Evropa će, kako kaže, i dalje od Kine uzimati 34 posto litijuma, od Australije 11 posto, od latinoameričkih zemalja 11 posto, dok sama planira da proizvodi 4, od čega od Jadra očekuje 3 posto.

- To nije nikakva razvojna šansa Srbije. Taj rudnik bi uništio područje Jadra, dosta uticao na čitavu Srbiju, a ekonomske koristi bi bile zanemarivo male ili čak nikakve. Nikakav problem Evropa ne rešava tzv. našim litijumom koji ustvari ne bi ni bio naš. On bi bio litijum i bor Rio Tinta. Građani Srbije i država Srbija ne bi imali skoro nikakvu ekonomsku korist od toga, smatra Dondur.

Upozorava advokat Đorđević na činjenicu da je u januaru 2022. stavljen van snage izveštaj o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu projekta Jadar, bez koga je vraćanje na snagu prostornog plana za područje Jadar iz jula 2024. potpuno nezakonito.

ARHIVA PPNS VLADA UKINULA PROSTORNI PLAN ZA JADAR

- Neka se ne igraju i neka ne vraćaju izveštaj o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu za projekat Jadar, najmanje iz razloga što je u međuvremenu proglašeno zaštićeno prirodno dobro Cer i zbog toga što je to van pravnog života i van pravnog prometa. Ono što oni treba da urade je da pokrenu novi postupak radi dobijanja novog prostornog plana područja posebne namene, kaže Đorđević.

Te strepnje su se rešili bar u Botagiću i to fizički, kada su građani upali u zgradu opštine, izneli lokalnog vođu naprednjaka, a sa njim i planove da se o kopanju i pomisli.

VIDEO PRILOG TV NOVA (5:58)

Ekologija - pravo i bezakonje u Srbiji

Da se stavovi o Rio Tintu u javnom prostoru još bolje izbalansiraju, potrudio se i proslavljeni reditelj Emir Kusturica koji je pokrenuo "kontra talas" u vidu okruglog stola "Ekologija - pravo i bezakonje u Srbiji" održanog na Mokroj Gori 21. i 22. juna ove godine.

Kusturica je imao uvodno obraćanje pod naslovom "Borba za očuvanje prirode i zdravih uslova života", u kojem je najavio da sledi konvencija koja bi trebalo da bude platforma za naučno posmatranje i egzistencijalnu projekciju budućnosti Srbije, odnosno tla na kojem živimo. Javnosti je poručio:

- Vrlo je zdravo da se sučelite sa svim podacima koji govore o tome koji je stepen zagađenja i šta bi bilo ako bi Rio Tinto uspeo da se ugnezdi u Jadru.

Ovo je lista učesnika i njihovih tema:

1. prof. dr Nenad Kostić - "Kako prozreti propagandu i prezreti propagandiste"
2. prof. dr Ratko Ristić - "Srpski izbor: između suverenosti i neokolonijalne potčinjenosti"
3. dr Jagoš Raičević - "Strategija zaštite životne sredine"
4. dr Goran V. Đorđević - "Izmene sistemskih zakona u Republici Srbiji - jedan prilog derogaciji suvereniteta"
5. Aleksandar Jovanović - "Ekološki aktivizam"
6. Vladan Glišić – "Zloupotreba ekologije u političke svrhe"
7. prof. dr Dragan Petrović - "Ekologija i privreda, ’strane investicije’, kao neokolonijalni model"
8. Sreten Đorđević - "Projekat Jadar i problemi nezakonitosti državne uprave u okviru tog projekta"
9. Jelena Pavlović - "Neustavnost zakonskih propisa u oblasti rudarstva i geoloških istraživanja"
10. prof. dr Igor Radošević – "Rudarenje litijuma u Srbiji"
11. prof. dr Goran Roglić - "Problemi industrije i životne sredine"
12. prof. dr Vladimir Pavićević – "Kvalitet površinskih voda Srbija"
13. prof. dr Gordana Subakov Simić - "Eutrofikacija površinskih voda kao posledica antropogenog zagađenja u Srbiji"
14. prof. dr Dragan Povrenodić - "Planiranje tehnologije i prečišćavanje otpadnih voda na rudarskim objektima"
15. Milenko Bata Jovanović - "Kvalitet vazduha u Srbiji"
16. prof. dr Aleksandar Đikić - "Rudničke jalovine i njihova rekultivacija"
17. prof. dr Nebojša Marković - "Uloga vinogradarsko-vinarske proizvodnje u očuvanju ekologije i zaštiti zemljišnih resursa"
18. prof. dr Duško Kuzović - "Prostorno planiranje i urbanizam u očuvanju životne sredine"
19. dr Milica Tomašević - "Ekocid u ratu i miru"
20. prof. dr Aleksandar Ćorac - "Zdravstvene i ekološke posledice višedecenijskog radarenja olova i cinka"
21. prof. dr Danica Grujičić - "Kliničke posledice zagađenja životne sredine"

Kusturica je prošle godine već objavio trodelni serijal o Rio Tintu:

• "Mi znamo da je Rio Tinto zavio pola planete u crno"
• "Da znamo šta nas čeka u Srbiji"
• "Korporacije duboko zadrle u sve pore države"

Tada je istakao da je narod dovoljno uplašen i da neće odustati od ideje ”Rio Tinto Marš sa Drine”, kao i da to nije slogan smišljen u leglu obojenih revolucija nego ljudi koji žive na Drini.

Kusturica je tada zaključio:

- Jer on je krenuo u odbranu svojih interesa koji nisu mali: vazduh, voda, hrana, privatno vlasništvo. Taj narod ne može biti identifikovan kao neprijatelj svoje države. Dakle narod oseća da gubi sve. A čovek koji tako oseća uvećava svoju destruktivnu moć, pa se stopi u mističnu masu. Šta ta masa radi znamo iz svoje nesrećne i veličanstvene prošlosti.

Protest protiv Rio Tinta u Loznici 19. jula

Uz naučnike, stručnjake i javne ličnosti, protiv projekta Jdar su i pobunjeni građani, poput udruženja "Ne damo Jadar" koje je sinoć najavilo protest protiv Rio Tinta u Loznici zakazan kod Gimnazije za subotu 19. jul od 20 časova.

Prenosimo njihovo obraćanje javnosti u celini.

"U senci studentskih protesta koji traju više od osam meseci, vlast i ozloglašena kompanija Rio Tinto nastavljaju da sprovodi projekat Jadar kao da se ništa ne dešava. Oglašavali smo se s vremena na vreme i ukazivali na pojedine korake koje je pomenuta koalicija sprovela, ali očigledno nedovoljno glasno.

Lokalna vlast, umesto da rešava nagomilane komunalne probleme kao što je nedostatak vode za piće ili gradska deponija, lobira za rudnik, targetira neistomišljenike i širi laži preko svoje mreže organizacija, kvaziudruženja i pojedinaca.

Studenti su nas pozvali da se organizujemo, ali nam se čini da mi to nismo uradili na pravi način i da ne sarađujemo dovoljno čak ni sa gradovima koji su nam prirodno i geografski bliski. Stoga će ovaj protest biti inicijalna kapisla za pokretanje koordinisanih akcija u Loznici, Šapcu i Valjevu, gradovima koji su ugroženi rudarskim projektima.

PS: Od komentara kao što su ’Neće kopati’ ili ’Podrška’ i sličnih nema vajde. Izađite i stanite rame uz rame sa nama koji smo već pet godina na ulici jer nam vreme curi i ako ništa ne preduzmemo brzo možemo očekivati mašine Rio Tinta u dolini Jadra".

D. M. M. - PPNS