Obraćanje akademika Slobodan Vidosavića na studentskom protestu "Vidimo se na Vidovdan"održanom u Beogradu 28 juna 2025. godine.
"Vode nas igrači u domaćem dresu koji rade za gostujući tim i daju nam autogolove. Uništavaju sve čega se dohvate, KiM, resurse, vodu, zemlju, vazduh, Univerzitet. Zaokupljeni su stvaranjem obmana i ne mare što srljamo u provaliju. Premda Srbija nije šaka zobi da je pozobe svaka vrana, danas su nas zaposele paklene vrane mutanti koje proždiru našu budućnost. Gore je no što je bilo. Nekadašnje dahije nisu imale interes da satru stanovništvo, jer su harač i dimnicu naplaćivali po glavi i dimnjaku. U kandžama smo ovovremenih dahija koje žele jahte i vile, koji se nadmeću u zaludnom rasipanju. Iz progledalih jazbina gmižu svi prokleti i mali, gladni da prodaju naše njive, šume, podmladak, pamet i opstanak. Stvorili su imperiju laži da nas uspavaju, da se ne bunimo dok nas predaju, izdaju i ubijaju. Strašno je zagledati se u dubine njihovog ponora.
Divno je biti ovde, sa vama, osetiti ovu čaroliju zajedništva. Ovo je najlepše lice Srbije. Vi ste nada i istina, vi okupljate i ujedinjujete, vi ste budućnost. Rado vam prilaze, podržava vas svako ko ima barem zrnce ljudskosti u sebi. Jadan je onaj ko Vas grdi, jadan ko ljubav mora da iznudi. Dahije šire podele, laž i mržnju. Ne vole ih ni njihovi bližnji, jer oni svakoga ponižavaju i ucenjuju. Vi iz ljudi izvlačite ono najbolje, a oni ono najgore. Oni ohrabruju društveni talog da devojkama lome vilice, da skrnave spomenike i da opogane mesta stradanja. Junacima zovu kriminalce pionirskog parka koji kaljaju spomen-osmatračnicu sa Solunskog fronta, jer u njoj vide samo gomilu kamenja. Žude da pobede i slome sopstvenu mladost i pamet.
Može li se, sme li se dopustiti da mladost i pamet budu pobeđeni?
Osećam se kao putnik u autobusu čiji vozač zna samo da se grčevito drži za volan, ali ne zna da vozi, a vozi pravo u provaliju. Već smo na ivici, ali njemu je jedino važno da mu niko ne otme volan.
Dahije ne daju da obnovimo institucije sistema, jer znaju da ih čeka zatvor. Pali smo u ruke nepismenih a gramzivih, oni imaju diplome ali ne znaju gde im je škola, oni nemaju stida i ništa im nije sveto.
Ukrali su nam državu, tvorevinu satkanu od naše vere u nju, od poverenja u policajce, tužilaštvo i sud. Dahije unose mržnju i podele, voleli bi da vide sukob građana i policije, i užasavaju se kad vide da je policija naša, i da mnogi tužioci i sudije misle isto što i mi. Oni se tresu od straha kad shvate da ovde nema nasilja, i da su oni jedini izvor nasilja.
Dok dahije tvrde da pobeđujemo sa 5:0, mnogi jedva sastavljaju kraj s krajem, nesigurno zaposlenje zavisi od ulaska u sendvič-autobuse, dok su siromašni slojevi plen izvršioca i predmet izbornih ucena. Truje nas preskupa uvozna hrana, oboljevamo od nečistog vazduha i vode, a lečimo se SMS porukama. Srbija se raseljava, smanjuje i umire. Dahije nude Srbiju globalnim predatorima, izdaju je, budzašto prodaju i zadužuju. Uzimamo kredite koje ne možemo otplatiti. Strane partnere biraju među onima koji nisu gadljivi na korupciju.
Inženjer Zoran Đajić je razotkrio koruptivne tokove novca i zaključio da polovina svog prometa ide dahijama, i zato nas sve košta duplo skuplje. Od poduhvata zvanog „Ekspo“ dahije nameravaju da uberu milijarde evra, oko 1500 evra po svakom biraču upisanom u birački spisak. Privreda nam ide slepom ulicom, rasprodaje se naša budućnost, a cela Srbija postepeno prelazi u tuđe ruke. Brojni građevinski poduhvati nisu plod realnih potreba, već interesa nekolicine firmi u rukama „drugara i kumova“, koji rade u netržišnim uslovima i uz nezapamćenu korupciju koja ubija ljude.
Na udaru je srpsko selo, drevna kolevka predanja, mitova i običaja. Tamo reči, pesme i gestovi nose u sebi pamćenje predaka. Selo je živa riznica narodne duše, ono je prva linija odbrane identitetskih vrednosti pred izazovima budućnosti. Danas je seljak opljačkan, on dobija sramno mali deo vrednosti koju stvara svojim znojem i trudom. Slobodnoumnim poljoprivrednicima se zabranjuje rad, jer dahije žele da rasele sela i da naše njive i šume pretvore u rudnike, toksične deponije i slivnik za otrovne vode.
Hoćemo li im dati Zemlju, Vazduh, Vodu? Hoćemo li im dati našu slobodu?
Srbija se danas nekažnjeno truje rudnicima i deponijama, a naše rudno blago se budzašto predaje strancima. Od ubrzane ekploatacije nema nikakve koristi za građane. Od vrednosti svega što se odnese iz Bora i Majdanpeka državi ostane svega par procenata, dok je broj zaposlenih građana Srbije blizak broju obolelih od raka. Kada se odnesu svi minerali, ostaće nam samo opustošen mesečev pejzaž, bolest i smrt.
Možemo li im dopustiti da kopaju, Hoće li kopati?
Uhvatili su u svoje kolo i neke arhijereje, koji se ne ustručavaju da pred tuđinom otrcavaju sopstvenu omladinu. Ali to neće ubiti veru u nama. Ako se pocepao epitrahilj i naprsao oltar, ako je poneki arhijerej odabrao tamu, ništa zato, Bog je i dalje s nama i u nama.
Kriju se iza maske lažnog rodoljublja, a gde god da su nas oni branili, tamo nas više nema. Više od 15 vekova postojimo na KiM, a njima je trebalo svega 12-tak godina da uklone našu državu sa KiM. Dovoženje naroda sa Kosova na režimski miting u Beograd sinhronizovano je sa upadom okupacionih trupa u njihove institucije i domove. Dok se nad našim narodom na KiM sprovodi progon genocidnih razmera, dahije se hvale uspešnom saradnjom sa dželatima a za izdaju KiM optužuju studente.
Kakvi su to ljudi koji svoj generalštab predaju u ruke agresora? Oni za studente kažu da su teroristi, a druguju sa Aljbinom Kurtijem, koji pred očima sveta sprovodi etničko čišćenje nad našim narodom? Na obeležavanje bitke na Košarama ne zovu preživele junake. Oni zloupotrebljavaju našu braću iz Republike Srpske za izborne krađe i napade na studente, dok im iza leđa pripremaju francusko-nemački sporazum. Oni nemaju stida, a ko nema stida nema ni poštenja.
Možemo li prepustiti svoju budućnost u ruke ljudi bez stida?
Dahije su nezadovoljne što ih ne volimo, što smo ih prozreli i prezreli. Želeli bi da sve nas zamene nekim poslušnijim, manje buntovnim narodom koji će bez pogovora gutati laži i glasati kako se traži. Živimo u vremenu gde naivnost ili kukavičluk vode u nestanak. Pravo pitanje je ko smo i kakvi smo mi. Hoćemo li se prodati za sitan ćar, tromesečni ugovor i mirno propadanje? Hoćemo li gledati proteste iz fotelje i čekati da sve urade studenti? Ako ne želimo da dahije zamene nas, onda moramo da mi zamenimo njih.
Vara se svako ko misli da je kraj pre nego što mi kažemo da je kraj. Ovo nije sprint već maraton, i mi smo za njega spremni. Čestitam Vam ulazak u drugu fazu naše borbe za istinu, pravdu i slobodu. Živi bili i čestitam Vam pobedu!"
Komentara: 0