Apelacioni sud blokira zamenu zemljišta u Ouk Fletu
Ključne tačke
- Deveti okružni sud SAD blokirao je predloženu zamenu zemljišta koja bi omogućila izgradnju rudnika bakra u Ouk Fletu
- Protivnici rudnika su zatražili od suda da spreči kompaniju Rezolušn koper da preuzme kontrolu nad 2.200 hektara istočno od Finiksa
- Protivnici rudnika godinama se bore protiv zamene zemljišta, i dalje se nadaju da će apelacioni sud blokirati razmenu
Savezni apelacioni sud je privremeno zaustavio razmenu zemljišta koja bi omogućila izgradnju rudnika bakra na mestu koje plemena Arizone smatraju svetim, postupivši samo nekoliko sati pre nego što je razmena mogla biti završena.
Apelacioni sud devetog okruga SAD doneo je presudu kasno 18. avgusta kojom je privremeno zabranjena razmena zemljišta u Ouk Fletu gde kompanija Rezolušn Koper želi da vadi rudu ispod 2.200 hektara šume i močvara.
Presuda je doneta noć isteka dva meseca preispitivanja zamene zemljišta koja je preživela više od dve decenije odlaganja, pravnih bitaka i akta Kongresa.
Koalicija ekologa i plemena San Karlos Apači zatražila je od apelacionog suda privremenu zabranu nakon što je okružni sudija odbio da zaustavi razmenu dok se slučaj ne sasluša.
Grupe koje su podnele tužbu bile su oduševljene što će imati svoj dan na sudu.
- Plemena su na ovim zemljama koje se sada zovu Arizona od pamtiveka. Tokom decenija smo se trudili smo da uspešno obezbedimo zdravlje i dobrobit naših ljudi, istovremeno održavajući naš status suverenih nacija. Verujemo da je zdravlje naših ljudi povezano sa zdravljem zemlje, vode i životne sredine koja nas okružuje. Pozdravljamo priliku da iznesemo naše argumente za kontinuiranu zaštitu Ouk Fleta, rekla je Marija Dadgar, izvršna direktorka međuplemenskog udruženja Arizone.
Rodžer Flin, advokat grupa koje osporavaju razmenu zemljišta i rudnik, rekao je da je sud ispravno razumeo važna pitanja. Previše bi bilo da se žurilo sa nepromišljenim poklanjanjem našeg neprocenjivog javnog zemljišta, kazao je Flin.
Portparol kompanije okarakterisao je presudu kao "privremenu pauzu" kako bi se sudu dalo vremena da razmotri slučaj. Kompanija je saopštila da je uverena da će sud potvrditi raniju presudu da "razmena zemljišta koju je sproveo Kongres ispunjava sve važeće zakonske zahteve".
Šumska služba SAD izdala je novu izjavu o uticaju na životnu sredinu za predloženi rudnik bakra koji bi bio izgrađen na 2.200 hektara u Ouk Fletu, istočno od Finiksa. Kompanija Rezolušn koper mogla je da preuzme kontrolu nad zemljištem da deveti okrug nije zaustavio taj postupak.
Kompanija se pripremala za početak radova na rudniku i bila je spremna da nastavi svoje aktivnosti na lokaciji, što uključuje traženje potrebnih dozvola, rad na obnovi hrastova i na kraju početak vađenja bakra.
Kako se datum zamene zemljišta približavao, postavljala su se razna pitanja. Državno odeljenje za zemljište poslalo je pismo Šumskoj službi 4. avgusta u kojem je iznelo zabrinutost zbog potrošnje podzemnih voda i sleganja tla. Agencija je saopštila da je posebno zabrinuta zbog predloženog razvoja Superstišn Vistas u krajnjoj jugoistočnoj dolini, istočno od Kvin Krika i jugozapadno od američkog autoputa 60.
U pismu se navodi da, ako se značajan deo Superstition Vistas ne može razviti ili ako se ne mogu obezbediti dovoljne zalihe vode, zbog toga što je kompanija pumpa za upotrebu u rudniku, "smanjila bi se verovatnoća da se podzemne vode koriste za novi razvoj u budućnosti" i dodala bi nastao dodatni pritisak na već opterećeni podsliv podzemnih voda.
U pismu se navodi da će voda verovatno biti skuplja i komplikovanija za dobijanje kako nivo podzemnih voda opada: "Vrednost još uvek nerazvijenog (državnog zemljišta) bi stoga patila od potencijalnih dodatnih prepreka u snabdevanju vodom za već postojeće namene, što bi moglo da odloži ili eliminiše potražnju".
Predstavnik Apača nije bio dostupan za komentar, jer je njihov vođa Vendsler Nosi bio na putu.
Ostaju i druga pitanja, uključujući tvrdnje nekih stručnjaka da rudnik neće biti održiv, pitanja o tome gde će se bakar prerađivati i koliko će američki proizvođači morati da plate da bi ga vratili od inostranih prerađivača.
Šta je u pitanju na terenu?
Kamp Ouk Flet, poznat Apačima kao Či’čil Bildagotil "mesto gde raste hrast emori", bio je nulta tačka u borbi za prava domorodaca na javno zemljište, kao i za očuvanje jedne od retkosti Arizone - močvare.
Primitivni kamp i priobalna zona površine 2.200 hektara, unutar Nacionalne šume Tonto, oko 60 milja istočno od Finiksa, takođe se nalaze iznad jednog od najvećih preostalih ležišta bakarne rude u zemlji.
Plemena, ekolozi i njihovi saveznici bore se da spreče da Ouk Flet bude dodeljen kompaniji Rezolušn koper u zamenu za druga ekološki osetljiva zemljišta u Arizoni. Kompanija je tragala za razmenom zemljišta sa Šumskom službom oko deset godina pre nego što se pridružila zakonu o odbrani koji su podneli zakonodavci predvođeni pokojnim senatorom Džonom Mekejnom u decembru 2014. godine.
Da bi dobila rudu bakra, kompanija Rezolušn koper, koja je u vlasništvu multinacionalnih kompanija Rio Tinto i BHP, koristiće metod poznat kao rudarenje u blokovskim pećinama, u kojem se tuneli buše ispod rudnog tela, a zatim urušavaju, ostavljajući rudu da se premesti u postrojenje za drobljenje. Na kraju, tlo će se slegnuti, ostavljajući za sobom krater dubok oko 300 metara i širok skoro tri kilometra, brišući Ouk Flet i njegov verski i ekološki značaj.
Kompanija je saopštila da će rudnik tokom svog životnog veka ubrizgavati oko milijardu dolara godišnje u ekonomiju Arizone i stvoriti hiljade radnih mesta u "Bakarnom trouglu", gde je rudarstvo deo ekonomije više od 100 godina.
Da li se ovaj rudnik može izgraditi?
Nakon skoro 25 godina borbe da dobije Ouk Flet za svoj bakar, kompanija Rezolušn bi mogla da shvati da je lokacija neodrživa, kaže jedan rudarski menadžer koji dobro poznaje zemljište i šta se nalazi ispod njega.
Hari Vinters je 1988. godine predvodio tim koji je razvio plan za rehabilitaciju rudnika Magma, gde je kompanija Rezolušn izbušila okno od 2.100 metara kao početak svog rudarskog rada. "Osmislili smo plan za rad od osam do devet godina", rekao je.
Rekao je da poznaje geologiju u područjima koja bi okruživala rudnik i da izuzetno duboko okno i rad kompanije Rezolušn mogu izazvati probleme.
- Rudnici sa blokovskim pećinama imaju niz problema, uključujući visoke temperature na dubokim nivoima gde Rezolušn planira da buši ispod rudnog tela. Moraće da roboti obave posao i ne znam da li ta tehnologija postoji. Šta radite ako nešto krene naopako. Na primer, Rezolušn je saopštio da planina Apači Lip neće biti pogođena ogromnim rudnikom. Ali to zavisi od toga šta pronađu, kazao je Vinters.
On je dodao da se stena spušta prema istoku i ako pukotine podloge krenu u tom pravcu to bi moglo da pogodi planinu.
Vinters je rekao da može da razume stav Apača o rudniku.
- Imaju svako pravo da budu zabrinuti.
Gde će bakar biti poslat i da li će SAD morati da plate više da bi dobile svoj bakar nazad?
Pošto Sjedinjene Države nemaju kapacitete za topljenje, bakar koji se vadi u Rezolušnu verovatno bi se rafinisao za proizvodnju u kineskim postrojenjima. Tarife bi tada mogle značiti da će američki proizvođači morati da plate više da bi vratili svoje proizvode od rafinisanog bakra.
Trampova administracija je 30. jula uvela carine na uvoz bakra, u rasponu od trenutne carine od 30% na poluproizvode od bakra i intenzivne derivate bakra. Buduće carine će uključivati faznu univerzalnu carinu od 15% na rafinisani bakar 2027. godine, koja će se povećati na 30% 2028. godine.
Ministar unutrašnjih poslova Dag Burgum takođe je preporučio domaće zahteve za prodaju bakra i visokokvalitetnog bakarnog otpada i kontrolu izvoza bakarnog otpada.
Sjedinjene Države imaju samo tri topionice bakra, dve u Arizoni i jednu u Juti, a Vinters je rekao da je postrojenje Kenekot u Juti na maksimalnom kapacitetu.
Kompanija nastavlja rad sa zajednicom na obnovi hrastova
Pošto će Ouk Flet i njegovo istoimeno drveće na kraju nestati, kompanija Rezolušn je preduzela mere za obnovu drugih hrastovih gajeva. Trenutno učestvuje u partnerstvima na sedmogodišnjem projektu proučavanja hras, obnovi i zaštiti.
Kompanija je saopštila da je aktivno uključena u praćenje proizvodnje žira i podršku obnovi gajeva.
- Partneri i plemena rade na više lokacija širom nacionalnih šuma i plemenskih zemljišta Arizone kako bi poboljšali zdravlje staništa, podstakli rast novih stabala i osigurali da se ova kulturno važna stabla mogu održati generacijama, rekao je portparol Rezolušn kopera.
Dodao je da je rudnik prošao rigoroznu proveru.
- Ova provera je obuhvatila opsežne konsultacije sa brojnim plemenima američkih starosedelaca koji imaju veze sa ovom zemljom, lokalnim zajednicama, organizacijama civilnog društva i desetak saveznih, državnih i okružnih agencija. Razgovori su doveli do velikih promena plana rudarstva kako bi se sačuvali i smanjili potencijalni uticaji na plemenske, društvene, ekološke i kulturne interese.
Sudski spor zaustavio razmenu
Rudnik Ouk Flet je godinama zaglavljen na sudovima. Grupa Apači stronghold podnela je tužbu u januaru 2021. godine saveznom sudu kako bi zaustavila razmenu zemljišta, pozivajući se na garancije verskih prava prema Prvom amandmanu i Zakonu o obnovi verskih sloboda. Beket fond za verske slobode, neprofitna advokatska firma za verske slobode, prihvatila je slučaj i, zajedno sa grupom privatnih advokata i profesora prava, zastupala je ovu grupu koji uključuje Apače i druge starosedeoce i njihove saveznike.
Dve druge tužbe koje su u januaru 2021. godine podneli pleme San Karlos Apači i koalicija ekologa i plemena bile su na čekanju da se podnese nova Izveštaj o uticaju na životnu sredinu nakon što je Bajdenova administracija povukla izjavu o uticaju na životnu sredinu u martu 2021. godine radi daljih konsultacija sa plemenima. Šumska služba je objavila da su konsultacije završene 2023. godine.
Godine 2024, Apelacioni sud devetog okruga SAD presudio je protiv grupe Apač Stronghold tesnim rezultatom 6-5. Te jeseni, grupa se žalila Vrhovnom sudu SAD.
Najava Šumske službe u aprilu da će se proces ponovo nastaviti izazvala je niz sudskih podnesaka za zaustavljanje ili barem obustavljanje tog poteza, što bi otvorilo period od 60 dana tokom kojeg bi se mogla obaviti razmena zemljišta. Apač stronghold je dobio privremenu obustavu postupka dok Viši sud nije odlučio da ne preuzme slučaj ili doneo odluku.
Vrhovni sud je odbio presudu u slučaju Apač stronghold u maju.
Sudija Okružnog suda SAD Dominik V. Lanza, zabranio je 9. juna Šumskoj službi da završi razmenu zemljišta do punih 60 dana nakon izdavanja novog dokumenta kako bi strankama iz druge dve tužbe dato dovoljno vremena da pregledaju izjavu o uticaju na životnu sredinu i obnove svoj spor.
U julu je grupa Apača zatražila od višeg suda da ponovo razmotri svoju odluku i pristane da sasluša slučaj.
Takođe u julu, grupa žena Apača podnela je sopstvenu tužbu kako bi zaustavila razmenu zemljišta u Ouk Fletu. Četiri žene, koje imaju duhovne i kulturne veze sa lokalitetom, podnele su tužbu Okružnom sudu SAD za Distrikt Kolumbija 24. jula. U njihovoj tužbi se navodi da je razmena prekršila Zakon o obnovi verskih sloboda, zaštitu verskih prava Prvim amandmanom i dva zakona o zaštiti životne sredine.
Tužba je takođe dovela do pojave dva nova faktora: nedavnu odluku Vrhovnog suda kojom se potvrđuje pravo roditelja da usmeravaju versko obrazovanje svoje dece i reference na oštro neslaganje sudije Nila Gorsača sa odbijanjem Vrhovnog suda da sasluša slučaj Apači srongholda.
Početkom avgusta je saslušana tužba San Karlosa i ekologa, ali je odbijen njihov zahtev da se obustavi razmena zemljišta 15. avgusta, a posle dva dana i zahtev žena Apača za hitnu zabranu. Ekolozi i žene Apači su odmah uložile žalbu na odluku Devetom okružnom sudu.
Ekolozi obećavaju da će nastaviti borbu čak i ako konačne žalbe budu protiv njih
Iako su bili zadovoljni što je apelacioni sud privremeno zaustavio razmenu, ekolozi su se zavetovali da će nastaviti borbu čak i ako izgube u žalbenom postupku i Ouk Flet postane privatno zemljište, koje neće biti podložno mnogim zakonima o korišćenju zemljišta.
- Zadovoljni smo što je prenos federalnog zemljišta u Ouk Fletu odložen. Postoji mnogo pitanja koja se tiču ove razmene zemljišta koja još nisu adekvatno rešena, rekao je Kurt Šenon, privremeni direktor Koalicije za reformu rudarstva Arizone.
Rekreativni entuzijasti su takođe bili zahvalni na privremenom obustavljanju.
- Penjačka zajednica stoji uz pleme Apači iz San Karlosa i naše partnere u zajednici za zaštitu prirode kako bi zaštitili Ouk Flat, svetu zemlju koja se može pohvaliti neprocenjivim prirodnim, kulturnim i rekreativnim resursima. Cenimo odluku devetog okruga da privremeno obustavi loše osmišljenu razmenu zemljišta. Nastavićemo da se protivimo predaji javnog zemljišta stranoj rudarskoj kompaniji na račun životne sredine i ogromnih interesa svih Amerikanaca. Ne možemo dozvoliti da razmena zemljišta Ouk Flat postavi presedan za naše javno zemljište, rekao je Erik Mardok, zamenik direktora Fonda za pristup.
„Ovo nije samo razmena zemljišta, to je direktan prenos jednog od najbogatijih američkih nalazišta bakra, vrednog milijarde dolara, stranoj rudarskoj kompaniji sa snažnim finansijskim odnosom i strateškim partnerstvom sa Kinom, što dovodi u opasnost američku kontrolu nad kritičnim kopnenim, vodnim i bakarnim resursima, rekla je Kamila Sajmon, izvršna direktorka organizacije Hispanci uživaju u kampovanju, lovu i prirodi, poznate kao HECHO.
- Pre nego što bude prekasno, moramo dobro da razmotrimo šta ’razmenjujemo’ - i sa kim - jer, sudeći po onome što smo videli, američki narod ne dobija fer zamenu za predaju našeg javnog zemljišta i resursa entitetima pod kontrolom stranih institucija. Svi koji vole Ouk Flet i koji se godinama bore da ga spasu mogu za sada da izdahnu. Bitka oko ovog izvanrednog mesta je daleko od kraja. Nadam se da će sudovi zaštititi Ouk Flet za buduće generacije. Posvećeni smo tome da učinimo sve što je u našoj moći da zaštitimo ovo izuzetno i sveto mesto. Borićemo se do samog kraja, rekao je Ras Mekspaden, zagovornik zaštite prirode na jugozapadu u Centru za biološku raznolikost.
Foto: Ryan N. Comfort; Ibemeesh
Debra Krol
Izvor: AZ Central, 18. 8. 2025.
BHP i problemi životne sredine
Klimatska šteta
BHP je naveden kao jedna od 90 kompanija za vađenje fosilnih goriva koje su odgovorne za dve trećine globalnih emisija gasova staklene bašte od početka industrijskog doba. Njegove kumulativne emisije od 2010. godine procenjene su na 7.606 MtCO2e, što predstavlja 0,52% globalnih industrijskih emisija između 1751. i 2010. godine, što ga svrstava na 19. mesto među najvećim korporativnim zagađivačima.
Prema rečima rukovodstva BHP-a, 10% ovih emisija potiče iz direktnog poslovanja, dok 90% potiče od proizvoda koje kompanija prodaje. BHP dobrovoljno prijavljuje svoje direktne emisije gasova staklene bašte od 1996. godine.
Godine 2013. kritikovan je zbog lobiranja protiv određivanja cena ugljenika u Australiji. U junu 2024. godine BHP je objavio da je kompanija na dobrom putu da ostvari svoj cilj smanjenja emisija za 30% do 2030. godine u odnosu na osnovne nivoe iz 2020. godine i nije isključio korišćenje kompenzacije ugljenika kao deo svog plana od четири milijarde dolara za ispunjenje cilja.
BHP je prijavio ukupne emisije CO2e (direktne + indirektne) za dvanaest meseci koji su se završili 30. juna 2020. godine, iznoseći 15.800 Kt.
Ukupne godišnje emisije CO2e kompanije BHP (direktne i indirektne, u kilotonama)
- Jun 2015: 38.300
- Jun 2016: 18.000
- Jun 2017: 16.300
- Jun 2018: 17.000
- Jun 2019: 15.800
Ok Tedi ekološka katastrofa
Ekološka katastrofa u Ok Tediju izazvala je ozbiljnu štetu po životnu sredinu duž reka Ok Tedi i Flaj u Zapadnoj provinciji Papua Nova Gvineja između oko 1984. i 2013. godine. BHP je izvestio 1999. da se 90 miliona tona rudarskog otpada godišnje ispušta u reku tokom više od deset godina i uništava nizvodna sela, poljoprivredu i ribarstvo.
Rudnik je deponovan duž 1.000 km reke Ok Tedi i reke Flaj ispod njenog ušća u Ok Tedi, i na površini od 100 km². Generalni direktor BHP Pol Anderson rekao je da rudnik Ok Tedi "nije kompatibilan sa našim ekološkim vrednostima i da kompanija nikada nije trebalo da se meša".
Devedesetih godina prošlog veka, zajednice donjeg regiona Flaj, uključujući narod Jonggom, tužile su BHP i dobile 28,6 miliona američkih dolara u vansudskom poravnanju. Stručnjaci predviđaju da će biti potrebno 300 godina da se očisti toksična kontaminacija.
Urušavanje brane Bento Rodriges
Kompanija je 2015. godine bila umešana u urušavanje brane jalovine Bento Rodriges, najgoru ekološku katastrofu u istoriji države Minas Žerais u Brazilu. Brana jalovine rudnika gvozdene rude u blizini Marijane, na jugoistoku Brazila, u vlasništvu i pod upravom kompanije Samarko, podružnice BHP i Vejla, pretrpela je katastrofalan kvar 5. novembra 2015. godine, opustošivši obližnji grad Bento Rodriges blatnim tokom, usmrtivši 19 ljudi, povredivši više od 50, izazvavši ogromnu ekološku štetu i ugrozivši život duž Rio Dosea i Atlantskog okeana blizu ušća Rio Dosea.
Istraga je utvrdila da je do urušavanja došlo zbog nedostataka u izgradnji i projektovanju. U junu 2018. godine, Samarco, Vale i BHP su potpisali sporazum kojim je brazilska vlada odustala od građanske tužbe protiv rudarskih kompanija u vrednosti od sedam milijardi dolara i omogućila kompanijama dve godine da se pozabave većom građanskom tužbom od 55 milijardi američkih dolara koju su podneli brazilski savezni tužioci tražeći socijalnu, ekološku i ekonomsku nadoknadu.
Eksploatacija vodonosnih slojeva u pustinji Atakama
BHP je optužen za nepravilnosti u vezi sa crpljenjem vode iznad dozvoljenog limita iz vodonosnih slojeva. Zbog toga je nivo podzemnih voda značajno opao, što je učinilo egzistenciju zasnovanu na kopnu manje održivom za ljude u zajednici, od kojih su mnogi bili primorani da se presele u urbana područja.
U januaru 2021. godine, Vrhovni sud Čilea je potvrdio prigovore lokalnih autohtonih plemena na korišćenje vode od strane BHP i uticaj na močvarna područja. Kasnije u julu, isti sud je naložio BHP-u da započne proces podnošenja zahteva za dozvole za rad Sero Kolorado "od nule". Rudnik je 2023. godine zatvoren jer mu je istekla dozvola za vađenje vode iz vodonosnog sloja Laguniljas koji sadrži bofedal i nije obnovljena. Podružnica BHP-a, Pampa Norte, planira da započne radove 2028. godine, sa namerom da ponovo otvori Sero Kolorado oko 2030. godine.
Počev od 2022. godine, starosedelačko stanovništvo Atakamenja tužilo je kompanije BHP, Minera Eskondida, Albemarle i Minera Zaldivar, zbog štete nanesene vodonosnom sloju Monturaki-Negrilar-Tilopozo. Tužbi se pridružio i čileanski Savet za odbranu države. Minera Eskondida je sa svoje strane tvrdila da se bilo kakvi efekti njene ekstrakcije vode nisu imali vremena da se manifestuju nizvodno na mestima posmatranja, zbog sporog kretanja podzemnih voda, i da je stoga ekstrakcija druge dve kompanije uticala na nju. Tužba je završena u decembru 2024. godine sporazumom o pomirenju u kojem je BHP-ova Minera Eskondida i druge dve kompanije trebalo da ekonomski, društveno i ekološki nadoknade starosedelačkoj zajednici Peine, kao i da plate štetu na livadama Tilopozo i jezerima La Punta i La Brava.
Kulturna pitanja
Od 2019. do 2021. godine, BHP je registrovao šest slučajeva seksualnog napada i 73 slučaja seksualnog uznemiravanja. Anketa sprovedena među 425 radnika koju je sproveo Zapadni savez minarskih radnika pokazala je da su dve trećine ispitanica doživele verbalno seksualno uznemiravanje dok su radile u rudarskoj industriji FIFO, pri čemu je 36% žena i 10% muškaraca doživelo neki oblik uznemiravanja u poslednjih 12 meseci. Kao odgovor, BHP je otpustio ili na drugi način trajno uklonio četrdeset osam radnika sa svojih lokacija.
Izvor: Vikipedija
Rio Tinto i BHP lobirali kod Trampa: On aktiviste koji se protive rudniku nazvao "antiamerikancima"
Donald Tramp je nazvao protivnike ogromnog projekta bakra u Arizoni „antiamerikancima“ nakon sastanka sa liderima dve najveće svetske rudarske grupe u Beloj kući, nakon novog odlaganja razvoja.
Majk Henri, izvršni direktor BHP-a, i Jakob Štausholm i Sajmon Trot, odlazeći i novi izvršni direktori Rio Tinto-a, bili su u Beloj kući u utorak kako bi razgovarali o svom zajedničkom poduhvatu Rezolušn koper Resolution Copper i široj strategiji Trampove administracije o kritičnim mineralima, piše Fajnenšal Tajms (Financial Times).
Razmena zemljišta koja bi otvorila put za rudnik u Arizoni trebalo je da se održi ove nedelje, ali je Apelacioni sud u ponedeljak izdao privremenu zabranu prenosa.
Projekat je zaglavljen u pravnim pitanjima od 2021. godine zbog snažnog protivljenja starosedelačke zajednice, kao i ekoloških grupa koje su zabrinute da će podzemni rudnik uništiti sveto mesto Apača.
Tramp je na Truth Social-u rekao da je „radikalno levičarski sud“ mogao da odloži otvaranje rudnika za dva meseca i utiče na 3.800 radnih mesta.
„Oni žele da podnesu ubrzanu žalbu pred Devetim okrugom, ali je veoma tužno što aktivisti radikalne levice mogu ovo da urade“, rekao je, nazivajući protivnike rudnika bakra „antiameričkim“.
ARHIVA PPNS RAZRADA DRUŠTVENOG DOGOVORA: ENERGETIKA - AKADEMIJSKI ODBOR ZA ENERGETIKU, SANU
Prisustvo rudarske industrije u Vašingtonu povećalo se tokom Trampovog drugog mandata, jer su kritični minerali postali istaknutiji u politikama usmerenim na nacionalnu ekonomsku bezbednost, piše FT.
Rezolušn koper je u 55 odsto vlasništvu Rio Tinta i 45 odsto u vlasništvu BHP-a. Bio bi to jedan od najvećih rudnika bakra na svetu i smatra se jednim od najvažnijih projekata u smanjenju zavisnosti SAD od uvoza bakra, ključnog materijala za energetsku tranziciju.
Rukovodioci BHP-a i Rio Tinta potvrdili su svoju posvećenost projektu na sastanku.
Henri je u saopštenju nakon sastanka rekao da su Tramp i ministar unutrašnjih poslova Dag Burgum pokazali „snažno vođstvo u oživljavanju lanaca snabdevanja rudarstvom i preradom u i za Ameriku“.
- Rezolušn koper je jedan od najvećih neiskorišćenih, visokokvalitetnih resursa bakra u SAD danas i stvoriće hiljade vrednih lokalnih radnih mesta u Arizoni i milijarde dolara ekonomske aktivnosti širom Amerike, dodao je Henri.
Rio već upravlja rudnikom i topionicom bakra Kenekot u Juti.
Štausholm je rekao da su rudarske grupe „istakle ogroman potencijal ovog projekta da obezbedi domaći bakar i druge kritične minerale u decenijama koje dolaze“ tokom sastanka sa Trampom.
Rezolušn koper je opisao zabranu kao „privremenu pauzu“.
- Uvereni smo da će sud na kraju potvrditi dobro obrazložene naredbe Okružnog suda u kojima se detaljno objašnjava zašto kongresno vođena razmena zemljišta ispunjava sve važeće zakonske zahteve, saopštila je kompanija.
Foto: Resolution Copper; Protect Oak Flat
Izvori: Fajnenšl tajms; N1, 22. 8. 2025.
Obrada: Prviprvinaskali.com
STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANA, TVITER, INSTAGRAM, TREDS
PODRŽI PPNS!
MIHAJLO PUPIN
ARČIBALD RAJS
Komentara: 0