Uprkos protivljenjima u Srbiji, Evropska unija uvrstila je plan o otvaranju rudnika litijuma među 13 „strateških projekata" izvan evropskog bloka.
Tako je projekat Jadar u okviru kojeg međunarodna rudarska kompanija Rio Tinto planira izgradnju rudnika na zapadu Srbije dobio zeleno svetlo iz Brisela, što je odmah naišlo na kritike ovdašnjih ekoloških aktivista.
PRILOG ODLUKA KOMISIJE
Iako strateški projekti treba da obezbede sirovine neophodne za evropsku „zelenu tranziciju" i smanjenje zagađenja, iskopavanje litijuma u Srbiji bio je povod masovnih demonstracija zbog posledica po životnu sredinu ovakvim rudarenjem.
Evropska komisija krajem marta ove godine objavila je listu od 47 strateških projekata u zemljama EU i tada je rečeno da će se naknadno odlučivati o sličnim poslovima izvan EU.
„Strateški projekti će diverzifikovati izvore snabdevanja EU i povećati ekonomsku sigurnost", saopštila je EK na čijem je čelu Ursula fon der Lajen.
Najnovija odluka Brisela usledila je pošto je Kina, na koju se veći deo sveta oslanja za kritične sirovine, uvela dodatna ograničenja na izvoz, što je ugrozilo poslovanje brojnih fabrika, piše agencija Rojters.
Strateške projekte procenjivali su nezavisni stručnjaci, posebno uzimajući u obzir ispunjenost ekoloških, socijalnih i upravljačkih standarda, kao i tehničke izvodljivosti, saopštila je Evropska komisija.
Prošle godine, EU je usvojila Zako o kritičnim sirovinama koji predviđa izbor „strateških projekata" kako bi se između ostalog smanjila i zavisnost od uvoza takvih sirovina iz Kine.
„Projekti izvan EU, poput planiranog Projekta Jadar, od suštinskog su značaja za Srbiju i Evropu u ostvarivanju ciljeva zelene tranzicije i digitalizacije", saopštila je kompanija Rio Tinto u pisanim odgovorima za BBC na srpskom u martu 2025.
U najnovijem saopštenju, kompanija je pozdravila odluku Evropske komisije, navodeći da ona potvrđuje da se projekat Jadar može razvijati u skladu sa standardima EU.
„Odluka EU da ’Jadar’ proglasi projektom od strateškog značaja, potvrđuje da Srbija ima važnu ulogu u energetskoj i digitalnoj budućnosti Evrope.
„Posvećeni smo razvoju projekta u skladu sa zakonima Srbije i evropskim standardima, uz transparentan pristup i stalni dijalog sa svim zainteresovanim stranama", izjavio je direktor projekta „Jadar" Čed Bluit.
Za razliku od Bluita, ekološpki aktivisti i meštani tog dela Srbije gde je planiran rudnik, kritikovali su odluku izvršne vlade EU.
EU je skinula rukavice i pokazala šta zaista misli, rekao je Zlatko Kokanović iz Udruženja „Ne damo Jadar".
Najavljeno iskopavanje litijuma u Srbiji bio je povod više masovnih skupova na kojima je istican negativan uticaj ovog rudnika na životnu sredinu.
Nedavno je i protest u Loznici, u organizaciji studenata koji mesecima blokiraju fakultete u Srbiji, bio posvećen planiranom projektu Jadar.
„Ovo nije samo protest radi ispunjenja naših zahteva, već i protest zbog iskopavanja litijuma", rekao je tada Mihajlo Ranković, 23- godišnji student Politehničkog fakulteta u Beogradu, za BBC na srpskom.
Olaf Šolc, tadašnji nemački kancelar, poručio je prošle godine u Beogradu da je projekat Jadar dobar za Srbiju.
Tokom njegove posete potpisan je i neobavezujući Memorandum o partnerstvu Srbije i EU u oblasti održivih sirovina, kojima pripada i litijum.
Nemački kancelar i predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekli su tada da tokom iskopavanja litijuma moraju biti poštovani standardi zaštite životne sredine.
Neki članovi akademske zajednice u Srbiji i studenti smatraju međutim da bi ovaj poduhvat imao negativne posledice zbog čega su predali pismo Evropskoj komisiji u kome su zatražili da ovo telo ne proglasi Rio Tintov projekat za strateški.
Opozicioni pokret Kreni-promeni predao je 1. aprila više od 300.000 potpisa građana predstavnicima Evropske unije u Beogradu, zahtevajući da se projekat Jadar izuzme iz strateških projekata Unije u zemljama van nje.
Predstavnici akademske zajednice i studenti nekih fakulteta u blokadi takođe su predali pismo delegaciji EU u Srbiji, sa istim zahtevom.
Kažu da bi taj projekat bio „prvi rudnik litijuma na naseljenom i veoma plodnom tlu".
ARHIVA PPNS NINA ĐUKANOVIĆ: POTREBAN NAM JE LITIJUM, ALI PITANJE JE ZA ŠTA - TEŽNJA ZA NJIM JE DOKAZ PROMENE VREDNOSTI EU
Šta kaže Evropska komisija?
„Kritične sirovine su nezamenljive za dekarbonizaciju Evrope.
„Ali Evropa trenutno zavisi od trećih zemalja za mnoge sirovine koje su joj najpotrebnije.
„Danas smo identifikovali 47 novih strateških projekata koji će nam po prvi put pomoći da obezbedimo sopstvene domaće sirovina", rekao je Stefan Sežurne, izvršni potpredsednik za industrijsku strategiju.
Kada bi Jadar dobio status strateškog projekta, „to bi sigurno bio signal da EK misli da ispunjava standarde zaštite životne sredine, ljudskih i socijalnih prava i da država u kojoj se sprovodi zadovoljava standardne dobre uprave", rekao je ranije za BBC na srpskom Mirko Popović, iz nevladine organizacije RERI.
Na osnovu do sada dostupnih informacija i događaja koji su pratili proteste protiv litijuma RERI smatra da to nije slučaj, istakao je.
Kompanije čiji su projekti označeni kao „strateški" lakše dobijaju dozvole, što ne podrazumeva smanjenje standarda zaštite životne sredine, takođe im je olakšan pristup finansiranju, objasnio je Popović.
Ni Rio Tinto, niti bilo koja druga kompanija, ne može da prijavi projekat EK za dobijanje statusa „strateškog" a da prethodno ne dobije odobrenje od države u kojoj bi se projekat sprovodio, navela je EK za portal EWB u julu prošle godine.
„U slučaju da neki projekat EK proglasi strateškim, ovlašćeni organi u zemljama u kojima bi se projekti sprovodili nisu dužni da izdaju dozvole izvođačima", rečeno je.
Nevladine organizacije Marš sa Drine (Srbija) i Green Legal Impact (Nemačka), zatražile su prošle godine od EK da Jadar ne postane „strateški projekat".
„Projekat Jadar ne bi trebalo da dobije strateški status iz pravnih, ekoloških, društvenih i političkih razloga.
„Poznati rizici uključuju rudarske aktivnosti koje ugrožavaju okolne vodene resurse, represiju nad aktivistima za zaštitu životne sredine, nedostatak administrativne transparentnosti i odgovornosti", navele su.
Kompanija Rio Tinto rekli su da je „projekat Jadar jedan od najperspektivnijih i najbolje istraženih litijumskih projekata u Evropi".
U toku je izrada i ažuriranju Studije uticaja na životnu sredinu za podzemni rudnik. Cilj je da se na naučnim osnovama utvrdi da li projekat može biti sproveden u skladu sa najvišim standardima zaštite životne sredine Srbije i EU, što je ključni preduslov da projekat bude realizovan, kazali su iz kompanije.
ARHIVA PPNS SOFIJA STEFANOVIĆ (KEMBRIDŽ) PREDSTAVNICIMA RIO TINTA: OTPOR PROJEKTU JADAR SAMO JAČA
’Političko pitanje’
Pošto se projekat Jadar nije našao na prvobitnoj listi od 47 „strateških projekata iz marta ove godine, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je kazao da će se to desiti uskoro „za sedam, osam dana".
„Požurili su oni koji su se danas obradovali što projekta Jadar nema na listi", rekao je Vučić srpskim medijima, posle radne večere sa šeficom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen i predsednikom Evropskog saveta Antoniom Koštom.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić „jedini je koji gura" otvaranje rudnika litijuma, ali on to „ne može da obezbedi Evropskoj uniji", rekao je ranije za BBC na srpskom Vladimir Međak, konsultant u oblasti evropskih integracija i prava EU.
„U slučaju političke promene, nijedna buduća vlast neće smeti da dirne taj projekt, jer je to potpuno toksična tema u Srbiji.
„Sa stanovišta EU, bilo bi najpametnija da od toga odustanu i vrate se stvarima koje se važnije, kao što je bezbednost na Balkanu i demokratija, umesto što zanemaruju ova pitanja zbog obećanja o litijumu koje neće biti ostvareno", rekao je.
Prema ranijim procenama, litijum iz Srbije mogao bi da zadovolji između deset i 15 odsto potreba Evrope do 2030. godine.
„Rudnik litijuma neminovno moramo posmatrati i kao projekat koji ima značajne političke i društvene implikacije u Srbiji i Evropskoj uniji.
„Niti je cela EU, niti su sve pojedinačne članice pružale podršku ovom projektu", rekao je Mirko Popović.
Predstavnici vlasti su u više navrata govorili da bi od rudnika i iskopavanja litijuma Srbija imala velike ekonomske koristi.
Dok se ne utvrdi da je sve bezbedno, taj projekat neće biti realizovan, rekla je tokom skupštinske rasprave u oktobru ministarka energetike i rudarstva Dubravka Đedović Handanović.
ARHIVA PPNS PROIZVODNJA LITIJUMA U SRBIJI JE IZVESNA - PREMA PREDLOZIMA VLASTI (INEKP) I DELA OPOZICIJE (ZAKONI U PROCEDURI OD 4. APRILA)?
EU stavila "Jadar" na listu strateških projekata iz trećih zemalja
Projekat "Jadar" kompanije "Rio Tinto" uključen je u listu projekata strateških sirovina za EU u trećim zemljama, saopšteno je u sedištu EU u Briselu.
Izvršni potpredsednik Evropske komisije Stefan Sežurne rekao je da su Evropi potrebne sirovine da bi ostvarila ambicije u oblasti industrije i klime i da će joj 13 strateških projekata pomoći u smanjenju zavisnosti i doprineti ekonomskoj bezbednosti.
U jednom od pratećih dokumenata navodi se da projekat u Srbiji Jadar promoviše kompanija Rio Tinto preko lokalne firme Rio Sava eksplorejšen sa ciljem da doprinese snabdevanju litijumom (za baterije) i borom (za metalurgiju).
Komisija je navela da su strateške projekte procenili nezavisni eksperti kako bi se obezbedilo ispunjavanje kriterijuma iz Akta o kritičnim sirovinama, posebno u vezi ekoloških, društvenih i upravljačkih standarda, kao i tehničke izvodljivosti.
Navodi se i da će izabrani strateški projekti imati korisiti od koordinisane podrške Komisije, članica i finansijskih institucija u vidu ubrzavanja pristupa finansiranju i kontakata sa relevantnim kupcima.
Procenjuje se da će za početak rada 13 strateških projekata van EU biti potrebna ukupna investicija od 5,5 milijardi evra.
Na listi, koju je Sežurne predstavio, pored projekta "Jadar", nalazi se još 12 projekta eksploatacije nikla, grafita, litijuma i drugih sirovina u Kanadi, Norveškoj, Ukrajini, Kazahstanu, Zambiji, Brazilu, Južnoj Africi, Malaviju, Velikoj Britaniji, Madagaskaru, Grenlandu, Novoj Kaledoniji.
"Ovi strateški projekti će diversifikovati izvore snabdevanja EU i povećati ekonomsku sigurnost. Istovremeno, projekti su osmišljeni da podstaknu stvaranje lokalne vrednosti u trećim zemljama", saopšteno je u Briselu.
Evropska komisija ističe da inicijativa dopunjuje listu od 47 strateških projekata u EU, usvojenu 25. marta. To bi, kako se navodi, trebalo da doprinese konkurentnosti industrije EU, a posebno sektora kao što su elektromobilnost, obnovljivi izvori energije, odbrana i vazduhoplovstvo.
Komisija ističe da odabrani projekti moraju biti obostrano korisni za EU i za treće zemlje i navodi da će oni imati "koordiniranu podršku Komisije, država članica i finansijskih institucija u obliku olakšavanja pristupa finansiranju i kontakata s relevantnim kupcima".
Evrokomesar za međunarodna partnerstva Jozef Sikela istakao je da je obezbeđenje pouzdanog snabdevanja kritičnim sirovinama strateški prioritet za evropsku otpornost i konkurentnost, jer je od ključnog značaja za modernizaciju ekonomije.
"Ponuda EU je da poveže saradnju u tim oblastima sa kvalitetnim radnim mestima, veštinama, pristupom čistoj enenergiji i osnovnim uslugama, kao i dobrim praksama i visokim standardima", rekao je Sikela.
Podsetimo, prema informacijama sa sajta EK, nosioci strateških projekata iz trećih zemalja, moći će da zatraže sastanke sa predstavnicima Evropske investicione banke (EIB), Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i privatnih finansijskih institucija i dobiju od njih savete za finansiranje, što je, po svemu sudeći, ključni benefit evropske podrške.
Na tim sastancima, nosioci projekta bi mogli da dobiju savete o tome kako da obezbede kompletno finansiranje projekta, uzimajući u obzir privatne i javne izvore finansiranja, s posebnim fokusom na Global Gateway inicijativu. Global Gateway je, inače, strategija Evropske unije za ulaganje u infrastrukturne projekte i uspostavljanje ekonomskog partnerstva. Pokrenula ju je Evropska komisija, pod vodstvom Ursule fon der Lajen.
ARHIVA PPNS PROF. DŽULI KLINGER: U PRAKSI NEMA POTPUNO BEZBEDNOG RUDARENJA; PRAG BORA JE POLITIČKI DOGOVOR (VIDEO)
Rio Tinto: "Potvrda usklađenosti sa standardima zaštite životne sredine"
Kompanije Rio Tinto saopštila je da pozdravlja ovu odluku, te da ona potvrđuje da se projekat “Jadar” može razvijati u skladu sa standardima EU.
"Odluka EU da Jadar proglasi projektom od strateškog značaja, potvrđuje da Srbija ima važnu ulogu u energetskoj i digitalnoj budućnosti Evrope. Posvećeni smo razvoju projekta u skladu sa zakonima Srbije i evropskim standardima, uz transparentan pristup i stalni dijalog sa svim zainteresovanim stranama", izjavio je direktor projekta "Jadar" Čed Bluit.
"Projekat je uvršten među strateške projekte van teritorije EU, što potvrđuje njegov strateški značaj, tehničku izvodljivost i usklađenost sa standardima zaštite životne sredine, društvene odgovornosti i korporativnog upravljanja (ESG)", navodi se u saopštenju.
Kompanija navodi da je pre početka izgradnje rudnika i postrojenja za preradu, neophodno sprovesti niz zakonom propisanih procedura, koje uključuju nastavak razvoja projekta u smislu dozvola, ažuriranje studija o proceni uticaja na životnu sredinu, javni uvid i finalno ishodovanje svih neophodnih dozvola i odobrenja.
Kompanija Rio Tinto ističe da “ostaje posvećena dijalogu sa svim zainteresovanim stranama i sprovođenju projekta u potpunoj usklađenosti sa standardima zaštite životne sredine i regulatornim zahtevima Srbije i EU”.
ARHIVA PPNS "SVA REŠENJA" IZDATA ZA ISTRAŽIVANJE LITIJUMA NA TERITORIJI SRBIJE (2004-2024) - IZ MINISTARSTVA ZA UDRUŽENJE PRVI PRVI NA SKALI
Aktivisti poručuju: Rudnika neće biti
Aktivista iz „Ne damo Jadar“ Zlatko Kokanović rekao je ranije za Insajder da je narod taj koji odlučuje da li će se projekat "Jadar" realizovati.
"Narod Srbije neće rudnik. Evropa treba da shvati da vladavina prava koja važi kod njih, treba da važi i kod nas. Neće kopati", poručio je Kokanović.
Savez ekoloških organizacija Srbije (SEOS) saopštio je ranije da se obratio pismom Evropskoj komisiji i poručio da „šta god Evropska komisija bude odlučila u vezi sa tim projektom, rudnika u dolini Jadra neće biti“.
Članovi akademske zajednice i studenti predali su 1. aprila Delegaciji EU u Srbiji zahtev da Evropska komisija odbaci predlog kompanije Rio Tinto da se Projekat "Jadar" uvrsti u listu strateških projekata za EU koji se realizuju u trećim zemljama.
Akademik Slobodan Vukosavić pročitao je tada pismo akademske zajednice, upućeno Evropskoj komisiji.
„Akademska zajednica Srbije ponovo izražava svoju zabrinutost zbog potencijalno nesagledivih negativnih posledica koje bi realizacija projekta ’Jadar’ mogla da ima po prirodu, po zdravlje ljudi i ukupnu društvenu perspektivu Srbije. Zbog toga, 3.000 članova akademske zajednice, koju čine članovi univerziteta i naučnih institucija čitave zemlje, podnosi zahtev Evropskoj komisiji da odbaci predlog kompanije Rio Tinto da se projekat ’Jadar’ uvrsti u grupu strateških projekata Evropske unije“, piše između ostalog u pismu.
Strateški projekti van EU
- Ukrajina – grafit:Balahivka nalazište grafita u Ukrajini je tekući projekat vađenja grafita. Projektom rukovodi “Pobužžia Development LLC” iz Kijeva. Cilj je da projekat doprinese snabdevanju grafitom za baterije.
- Nova Kaledonija – nikl: KaledoNi je tekući projekat prerade nikla u Novoj Kaledoniji. Projektom rukovodi rudarska i metalurška kompanija “Sosijete l’ Nikel” iz Nove Kaledonije, koja je u vlasništvu francuske rudarske multinacionalne kompanije Eramet i provincije Nova Kaledonija. Cilj projekta je snabdevanje niklom za baterije. Nova Kaledonija je francuska prekomorska teritorija koja se nalazi u Južnom Pacifiku.
- Norvešta i Grenland – grafit: Norgraf a/s i Grenland Grafit a/s je tekući integrisani projekat vađenja i prerade grafita u Norveškoj i Grenlandu. Projekat vodi “GrinRok Stratedžik Materijals Plc”, kompanija iz Londona, a cilj projekta je da doprinese snabdevanju grafitom za baterije.
- Kanada – nikl: Integrisani projekat Dimon nikl je tekući projekat vađenja rude u Kanadi. Projekat vodi “Magneto Investments Limited Partneršip” iz Kvebeka u Kanadi. Projekat ima za cilj da doprinese snabdevanju niklom za baterije i kobaltom.
- Srbija – litijum: Projekat Jadar naveden je kao tekući projekat vađenja litijuma u Srbiji. Projekat vodi Rio Tinto preko lokalnog entiteta Rio Sava Eksplorejšn I cilj mu je da doprinese snabdevanju litijumom za baterije i borom za metaluršku upotrebu.
- Zambija – kobalt: Kobaloni Enerdži Zambija Ltd je tekući projekat prerade kobalta u Zambiji u Africi. Projekat koji promoviše Kobaloni Enerdži Zambija Limited, kompanija osnovana 2021. godine. Cilj projekta je da doprinese snabdevanju kobaltom.
- Madagaskar – grafit: Projekat rudnika grafita Maniri je tekući projekat vađenja rude na Madagaskaru. Projekat vodi promoviše Evion Grup NL iz Australije u cilju snabdevanja grafitom za baterije.
- Norveška – bakar: Nusir je tekući projekat vađenja rude bakra u Norveškoj. Projekat vodi Nusir ASA, ćerka firma kompanije Blu mun metals Inc iz Kanade. Cilj projekta je da doprinese snabdevanju bakrom.
- Brazil – nikl i kobalt: U pitanju je tekući projekat ponovnog pokretanja prerade nikla i kobalta Sao Migel Paulista (SMP) u Brazilu. Projekat koji promoviše Jervois Brasil Metalurgija Ltda iz Sao Paula u Brazilu. Cilj projekta je da doprinese snabdevanju niklom za baterije i kobaltom.
- Kazahstan – grafit: Projekat grafita Saritogan je tekući projekat vađenja rude u Kazahstanu. Projekat vodi promoviše Saritogan grafit limited, kompanija registrovana u Australiji, a cilj je snabdevanje grafitom za baterije.
- Malavi - retki elementi za magnete: “Songve Hil retki minerali” je tekući projekat vađenja rude u Malaviju. Projekat koji vodi kompanija “Mkango resurse limited”, sa sedištem u Vankuveru u Kanadi, ima za cilj da doprinese snabdevanju retkim zemnim elementima za magnete.
- Velika Britanija – volfram: “Volfram Vest” (na engleskom Tungsten Vest) je tekući projekat vađenja rude u Ujedinjenom Kraljevstvu. Projekat koji vodi “Tungsten Vest PLC” iz Južnog Devona u Velikoj Britaniji ima za cilj da doprinese snabdevanju volframom, koji se koristi u proizvodnji čelila i u nitima u sijalicama.
- Južnoafrička Republika – retki elementi za magnete i mangan: Zandkopsdrift je tekući projekat vađenja rude u Južnoj Africi. Projekat promoviše kompanija “Frontijer retki minerali limited” sa sedištem u Luksemburgu. koju vodi menadžmen sačinjen od “povezanih strana u EU”. U kompaniji udeo od 10 odsto ima I vlada Južne Koreje. Cilj projekta je da doprinese snabdevanju retkim mineralima za magnete i manganom za baterije.
Izvori: BBC; RTS, Insajder; N1
Obrada: Prviprvinaskali.com
STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANA, TVITER, INSTAGRAM, TREDS
PODRŽI PPNS!
MIHAJLO PUPIN
ARČIBALD RAJS
Komentara: 0