Litijum je jedna od ključnih sirovina za ekonomiju i dekarbonizaciju u Evropskoj uniji. U budućnosti će se potražnja za njim povećati nekoliko puta, ali su njegova nalazišta ograničena, a rudarstvo je povezano sa protestima lokalnih stanovnika.
- Prvo moramo da se zapitamo kako da smanjimo potrošnju kako bismo osigurali da se ekstrahovane sirovine zaista koriste za zelenu tranziciju, kaže za veb-sajt iROZHLAS.cz Nina Đukanović, geografkinja zaštite životne sredine sa Univerziteta u Oksfordu.
Materijali koji su važni za zelenu tranziciju, ali ih je teško dobiti – poput litijuma, kobalta i nikla – su jedna od centralnih tema Evropskog zakona o kritičnim sirovinama (CRMA), kojim EU želi da poveća svoju samodovoljnost, konkurentnost i bezbednost.
Međunarodni sporazumi o rudarstvu i strateška partnerstva koja EU zaključuje sa zemljama van EU u skladu sa ovim aktom često su kritikovani, kaže Nina Đukanović, doktorantkinja na Oksfordskom univerzitetu i analitičarka u Udruženju za međunarodne poslove (AMO), koje proučava društvene i ekološke uticaje rudarstva. Ona navodi memorandum o razumevanju sa Demokratskom Republikom Kongo iz 2023. godine kao primer.
Na istoku, oružana grupa M23 koju podržava Ruanda čini ratne zločine. Uprkos tome, EU je godinu dana kasnije potpisala memorandum sa Ruandom. Međutim, potraga za kritičnim sirovinama često se navodi kao jedan od glavnih uzroka nasilja u Kongu.
Kritike su usmerene i protiv sporazuma sa Srbijom, južnoameričkim zemljama, ali i protiv nekih projekata unutar same EU.
Prema Đukanoviću, Zakon o kritičnim sirovinama je primer pomeranja prvobitno pretežno vrednosne politike EU ka sopstvenom interesu i pragmatizmu, čak i po cenu podržavanja autoritarnih režima i zatvaranja očiju pred geopolitičkim sukobima.
- U ovom ogromnom naporu da postanemo samodovoljni, vidimo da se možda neke od vrednosti na kojima je Evropska unija osnovana potiskuju u stranu, kaže Đukanović, dodajući da, po njenom mišljenju, vađenje kritičnih minerala napušta stroge ekološke i socijalne standarde na kojima su se ranije zasnivale mnoge evropske politike.
AHIVA PPNS DRUŠTVENI INŽENJERING RIO TINTA NA GODIŠNJOJ SKUPŠTINI AKCIONARA U LONDONU
Srpski zaokret
Prema njenim rečima, saradnju između multinacionalnog kapitala, interesa velikih kompanija, EU i lokalnih političara dobro ilustruje i slučaj zaključivanja strateškog partnerstva EU sa Srbijom u julu prošle godine. Projekat Jadar kompanije Rio Tinto tamo je prvobitno otkazan u januaru 2022. godine zbog masovnih protesta, koji su bili jedni od najvećih u zemlji od svrgavanja režima Slobodana Miloševića.
Ali posle dve i po godine, projekat je oživljen.
- Prošlog juna, predsednik Vučić je najavio da će projekat ipak biti otvoren. Onda se sve dogodilo neverovatno brzo, što ilustruje kako domaći i međunarodni interesi mogu da sarađuju na veoma brzom i dramatičnom nivou kada je u pitanju nešto poput rudarstva litijuma, kaže Đukanović.
Preokret se dogodio u roku od nedelju dana: 11. jula, Ustavni sud je presudio da je odluka vlade iz januara 2022. godine neustavna, a vlada Srbije je shodno tome poništila prvobitno otkazivanje projekta u roku od narednih pet dana.
Štaviše, presuda Ustavnog suda nije bila toliko nezavisna koliko je to moglo izgledati na osnovu njenog tumačenja u zapadnim medijima.
- Svim građanima Srbije bilo je apsolutno jasno da je to samo razlog koji je vlada trebala da iskoristi da bi sprovela projekat Jadar, smatra Đukanović.
Delegacija EU je 18. jula stigla u Beograd kako bi potpisala strateško partnerstvo i takozvano pismo o namerama sa Srbijom za razvoj lanca električne mobilnosti.
- Potpisali su ga niko drugi do generalni direktor kompanije Rio Tinto, generalni direktor kompanije Mercedes-Benc i, između ostalih, generalni direktor slovačke kompanije InoBat, proizvođača baterija, kaže Đukanović, pozivajući se na predstavnike kompanija i korporacija koji su takođe prisustvovali sastanku.
ARHIVA PPNS SOFIJA STEFANOVIĆ (KEMBRIDŽ) PREDSTAVNICIMA RIO TINTA: OTPOR PROJEKTU JADAR SAMO JAČA
Koja vrsta rudarstva je potrebna?
Prema Đukanović, inicijativa CRMA i težnja ka otvaranju više rudnika u Evropi ponekad se tumače kao gotovo dekolonijalni napor da se EU učini manje zavisnom od globalnog juga.
- Ali je ključno da ozbiljno razmislimo o tome kako tačno te zavisnosti izgledaju na globalnom jugu. Nažalost, definitivno nije slučaj da ako se nekoliko rudnika otvori ovde u Evropi, zatvoriće se svuda drugde, upozorava Đukanović. Prema njenim rečima, buduća potražnja će toliko porasti da će se rudnici proširiti ili otvoriti novi.
Vodi se debata o tome da li u svetu ima dovoljno litijuma i drugih kritičnih materijala. Teško je predvideti potražnju.
- Jedan od glavnih autoriteta za ova buduća predviđanja je Međunarodna agencija za energiju. Prema njihovom modelu, do 2040. godine više od 80 procenata celokupne buduće potražnje dolaziće samo od električnih automobila, kaže Đukanović.
Jitka Savin iz Evropske komisije, koja je učestvovala u pregovorima o CRMA, takođe priznaje za iROZHLAS.cz da su to visoke brojke.
- Ali ne mislim da je to himera. To ima izvesno opravdanje sa određenim stepenom netačnosti, ali ne mislim da bi to bio pucanj u bok ako se sledi ono čega bi trebalo da se pridržavamo. Druga strana je šta se dešava kada počne da se sprovodi i na šta se naiđe u tom procesu. Onda se može odužiti ili postati skuplje, kaže ona o projektima u okviru CRMA.
Đukanović je kritičnija, rekavši da svaki oblik rudarstva ima razarajuće posledice po lokalne zajednice i životnu sredinu.
- Moramo se zapitati za šta se koristi litijum i da li – s obzirom na to da je velika većina električnih automobila putnički automobil – postoje sistemska rešenja od individualne automobilizacije, beskrajnog ekonomskog rasta i dramatičnog širenja rudarstva i ekstraktivizma.
Đukanović naglašava potrebu za eksploatacijom materijala kako bi se postigla dekarbonizacija, ali ne smatra da su same kritične sirovine dovoljne za postizanje takvog cilja.
- Prvi korak u takvom svetom trojstvu smanjenja, ponovne upotrebe i reciklaže mora biti smanjenje, odnosno ograničavanje potrošnje. Moramo kritički postaviti pitanje kako možemo minimizirati potrošnju kako bismo znali da je svaka ekstrakcija koja se dešava zaista neophodna za zelenu tranziciju, a ne za druge stvari za koje se često koristi, bilo da se radi o sve većoj militarizaciji ili veštačkoj inteligenciji i sličnim tehnologijama.
- Jasan primer takvog preispitivanja su lokalne zajednice. Samim činom otpora ovim rudarskim projektima, oni nužno postavljaju ključna pitanja, poput toga kako je moguće da se nešto poput beskrajnog rudarstva litijuma smatra pravednom zelenom tranzicijom i kako je moguće da neka sistemskija rešenja nisu na dnevnom redu, kaže Đukanović.
ARHIVA PPNS PROF. DŽULI KLINGER: U PRAKSI NEMA POTPUNO BEZBEDNOG RUDARENJA; PRAG BORA JE POLITIČKI DOGOVOR (VIDEO)
Šta stoji iza lokalnog otpora?
Prema njenim rečima, otpor lokalnih zajednica se često doživljava kao NIMBY (ne u mom dvorištu – prim. ur.) . Ali njeno istraživanje pokazuje da je u Srbiji, na primer, motivacija za proteste protiv rudarstva litijuma mnogo složenija.
- Radi se o veoma dubokom i snažnom odnosu koji zajednice u Srbiji imaju sa mestom gde žive. Nije tako jednostavno kao samo iseliti se. Ključno je i to što su pogođene zajednice u velikoj većini slučajeva one koje su najmanje odgovorne za klimatske promene.
Takođe se održavaju protesti protiv projekta rudarstva litijuma Geomet u Cinovcu, u Češkoj Republici. Evropska komisija ga je u martu, zajedno sa 46 drugih evropskih projekata, proglasila strateškim, kao deo CRMA, ali lokalno stanovništvo nije bilo uključeno u ovu odluku i protivi joj se zbog zabrinutosti zbog njenog uticaja na njihove živote i životnu sredinu.
- U rudničkim vodama i u samom rudniku, koji je sada poplavljen, postoje koncentracije arsena, kadmijuma i drugih teških metala, upozorava Kamila Vitek Derinkova, koja je na čelu udruženja Cinvald. Prema njenim rečima, meštani su takođe zabrinuti da bi moglo doći do promene vodnog režima u pejzažu i oticanja vode, njenog gubitka ili sleganja zemljišta, povećanja buke i zagađenja vazduha.
Vitek Derinkova stoga postavlja pitanje da li je uopšte pravno moguće da Češka Republika povuče iz rudarskog projekta na Cinovcu ako se on proglasi štetnim i neprofitabilnim. Prema njenim rečima, cena litijuma je dugo niska i njegovo vađenje bi se vršilo iz rude, što povećava investicione i operativne troškove.
Prema Savinim rečima, to je moguće. Međutim, takva odluka bi mogla imati visok rizik po reputaciju Češke Republike. Štaviše, prema njenim rečima, ovo nije verovatan scenario, jer je češka vlada takođe proglasila Cinovec strateškim projektom. Štaviše, strateški status projekta u EU trebalo bi da pomogne u ostvarivanju njegovog finansiranja.
To potvrđuje i grant od 800 miliona kruna iz Fonda za pravednu tranziciju koji je projekat dobio. Ali, prema Đukanović, to je paradoks.
- Nešto što u svom nazivu ima pravdu koristi se za promociju rudarstva u zajednici koja je već bila rudarska zajednica i koja se ranije morala boriti protiv zagađenja i uticaja rudarstva na životnu sredinu, komentariše Đukanović.
Upravo su ekološki protesti u Rudnim planinama smatrani jednim od početaka Plišane revolucije.
Ali Savin takođe zastupa projekat iz perspektive ekonomskog razvoja regiona.
- Takođe moramo da sagledamo same lokacije, postoji napor da se ljudima obezbede poslovi i da se može iskoristiti kapacitet koji postoji, da se regionima pruži perspektiva razvoja.
ARHIVA PPNS UTICAJ ISTRAŽNIH AKTIVNOSTI POTENCIJALNOG RUDNIKA LITIJUMA NA ŽIVOTNU SREDINU U ZAPADNOJ SRBIJI (NAUČNI RAD)
„Problem je transparentnost“
Udruženje Cinvald pokušava da otkrije uslove pod kojima je njihov projekat izabran kao strateški.
- Transparentnost je ogroman problem. Evropska komisija još nije objavila spisak parametara na osnovu kojih je doneta odluka, kaže Vitek Derinkova u kontekstu činjenice da sličan projekat nemačke kompanije Zinenvald Litijum sa druge strane granice od Cinovca nije dobio strateški status.
Prema Savinovim rečima, nije postojala jedinstvena metodologija selekcije: projekti su procenjivani pojedinačno, uzimajući u obzir uslove u pojedinim zemljama, na osnovu kvaliteta prijave i ispunjenosti kriterijuma datih u pozivu.
- Komisija je gledala kako je ceo projekat postavljen u smislu konačne namere, kako treba da se sprovede, da li ima dovoljan kapacitet i da li je održiv.
Međutim, prema rečima Vitek Derinkove, izbor Komisije izaziva nepoverenje.
- Postoji mnogo nalazišta litijuma širom Evrope, jedino je pitanje da li je ono što Evropska unija kaže, da su samo neka od njih sada strateška, relevantno i da li su investitori dali istinite informacije o tome kako će doprineti dekarbonizaciji.
Ona sumnja u obećanja investitora o održivom rudarstvu na Cinovcu.
- U ovom trenutku, projekat će biti jedan od najvećih izvora emisije gasova staklene bašte u Češkoj Republici u smislu dekarbonizacije. Za nas u EU je upitna vezi sa samodovoljnošću sirovinama - da li će zaista biti koristi. Što se tiče dekarbonizacije, uvereni smo da je neće biti.
Vitek Derinkova stoga poziva na ponovnu procenu izbora strateških projekata kako ne bi imali negativan uticaj na životnu sredinu i kako bi zaista doprineli dekarbonizaciji.
- Evropa bi takođe trebalo da pronađe jedinstvenu metodologiju za ovo, kako se ne bi desilo ono o čemu sada tvrdimo: da će projekat doneti zaista jake negativne uticaje. Mislim da Evropska unija možda čak ni ne sumnja u ovo. Pitanje je da li je to u njenom interesu. Uverena sam da nije.
Međutim, češka vlada ima drugačije mišljenje.
- Zahvaljujući rudarstvu litijuma na našoj teritoriji i planiranim investicijama u Češkoj, možemo da izgradimo čitav lanac snabdevanja za proizvodnju baterija za električna vozila, rekao je početkom marta ministar industrije i trgovine Lukaš Vlček.
- Ovi koraci će povećati našu konkurentnost, pokrenuti ekonomiju i stvoriti nova radna mesta. Istovremeno, smanjićemo zavisnost od uvoza iz trećih zemalja, posebno Kine i Južne Amerike, dodao je ministar.
Prema rečima Edvarda Muržinskog, višeg direktora ekonomskog odeljenja, rezerve litijuma kao nalazišta od strateškog značaja omogućiće državi da aktivno utiče na razvoj rudarstva.
- To će osigurati da se litijum koristi u skladu sa dugoročnim ekonomskim i ekološkim ciljevima zemlje, rekao je on.
Zakon o kritičnim sirovinama
CRMA je propis EU koji je stupio na snagu 2024. godine. Njegova namena je jačanje evropskog lanca vrednosti kritičnih sirovina, diverzifikacija uvoza u EU radi smanjenja strateške zavisnosti, poboljšanje sposobnosti EU da prati i ublažava rizike od poremećaja u snabdevanju kritičnim sirovinama i poboljšanje cirkularnosti i održivosti.
Zakon posebno utvrđuje smanjenje strateške zavisnosti tako da, na primer, isporuke jedne kritične sirovine iz neke treće zemlje moraju biti do 65 procenata ukupnih isporuka.
Foto: Carwatt - Ešasijer, Francuska
Izvor: Irozhlas, 1. 6. 2025.
Obrada: Prviprvinaskali.com
STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANA, TVITER, INSTAGRAM, TREDS
PODRŽI PPNS!
MIHAJLO PUPIN
ARČIBALD RAJS
Komentara: 0