Kanadska kompanija Boron uan (Boron One) je, kako tvrdi, na korak od otvaranja rudnika bora u Srbiji, koji bi bio prvi u Evropi.
Kako navode, završena je nezavisna procena uticaja na životnu sredinu (EIA) za projekat rudnika bora "Piskanja boron", koji se nalazi u opštini Raška. Na ovom mestu postoji nalazište, a prema pisanju eKapije u ovom rudniku država je devedesetih prvi put započela probnu eksploataciju rude borata u Srbiji.
Kako se navodi na sajtu Majning tehnolodži (Mining technology), procena je naručena kao priprema za odobrenje eksploatacionog polja.
Boron je podneo zahtev za odobrenje eksploatacionog polja Ministarstvu rudarstva i energetike Srbije u julu 2024. godine. To je poslednji neophodan korak pre početka rada na rudniku. U slučaju dobijanja odobrenja, kanadskoj kompaniji pripada ekskluzivno pravo na razvoj mineralnog ležišta Piskanja, odnos otvaranja novog rudnika.
Podnesak obuhvata studiju izvodljivosti u skladu sa srpskim standardima, sinopsis procene uticaja na životnu sredinu (EIA), Sertifikat o rezervama za Piskanju i potrebne dozvole od raznih ministarstava Vlade Republike Srbije, sve u skladu sa srpskim propisima o rudarstvu.
Posle dobijanja odobrenja za eksploataciono polje, Boron će nastaviti sa procesima licenciranja i razvoja finalizacijom i podnošenjem detaljnih projekata rudnika i prerade na odobrenje.
"Oduševljeni smo što smo dostigli ovu važnu prekretnicu. Ova studija je suštinski putokaz koji garantuje da se razvoj Piskanje sprovodi odgovorno, uz snažnu posvećenost ekološkoj održivosti i minimalnom ekološkom poremećaju", izjavio je predsednik kompanije Tim Danijels.
ARHIVA PPNS NINA ĐUKANOVIĆ: POTREBAN NAM JE LITIJUM, ALI PITANJE JE ZA ŠTA - TEŽNJA ZA NJIM JE DOKAZ PROMENE VREDNOSTI EU
Projekat Piskanja i poklonjeni rudnik Pobrđe
Projekat Piskanja sadrži izmereni mineralni resurs od 1,39 miliona tona (mt) sa prosečno 35,59% bor trioksida (B2O3), naznačeni mineralni resurs od 5,48 mt sa 34,05% B2O3, i pretpostavljeni mineralni resurs od 284,75 tona sa 39% B2O3. Ovi resursi su, dodaje se, izračunati u skladu sa Standardima definicije mineralnih resursa i rezervi Kanadskog instituta za rudarstvo.
Kako je navela kompanija Boron, ranije ovog meseca, njegova filijala u Srbiji, "Balkan gold", potpisala je pismo o namerama sa Resavicom, srpskom javnom rudarskom kompanijom, za potencijalnu saradnju na rekonstrukciji rudnika Pobrđe, pored tekućeg razvoja projekta "Bor Piskanja".
MRE: Nikakav rudnik ne postoji i veliko je pitanje da li će uopšte postojati
Iz Ministarstva rudarstva i energetike (MRE) rekli su za N1 da "Balkan Gold" za ležište Piskanja sprovodi aktivnosti u cilju pripreme dokumentacije i obezbeđivanja svih neophodnih uslova i saglasnosti radi ishodovanja odobrenja za eksploataciono polje.
"Ističemo da ova procedura sama po sebi ne predstavlja odobrenje na osnovu koga bi se mogla vršiti eksploatacija. Dakle, nikakav rudnik ne postoji i veliko je pitanje da li će uopšte postojati. Niko ništa nije dao niti namerava da ’da’ bilo kome. Postoje zakonske norme, procedure i preduslovi koji moraju biti ispunjeni koji su jasno definisani", ističu iz MRE.
Podsećaju i da je kompanija "Balkan Gold" došla u Srbiju 2009. godine, a da je u prethodnih 20 godina u Srbiji otvoren samo jedan rudnik mineralnih sirovina. "Dakle, otvaranje rudnika je višegodišnji, često i višedecenijski proces", ukazuju iz MRE.
Kada je reč o rudnoj renti, iz MRE navode da je nemetalne mineralne sirovine, kao što je bor, ona iznosi pet odsto od vrednosti proizvedene rude, što kako navode, spada među najviše u Evropi.
Iz MRE podsećaju i da u neposrednoj blizini predmetnog ležišta, na eksploatacionom polju Pobrđe, JP PEU Resavica već vrši eksploataciju bornih minerala.
ARHIVA PPNS SOFIJA STEFANOVIĆ (KEMBRIDŽ) PREDSTAVNICIMA RIO TINTA: OTPOR PROJEKTU JADAR SAMO JAČA
Mala je razlika između blagotvornosti, sve preko miligrama opasno za živi svet
Bilo rudnika ili ne - bor se sada, posle projekta Jadar gde je planirana godišnja proizvodnja 160.000 tona borne kiseline, ponovo našao u fokusu javnosti. Bor se u prirodi ne nalazi u slobodnom stanju kao i većina elemenata, već u obliku minerala. Ljudima u Srbiji najpoznatiji je po tome, makar u poslednje vreme, što se nalazi u rudi jadarit.
Ipak, jadarit nije jedini. Prema rečima Branimira Jovančićevića, redovnog profesora Hemijskog fakulteta u Beogradu, najpopularniji je boraks koga čine natrijum i bor, kao i probertit, a ima ih još. Najčešći proizvod je borna kiselina, a primena bora je krenula još u vreme stare Kine, Egipta i Rima.
ARHIVA PPNS
...U poslaničkim klupama opozicije ima onih koji su blagonakloni prema Rio Tintu, a neki su i blisko sarađivali sa tom korporacijom. Ističe se prof. dr Branimir Jovančićević za čije je stručne radove Rio Tinto plaćao istraživanja (2014, 2015, 2018...), kao i za radove:
- mlađih kolega kojima je profesor bio mentor (Nenad R. Grba, Tamara S. Perunović, 2014),
- koautora sa kojima je radio, među kojima su i sa Rio Tintom "povezana lica" (Milica Kašanin Grubin, 2018),
- radnika sa platnog spiska ćerke-firme RT Rio Sava (Vladislav Erić, 2014).
PROIZVODNJA LITIJUMA U SRBIJI JE IZVESNA - PREMA PREDLOZIMA VLASTI (INEKP) I DELA OPOZICIJE (ZAKONI U PROCEDURI OD 4. APRILA)?
"Koristi se u farmaceutskoj industriji, a najvažnija je primena u proizvodnji stakla, kao sredstvo za brušenje. Što je više borne kiseline, staklo je otpornije i tvrđe. Borna kiselina se koristi u industriji keramike za dobijanje gleđi, baš zbog čvrstoće i sjaja", navodi Jovančićević za portal N1.
On ističe da je bor potreban i ljudskom organizmu, za jačanje strukture kostiju zajedno sa kalcijumom i magnezijumom. Ako nema dovoljno bora promeni se sastav kostiju.
Profesorka fizičke hemije Vera Dondur i nekadašnja državna sekretarka u Ministarstvu prosvete je gostujući jednom prilikom na javnom servisu izjavila da je u slučaju bora, mala razlika između blagotvornosti i toksičnosti.
"Bor je u malim količinama blagotvoran za živi svet, ali za neki deo živog sveta, poput biljki je brzo toksičan. Ljudi mogu da piju vodu koja ima najviše 1 mg bora, a neke biljke ne tolerišu ni milligram, nego kad pređu 0,2 mg kreće problem sa rastom i reproduktivnošću biljka. To su poznate stvari", rekla je Dondur za RTS.
Opasna je i jalovina, jer si u njoj nalaze ostaci bora.
U Evropi nema rudnika bora
Ukoliko se ideja realizuje, bio bi to prvi rudnik bora u Evropi. Potrebe Evrope za borom se namiruju pretežno iz Turske, kao i Sjedinjenih Američkih Država (SAD). Kao što je navedeno, bor devastira biljni svet što je bio još jedan razlog protiv otvaranja rudnika Jadar na plodnoj zemlji.
Svi trenutno potencijalni projekti koji se tiču rudnika bora nalaze u Srbiji. Tako je osim Jadra i Piskanja kao potencijalno nalazište viđeno i obližnje Pobrđe koje je država Srbija ustupila kanadskoj kompaniji “Boron uan”, tačnije njenoj filijali u Srbiji, firmi "Balkan gold" zarad renoviranja rudnika bornih minerala.
Profesor Jovančićević kaže da i u okolini Valjeva postoje dva mesta na kojima s veruje da postoji interesovanje za kopanjem bora. "U pitanju su rude probertit i sirelzit, minerali koji su pronašli stručnjaci sa Rudarsko-geološkog fakulteta nevezano za sadašnja istraživanja. Plašim se da nekome ne padne na pamet da kopa na tom terenu", naveo je naš sagovornik.
ARHIVA PPNS PROF. DŽULI KLINGER: U PRAKSI NEMA POTPUNO BEZBEDNOG RUDARENJA; PRAG BORA JE POLITIČKI DOGOVOR (VIDEO)
Cena borne kiseline od 800 do 5.000 evra
Cena bora odnosno borne kiseline se kreće u zavisnosti od oblika ili čistoće. Profesor Jovančićević navodi da borna kiselina dobijena direktno iz rude košta oko 800 dolara/evra po toni.
"Ako se pakuje za posebne svrhe, prečišćava, onda ta cena ide na kilogram. Nedavno sam našao podatak da je pakovanje od kilograma 630 dinara, a tona oko 5.000 evra, što bi maksimalno moglo da bude na godišnjem niovu 790.000.000 evra", navodi Jovančićević.
N1 je poslao pitanja i kompaniji "Balkan gold", ali do objave ovog teksta odgovori nisu stigli.
P. V. P.
Izvor: N1, 31. 5. 2025.
Dodatak PPNS
Balkan Gold je istraživao i litijum u Srbiji
U preuzetom članku litijum uopšte nije naveden kao predmet poslovanja preduzeća Balkan Gold. Međutim, ova firma bila je nosilac prava za istraživanje litijuma od 2010. do 2018. godine na više područja, po odobrenju nadležnog ministarstva. Ovo su datumi donošenja rešenja za Balkan Gold, koje je portal PRVI PRVI NA SKALI dobio od Ministarstva rudarstva posredstvom Poverenika za informacije od javnog značaja:
- 23. avgust 2010: Piskanja, Baljevac, Raška
- 13. septembar 2011: nastavak - Piskanja, Baljevac
- 5. novembar 2012: Piskanja, Baljevac, Raška
- 30. decembar 2015: Piskanja, Baljevac, Raška
- 31. jul 2018: Piskanja, Raška
Rio Tinto povezan sa Piskanjom
Takođe nije pomenuta veza između ovog ležišta i Rio Tinta. U Zborniku SANU "Projekat Jadar - šta je poznato?", u opisu dolaska ove korporacije u Srbiju piše:
"Od otkrića ležišta borata Piskanja u basenu Jarandol sredinom 1980-ih tokom bušenja za istraživanje uglja, istraživački potencijal borata i evaporita u Srbiji bio je predmet interesovanja Rio Tinta – kao jednog od dva najveća snabdevača borne kiseline i povezanih proizvoda u svetu.
Dr Sigfrid Musig (Siegfried Muessig), bivši direktor istraživanja borata u Americi (Rio Tinto U.S. Borax), prvi put je posetio Srbiju i basen Jarandola 1991. godine. Vratio se u SAD sa pozitivnim pogledom na geološki potencijal i sa preporukom za formalno uspostavljanje prisustva u Srbiji. Međutim, građanski ratovi koji su izbili u bivšoj Jugoslaviji 1991. efektivno su sprečili bilo kakve aktivnosti na terenu sve do 1998. godine.
Prva GIS (geografski informacioni sistem) baza podataka potencijalnih područja u bivšoj Jugoslaviji napravljena je početkom 1998. godine, nakon čega je usledio program selekcije i terenskog istraživanja nekoliko sedimentnih basena, uključujući i basen Jadar. Na savet profesora Jelene Obradović sa Univerziteta u Beogradu, Rio Tinto Eksplorejšn je prvi put posetio basen Jadar u proleće 1998. godine kada je iz izdanaka potoka Kokanović i potoka Lunjevac uzeto nekoliko blago atipičnih uzoraka jezerskih laporaca. Godine 1998. Jadarski basen je stavljen na listu prioritetnih basena za dalja istraživanja.
Međutim, sukob sa NATO-om 1999. godine ponovo je sprečio dalje aktivnosti na terenu sve do početka 2001. godine. Rio Tinto Eksplorejšn je 2001. godine osnovao filijalu u potpunom vlasništvu Rio Sava Eksplorejšn d.o.o, kako bi formalizovao svoj rad u Republici Srbiji i realizovao geološka istraživanja..."
"SVA REŠENJA" IZDATA ZA ISTRAŽIVANJE LITIJUMA NA TERITORIJI SRBIJE (2004-2024) - IZ MINISTARSTVA ZA UDRUŽENJE PRVI PRVI NA SKALI
Piskanja deo Nacionalne strategije 2012.
Kao i litijum, Piskanja se našla i u Nacionalnoj strategiji održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara iz 2012. godine, baš kao i projekat geoloških istraživanja litijuma i bora u Jadarskom basenu. Kao rok za završetak projekta bila je upisana 2014. godina.
U odeljku "Rezerve, resursi i drugi indikatori", resursi su ovako opisani:
"Potencijalni resursi Jarandolskog basena se procenjuju na oko 30 Mt sa prosečnim sadržajem od 36% B2O3 i bili su predmet geoloških istraživanja (Piskanja) u okviru dodeljene koncesije kompaniji Rio Sava Exploration iz Beograda, odnosno svetski poznatoj rudarskoj kompaniji Rio Tinto, koja je završila predviđeni program geološko-tehnoloških i drugih istraživanja i vratila koncesiju, te je ovaj prostor sada predmet geoloških istraživanja druge kompanije".
Bio je to period kada je predsednik Vlade bio Mirko Cvetković u dva mandata, 2007-2008 i 2011-2012. Ministarstvo rudarstva i energetike vodi je Petar Škundrić (SPS) do 2011, kada je ukinuto, a Ministarstvo životne sredine bilo je povereno Oliveru Duliću (DS).
Balkan Gold o sebi
Na sajtu firme piše da je Balkan Gold srpska korporacija osnovana avgusta 2009. godine i da je u potpunom vlasništvu Boron One Holdings Inc. koji se nalazi u Viktoriji, Kanadi. Balkan Gold se bavi istraživanjem i razvojem potencijalnih mineralnih ležišta u Srbiji.
Balkan Gold ima eksluzivno istražno pravo, odnosno nosioc je geoloških istraživanja na istražnom prostoru ležišta borata Piskanja, a koje se nalazi u Baljevcu na teritoriji Raške, piše u svedenom predstavljanju na sajtu.
Kao direktor predstavljena je Biljana Rankić, koja je "poslednjih sedam godina u rudarskoj industriji". Tehnički direktor je Nenad Rakić, koji se, pored ostalog, bavio istraživanje bora i litijuma od 2010. do danas. Kao menadžer projekta naveden je Dušan Podunavac.
Kontakt adresa je Bulevar Zorana Đinđića 83, 11070 Novi Beograd, a predstavljene su i mape:
APR o Balkan Goldu
U bazi APR-a među podacima o Balkan Goldu piše da je njegova šifra delatnosti 0729 - eksploatacija ruda ostalih crnih, obojenih, plemenitih i drugih metala.
Najsvežiji kapital u vrednosti od 644.708.758,21 dinara uplaćen je 5. marta ove godine.
Ovako ambiciozan posao Balkan Gold poslednje četiri godine (2021-2024) sprovodi sa svega tri zaposlena, pa je po veličini svrstan među mikro preduzeća.
APR ima podatke i o preduzeću gotovo identičnog imena - Balkan Gold Copr, koje je danas u likvidaciji - osnovano je 2003, a obrisano iz registra 2006. godine. Imalo je istu delatnosti: 0729 - eksploatacija ruda ostalih crnih, obojenih, plemenitih i drugih metala. Danas je Jelena Jujić u funkciji likvidacionog upravnika, a jedini član osnivač bila je strana firma Erin Ventures Inc.
Balkan Gold "skriva" likvidiranu firmu, ali...
Pomenuti Erin Ventures Inc. nije predstavljen na sajtu Balkan Golda, pa tako ni likvidirana firma Balkan Gold Copr, ali se pominje na matičnoj adresi - sajtu Boron One.
Tu saznajemo da je Erin Ventures promenio ime u Boron One Holdings Inc u februaru 2023. godine. Erin Ventures je opisan kao međunarodna kompanija za istraživanje i razvoj minerala sa bornim resursima u Srbiji, sa sedištem u Viktoriji, Britanska Kolumbija, Kanada.
Foto: Balkan Gold; Ekapija
Obrada: Prviprvinaskali.com
STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANA, TVITER, INSTAGRAM, TREDS
PODRŽI PPNS!
MIHAJLO PUPIN
ARČIBALD RAJS
Komentara: 0