Studentski kulturni centar
PROGRAMI - APRIL 2024.

Ponedeljak 1. april, 21:00
Jazz Monday: Fish In Oil sa Jelenom Popržan

Fish in oil, možda najtraženiji beogradski bend i Jelena Popržan, jedna od najsvestranijih muzičarki austrijske scene, obeležavaju petogodišnju saradnju koja je počela spontanim zajedničkim nastupom na festivalu Jazzire u Subotici.

Fish in oil je eklektična muzika inspirisana Pankom, Fri Džezom, filmskom muzikom, bluzom… Svojoj klasičnoj postavi električne gitare (Braca), basa (Bane), bubnja (Feđa) i udaraljki (Šojka), uz saksofone (Rastko i Biber), ovog puta uključuju violu i glas (Jelena) čija se boja, intenzitet i karakter iznenađujuće transformiraju i uklapaju u raznovrstan repertoar benda.

Jedinstvenim spojem senzibiliteta muzičara koji zajednički oblikuju autorske teme Bratislava Radovanovića nastaju muzičke priče koje publiku nepretenciozno odvode u imaginativne zvučne predele u kojima je sve moguće, a iz njih izlaze pod pozitivnim naponom emocija i nabubrelog racija.

Sastav:

• Jelena Popržan – viola, vokal
• Bratislav Radovanović – el. gitara
• Rastko Uzunović - tenor saksofon
• Đorđe Kujundžić – saksofoni
• Branislav Radojković – kontrabas, el. bas gitara
• Feđa Franklin – bubnjevi
• Aleksandar Radojičić – udaraljke
• Bojan Rajačić- zvuk

Sreda 3. april, 20:00
Razgovor o knjizi "Nesavršene" - dr Lidija Vasiljević

Knjiga predstavlja psihološku, feminističku i političku analizu tradicionalističkog patrijarhalnog viđenja i tretiranja normalnosti žene, kroz dekonstrukciju mitova o ženskim bolestima, i predstavlja jedinstveni doprinos ovoj oblasti u literaturi pisanoj na našem jeziku.

U njoj se dekonstruišu strategije patologizacije žena u okvirima psihijatrije i psihoterapije kao i u samom društvu, kroz analizu obilja literature, praksi i primera iz psihoterapijskog iskustva same autorke.

Kroz sistematizaciju, koja je hronološki obuhvatila period od prvih podela na normalno i patološko, preko analize histerije i depresije kao tzv. tipično ženskih simptoma do današnjih kompleksnih i višeslojnih dijagnostičkih kategorija problema u ishrani, sferi seksualnosti, postavljanja granica, opsesivno-kompulzivnih poremećaja i drugih (što realnih što nametnutih procena), ponuđeno je drugačije viđenje žene i njenog psihološkog zdravlja.

Glavne junakinje knjige su klijentkinje, pacijentkinje, ali i sve druge žene koje su tako procenjivane, njihova priroda, otpori i nametnute norme. Ovom analizom obuhvaćene su i višestruko diskriminisane kategorije klijentkinja kao i same psihoterapeutkinje, praćene na trnovitom putu ka istini kreirajući pristupe koji su okrenuti slobodnom razvoju kapaciteta. Tema kojom se autorka bavi, iako je obrađena stručnim jezikom, ispričana je pitko i jasno, tako da je namenjena širokom krugu čitateljki i čitalaca.

Dr Lidija Vasiljević je psiholoskinja, psihoterapeutkinja, i aktivistkinja iz Beograda. Masterirala je psihologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu, magistrirala Studije roda i doktorirala na Odseku za socijalni rad i socijalnu politiku Fakulteta političkih nauka u Beogradu na temi -Antidiskriminativni pristup i rodna inkluzivnost u politikama mentalnog zdravlja. Suosnivačica je Regionalne asocijacije za psihodramu i integrativnu primenu psihoterapije, u okviru koje se bavi edukacijom i supervizijom u Srbiji, BiH, Hrvatskoj i Sloveniji. Već 25 godina se bavi podrškom marginalizovanim grupama, grupnom i individualnom psihoterapijom i savetovanjem. Poseduje nacionalni sertifikat za psihoterapiju, kao i Britanski i Evropski (ECP).Docentkinja je na katedri za psihologiju na Univerzitetu u Bijeljini, gde predaje kliničke predmete. Autorka je brojnih članaka i radova objavljenih u stručnoj periodici i zbornicima, uređivala je publikacije u okviru edicije Rod i levica. Članica je mreže za rodno inkluzivnu i feminističku psihoterapiju, kao i kolektiva Radio praksa za očuvanje i promociju borbene muzike.

Nakon priče o knjizi i radu autorke, biće puštena lista Radio prakse Žene koje su rekle: Ne!

Četvrtak 4. april, 18:00
Predstavljanje knjiga Veselina Mišnića
Tehnička podrška

Nedelja 7. april, 19:00
Godišnji koncert folklora 
Knjaževsko srpski teatar

Ovogodišnji rođendan ansambla predstavlja priliku da se proslavi gotovo pola veka predanog rada, ljubavi prema folklornom nasleđu i neprocenjivog doprinosa kulturnom identitetu našeg naroda. Sa svakim pokretom, sa svakim tonom, ansambl oživljava duh prošlosti, ali i otvara vrata budućnosti, inspirišući nove generacije da se pridruže u očuvanju ovog važnog dela naše kulture.

Stoga, pozivamo sve ljubitelje folklora i sve one koji cene lepotu tradicije da nam se pridruže u ovoj svečanoj prilici, da zajedno proslavimo još jednu godinu predanosti, ljubavi i umetnosti, uz Akademski folklorni ansambl "Svetozar Marković“ i naše drage goste – AKUD Univerziteta u Novom Sadu "Sonja Marinković".

Karte se mogu kupiti u Studentskom kulturnom centru Kragujevac, svakog radnog dana od 9 do 20 časova, po ceni od 300 rsd u pretprodaji i 500 rsd na dan koncerta.

Ponedljak 8. april, 21:00
Jazz Monday

Ovog ponedeljka slušamo debi album “Away from you” beogradskog džez gitariste i kompozitora Jovana Milovanovića. Album je snimio sa svojim kvartetom koji čine izvanredni srpski džez muzičari: Kristijan Mlačak na sopran i tenor saksofonu, Milan Pavković na kontrabasu i električnom basu i Aleksandar Cvetković na bubnjevima. Album je objavljen u izdanju američke izdavačke kuće Shifting Paradigm Records iz Mineapolisa.

Ulaz je slobodan.

Utorak 9. april, 20:00
Izložba "Trágala perro - otpornost iz ponora" - Goran Jureša
Pesnički performans "Brehtovo pozorište senki", SKC Niš

Ako gledamo potpuno odrasle ljude i zapazimo kako je krhko naše telo, koje, kada nestaje, sva snaga, životnost i mudrost nestaju s njim, i kako je lako i najslabijem čoveku da ubije najjačeg; vidimo da nema razloga zašto bi i najjači čovek smatrao da ga sopstvena snaga štiti od drugih. Jednaki su oni koji mogu učiniti iste stvari jedan drugom: i oni koji mogu najviše nauditi, to jest ubiti, mogu da naprave jedan drugom isto.

Tomas Hobs (Thomas Hobbes), Čovek i građanin

Subjekat duboko intimnih, autobiografskih radova snažnog ekspresivnog vizuelnog izraza koje Goran Jureša predstavlja u okviru izložbe Trágala, perro je dekonstruisano ili rekonstruisano telo. U Jurešinim crtežima iz 2019. i 2020. godine telo je fragmentirano i stilizovano do apstrakcije, dok je na kasnijim radovima prisutan povratak figuraciji – muškom telu koje je uglavnom izolovano, dok se na autoportretima nalazi u prisustvu zeca (simbola straha). Sva tela su providna, te posmatrač može istovremeno da vidi i njihovu spoljašnjost i unutrašnji sadržaj. Kolažni radovi predstavljaju razlomljene ljudske figure u različitim akcijama, upućujući na umetnikova razmišljanja o rasparčanom telu koje je ipak pokretno i funkcioniše.

Nužnost vizuelnog iskaza unutrašnjih osećaja Jureša uobličava energičnim gestualnim potezima i analitičkim istraživanjem emocija ili razloga njihovog nedostatka. Beznadežne, grube forme sirove snage definisane najčešće osnovnim bojama: crvenom, žutom, plavom, kao i crnom na beloj pozadini, dodatno naglašavaju jačinu i ekspresivnost izraza. Subjektivna osećanja ogorčenog umetnika koji posmatra današnje društvo rezultiraju duboko emotivnim umetničkim delima. Iako autobiografski, radovi uključuju i političke, socijalne i kulturne aspekte jer istražuju prirodu stradanja društva i kulture usred haosa beskonačne tranzicije.
Jureša čoveka koga neumorno iznova crta i slika označava terminom moj čovek. Moj čovek je umetnikov alter-ego, Agambenov homo sacer (Giorgio Agamben, Homo Sacer – Sovereign Power and Bare Life, 1995), prognanik, čovek kome je sve oduzeto, koga svako može nekažnjeno da ubije, ali ne sme da bude prinesen na žrtvu (niti da se sam žrtvuje za viši cilj ili ideale) jer mu je i to pravo oduzeto. Za Agambena, žrtvovanje je dispozitiv (mehanizam) koji profano pretvara u sakralno, dok je kontradispozitiv žrtvovanja profanacija. Moj čovek obitava na ničijoj zemlji, u procepu između dva sistema, sakralnosti i profanosti, sistema vrednosti u kom je odrastao i u kome su mnoge stvari bile „svete“ i današnjeg sistema vrednosti u kome više ništa nije sveto. Ova dva sistema su dijametralno suprotna jedan drugom, te predstavljaju obrnuto proporcionalnu binarnu opoziciju – što je osoba lošija na skali vrednosti prvog sistema, to se nalazi na višim društvenim pozicijama današnjice u kojoj se cene beskrupuloznost, sticanje vlasništva i profita, kao i posledično uspostavljanje moći/vlasništva nad drugim ljudima, i obratno – što više kvaliteta prvog sistema čovek poseduje, to je niže na lestvici drugog. Današnji sistem (korporativni postneoliberalni kapitalizam) proteruje ljude prvog sistema „kao pseta“. Time, mom čoveku jedino ostaje, kako ga Agamben naziva, „goli život“, život na koji ne može sam da utiče jer zavisi isključivo od volje drugih, „suverena“, gospodara života i smrti. Stanje današnjice u odnosu na njegov sistem vrednosti je Agambenovo „vanredno stanje“, „logor“ u kome ništa ne podleže zakonima/etičkim normama, te je u njemu sve moguće. Moj čovek je vaspitavan u drugačijem sistemu vrednosti, tako da u logoru niti želi, niti ume da funkcioniše. On je, za današnje društvo, ne samo nefunkcionalna i nekorisna, već i subverzivna jedinka.

Jasna je umetnikova paralela između mog čoveka i Marsije koji se usudio da izazove boga Apolona (suverena) na takmičenje u muzici (umetnosti) i zbog toga završio živ odran, dok je njegova koža obešena na granu kao opomena drugima, ali i kao demonstracija moći bogova. Ipak, svaki put kada bi se u blizini čula muzika, Marsijina koža bi zaigrala, nastavljajući svoj drugi život.

I Agamben takođe govori o ideji „dva života u jednom telu“ – upravo taj drugi, alternativni život koji o(p)staje posle smrti (u ovom slučaju ne fizičke, već rasparčavanja mentalnog i emotivnog tela) istražuje i u svojim radovima nadograđuje Goran Jureša. U ovom svetlu, moramo da se zapitamo šta zapravo determiniše smrt Čoveka – smrt racija ili emocija, kognitivna smrt ili emotivna smrt? Da li je čovek koji ne oseća ništa i dalje Čovek jer je još uvek sposoban da razmišlja, ili postaje ne-Čovek, kao što se čovek koji ne razmišlja već samo oseća pretvara u „životinju“? Promišljanje „kuda dalje“ (koje Jureša definiše kao „otpornost nastalu u ponoru“) i prihvatanje sopstvenih emotivnih reakcija jesu ono što mog čoveka i dalje čini Čovekom. Moj čovek uprkos svemu nastavlja da živi, tačnije rečeno životari tako prognan, polomljen i pogrešno (samo)sastavljen, očajan, dok u sebi ključa i vrišti uz nezaustavljivo bujanje osećaja otpora prema distopijskom simulakrumu sveta i društva u kom se našao. Moj čovek ne izaziva sažaljenje, već saučesničku empatiju jer artikuliše ono sto se mnogima od nas događa. Stoga, moj čovek prerasta iz ličnog u kolektivni alter-ego.

Naziv izložbe „Trágala perro“ (Gutaj, pseto!) potiče od istoimene Gojine (Francisco de Goya) grafike iz ciklusa Los Caprichos. Iako bi se na prvi pogled pomislilo da je moj čovek prikazan u Jurešinim radovima to pseto koje mora sve da proguta, francuski filozof Alen Badiju (Alain Badiou) nam pruža drugačiji pogled na situaciju. U svojom eseju O mračnom slomu (1991), Badiju pominje Sartrovu (Jean-Paul Sartre) izjavu da je „svaki antikomunista pseto“ (out anticommuniste est un chien!), ukazujući da se danas u zapadnoj civilizaciji smatra upravo suprotno, da su „svi komunisti pseta“; Badiju svojim razmišljanjima diskredituje drugu tezu i dokazuje tačnost prve, ukazujući da su „pseta“ svi oni koji negiraju potencijalne dobrobiti nekog budućeg „komunizma“, ne Staljinovog, ruskog tipa, već komunizma kao Marksove filozofske ideje idealnog društva, paradoksalno baziranog i na vrednostima francuske buržoaske revolucije: slobodi, jednakosti, bratstvu (liberté, égalité, fraternité). Badiju smatra da su „pseta“ svi oni kojima bi takav pravedniji poredak štetio, a to su beskrupulozni Agambenovi „suvereni“ današnjice.

Moj čovek, iako mentalno i emotivno polomljen i izranjavljen i dalje funkcioniše u svojoj fragmentarnosti. Njegovi kvaliteti nisu materijalni već etički, moralni, filantropski, humanistički i intelektualni, te nastavljaju da žive čak i posle njegove smrti. Upravo zbog svojih kvaliteta, moj čovek je neuništiv.
Trágala, perro.

Ivona Fregl, istoričar umetnosti

Goran Jureša

Završio je osnovne i magistarske studije na Akademiji Umetnosti u Novom Sadu. Doktorat iz umetnosti odbranio je na istoj ustanovi. Zaposlen je kao redovni profesor na katedri za grafičko inženjerstvo na Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu. U značajnija samostalna izlaganja spadaju izložbe Slikovna žrtva – slike, crteži i kolaži (2006-2014), (kustos Nikola Šuica) u Muzeju Savremene Umetnosti Vojvodine u Novom Sadu, kao i izložba Slike i crteži (2004.) u Likovnoj Galeriji Kulturnog centra Beograda. Izlagao je na brojnim grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu. U okviru beogradske galerije Zvono izlagao je četiri puta samostalno. Na dve poslednje izložbe koje su se održale u galeriji (Idée noires ili Anatomija – geografija, slike i kolaži, i Utočište izješa – slike i crteži.) predstavio je likovnu ideju koju neguje i u sadašnjem radu.

Putem duboko intimnih, autobiografskih radova autor nastavlja da se bavi dekonstruisanim ili rekonstruisanim telom, čovekom kojem je u današnjem svetu jedino preostala njegova telesnost.

Radovi umetnika nalaze se u zbirci muzeja Savremene umetnosti Vojvodine, kolekciji Dražović i mnogobrojnim privatnim kolekcijama. Za časopis Nova Misao napisao je desetine tekstova koji istražuju likovne fenomene koji se javljaju u opusima odabranih aktera svetske savremene likovne scene. Kulturni centar Vojvodine „Miloš Crnjanski“ izdao je Jurešinu knjigu Nasilje nad drugim: od istorijske slike do savremene umetnosti (2021.) koja se bavi uzročno posledičnom vezom društvenog nasilja i bavljenjem tom temom u okvirima savremene umetnosti.

O njegovom radu objavljene su dve publikacije: Slikovna žrtva / The Pictorial Offering (Novi Sad: Muzej savremene umetnosti Vojvodine, 2014.) i Istorija čokolade / History of Chocolate, (Novi Sad: Bel Art Galerija / Beograd: Zvono Galerija, 2013.). O Jurešinom radu pisali su eminentni istoričari umetnosti uključujući Irinu Subotić, Jovana Despotovića, Nikolu Šuicu i Ivonu Fregl.

Sreda 10. april, 19:00
Promocija novog broja lista "Književne novine"

Književne novine su glasilo Udruženja književnika Srbije, Pokrenute su 1948. godine kao organ Saveza književnika Jugoslavije.[3] List ima nekoliko prekida u izlaženju i neki brojevi su zabranjivani. Posle jednog prekida, 1954. izlazi pod novim godištem, ali 1955. godine nastavlja staru numeraciju, tako da je novembra 1999. godine izašao 1000. broj.[4] Na mestu odgovornog urednika smenjivala su se mnoga značajna imena jugoslovenske i srpske književnosti.

U Književnim novinama od samih početaka i tokom decenija kasnije, sarađivali su najpoznatiji srpski i jugoslovenski pisci: Isidora Sekulić, Ivo Andrić, Desanka Maksimović, Branko Ćopić, Milorad Panić Surep, Oto Bihali Merin, Miodrag Pavlović, Skender Kulenović, Meša Selimović, Blažo Koneski, Slavko Mihalić, Slavko Janevski, Stevan Raičković, Izet Sarajlić, Jara Ribnikar, Aleksandar Vučo, Borislav Pekić, Danilo Kiš, Momo Kapor, Radomir Konstantinović, Zuko Džumhur, Miodrag Bulatović, Tomaž Salamun, Slobodan Šnajder i drugi.

Ko sada sarađuje i šta književne novine objavljuju u 21. veku govoriće nam glavni i odgovorni urednik Bratislav R. Milanović i Milan Lukić, član redakcije.

Četvrtak 11. april, 20:00
Promocija knjige "Nadzemlje Onostranog - Nova srpska fantastika", Sava Damjanov 

Sava Damjanov je pisac, književni istoričar, esejista i univerzitetski profesor. Kao prozaistu, književna kritika ga smatra jednim od vodećih predstavnika srpskog postmodernizma.

U izdanju novosadskog Solarisa, objavljena je antologija Nadzemlje onostranog – Nova srpska fantastika (hrestomatija). Antologiju je priredio autor, Sava Damjanov koji je svoj višedecenijski stvaralački i radni opus u znatnoj meri posvetio proučavanju i istraživanju književne fantastike u postmodernizmu.

Damjanov je u antologiju Nadzemlje onostranog uvrstio 42 prozna ostvarenja od 41 autora. Uvodni deo knjige čini esej priređivača „Vekovi srpske fantastike“, a zatim slede priče podeljene u tri bloka.

Ovaj izbor zasnovan je na autorovoj Antologiji postmoderne srpske fantastike (1994) ali takođe uključuje i potonje autore koji su se pojavili početkom 2000 tih pa sve do danas.

Sava Damjanov je profesor emeritus na Univerzitetu u Novom Sadu. Smatra se jednim od vodećih predstavnika srpskog postmodernizma. Njegova naučna istraživanja usmerena su pre svega ka fantastičnoj književnosti, erotskim i jezičko-eksperimentalnim slojevima u srpskoj tradiciji, teoriji recepcije, postmodernizmu, kao i ka komparativistici.

Učesnici: Sava Damjanov, pisac Dragana Bošković, magistar književnih nauka.

Petak 12. april, 21:00
Koncert: Gazorpazorp + Lufter

Gazorpazorp je rok bend osnovan krajem 2016. godine u Beogradu, koji je dobio ime po izmišljenoj planeti iz američkog animiranog naučnofantastičnog sitkoma Rik i Morti. njihov zvuk se nalazi negde između post-punk-a, noise rock-a, post-hardcore-a i indie-a. 2018. izdaju samostalno svoje prvo izdanje, EP od pesama pod imenom „Gazorpazorp“. Svoje drugo izdanje „Od vazduha i sunca“ izdaju za ljubljanski Moonlee records 2020. godine. Članovi su Hali Gali kolektiva, koji okuplja izvođače iz Beograda, organizuje koncerte, izdaje muzičke kompilacije. Iza sebe imaju veliki broj koncerata po zemlji i regionu a trenutno rade na stvaranju novog albuma.

Lufter je kragujevački alt/indi bend nastao 2022.godine. Debitantski EP "Oblak u nama" objavljen je u maju 2023.godine. Nakon nastupa širom Srbije, sviraju premijerno u svom gradu gde će promovisati svoj EP. Njihova muzika se preliva na elemente različitih muzičkih žanrova.

Lufter čine: Stefan Dimitrijević (gitara, vokal), Marko Stojanović (bas gitara, vokal), Vukašin Milinković (bubanj, vokal) i Marta Filipović (sint, vokal).

Utorak 16. april, 20:00
Filmska projekcija: Naslednik

Režija: Gzavije Legran
Žanr: triler
Trajanje: 112’
Proizvodnja: Kanada, Belgija, Francuska

Elias Barnes ima 30 godina i novi je umetnički direktor slavne pariske modne kuće. Ali bol u grudima počinje da mu raste zajedno sa očekivanjima koja poslodavac ima od njega. U isto vreme, kao grom iz vedra neba dobija poziv da se vrati u Montreal i organizuje sahranu oca od koga se odavno otuđio. Na tom putu otkriva da je od njega možda nasledio i nešto mnogo gore od slabog srca.

Film je imao svetsku premijeru na 71. festivalu u San Sebastijanu, a domaću u takmičarskoj selekciji 52. Festa.

Sreda 17. april, 20:00
Razgovor o knjigama – poetski diptih, Marija Miladinović

Zbirke pesama „Brodvej pod svetlima mobilnih telefona” i „Pita od džeza” pozorišne glumice i pedagoškonje Marije Miladinović, konačno su pronašle put do čitalaca.

- “Pita od džeza” nastala je još 2015. godine, i u njoj još pronalazim sebe i svoj pesnički stil. Zbirka „Brodvej pod svetlima mobilnih telefona” pripremana je lagano, ali su pesme daleko jasnije, istrgnute su crtice iz života, i njen najveći kvalitet leži u tome, što sam uspela da svoj život pretočim u poeziju. Ono što im je zajedničko, to je ljubav prema umetnosti i definisanje mene kao umetnice, istakla je Marija Miladinović.

Zbirke su izdanje “Nove Artie” iz Paraćina, urednik je Vladica Milenković, recenziju za „Pitu od džeza“ pisala je književnica Ana Vučković Denčić, dok je komentar za „Brodvej“ pisao muzičar Dejan Pejović Peja. Promocija je održana u organizaciji Ustanove kulture Ćuprija.

Marija Miladinović (1990, Ćuprija) je pozorišna glumica i dramska pedagoškinja. Završila je Akademiju umetnosti u Novom Sadu. Stalni pozorišni angažman ima u Gradskom pozorištu Jagodina. Pri Ustanovi kulture vodi Školu glume Ćuprija. Aktivno se bavi problemima mladih, promišlja o njima i trudi se da pozorišnim metodama i radioničarskim radom doprinese boljitku života mladih ljudi u malom gradu. Članica je Saveta za mlade pri Opštini Ćuprija i Umetničkog saveta Gradskog pozorišta Jagodina. Svoj poetski izraz opisuje kao nešto između dnevničkog zapisa i spiska za kupovinu.

Četvrtak 18. april, 20:00
Projekcija filma i diskusija: Zimska škola FILUM/DAAD, Die Welle

Saradnja SKC Kragujevac i FILUM-a, katedra za germanistiku i DAAD–a (nemačka služba za akademsku razmenu) nastavlja se projekcijom savremenog nemačkog filma i diskusijom nakon projekcije.

Sledeći u nizu filmova koje će publika imati priliku da pogleda je Die Welle.

drama-triler
reditelj D. Gansel
Nemačka, 2008
trajanje: 1sat, 47 min.

Filmove ustupio DAAD.

Ulaz slobodan.

Petak 19. april, 18:00
Francuska filmska radionica, projekcija filma i diskusija: Tant que le soleil frappe

Katedra za romanistiku Filološko-umetničkog fakulteta, Kragujevac i Francuski institut u saradnji sa studentskim kulturnim centrom Kragujevac organizuje projekciju odabranih francuskih filmova i diskusiju sa publikom. Filmove je ustupio Francuski institut iz Beograda.

Filmovi su sa prevodom na srpski jezik.

Film- Tant que le soleil frappe,
drama,
reditelj-Filip Petit
Francuska, 2022
trajanje: 1 sat 25 min.

Ulaz slobodan.

Ponedeljak 22. april, 21:00
Jazz Monday

Utorak 23. april, 20:00
Filmska projekcija: Naslednik

Četvrtak 25. april, 18:00
Nedelja španskog jezika u Kragujevcu - Filum

Četvrtak 25. april, 20:00
Premijera predstave "Ručni rad"
Sala PMF

Petak 26. april, 19:00
Nedelja španskog jezika u Kragujevcu - Filum

STUDENTSKI KULTURNI CENTAR SAJT, FB STRANA, TVITER, INSTAGRAM 

KALENDAR DOGAĐAJA U KRAGUJEVCU - DESET GODINA NA PPNS