Izveštavanja, ne samo medija, već i državnih organa, o genetički modifikovanim organizmima (GMO) su neredovna, ne samo u proizvodima na srpskom tržištu, što može da podrazumeva nelegalan promet, maloprodaju i krajnje potrošače, već i na srpskim njivama - gde je reč o semenu kao proizvodu i uzgoju, koji je kao i promet takođe zabranjen Zakonom o GMO, važećim iz 2009. godine. I jedno i drugo podrazumeva izveštavanje o prelasku robe preko granice i aktivnostima nadležnih organa, poput Ministarstva poljoprivredne, Fitosanitarne inspekcija.
Institucionalna tišina
Da bismo došli do podataka, morali smo žalbom da se obratimo Povereniku, jer iz prvih pokušaja organi vlasti nisu ispoštovali naše zahteve, a tako i zakone. Toliko o transparentnosti.
Zbog kršenja Zakona o GMO, pod zabranom uvoza i prometa bili Mikros union i Perutnina Ptuj 2018. i 2019; GM soja gajena na 178 hektara od 2012. do 2019.
U 2018. i 2019. doneto je 220 rešenja po Zakonu o bezbednosti hrane za proizvode koji nisu bili usaglašeni po ovom Zakonu.
Tri rešenja o zabrani uvoza i stavljanja u promet doneta su zbog utvrđenog prisustva genetske modifikacije u merkantilnoj soji i sojinoj sačmi.
U 2018. sporno je bilo preduzeće Mikros union, baš kao i pre te godine (u 2019. smo objavili da su zakon prekršili još Delta agrar i Rajfajzen agrar Srbija iz Beograda, kao i novosadski Trejding tim). Pretprošle godine Mikros je kažnjen u dva navrata.
Kada je u 2018. bio zabranjen uvoz soje u količini od skoro 190 tona, prema navodima resornog ministarstva, iz Mikros uniona su za Novosti potvrdili da je u redovnoj proceduri utvrđen veći procenat kontaminacije robe GM zrnom, a da su robu vratili prodavcu iz Rumunije.
2018. godina: 13,96% uzoraka za ispitivanje, 1,18% neusaglašenih
2019. godina: 13,61% uzoraka za ispitivanje, 1,07% neusaglašenih
Po Zakonu o GMO, u Srbiji zabranjeno oko četiri tone pošiljaka, ali kontrolisano tek 4-7% od 2013. do 2017.
Oprez izaziva izvedeni podatak da se procenat uzoraka uzetih po Zakonu o GMO u odnosu na ukupan broj uvezenih pošiljaka kreće od svega 4,3% do najviše 7,2%.
Ako to znači da se 92,8% do 95,7% pošiljaka (od 2013. do 2017) nije analiziralo, a nije nam protumačeno na koji se način kontrolisao ostatak uvezene robe (niti ko i kako je birao uzorke), da li je opravdana bojazan potrošača da im nije garantovano da u tim uzorcima hrane nema GMO? Detaljno.
Ukazujemo da građani Srbije imaju Ustavom zagarantovano pravo da budu istinito, potpuno i blagovremeno obavešteni o pitanjima od javnog značaja - a ovo o GMO je baš takvo. Najviši državni akt Članom 68 garantuje takođe da svako ima pravo na zaštitu svog fizičkog i psihičkog zdravlja.
Otpor javnosti
Otpor je isti kao danas u slučaju projekata o rudnicima litijuma na teritoriji Srbije ili nešto ranije o pokretanju mini hidroeletrana za koje je nužno uvođenje reka u cevi. Javnost, posebno ona zainteresovana na lokalu, želi da ostane svoj na svome. To se posebno odnosi na one koji su višegeneracijski vezani za ognjište. Neki su tu vekovima, a onda dođe korporacija i želi da ih raseli kako bi ostvarila svoj interes - profit. To je prvi asprekt.
Drugi, kod svesnije, obaveštenije javnost jeste da se zalaže za očuvanje prehrambenog suvereniteta naše zemlje, da se poslužim metaforom profesora Ševarlića - žele da nas hrani domaća kutlača, a ne strana. Mi smo decenija bili prepoznatljivi kao samodovoljni da prehranimo svoje stanovništvo. da je tako i bilo, potvrđuju sve duboke krize kroz koje smo prolazili, od korone preko bombardovanja, do sankcija. Setimo se svi da nismo zavisili ni od koga da bismo se prehranili.
Taj otpor ima i svoju formu u Srbiji - od 169 gradova i opština, 136 ima usvojenu deklaraciju protiv GMO kojom se zahteva da ostanemo teritorija slobodna od GMO (GMO-free), kao što su županije u susednoj Hrvatskoj ili kao što su hiljade regiona po Evropi. Dakle, nije to nikakav srpski inat, nismo mimo kontinetna, pa ni sveta - širom planete postoje masovni pokreti protiv GMO.
Ali, danas je već alarmantno stanje u poljoprivredno-prehrambenom sektoru - tako je definisala profesorka Tatjana Brankov, jedan od vodećih stručnih konsultanata našeg udruženja. Neumoljiva statistika pokazuje da je stanje u našem poljoprivredno-prehrambenom sektoru alarmantno uprkos rekordnim izdvajanjima za poljoprivredu – rekla je na sedmoj sednici Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, u ime tima koji je pripremao nacrt Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije za period od 2025. do 2034. godine.
Izvod iz izlaganja:
Nalazimo se u tehnološkoj recesiji, što znači da tehnološki napredak, odnosno usvajanje novih tehnologija i inovacija, opada po stopi od 1,6% godišnje
Značajno je usporen razvoj prehrambene industrije u poređenju sa ukupnom privredom
I srpska semenarska industrija se suočava s ozbiljnom krizom
- Privatne i multinacionalne kompanije sve više preuzimaju dominaciju, dok domaći instituti - Institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada i Institut za kukuruz iz Beograda, polako padaju u zaborav. Učešće Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada u atestiranim količinama hibrida kukuruza u 2023. godini iznosilo je svega 2,26%, a kada se isključe semena iz uvoza, manje od 1%. Kompanije Delta agrar, Savakop i KWS drže gotovo polovinu tržišta atestiranog semena hibrida kukuruza. Vrednost uvoza semena kukuruza (kod 100510) iznosila je 62,23 miliona evra u 2023. godini. Udeo deklarisanog semena pšenice smanjio se sa 49,3% u sezoni 2015/2016 na samo 32,9% u sezoni 2023/2024, što ukazuje na zabrinjavajući trend koji može negativno uticati na kvalitet i stabilnost domaće proizvodnje, ukazala je Brankov.
Obeležavanje GMO
Na deklaracijama bi moralo da bude jasno navedeno da je proizvod genetički modifikovan ili da je proizveden od GMO. To bi bilo prikazano tekstualnom izjavom ili simbolom, a u nekim slučajevima i QR kodom.
Ali, da li je tako svuda u svetu gde je GMO u prometu i uzgoju? Zašto onda postoje silni pokreti po svetu, počev od SAD kao zagovornika, gde građani traže da se obeleži, na primer kampanjom "Just label it". Postoje gigant ove industrije koji se tome protive jer im, kako tvrde, povećava troškove - dakle opet je profit presudni faktor. Postoje države koje su usvojile da je GMO hrana ekvivalentna organskoj ili konvencionalnoj. Ima i ovdašnjih naučnika koji to tvrde. Kako ćemo to da raspletemo?
U Srbiji se ni postojeći zakon ne poštuje. Čak ima predloga od tzv. "vlade iz senke" da se procedura na granici još više relaksira za uvoznike, da se ubrza protok robe. Jesmo li sigurni da bismo vladali situacijom ako bismo liberalizovali GMO?
GMO prevaziđen
Pojmovno je bitno da znamo da je GMO kao takav odavno prevaziđen. U međuvremenu su to postali GEO - gentički editovali (uređeni) organizmi, danas i naše vlasti govore o bioinženjeringu, sada su aktuelne licence za krisper kas9 (CRISPR/Cas9) postupak preuređenja genoma. O tome može na našem portalu iz analize prof. Miodraga Dimitrijevića.
Komentara: 0