Aktivista Miloš Srejović dobitnik je godišnjeg priznanja "Kragujevački slez", posthumno, za najupečatljiviji doprinos zaštiti i unapređenju životne sredine na teritoriji Kragujevca u 2024. godini. Dobitnici istoimene zahvalnice su: Saša Alempijević, udruženje Ekomar i Jelena Pavlović.

Ovako je većinom glasova odlučio ovogodišnji žiri u sastavu:

• prof. dr Marijana Kosanić, predsednik žirija - rukovodilac Botaničke bašte;
• Stefan Nikezić, član žirija - član Gradskog veća za unapređenje i zaštitu životne sredine;
• mr Dragan Marinković, član žirija - načelnik Odeljenja za zaštitu životne sredine Gradske uprave za razvoj i investicije;
• Suzana Milošević Dobričić, član žirija - predstavnik udruženja Ekomatoteka;
• Dejan Milošević, član žirija - predstavnik inicijatora, udruženja PRVI PRVI NA SKALI.

Svečana dodela priznanja u formi povelje i zahvalnica zakazana je u Botaničkoj bašti za subotu 24. maj od 11 časova.

Na javni poziv udruženja PRVI PRVI NA SKALI - inicijatora, i Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu - partnera, za dostavljanje predloga za treću dodelu godišnjeg priznanja u oblasti zaštite životne sredine "Kragujevački slez", odazvala su se četiri predlagača:

1. Aleksandra Blagojević - Miloš Srejović, posthumno;
2. Subnor - Saša Alempijević;
3. Zoran Mišić - udruženje Ekomar;
4. Ekomar - Jelena Pavlović.

Pristigla su još dva predloga, ali su se odnosila na aktivnosti u 2025. godini:

1. studenti u blokadi Univerziteta u Kragujevcu - za skup "Srešćemo se na Sretenje" održan u februaru ove godine čija je organizacija podrazumevala i čišćenje šireg centra grada; 
2. Srpsko biološko društvo "Stevan Jakovljević" - za projekat "Formiranje kolekcije endemičnih biljaka u kragujevačkoj botaničkoj bašti" koji će biti sproveden tokom godine.

Izvodi iz obrazloženja

• Miloš Srejović, posthumno. Milošev aktivizam, odnosno "aktivno učestvovanje u očuvanju životne sredine", obeležilo je ne samo godinu pred njegovu iznenanu smrt (10. februara 2025), već najmanje poslednju deceniju njegovog kratkog života.
• Saša Alempijević. Alempijević je jedan od lidera u oblasti zaštite životne sredine i ekološke edukacije u Srbiji. Kao predsednik udruženja "Zeleni mir Srbije", uspešno je sproveo brojne projekte koji imaju dugoročne ekološke, edukativne i socijalne benefite.
• Udruženje "Ekomar". Udruženje "Ekomar" već godinama, pa i prošle, u više akcija upozorava ne samo naše sugrađane veći šire, ljude sa ovog područja, na sve ekološke problema na jezeru Gruža odakle se čitava ovdašnja populacija snabdeva vodom za piće.
• Jelena Pavlović. Jelena Pavlović je predložena za dobitnicu priznanja "Kragujevački slez" zbog njenog izuzetnog doprinosa očuvanju životne sredine, podizanju ekološke svesti građana i kontinuiranom volonterskom radu u oblasti zaštite prirode u Kragujevcu.

Prethodni dobitnici


Podsećamo, dobitnik povelje "Kragujevački slez" za 2023. godinu bila je OŠ "Treći kragujevački bataljon". Zahvalnice su dobili: Prva tehnička škola, Nikola Petković, profesor biologije i udruženje Ekomar.

Za 2022. godinu "Kragujevački slez" je dodeljen OŠ "Jovan Popović", dok su zahvalnice pripale: Neformalnom udruženju građana "Viša sila", Predškolskoj ustanovi "Vrabac" i novinaru Miroslavu Jovanoviću. 

O Kragujevačkom slezu

Kragujevački slez (Althaea kragujevacensis Panč., Fl. Princ. Serb. 200, 1874) bio je lokalno endemična vrsta centralnog dela Srbije. Smatra se da je bila rasprostranjena na teritoriji Kragujevca – na Metinom Brdu i između Vraćevšnice i Ljuljaka.

Vrsta se vodila kao zauvek nestala iz svetskog genofonda, pa je pripala kategoriji globalano iščezlih taksona (EX) prema Crvenoj knjizi flore Srbije. Pretpostavlja se da je glavni uzrok iščezavanja kragujevačkog sleza širenje gradskog područja Kragujevca.

Prema podacima Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, mogućnost reintrodukcije ne postoje jer je takson zauvek nestao iz svetskog genofonda.

Vrsta je verovatno posedovala slična lekovita svojstva kao i običan slez, ali farmakološki nije bila ispitivana.

Međutim, krajem jula 2024. godine, u okviru ciljanih terenskih istraživanja endemične, retke i ugrožene flore Srbije, kustos Prirodnjačkog muzeja dr Marjan Niketić uočio je malobrojnu populaciju Kragujevačkog sleza. Detaljnije OVDE.

STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANA, TVITER, INSTAGRAM, TREDS

PODRŽI PPNS!

• DONACIJE I SPONZORSTVA
• REKLAMNE USLUGE
• STATUT PPNS
• IMPRESUM
• O IMENU I SADRŽAJU

^{MIHAJLO PUPIN}

• ^{Borba koja dugo i bez prekida traje skrši čoveka slabog sastava. Jaku i zdravu građu ona preradi tako da se u njoj zaleže osećanje razdraženja koje stalno raste i koje, najzad, može da skrši i najjačeg čoveka. (SA PAŠNJAKA DO NAUČENJAKA)}

^{ARČIBALD RAJS}

• ^{Ima ih čak koji su u jednom bednom cilju budžaklijske politike dovoljno neblagodarni da ostvaruju divno i definitivno delo poginulih... (ŠTA SAM VIDEO I PROŽIVEO U VELIKIM DANIMA)}