Stanovnici Krivelja, sela pored Bora, koji gotovo deset godina čekaju na donošenje prostornog plana i kolektivno preseljenje neprestano se suočavaju sa nezakonitim aktivnostima Ziđin Kopera koji je, ovoga puta, odlučio da ne čeka dozvole i odobrenja da započne sa eksploatacijom u neposrednoj blizini njihovih kuća. Zbog toga smo zajedno sa njima podneli prijavu za privredni prestup i zahtevali od Ministarstva rudarstva i energetike da Ziđinu ukine odobrenje za eksploataciono polje u Velikom Krivelju.
Borski region je već godinama primer onoga što specijalni izvestioci Ujedinjenih nacija nazivaju “žrtvovanom zonom” - to je područje koje je izuzetno kontaminirano i u kojem marginalizovane grupe snose nesrazmerno veliki teret, a gde je onemogućeno uživanje osnovnih ljudskih prava.
PRILOG PPNS SACRIFI ZONES - UN (75 STRANICA)
Usled intenzifikacije rudarskih aktivnosti Ziđin Kopera, koje se često sprovode bez planskog osnova i potrebnih dozvola, očekuju se masovna preseljenja stanovništva. Iz nacrta Prostornog plana Republike Srbije 2021-2035 vidimo da Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture očekuje se da će se stanovništvo u Borskoj oblasti prepoloviti do 2035. godine. Selo Krivelj (oko 400 domaćinstava), mora da bude izmešteno na novu lokaciju. Međutim, na donošenje Prostornog plana posebne namene Borsko-majdanpečkog rudarskog basena koji bi omogućio modalitete za kolektivno preseljenje i uticaje budućeg rudnika čekaju od 2015. godine.
“Dok čekamo preseljenje, Ziđin nelegalno proširuje kop u blizini naših kuća. Ukoliko naša zajednica ne bude preseljena zajedno, izgubićemo tradiciju, kulturu i vekovno nasleđe, jednom rečju identitet”, kaže Jasna Tomić, koja živi u neposrednoj blizini kopa Veliki Krivelj i objašnjava da kompanija inicira pojedinačni otkup i vrši pritisak na meštane.
Zbog toga smo zajedno sa stanovnicima sela Krivelj podneli prijavu za privredni prestup, po kojoj je Osnovno javno tužilaštvo u Zaječaru pre šest dana podnelo optužni predlog.
ARHIVA PPNS KAD DRŽAVA DOZVOLI UNIŠTAVANJE ŽIVOTNE SREDINE
“Volela bih da mogu da kažem da smo zadovoljni ovakvom odlukom tužilaštva, ali nas iskustvo upozorava da sudski postupci konstantno rezultiraju kaznama manjim o zakonom propisanim.” izjavila je Ljubica Vukčević, advokatica RERI-ja, i dodala da je kompanija od 2021. godine do danas 5 puta osuđivana zbog izvođenja rudarskih radova bez dozvole, i to samo na eksploatacionom polju u Velikom Krivelju, a da i dalje nezakonito eksploatiše resurse i eksploatacijom ugrožava životnu sredinu. “Zbog toga smatramo da je trenutno jedina mogućnost da se spreči veća šteta ukinuti eksploataciono polje, što smo zajedno sa stanovnicima sela Krivelj i zahtevali od Ministarstva rudarstva i energetike”, navodi Vukčević.
U međuvremenu, život u selu je nepodnošljiv. Milan Ćosić opisuje kako izgleda svakodnevni život u Krivelju: “Neprestano osećamo podrhtavanje tla usled miniranja i prolaska teških vozila i mašina kroz selo, što dovodi do velikog zagađenja prašinom i bukom” i dodaje da je zabrinut da će mu se svakog dana kuća srušiti.
Stanovnici sela Krivelj su zaboravljeni od strane sopstvene države koja ih je ostavila na milost i nemilost stranoj multinacionalnoj kompaniji. Neophodno je da bez odlaganja prestanu sve aktivnosti na nelegalnoj eksploataciji u Velikom Krivelju. Državni organi bi trebalo hitno da se podsete da je njihova uloga zaštita prava svojih građana i preduzmu sve potrebne korake za kolektivno preseljenje, na način koji će osigurati da meštani sela Krivelj dobiju pravičnu naknadu i dostojanstvene uslove za život.
Zona žrtvovanja u trci za bakrom: Iskustva iz Bora, Srbija
Grad Bor, Srbija, leži direktno u senci vađenja bakra i zlata. Većina velikih rudarskih operacija je u vlasništvu Ziđin, kompanije u kineskom vlasništvu. Rudnik je poslednjih godina značajno proširio poslovanje. Stanovnici doživljavaju negativne uticaje na zdravlje verovatno povezane sa zagađenjem vazduha iz rudnika.
Smanjen kvalitet vazduha ima uticaj na zdravlje
Uticaji tako visokih nivoa eksploatacije i topljenja metala osećaju se širom regiona. Kvalitet vazduha je jedan od glavnih problema. Izveštaj iz januara 2024. godine otkrio je česta prekoračenja nivoa sumpor-dioksida (SO₂) u okolini Bora, što doprinosi akutnim i hroničnim respiratornim problemima, kao i kiselim kišama. Studija je takođe utvrdila prisustvo finih čestica PM10 koje sadrže teške metale, uključujući olovo, kadmijum, nikal i arsen. Ovi metali mogu se akumulirati u organizmu, izazivajući ozbiljne dugoročne zdravstvene posledice, uključujući kardiovaskularne bolesti, oštećenje bubrega i rak. Nivoi arsena su posebno zabrinjavajući. Monitoring kvaliteta vazduha između 2019. i 2022. godine pokazao je da su nivoi arsena stotine, pa čak i hiljadu puta viši od dozvoljenih prema srpskim propisima.
Sistemska procena zdravstvenih posledica nije sprovedena otkako je Ziđin preuzeo rudarske operacije. Međutim, Institut za javno zdravlje “Batut” objavio je studiju koja je pokazala povećan rizik smrtnosti u Boru za gotovo sve starosne grupe, i kod muškaraca i kod žena. Druga studija je pronašla povezanost između zagađenja vazduha i pogoršanja kardiovaskularnih problema. Aktivisti iz zajednice u Boru tvrde da u gradu ima preko 3.400 aktivnih onkoloških pacijenata, dok je još 1.800 ljudi završilo lečenje. U gradu sa 24.000 stanovnika, ovo su alarmantne brojke. U Srbiji je uobičajeno da se umrlice objavljuju na javnim mestima, a oglasne table u Boru i okolini preplavljene su slikama preminulih.
Rudnički otpad dovodi do kontaminacije i rizika
Uticaji rudarskog otpada takođe su značajni. U regionu Bora postoji najmanje osam jalovišta i desetine gomila rudarskog otpada. Godine 2010. istraživači su procenili da na svakog građanina Bora dolazi preko 11.000 tona rudarskog otpada, što je bilo pre nego što je Ziđin povećao proizvodnju. Studije su pokazale da su zemljišta oko rudnika jako kontaminirana bakrom, gvožđem, i arsenom.
Serija nesreća i puknuća jalovišta tokom decenija dovela je do štete i degradacije oko 60% poljoprivrednog zemljišta u opštini. U jednom trenutku, reka Bor i njene obale bile su prekrivene jalovinom debljine do 50 cm, uništavajući svu floru i faunu. Vegetacija se nije obnovila najmanje 40 godina. Ovo zagađenje se nastavlja, a jedna studija navodi da je “reka Bor konstantno zagađena otpadnim vodama koje nastaju drenažom kroz jalovišta i prekrivku otvorenog kopa”. Pošto reka Bor pripada slivu reke Timok, koja se uliva u Dunav, zagađenje ima dalekosežne posledice.
Lokacije jalovišta izazivaju veliku zabrinutost. U najmanje dva slučaja, više jalovišta je izgrađeno u nizu, jedno iza drugog, gde bi pucanje prvog jalovišta izazvalo lančano pucanje drugog, koje bi potom moglo izazvati pucanje trećeg. Kumultativni efekti pucanja jalovišta bili bi katastrofalni. Postoje zajednice koje se nalaze na putanji mogućeg toka jalovine u slučaju pucanja mnogih jalovišta. Prema rečima stanovnika Krivelja, malog sela Bora, rečeno im je da bi imali samo 20 minuta za evakuaciju u slučaju pucanja jalovišta, uprkos nedostatku sirena ili sistema za upozoravanje. Meštani tvrde da nikada nisu obučeni gde i kako bezbedno da se evakuišu. Pored toga, rudarska infrastruktura se nalazi direktno ispod nekih od tih jalovišta, gde radnici svakodnevno obavljaju svoje poslove. Ovo je posebno zabrinjavajuće, s obzirom na to da je većina od 272 osobe poginule u tragičnom pucanju jalovišta Brumadinjo u Brazilu bila radnici.
ARHIVA PPNS SPORNA ZAKONITOST 60 PROJEKATA "STRATEŠKIH" ZA EU, MEĐU KOJIMA JE I "JADAR"
Širenje uticaja ugrožava zajednice i farme
Kako Ziđin nastavlja da povećava proizvodnju, tako i širi površinu rudarskih operacija. Ove nove infrastrukturne potrebe zahtevaju uklanjanje zajednica radi skladištenja jalovine ili izgradnje novih postrojenja. Stanovnici Krivelja godinama se bore da zaštite svoje porodične domove. Prema rečima meštana s kojima sam razgovarao u oktobru 2024. godine, umesto da predstavi plan za preseljenje cele zajednice, uključujući crkve, groblja, i drugu javnu infrastrukturu, Ziđin je počeo da kupuje zemljište i/ili kuće u Krivelju jednu po jednu direktno od stanovnika. Meštani navode da osećaju pritisak da prodaju svoju imovinu po cenama nižim od tržišne vrednosti. Prošlog proleća, žene iz Krivelja su organizovale blokadu na lokalnom mostu kako bi se usprotivile ovom neformalnom procesu preseljenja.
Stanovnici pretežno poljoprivredne zajednice Slatina prijavljuju da im je Ziđin oduzeo poljoprivredno zemljište radi proširenja operacija ili im blokirao pristup poljima. Jedan poljoprivrednik rekao je da mu je kompanija “eksproprisala” sedam hektara zemlje i da nikada nije dobio naknadu. Naveo je da je kompaniju tužio, kao i mnogi od 20 porodica koje su ostale bez zemlje, ali njegov slučaj još nije rešen. Na toj zemlji je uzgajao kukuruz i pšenicu, kao i stoku. Izgubio je taj izvor prihoda. Rekao je da je voda iz tri bunara na njegovom imanju zagađena i pokazao nam zajednički izvor pijaće vode koji je uništen rudarskom infrastrukturom.
Stanovnici Slatine i Krivelja su većinom pripadnici autohtone vlaške etničke manjine i smatraju da je prihvatanje delovanja rudarskih kompanija od strane vlasti oblik diskriminacije. Jedan od stanovnika Slatine s kojim sam razgovarao rekao je da su postupci rudarskih kompanija i podrška vlade “uvreda za ljude koji ovde žive.”
ARHIVA PPNS NAUČNI RAD OBJAVILI SARADNICI RIO TINTA KOJI BI DA TRAŽE JADARIT I VAN SRBIJI
Hitno je potreban nadzor
Čini se da je srpska vlada nesposobna ili nespremna da efektivno reguliše Ziđin i njihove rudarske operacije okolina Bora. Ogromna degradacija životne sredine, kršenje ljudskih i kolektivnih prava zajednica, očigledno zanemarivanje zdravstvenih posledica ovih operacija, a sve to uz omogućavanje nekontrolisanog širenja rudarenja, ukazuje na to da su institucije zadužene za zaštitu građana i životne sredine neefikasne i/ili nemarne. Ovo je posebno zabrinjavajuće u svetlu predloženog rudnika u zapadnoj Srbiji koji bi, ako dobije dozvolu, trebalo da proizvodi 2,3 miliona tona litijuma.
Strane vlade, poput Nemačke, EU i SAD, podržavaju ovaj projekat, ne uzimajući u obzir institucionalne slabosti srpskih regulacija, što je jasno iz situacije u Boru. Pre nego što se krene u dalju ekspanziju rudarenja u zemlji, potrebno je preduzeti značajne korake kako bi se rešile društvene i ekološke štete koje industrija već prouzrokuje, kako u Srbiji tako i u EU. Pravna analiza Direktive EU o ekstraktivnom otpadu iz 2006. godine pokazala je potrebu za jačom regulativom kako novi zakoni stupaju na snagu, propust da se propisuju najbolje dostupne tehnike i nedovoljna zaštita životne sredine i lokalnih zajednica. Ovo je navelo organizacije civilnog društva da pozovu EU da se obaveže na reviziju ključnih odredbi Direktive. Revizija Direktive mogla bi da napravi veliku razliku za zajednice širom EU i posluži kao model za Bor.
Foto: Jasna Tomić/RERI; Earthworks; MDPI
Izvori: RERI; Earth Works
Obrada: Prviprvinaskali.com
STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANA, TVITER, INSTAGRAM, TREDS
PODRŽI PPNS!
MIHAJLO PUPIN
ARČIBALD RAJS
Komentara: 0