Privatizacija
Teško ćemo mi to ikada da shvatimo. Može nama naš direktor hiljadu puta da kaže da je u pitanju biznis veka i da Boga treba da molimo da nas neko što pre kupi, pa da nam uleti strani kapital koji će da nas revilatizuje. Svašta! To da bude ne može iz prostog razloga što smo mi toliko mrtvi da mrtvijih nema. A što se mrtvaca tiče, on može samo da se povampiri, a da se revitalizuje ne može ni pod razno.
Ali, ajde da se ne kršimo sa našim direktorom. Mi smo njega uvek poštovali. Da njega nije bilo ni ovaj prosjački štap ne bismo imali. A priča se mnogo o toj privatizaciji, i kako će da nas kupuju na kilo i đuture. Pa kada sve pređe u njihove ruke, mi ćemo samo da uživamo. Zato smo mu i poverovali kada je rekao da moramo svi da prihvatimo otkaze jer to je dobro za firmu, posao i nas u celini.
Normalno, odmah smo pristali jer zašto bismo baš mi ispali glupi za tu tranzijciju, transformaciju i ostale moderne ekonomske egzibicije, a očito je veliki posao u pitanju. Imamo mi nos za te stvari i lepo osećamo da će, čim firma gekne i mi da popijemo otkaze, sve da nam procveta.
Ali u glavu nam niko ne ulazi zašto ti potencijalni vlasnici vrebaju samo načisto propala preduzeća i to bez radne snage. Imamo mi firme koje životare, što u ovom trenutku predstavlja veliki uspeh a niko se za njih ne interesuje. Čak ih i ministar privrede zaobilazi u velikom krugu. No, neka samo pokažu minimalne znake slabosti, eto ti zvaničnika da utanače privatizaciju.
Onda nas direktor pozvao na oproštajno veče gde nam je odao priznanje. Zahvalio nam se što smo tako uspešno sve rasturili, mašine odneli, alat pokrali, materijale i sirovine razneli na sve strane. I za prihvatanje otkaza imao je samo reči hvale kao i za celokupni fajront koji je usledio. Još je istakao da smo nesebično dali svoj puni doprinos ovoj fazi razvoja našeg privrednog sistema.
Tako se mi razvedemo, pa svaki ode bestraga da muči svoje muke. A poslednji je u tu bestragiju stigao onaj poltron i podrepaš Tzec. Jesmo se mnogo začudili jer on se od svih nas jedini visoko kotirao.
- Znate, lično sam doživeo tu privatizaciju, rekao nam je odmah videvši nas tako iznenađene. - Firmu je kupio naš direktor! A i nije imala neku cenu, mnogo je bila učabrirana. Mene je, glavom i bradom, postavio za šefa. I sve bi bilo dobro da se ja nisam zeznuo kada su počele da stižu nove mašine i alatke, jer ja sam tada tu prepoznao one naše stare, koje su onomad nestale, pa sam to i glasno primetio!
* * *
Proizvodnja
Svakog jutra u svoju kompaniju stižem. Tu je tezga, čekić, presa i mnoštvo drugih alatki. Bez alata nema zanata. Pravim intelektualce. Uzmem smešu, makazama ukrajam isključivo po planu i programu. Usklađujem proizvod da odgovara stvarnosti i našoj sredini, da se uklapa i da odgovara društveno političkim trenutku, da bude to čovek po meri čoveka.
Nije to lako. Cilj naše kompanije je da izbegnemo bilo kakve probleme. Posebno smo oprezni kada kreiramo mozak jer tu se stvar najpre otme kontroli. Pranje mozga doveli smo do savršenstva. Mi moramo da mislimo na sve i onda intelektualac nema šta da mislim. Ništa ne sme da promakne. I najmanja naša greška može doprineti da se dobijenim intelektualac ponaša nezgodno. Postoje rigorozne kontrole i plan za hitne intervencije po potrebi, ako primetimo da nam se pomenuti zabrinjavajuće ponaša. Tada ga jednostano skratimo za glavu. Intelaktualac bez glave je prava milina, a sistem nikad lakši za održavanje.
No, uprkos svemu, ima tu škarta. Velike nam poteškoće stvara jedan broj faličnih, tehnički-tehonoloških degenerika. Takvi novokomponovani intelektualci se okupljaju po javnim i drugim sumnjivim mestima, pa iznose svoja mišljenja, buču i urlaju. I stalno im nešto nije potaman. Takve društvo jasno identifikuje, izoluje i vraća proizvođaču na doradu. Najčešće tu ne treba mnogo rada. Dovoljno je šutnuti ga nogom, izgaziti ga, udariti par puta čekićem po glavi i kakvom palicom po leđima i stvar se normalizuje. Intelektualac je ponovo u funkciji.
Ono, što smo mi toga naštancovali, i moralo je tako nešto da nam se desi. Kompanija nam je pala u nemilost. Totalno smo promeni program. Od sada ćemo praviti budale.
Sa intelektualcima bi se situacija samo dalje komplikovala, a budalu kako god da napraviš, dobro je i tebi i njoj. Biće to posao milenijuma, jer potrebe za budalama na ovom prostoru su praktično nepresušne. Osim toga, koristićemo istu, intelektualnu sirovinu. A rizik nam je praktično nikakav.
No, svi mi, što smo proizvodili intelektualce, zamenjeni smo novim kadrovima. Budale će praviti sasvim novi ljudi koji sa intelektualnim, u kreativnom smislu, nemaju ništa. Nas će po svoj prilici uputiti među one intelektualce koje smo sami proizvodili. Izgleda da je nekome mnogo stalo da napravi budale od nas.
* * *
Predsednik
Ekipa vrhunskih stručnjaka upravo je demantovala glasine da je Predsednik u izuzetno lošem stanju i da se zbog toga ne pristupa složenom hiruškom zahvatu. Eminenti stručnjaci tvrde da će Predsednik biti operisan. Trenutno se najozbiljnije radi na pripremama za taj zahvat. Predsednik živi pod tačno određenoj satnici, dakle, ustaje, kreće se, pije propisane lekove, podvrgnut je strogoj dijetalnoj kontroli. Njegovo zdravstveno stanje se iz dana u dan vidno popravlja. U odnosu na vreme kada je stupio na kliniku već je znatno zdraviji. Procenjuje da će mu se zdravlje kretati progresivno nabolje i da će za mesec-dva biti zdraviji neko ikad. Očekuje se da će tada početi da diže tegove u specijalno uređenoj teretani i da džogira na tartan stazi koja se upravo za njega gradi oko ove zdravstvene ustanove. Tada će on biti zdrav kao dren, a njegovo zdravstveno biće zabrinjavajuće dobro. Tada će moga operisati.
Raša Papeš
Karikatura: dan.co.me
FB POŠTOVAOCI RAŠE PAPEŠA
PPNS/KG VODIČ
Komentara: 0