Žikica Simić: Električna zastava – Tajanstveni voz za neonsku dugu

“Žikica je najveći, ako ne i jedini preostali rok heroj pod ovim srpskim i balkanskim nebom... Žikica Simić je najbolji rok esejista u Srbiji... Tekstovi Žikice Simića su eseji ispisani kamerom... U mom Pantenonu isto mesto je rezervisano i za Dylana i za Žikicu...” – Z. Ćirić i A.D. Kostić na promociji knjige Električna zastava, Dom omladine Beograda, 22. mart 2007.

Žikica Simić je preko dana čovek kao vi i ja. Dobro, ne baš kao vi i ja; u opis njegovog posla spadaju psihološki i starateljski nadzor prestupnika na odsluženju kazne u Centralnom zatvoru u Beogradu. Ovo je ozbiljan, težak i (ne) malo tužan posao, što sam okusio iz neposredne blizine i mogao bih o tome da vam pričam naširoko. Ali neću. Umesto toga, danas ćemo pričati o onome što Žikica Simić radi preko noći.

Žikica Simić noću na sebe navlači odoru posmatrača, pripovedača, beležnika i pesnika istorije koju zajednički proživljavamo ali je svako na svoj način vidi i oseća. Žikica Simić noću piše, i to skoro isključivo o onom večnom, mitološkom i, barem dok je civilizacije, neprolaznom. Živimo u vremenu urbanih mitova, sa svim dobrim i lošim stranama ove istine, a Žikica Simić je rizničar, kurator ali i mitoman, sa svim dobrim i lošim stranama ove istine.

Električna zastava: tajanstveni voz za neonsku dugu (izdavač Dagda/knjižara Omen, Beograd, 2007) je beskonačno vredna knjiga jer su u njoj sakupljeni svi tekstovi koje je Žikica Simić tokom poslednje dve decenije objavio u raznim štampanim medijima. Iako je svaki od tekstova obeležen datumom, njihova je vrednost suštinski nezavisna od protoka vremena jer za mitove vreme prolazi drugačije. Tekstovi u ovoj knjizi bave se pop-kulturom, prevashodno rokenrolom, sa strašću, autoritetom i zanosom koji su gotovo nestali u našem vremenu. Rokenrol je, iz pozicije autora ovih napisa, mit, san koji se živi, fantazija o odmetniku, o ljubavniku, kockaru, pijancu i gubitniku, ukus prašine, miris znoja i, razume se, benzina.

Žikica Simić u uvodu knjige i sam kaže da ne veruje u akademske analize rokenrola, i njegovi tekstovi su delom istoriografija, delom onirička gozba simbola. Veliku vrednost ovih tekstova čini ogroman broj podataka koji se iz njih mogu saznati, ali i sam autor kaže da je to manje važno: danas je svaka informacija nekoliko klikova miša daleko. Najveća vrednost ove knjige nije u pružanju informacije već u mogućnosti da se podeli iskustvo proživljavanja mita. Zavodljivost Simićevog pisanja je u ličnom doživljaju, u strasti koja se kroz sirotinjski medijum štampanih slova prenosi i na čitaoca i u njemu razgoreva tu istu strast, maštu, ljubav.

Oni koji su pisanje Žikice Simića pratili kroz decenije, od Pop rocka i Ritma, preko Vremena zabave, XZ, do Borbe i Danasa, znaju koliko je energija ovog čoveka bila značajna u uspostavljanju stava (ne samo jedne) generacije prema (ne samo) američkom rokenrolu, u razumevanju njegovih nauma, simbola, dostignuća i promašaja. S druge strane, naravno, uvek smo znali i da u dodiru s ovim tekstovima treba biti oprezan.

Jer, ljubav autora prema temama koje obrađuje – bilo da je reč o sertifikovanim ikonama poput Neil Younga i Bob Dylana, ili o relativnim marginalcima poput Jimmy Dale Gilmorea – tolika je da mit koji se gradi i prezentuje preti da zaseni sve drugo i zauvek nam poremeti percepciju pop muzike. A mitološka istina, ma koliko snažna bila, nikada nije bila i jedina. Rokenrol Žikice Simića nije sav rokenrol na svetu; istorija koju ćemo ovde pronaći samo je komadić istorije i slepo verovanje samo u nju nije preporučljivo.

Ovo, naravno, nije krivica autora. Mitomanija nije veliki greh kad se mitovi grade ovako zanosno, uverljivo i iskreno. Električna zastava je rad iz velike ljubavi, a svaka ljubav je, s pravom – slepa. Slepa za sve drugo osim za predmet svoje zaljubljenosti, slepa za nedostatke ili ružne strane obožavanog bića/objekta. No, čak i uz ovu ogradu, ovo je knjiga koja u okviru teme koja je interesuje pruža više nego bilo koja druga napisana na našem jeziku. I to je dovoljno.

Izvor: Popboks
Uroš Smiljanić