Prvi Prvi na Skali
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement

 
 

O GMO/video

05.09.2016

Argentinsko loše seme

Prvi Prvi na Skali
http://www.prviprvinaskali.com/clanci/apeli/za-nedin-oporavak-i-bolju-buducnost.html http://www.prviprvinaskali.com/clanci/dom/roditelji/dozivotni-zatvor-za-ubice-dece.html http://www.prviprvinaskali.com/strane/podrzi-ppns.html

Film Glena Elisa i Gvida Bilbaoa, u produkciji Al Džazira, govori o problemima sa kojima se Argentina suočava otkad je prihvatila GMO, pre svega soju i kukuruz. Film se bavi zdravstvenim, moralnim i ljudskim problemima.

* * * 

Argentinska dobra namenjena izvozu su se uglavnom zasnivala na GM soji i agresivnoj upotrebi pesticida. Argentinski lideri tvrde da je to ojačalo ekonomiju, dok drugi tvrde da su posledice toga učestalije pojave kancera, urođenih mana i degradacija zemljišta.

Šta se zapravo dešava?



Prevod i obrada: PPNS/Bogdan Cekić


VIDEO People & Power - Argentina: The Bad Seeds
PRESS Argentina’s Bad Seeds 

* * *

Dok je industrija soje Argentine u usponu, postavlja se pitanje kakav to ima uticaj na Argentince i njihovu zemlju?

Tokom većeg dela protekle decenije Argentina je doživljavala eksplozvni rast izvoza robe, u najvećoj meri zasnovanom na genetski modifikovanoj soji i agresivnoj upotrebi pesticida. Argentinski lideri izjavljuju da je to preporodilo državnu ekonomiju, dok drugi kažu da su posledice te politike drastični porast stope tumora, urođeni defekati i krađa zemlje.

Kada sam leteo za Buenos Aires da snimim ovaj film, dosta se pričalo o najnovijem potezu predsednice Kristine Kirčner. Njen ministar za spoljne poslove je odustao od sastanka sa svojim britanskim kolegom na kom je trebalo da razgovaraju o Folklandskim Ostrvima (ili Malvinskim Ostrvima, u zavisnosti od vašeg ugla gledanja). Za ljude sa kojima sam u arentinskoj živoj i modernoj prestonici upadao u žučne rasprave ovo je, pored momenta sa Maradoninom „božijom rukom”, bila je glavna tema razgovora, čim bi saznali da sam Englez. „Mi smo pobedili u ratu“, obično bi rekli. „Posle borbe mi smo se rešili naših diktatora, dok ste vi još deset godina imali Tačerku“.

Kada sam im objasnio da sam u zemlji da bih napravio reportažu o rapidnom rastu proizvodnje soje, koji je Argentini doneo najveću stopu rasta u Južnoj Americi, ali je navodno i prouzrokovao strašne deformacije kod dece, pojavio se pogled neverice: „Ovde, u Argentini? Zašto mi nismo čuli za to?“

Dobro pitanje: zašto niko nije čuo za to? Kada sam se odvažio da malo detaljnije objasnim da takođe želim da ispitam ono što bi moglo da se opiše kao prljavi rat na severu zemlje gde teraju campesinose sa zemlje i ponekad ih ubijaju, kako bi se prokrčio put za plantaže soje – njihova zbunjenost bi se samo povećala. „To je od davnina“, obično bi odgovarali, „to se praktikuje još od vremena konkvistadora“. Kada sam sa svojom ekipom stigao u Kordobu, drugi argentinski grad po veličini, sedamsto kilometara severo-zapadno od prestonice, da bih se sastao sa dobitnikom Alternativne Nobelove nagrade, profesorom Raulom Montenegrom, nisam znao šta tačno da očekujem.

Montenegro, svetski priznati biolog, ličio je na avanturistu, u svojoj žutomrkoj košulji i dubokim čizmama. „U meni su pesticidi“, rekao je, skoro odmah po otvaranju vrata. „Ovde svi imamo pesticide u našim telima, zato što je zemlja prezasićena sa njima. I to je veliki problem. U Argentini je biodiverzitet u opadanju. Čak i u nacionlanim parkovima, jer pasticidi ne priznaju granice parka.“ Montenegro je čovek u žurbi. „Moraš sam da se uveriš“, rekao je pokazavši na svoj Land Rover i odvezavši nas u kratku vožnju van Kordobe do blage uzvišice u širokoj ravnici koja okružuje grad. Tamo, dokle pogled seže, nepregledni hektari soje prostiru se do horizonta. „Više od osamnaest miliona hektara pokriveno je genetski modifikovanom sojom, ali nije samo problem u soji, već i u činjenici da je na ovim biljkama upotrebljeno više od trista miliona litara pesticida.“

Republika soje

Ne tako davno, Argentina je osvojila vrh svetske proizvodnje mesa, ali ovde nigde nije bilo krave na vidiku. To je slika koja je ponavlja širom zemlje. Tranformacija je trajala nešto više od decenije i ubedljivo najveći deo semena soje u Argentini obezbedio je američki hemijski gigant Monsanto.

Genetski modifikovano seme ove kompanije projektovano je da bude otporno na Round-up, pesticid na bazi glifozata, koji se rutinski koristi u ogromnim količinama širom zemlje. Ali – sudeći po brojnim medicinskim ekspertima – u procesu korišćenja ovakvog pesticida sve ostalo biva zatrovano, uključujući i ljude. Lekari i naučnici tvrde da se rađaju bebe sa urođenim deformitetima i da je u poslednjih nekoliko godina porasla učestalost tumora kod dece. Taj se fenomen, kako kažu, vremenski podudara sa uvođenjem Monsantovog semena.

Naš sledeći sastanak bio je sa doktorom Medardom Vaskezom, načelnikom dečije bolnice u Kordobi. „Ja sam neonatalni specijalista“, rekao mi je dok smo stajali u punom hodniku bolnice. „Video sam tek rođene bebe od kojih su mnoge sa deformitetima. Moram da kažem roditeljima da im deca umiru zbog tih poljoprivrednih metoda. U nekim delovima Argentine deformiteti su glavni uzrok smrti kod dece mlađe od jedne godine života.“

Doktor je predložio da krenemo na sever u Senz Penju, pokrajina Čako, da se vidimo sa njegovim kolegom, doktorom Sevesom, ali ne pre nego što svratimo u selo Malvinas Argentinas, koje je udaljeno nekih dvadesetak milja. Malvinas Argentinas je okružen plantažama soje, a Medardo mi je rekao da je tokom sezone prskanja kišnica u ovom kraju često kontaminirana glifozatom, što je razlog za stopu pobačaja koja je sto puta veća od nacionalnog proseka. Da stvar bude još gora, kaže on, Monsanto je odabrao ovo selo za mesto izgradnje nove fabrike.

Upoznali smo se sa Matiasom Macejem, učiteljem iz škole koja je na korak od planiranog mesta za izgradnju fabrike. On i mnogi drugi su rešeni da to spreče. „Tu bi trebalo da bude 240 silosa punih hemjiski tretiranog kukuruza“, kaže on. „Kukuruz se kruni i stvara prašinu. Znamo da se silosi imaju provetravaju, uprkos Monsantovom poricanju, jer u planovima stoji da ako nema ventilacije, silosi mogu da eksplodiraju. Kada se ventilatori uključe, oblak otrovne prašine iz 240 silosa će preplaviti selo.“

No, Matias i njegovi prijatelji su svesni da im predstoji velika bitka: Kristina Kirčner, predsednica Argentine, najvatrenija je Monsantova advokatkinja. Prošle godine, u trenutku neopreznosti, na televiziji u programu koji je emitovan uživo, uhvaćena je kako sa Monsantovom brošurom u rukama veliča vrline ove kompanije. „Želim da vam pokažem Monsantov prospekt“, rekla je, „On me čini me vrlo ponosnom. Njihova privrženost ulaganjima u ovu zemlju nalazi se u ovom prospektu“.

Dok smo napuštali Malvinas Argentinas, silovit pljusak izlio je hektolitre vode na žitelje ovog sela. Gledao sam kako se deca igraju u barama i pitao se kakva im se budućnost sprema.

„Epidemija urođenih deformiteta“

Sledećeg jutra, krenuli smo u cik zore na napornu dvanaestočasovnu vožnju do Čaka, gde je sitna ali srčana gospođa u svojim šezdesetim, doktorka Maria Del Karmen Sevezo, pristala je da nas odvede da vidimo grupu dece za koju smatra da su pretrpela posledice eksplozivnog rasta uzgajanja soje.

Adolfo Luke, divan i radoznao petogodišnji dečak, živi sa svojom porodicom u selu Avia Terai, koje je okruženo poljima soje. Sitan za svoj uzrast, on je delimično paralizovan i nikada neće moći da hoda. Jedan je od brojne dece iz tog kraja koja su na sličan način unesrećen. Njegova majka, Zulema, nema sumnje oko toga ko je odgovoran za bolest njenog sina. „Celu trudnoću sam provela ovde. Nakon što je avion zaprašio biljke pesticidom, sve je bilo pokriveno belim otrovom“, rekla nam je. „Kada je Adolfo imao tri godine, otišli smo u Rezistenciju i doktor mi je rekao da je zaprašivanje krivo za sve. To sam i očekivala da čujem, jer kad sam se porodila, isto mi je rekao i naš lokalni doktor“.

Tada smo upoznali Nađu Perez, predivnu malu devojčicu sa atraktivnim osmehom, koja je prikovana za invalidska kolica. Ona boluje od encelopatije i, na žalost, njeno stanje se pogoršava. Viviana, njena majka, je očajna. „Ne postoji terapija za nju, ali doktor nam kaže, ’Ne gubite nadu’. Možda će smisliti novu metodu lečenja, ako ne u Argentini, onda negde u inostranstvu. Nije me briga da li je u inostranstvu, samo želim terapiju: terapiju, lek, bilo šta.“

Trebalo je te večeri da upoznamo još mnogo takve dece pre povratka u lekarsku ordinaciju. Tu mi je doktorka pokazala tabelu na kompjuteru koja je obuhvatala dva naglo rastuća grafikona. Jedan je predstavljao porast sojinih plantaža u proteklih petnaest godina, dok je drugi ilustrovao porast u broju urođenjih deformacija širom provincije tokom istog vremenskog perioda. To je bilo zaprepašćujuće; bukvalno su isti. „U medicini sam već trideset godina“ rekla mi je, „Pre dvadeset godina nismo videli ni jednu deformaciju“.

Tvrdnju doktora Seveza da je pesticid zasnovan na glifozatu odgovoran za ono što je ona nazvala „epidemijom urođenih deformacija“ podržao je i vodeći embriolog u Argentini, profesor Andres Karasko, koji je na čelu Laboratorije molekularne embriologije na univerzitetu u Buenos Airesu. Karasko je u laboratorijskim uslovima, pre otprilike dve godine, uočio vezu između glifozata i deformacija.

Verovatno ne čudi to što se Monsanto ne slaže s tim – ili barem što se tiče njegovih hemikalija. Iako je kompanija odbila da da intervju pred kamerama, poslala nam je pisano saopštenje u kom kaže:

„Robna marka poljoprivrednih herbicida Roundup® ima dugu istoriju bezbedne upotrebe u više od sto zemalja širom sveta, kada se koriste u skladu sa uputstvima. Temeljne toksikološke studije su pokazale da glifozat, aktivni sastojak poljoprivrednog herbicida robne marke Roundup®, ne uzrokuje urođene deformitete ili reproduktivne probleme.“

Možda će konkluzivni odgovor na ove suprotstavljene argumente jednog dana isplivati na površinu, ali jedna stvar je sigurna, eksplozivni rast uzgajanja soje ne gubi na snazi, a broj ljudi čiji životi su promenjeni njime iz godine u godinu raste. I nisu svi medicinske žrtve. Velika količina novca koja se može zaraditi gajenjem soje privlači novu vrstu otimača zemlje, koji žele da zamene sela plantažama. Sledećih nekoliko dana smo proveli vozeći dublje u unutrašnjost gde smo čuli niz strašnih priča o tome kako su kampesinosi i južnoamerički Indijanci nasilno odvođeni sa svoje zemlje.

Upoznali smo žrtve mučenja, videli brojne spaljene njive i posetili malo selo čiji jedini izvor vode je bio zatrovan. U jednoj zajednici intervjuisali smo Mirtu, majku Kristiana Ferera koji je ubijen zato što je odbio da se odseli – upucao ga je revolveraš koji radi za lokalnog zemljoposednika, pucajući mu u nogu iz neposredne blizine. Njegova majka je čula vest od Fererove žene. „Pošla sam sa njom i pronašla svog sina. Noga mu je bila pokidana. Moj sin je umirao“, rekla nam je, zadržavajući suze. „Upucali su ga u znak upozorenja, kako bi mu rekli da prestane da pravi probleme i da bi mu pokazali da oni i investitori imaju pištolje i ozbiljne namere.“

Bez pomoći države, seljani nemaju drugi izbor nego da sami brane zemlju. Mocase je organizacija koju čini više hiljada seljaka i južnoameričkih Indijanaca koji su se udružili da bi pružili podršku napadnutim zajednicama. Marija de los Angeles Gonkalves, glasnogovornica Mocasea pristala je da se sretne sa nama. „Oni plaćaju privatnim firmama za obezbeđenje da spale ogromne površine zemlje, a ukoliko im se na putu nađu kuće i njive, i njih spaljuju takođe. I onda sade soju, pa potom dolaze avioni koji je zaprašuju sa agrohemikalijama i ciklus se ponavlja.“

Marija nam je predstavila sumornu sliku situacije u severnoj Argentini. Međutim, u njenom glasu je bilo čvrstine i to me je prosto impresioniralo. „Prvi zadatak našeg pokreta je da seljaci postanu svesni svojih prava i dostojanstva, i da ih ubedimo u to da imaju prava da se bore za pravdu. To nam je bio najvažniji zadatak. Zatim, borili smo se da zaustavimo iseljenja, oporavimo zemlju i organizujemo njenu odbranu. To znači da zaštitimo biodiverzitet – floru, faunu, zemlju i vodu – kao i da odbranimo način života tamošnjih ljudi.“

Slepo verovanje vladi

Kada sam se vratio u prestonicu, karneval je bio u punom zamahu, a raspoloženje je odisalo optimizmom. Boom soje je pomogao Argentini da se odupre globalnom trendu krize i, iako ekonimija još uvek povremeno trpi padove, preovlađujuće osećanje ovde je optimizam. Buenos Aires se nalazi stotinama milja daleko od patnji na severu zemlje i nacionalni mediji, stacionirani u prestonici, i dalje ćute o ovom problemu, neuobičajeno, nepreispitujući vlast, čija tvrdnja da nema zdravstvenih problema prouzrokovanih sojom se ne dovodi u pitanje.

Bilo je vreme za razgovor sa Norbertom Jahuarom, ministrom poljoprivrede, u njegovom velelepnom kolonijalnom sedištu u centru Buenos Airesa. Uvedeni smo u ogromnu salu za konferencije obloženu drvetom, prepunu argentinskih zastava i standardizovanih predsedničkih fotografija. Prišao nam je ministrov sekretar za odnose sa javnošću i upitao gde će ministar sedeti tokom intervjua, da bi istog trenutka postavio fotografiju predsednice Kristine Kirhner na najvidljivije mesto. Ministar je stigao i zatim na vrhovima prstiju, nesigurno balansirajući na svojoj rotirajućoj fotelji, neko vreme n proveo ameštajući fotografiju pre nego što sam mogao da objasnim da fotografija verovatno neće ni ući u kadar.

„Mi naše stanovništvo ne izlažemo riziku“, uveravao me je ministar, „Argentina ima jedne od najstrožih mera zaštite životne sredine na svetu, zahvaljujući striktnim ograničenjima koja se tiču đubriva i pesticida“. Što se tiče ubijanja i torture na severu zemlje, „mi ulažemo velike napore da izdamo što više vlasničkih listova domorodačkom stanovništvu za što je moguće više zemlje. Nesporazumi su se javili u pojedinim provincijama u kojima je proizvodnja soje i kukuruza podigla cenu zemlje, zbog čega je određen broj domorodačkog stanovništva bio raseljen.“

Bližio se trenutak odlaska iz Argentine, ali nam je kancelarija ministra za poljoprivredu ugovorila sastanak sa čovekom koji se smatra najzaslužnijim za eksplozivni rast proizvodnje soje, Gustavom Grobokopatelom, izvršnim direktorom Los Groboa i najvećim uzgajivačem soje na svetu. Nazvan kraljem soje, on je takođe i pobornik genetski modifikovane hrane. „Ovaj vek nazivamo genetskim vekom“, rekao je. „Zato što mislimo da će biljke postati fabrike koje će proizvoditi zrno ne samo za hranu, već i za gorivo.“

Nastavio je, „Biljka soje je kao fabrika, nova fabrika, koja koristi solarnu energiju i ne ispušta ugljendioksid (CO2), već ga, naprotiv, apsorbuje. Ovo je nova paradigma za mene; to je nova industrijska revolucija, zelena.“ A što se tiče pesticida: „Ljudi koji su protiv pesticida su u stvari protiv siromašnih ljudi. Poljoprivredi je potrebno dosta pesticida kako bi proizvela više. Kada proizvodiš više, smanjuju se troškovi i cena hrane, što znači da puno siromašnih ljudi može da jede.“

Posmatrano iz njegovog impresivnog apartmanskog kvarta u jednom od najluksuznijih ograđenih naselja u Buenos Airesu, lako je uvideti kako je onima koji se bogate na eksplozivnom rastu proizvodnje soje lako da ignorišu nešto što mnogi Argentinci smatraju aktuelnom tragedijom. Kao što bi oni rekli, svet izgleda malo drugačije kada ti se dete rodi sa ozbiljnim invaliditetom ili kada ti doktor upravo konstatuje završni stadijum raka.

Prevod: rahmetli, Nusa & Sabo Tabi
Izvor: Kontra-punkt
 


VIDEO PROF. MIODRAG DIMITRIJEVIĆ: GMO - RAT ZA HRANU


PREPORUKA PPNS 

PPNS/O GMO/PROF. DR MIODRAG DIMITRIJEVIĆ

  • AGROPARLAMENT - PORED OSTALOG O GMO
  • NIJE DOKAZANO DA JE GM HRANA ZDRAVSTVENO BEZBEDNA
  • RADIO BEOGRAD 1 - NOVINARENJE: O GMO

Detaljnije


Korisni članci na PPNS o glifosatu

Korisni članci na PPNS o EFSA


PPNS/O GMO/EVROPA

PPNS/O GMO/SVET

PPNS/O GMO VIDEO

PPNS/O GMO/DOKUMENTI


● O GMO ● Roba bez GMO ● Foto ● Video (O GMObez prevoda) ● Članci (domaći medijistrani mediji) ● Dokumenti (domaći izvoristrani izvori) ● Svet ● Evropa ● Srbija ● Gradovi-opštine ● Kragujevac bez GMO ● M. M. Ševarlić (nazivi aktiviraju linkove) 
 
PRVI PRVI NA SKALI Ko nam truje decu

ppns - modli

APELI


PPNS/KG VODIČ

PPNS/RADION

PPNS/RADION - EMISIJE KOJE VIŠE NISU NA FM

Print Friendly and PDF

Komentara (0)



Dodaj komentar