Prvi Prvi na Skali
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement

 
 

Svet

31.12.2016

Izneverena obećanja GM useva - istraživao Njujork tajms

Prvi Prvi na Skali
http://www.kkkradnicki.com/clanci/kalendar/sezona-20172018.html http://www.prviprvinaskali.com/clanci/apeli/za-nedin-oporavak-i-bolju-buducnost.html http://www.prviprvinaskali.com/clanci/dom/roditelji/dozivotni-zatvor-za-ubice-dece.html http://www.prviprvinaskali.com/strane/podrzi-ppns.html

Rezultati dve decenije primene GMO u SAD i Kanadi razočaravajući
 

Pre dvadesetak godina dve velike severnoameričke države usvojile su primenu GMO semena u poljoprivredi. Evropa to još uvek nije učinila, pa ipak je uspela da postigne sve bolje rezultate poljoprivrede u smislu sve manje primene pesticida uz slične rezultate proizvodnje.

Na ovih nekoliko grafikona Organizacije za hranu i poljoprivredu SAD, koje prenosi Njujork Tajms, prikazani su različiti segmenti poređenja uspeha poljoprivrede evropskih zemalja i SAD.

Napomena: pod Zapadnom Evropom u izveštaju iz kog su grafikoni navedeno je da je reč o zemljama – Francuska, Nemačka, Belgija, Luksemburg, Švajcarska, Holandija i Austrija.

Grafikon 1 – Uljana repica

Kanada i Zapadna Evropa uzgajaju različite varijante uljane repice, ali od 1995. godine Kanađani koriste i genetski modifikovano seme. Pa ipak, rezultati su skoro identični – proizvedene količine su u stalnom rastu (rast od oko 1.000kg po hektaru – sa oko 1t/ha na 2t/ha u Kanadi, i sa oko 28t/ha na 37t/ha u Evropi).

02 Izneverena obećanja GM(O) useva evropa-amerika-uljana-repica

Grafikon 2 – Kukuruz

Proizvodnja kukuruza od 1985. godine do danas raste takođe jednako i u SAD i u Evropi, sa 5t/ha na 10t/ha, iako je SAD čuvena po primeni genetski modifikovanog semena kukuruza.

03 Izneverena obećanja GM(O) useva evropa-amerika-kukuruz-prinos-po-hektaru

Grafikon 3 – Šećerna repa

Od 2008. godine u SAD se primenjuje i genetski modifikovana šećerna repa, ali je rast proizvodnje ostao u trendu koji je bio i pre toga, tj. oko 60t/ha. Sa druge strane, od 2005. do 2014. godine, prinos šećerne repe u Evropi kretao se od skoro 70t/ha do preko 80t/ha.

05 Izneverena obećanja GM(O) useva evropa-amerika-secerna-repa-prinos-po-hektaru

Grafikoni 4 i 5 – Pesticidi

U odbranu GMO često je isticano kako se upotrebom GMO semena može smanjiti količina upotrebljenih pesticida. Ali, na primer, Francuska, u kojoj GMO nije dozvoljen, beleži drastičan pad upotrebe pesticida od 1990-ih do danas.

04 Izneverena obecanja GM(O) useva evropa-amerika-francuska-pesticidi

Sa druge strane, u SAD jeste delimično opala upotreba insekticida i fungicida, ali je porasla upotreba herbicida. Najveći uzročnik ovakvog porasta herbicida jeste direktno kompanija Monsanto koja svoje stragije bazira na tome što razvija biljku otpornu na njihov herbicid Roundup (gliphosat), i zatim neometano tretira poljoprivrednu površinu istim kako bi iskorenila sve druge biljke (kompaniju Monsanto nedavno je kupio nemački BASF).

05 Izneverena obecanja GM(O) gmo-evropa-amerika-pesticidi

Grafikon 6 – Herbicidi koji se koriste u SAD

Na grafikonu se dole desno, naročito od 2005. godine, jasno čita uticaj Monsantovih tehnologija na ukupnu upotrebu pesticida u SAD.

06 Izneverena obećanja GM(O) useva evropa-amerika-herbicidi

OPŠIRNIJE

DETALJNA ISTRAGA NJUJORK TAJMSA DONOSI NEKE DOSTA OZBILJNE SUMNJE U GMO. IZGLEDA DA ZAPRAVO NIČEMU NE SLUŽI

Rezultati korišćenja GM semena prilično su iznenađujući

Kontroverze oko genetički modifikovanog semena već su duže vreme fokusirane na uglavnom nepotkrepljene strahove da je reč o poljoprivrednim proizvodima koji su potencijalno štetni za zdravlje.

Ipak, detaljno istraživanje NJT otkriva kako je u toj debati predviđen mnogo osnovniji problem – korišćenje GM semena u SAD i Kanadi nije rezultiralo većim prinosima, niti je dovelo do manjeg korišćenja hemijskih pesticida.

Tehnologija nije ispunila obećano

Obećanje o prednostima genetičkog modifikovanja bilo je dvostrano: stvaranjem semena imunog na ubice korova i otporno na mnoge pesticide, rast tih kultura postaće mnogo robusniji i odigraće važnu ulogu u prehranjivanju rastuće svetske populacije; istovremeno, zahtevaće manje zaprašivanja pesticidima.

Pre dvadeset godina, kada su SAD prihvatile genetičko modifikovanje, Evropa je to uglavnom odbila. Upoređivanje rezultata na dva kontinenta, uz korišćenje nezavisnih podataka, kao i akademska i industrijska istraživanja, pokazalo je da tehnologija nije isporučila ono što je obećano, piše NJT.

Prema njihovoj analizi, podaci UN pokazuju da SAD i Kanada, u poređenju sa Zapadnom Evropom (tačnije, u regijama sa razvijenom poljoprivrednom proizvodnjom, poput Nemačke i Francuske) nisu imale nikakve značajne koristi u prinosima, odnosno hrane proizvedene po jutru obrađene površine.

Korišćenje herbicida u SAD raste

Uz to, prema nedavnom izveštaju Nacionalne akademije nauke, postoji "malo dokaza" da je GM sme u SAD, u poređenju sa tradicionalnim usevima, dovelo do povećanja prinosa.

Istovremeno, upotreba herbicida u SAD raste, uprkos tome što su velike farme kukuruza, soje i pamuka prešle na korišćenje modifikovanih verzija semena. Osim toga, SAD su u smanjivanju upotrebe herbicida i insekticida počele da zaostaju za Francuskom, najvećim evropskim proizvođačem.

Jedan od zanimljivih pokazatelja, dobijen iz podataka koje je prikupio Američki geološki zavod, pokazuje veliku razliku u korišćenju pesticida. Otkako je pre dvadeset godina uvedeno korišćenje GM semena u SAD za useve poput kukuruza, pamuka i soje, upotreba toksina za ubijanje insekata i gljivica se smanjila za trećinu, ali je tretiranje herbicidima, koji se koriste u mnogo većim količinama, poraslo za 21 odsto. Za poređenje, upotreba insekticida i fungicida u Francuskoj pala je u mnogo većem procentu - za 65 odsto, a upotreba herbicida pala je za 36 procenata.

Razlike između SAD i Evrope

Stavovi o genetičkom inženjeringu između Amerikanaca i Evropljana već su decenijama duboko podeljeni. Iako su američki aktivisti još 1987. godine čupali prototipne zasade GM krompira, bes prema ideji manipulisanja prirodom u Evropi se održao znatno duže.

U poslednjih nekoliko godina, protesti protiv Monsanta su u gradovima poput Pariza u Francuskoj i Basela u Švajcarskoj na ulice privukli hiljade ljudi, a žestoko protivljenje GM hrani je temelj političkog pokreta Zelenih. Ipak, Evropljani jedu takvu hranu kada kupuju namirnice uvezene iz SAD i drugih zemalja.

Strahovi o štetnim posledicama konzumiranja GM hrane pokazali su se, sa naučnog stajališta, uglavnom neosnovanima. Potencijalna štetnost pesticida, sa druge strane, snažno je privukla interes naučnika. Pesticidi su po definiciji otrovi - neke od varijanti, poput sarina, razvijenog u nacističkoj Njemačkoj, dokazano uzrokuje zaostajanje u razvoju i karcinom.

Industrija pobeđuje na oba kraja

"Ove su hemikalije uglavnom nepoznate", kaže David Belindžer, profesor na Harvardu, čije je istraživanje pripisalo jednoj vrsti insekticida gubitak od gotovo 17 miliona IQ bodova među američkom decom od pet godina. Radimo prirodne eksperimente na populaciji, kazao je, prateći izloženost hemikalijama u poljoprivredi, i čekamo da vidimo što će se pokazati kao štetno."

Industrija pobeđuje na oba kraja - zbog toga što iste kompanije proizvode i prodaju GM seme i otrove. Predvođeni prodajnim rezultatima, zbirna tržišna vrednost kompanija Monsanto i Sajndžente, švajcarskog proizvođača pesticida, je u poslednjih petnaest godina narasla za više od šest puta.

Tajms "prebirao po podacima"

Obe kompanije sada su u pregovorima oko udruživanja sa dve različite kompanije - Monsanto priprema spajanje sa Bajerom, a Sajndženta sa kompanijom Kemčajna). Ako spajanja prođu, njihova vrednost popeće se na 100 milijardi dolara po svakoj novonastaloj kompaniji.

Upitan o ovim otkrićima, šef tehnologije u Monsantu Robert T. Fralej je izjavio kako je NJT "prebirao po podacima" i manipulisao sa ciljem ocrnjivanja industrije. "Svaki farmer je pametan biznismen, a farmeri neće da plaćaju tehnologiju ako ne misle da im ne donosi nikakvu korist", izjavio je. "Biotehnološki alati očito su enormno povećali prinose."

U pogledu korišćenja herbicida, Monsanto je u saopštenju poručio da se "ukupno povećanje herbicida možda pojavilo u određenim područjima, gde se farmeri bore protiv rastućih problema sa korovom, dok farmeri u drugim područjima imaju drugačije okolnosti, pa su oni možda smanjili upotrebu herbicida ili je zadržali na istim nivoima."

Povećanja prinosa u zemljama u razvoju

GM seme u nekim slučajevima može da bude korisno. Monsanto i drugi proizvođači često citiraju istraživanje Matina Kaima, sa Džordž Ogust univerziteta u Getingenu u Nemačkoj. On je u svom radu ustvrdio kako postoje znatna povećanja u prinosima kod GM semena.

No u intervjuu i komunikaciji mejlom sa novinarima NJT, Kaim je izjavio da se ta znatna povećanja prinosa odnose uglavnom na područja preplavljena insektima u zemljama u razvoju, primerice Indiji.

"GM seme kakvo sada imamo na raspolaganju ne bi dovelo do ozbiljnog povećanja prinosa u Evropi", kazao je. "Što se tiče useva otpornih na herbicide, generalno ne smatram da je ovd reč o čudesnoj tehnologiji bez koje se ne bi moglo živeti.

Strategija Monsanta

Krenulo je sa "flavr" paradajzom 1994. godine, koji je duže zadržavao svežinu. Sledeće godine pojavilo se nešto krompira otpornih na parazite. Do 1996. godine po SAD već se naveliko sadilo GM seme. Monsanto, uverljivi predvodnik u razvoju novih genetskih osobina, prodavao ih je kao način za izbegavanje upotrebe pesticida.

"Sasvim sigurno ne ohrabrujemo farmere u korišćenju još više hemikalija”, izjavio je izvršni direktor za LA tajms 1994. godine. Sledeće godine kompanija je objavila da njihov novi gen za useve, nazvan "raundap redi", može da smanji potrebu za korišćenjem herbicida. Izvorno, dve glavne vrste GM semena bile su ili otporne na herbicide, što znači da su se usevi samo zaprašivali protiv korova, ili su otporne na neke insekte.

Prema podacima američkog ministarstva poljoprivrede, upotreba herbicida za zasade soje, vodećeg GM semena, u poslednjih se dvadaset godina dramatično povećala, za čak dva i po puta, i to u periodu kada se površina zasada soje povećala za manje od jedne trećine.

Ovakav ishod bio je očekivan

Upotreba herbicida u uzgoju kukuruza bila je u padu još pre uvođenja GM semena, ali se zato u razdoblju od 2002. do 2010. godine gotovo udvostručila, da bi se potom stabilizovala. Problemi sa otpornošću na korov kod takvih useva rezultirali su ukupnim povećanjem upotreba herbicida.

Prema nekima, ovakav ishod je bio očekivan. "Ideja stvaranja biljaka koje će biti otporne na insekte je bila smanjiti upotrebu insekticida, i to se dogodilo", kaže Džozef Kovač, penzionisani naučnik na Ohajo univerziteta, koji je proučavao ekološke rizike u korištenju pesticida. Cilj stvaranja semena otpornog na herbicide je bio povećanje prodaje proizvoda - odnosno prodaje herbicida.

Otpornost na Monsantov herbicid

Farmeri čija su polja opustošili korov, neka štetočina ili bolest, razumljivo postaju najveći zagovornici GM semena. "Blesavo je ograničiti se nekakvim nebulozama i okrenuti leđa tehnologiji koja toliko nudi", smatra Djuan Grant, predsednik Amalgameited šugar kompanije, koji sarađuje sa više od 750 farmera. Kazao je da su GM usevi otporni na raundap, Monsantov najpopularniji herbicid, spasili njegove kooperante.

Kako korov širom svieta postaje sve otporniji na raundap, otvara se prostor za prodaju još više semena i više pesticida. Poslednje semenje koje je genetički izmenjeno za otpornost na dve vrste ubica korova, ima otpornost na pet planiranih. To bi farmerima trebalo da olakša borbu sa otpornim korovom na špricanje s više vrsta otrova koje proizvodi ista kompanija.

Rastući interes za stare hemikalije

Rastuća otpornost na raundap izazvala je ponovni interes za stare i kontroverzne hemikalije. Jedna od njih je 2,4-D, sastojak "agent oranž", ozloglašenog otrova korišćenog u Vijetnamskom ratu. Potencijalni rizici od njegovog korišćenja podelili su naučnike i alarmirali aktiviste.

Drugi je dikamba. U Luizijani, Monsanto je investirao milijardu dolara za pokretanje proizvodnje te hemikalije. I iako njihova verzija spoja još nije dobila odobrenje za korišćenje, kompanija već prodaje seme koje je otporno na taj spoj. Sada postoji sve više izveštaja da su neki farmeri oštetili susedne zasade ilegalnim zaprašivanjem starijom vrstom tog toksina.

Dramatične razlike u semenu

Dva farmera, međusobno udaljena oko 6.400 kilometara, pokazali su seme kukuruza. Farmeri Bo Stoun i Arnaud Ruso, šesta generacija farmera koji obrađuju svoju zemlju, obojica koriste seme koje proizvodi Dupont, velika hemijska kompanija koja je upravo u procesu udruživanja sa Da kemikal.

007 Izneverena obecanja GM(O) useva Arnaud Rousseau

Golim okom, oba semena izgledaju identično. No, razlike su dramatične. Bo Stoun na svojoj farmi u Roulendu, u blizini granice sa Južnom Karolinom, koristi GM seme.

Sadrži raundap redi, GM otpornost na Monsantov raundap, ali i gen koji je proizveo Bajer koji omogućava semenu otpornost na drugi herbicid. Svojstvo nazvano "herkuleks I", koje su razvili Dau i Pionir, sada deo Duponta, napada larve insekta. Isto radi i "jeldgard", koji proizvodi Monsanto.

Za prinose je ključno nešto drugo

Još jedna velika razlika u semenu je cena. Seme koje koristi Ruso košta oko 85 dolara za kesu sa oko 50.000 komada semena, dok Stoun za istu količinu biotehnološkog semena potroši oko 153 dolara.
Poljoprivredna proizvodnja bez korišćenja GM semena za farmere nije jednostavan izbor. Bo Stoun ima 45 godina i diplomirani je agronom. Pripremio je polje za testiranja na kojem isprobava novo seme.

008 Izneverena obecanja GM(O) useva Bo Stone

"Izbor radim više na temelju kapaciteta za prinos i karakteristika biljke, a manje na GMO svojstvima, poput otpornosti na insekte i otrove", objašnjava. Time je istaknuo krucijalnu stvar – za prinos je i dalje ključan uzgoj biljaka, kojim se žele osigurati njihove poželjne karakteristike, kao što je to bilo i svih proteklih nekoliko hiljada godina.

Ruso želi pristup istoj tehnologiji

Suprotno tome, na farmi Arnolda Rusoa smeštenoj u selu Trosi-en-Multien, malo izvan Pariza, nema GM useva, jer EVropska unija zabranjuje takvo seme. "Ta su vrata zatvorena", kaže Ruso, koji je inače i potpredsednik jednog od mnoštva francuskih poljoprivrednih sindikata.

Kao i kod njegovog američkog kolege, Rusoovi prinosi rastu. Ipak, zavisno od godine, postoje određene oscilacije. "Tehnologija se na farmama neprekidno menja. Moj deda je imao konje za obradu zemlje", kaže. "Ja imam traktore."

Ruso želi pristup istoj tehnologiji kakvu ima njegova konkurencija sa druge strane Atlantika i smatra da GM seme može da uštedi vreme i novac. "Iz evropske perspektive, kada razgovaram sa američkim ili kanadskim farmerima, imamo osećaj da im je lakše", kaže Ruso. "Možda nisam u pravu. Ne znam, ali tako nam se čini."

009 Izneverena obecanja GM(O) useva non-G.M. corn seed Pioneer

Zadovoljavanje povećane potražnje

Svetska populacija će, prema sadašnjim očekivanjima, do 2050. godine dosegnuti 10 milijardi ljudi. Monsanto duže vreme svoje proizvode reklamira kao način za zadovoljenje povećane potražnje za hranom tih milijardi ljudi.

To je do danas ostala mantra ove industrije, no efikasannačin povećanja prinosa još se nije pojavio. Tajms je proverio podatke Organizacije ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu i uporedio prinose GM useva u SAD i Kanadi sa onima u Zapadnoj Evropi, uključujući i dva najveća proizvođača - Francusku i Njemačku.

Poređenje po prinosima u korist Evrope

Tajms je uporedio proizvodnju uljane repice u Zapadnoj Evropi i Kanadi. Upoređeni su podaci u proteklih trideset godina, pa su zahvatili i razdoblje pre uvođenja GM semena. Uprkos tome što Evropa nije počela da koristi GM seme, Zapadna Evropa je u vođstvu u poređenju s Kanadom. Iako su razlog tome i neke okolnosti po kojima se te regije razlikuju, relativni prinosi od uvođenja GM semena ipak se nisu povećali u korist Kanade.

010 Izneverena obecanja GM(O) useva Brazilian soybean Bayer genetically modified

Uporedili su i proizvodnju kukuruza između SAD i Zapadne Evrope. U poslednje tri decenije, trendovi u njihovoj proizvodnji se nisu mnogo promenili. Sa druge strane, u proizvodnji šećerne repice prinosi su u posednje vreme bolji u Zapadnoj Europi nego u SAD, uprkos dominaciji GMO semena u proteklih deset godina.

Izvor: Njujork tajms
Obrada: Penzin, Telegram, Portal PPNS 
 

U Republici Srbiji aktuelno je 139 deklaracija protiv genetički modifikovanih organizama (GMO) na teritorijama gradova i opština. Usvajane su od Čačka 30. januara 2013. godine do Sjenice 20. decembra 2016. godine. Na portalu PPNS podeljene su u dve grupe:

  • GRADOVI I OPŠTINE SRBIJE SA USVOJENIM DEKLARACIJAMA PROTIV GENETIČKI MODIFIKOVANIH ORGANIZAMA (135)
  • DEKLARACIJE DRUŠTAVA I ORGANIZACIJA (4)

Tekst Deklaracije o GMO su jednoglasno usvojili odbornici u 135 opština i gradova ili 80% od ukupno 169 gradova i opština u Srbiji - bez podataka za Kosovo i Metohiju.

U 135 opština i gradova koji čine sadašnju SRBIJU BEZ GMO se nalazi:

  • 77,2% ukupne teritorije Srbije
  • 84,5% ukupnog stanovništva u 2014. godini
  • 75,3% poljoprivrednog zemljišta, 72,2% oranica, 80,4% livada i pašnjaka i 86,4% voćnjaka i vinograda - po Popisu 2012. godine



Napomena: grbovi gradova i opština u ovom dokumentu sadrže linkove koji vode do zasebno predstavljenih deklaracija

Za ostatak teritorije naše države gde još uvek nema zvaničnog dokumenta lokalne samouprave protiv genetički modifikovanih organizama, evo predloga Deklaracije Mi ne želimo GMO na našoj teritoriji!, usvojene u većini gradova i opština. Autor je prof. dr Miladin M. Ševarlić.



Ukoliko imate nove podatke iz navedenih opština i gradova Srbije, a naročito ako znate da postoje usvojene Deklaracije protiv GMO na našoj teritoriji koje ovde nisu predstavljene, molimo vas da nas kontaktirate služeći se formom na portalu PPNS. Unapred hvala za trud. 

SRBIJA BEZ GMO - GMO-FREE SERBIA

Hol Skupštine Srbije, 18. oktobar 2016. - prvo nacionalno predstavljanje mape i logotipa Srbija bez GMO

Izvor: Narodna skupština Republike Srbije

mms-ppns baner

OPŠTINE I REGIONI U REPUBLICI SRBIJI, 2015 - REPUBLIČKI ZAVOD ZA STATISTIKU

PREPORUKA PPNS

PPNS/O GMO/PROF. DR MIODRAG DIMITRIJEVIĆ

  • AGROPARLAMENT - PORED OSTALOG O GMO
  • NIJE DOKAZANO DA JE GM HRANA ZDRAVSTVENO BEZBEDNA
  • RADIO BEOGRAD 1 - NOVINARENJE: O GMO

Detaljnije


Korisni članci na PPNS o glifosatu

Korisni članci na PPNS o EFSA


PPNS/O GMO/EVROPA

PPNS/O GMO/SVET

PPNS/O GMO VIDEO

PPNS/O GMO/DOKUMENTI


● O GMO ● Roba bez GMO ● Foto ● Video (O GMObez prevoda) ● Članci (domaći medijistrani mediji) ● Dokumenti (domaći izvoristrani izvori) ● Svet ● Evropa ● Srbija ● Gradovi-opštine ● Kragujevac bez GMO ● M. M. Ševarlić (nazivi aktiviraju linkove)
 

ppns - modli

APELI


PPNS/KG VODIČ

PPNS/RADION

PPNS/RADION - EMISIJE KOJE VIŠE NISU NA FM

Print Friendly and PDF

Komentara (0)



Dodaj komentar