Prvi Prvi na Skali
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement

 
 

Srbija

18.04.2017

Znate li vi šta je to čeri paradajz? Modifikacija gena jedne odvratne životinje i jedne biljke

Prvi Prvi na Skali
http://www.prviprvinaskali.com/clanci/kragujevac-bez-gmo/za-srbiju-bez-gmo-mars-protiv-monsanta-2017.html http://www.prviprvinaskali.com/clanci/apeli/za-nedin-oporavak-i-bolju-buducnost.html http://www.prviprvinaskali.com/clanci/dom/roditelji/dozivotni-zatvor-za-ubice-dece.html http://www.prviprvinaskali.com/strane/podrzi-ppns.html

. . .

Tačka četiri – investicijama do snažne poljoprivrede i održivog sela


Poljoprivreda i ruralni razvoj - fokus na srednja gazdinstva da postanu konkurentna i izvoze, unapređenje tehnologije, primena standarda kod proizvoda za izvoz, marketing.

Imajući u vidu značaj poljoprivrede za nacionalnu ekonomiju u kojoj učestvuje sa 10% u BDP-u, 21% u izvozu i 20% u radnoj snazi, uspešan odgovor izazovima u poljoprivredi je imperativ. Takvog odgovora nije bilo u pravoj meri do danas. Paradoks srpske poljoprivrede ogleda se u stagnaciji rasta uprkos značajnom povećanju izvoza.
 
Ključni izazovi u ovoj oblasti u Srbiji odnose se na nepovoljnu strukturu poljoprivrednih gazdinstava, tehničko-tehnološka zaostalost dela sektora poljoprivrede, prevashodno srednjih i malih gazdinstava, slabu organizovanost u zadruge, kao i nedovoljno razvijenu prehrambenu industriju, a čija se proizvodnja bazira na proizvodima sa niskim stepenom prerade.

Prisutna je tehničko-tehnološka zaostalost poljoprivrednog sektora, ali i prehrambene industrije. Kako je trgovina sa EU sada potpuno otvorena, niske performanse prehrambene industrije mogle bi biti ograničavajući faktor lanca poljoprivredne proizvodnje i prerade.

U pogledu prosečnog prinosa žitarica Srbija spada u red evropskih zemalja sa niskim prinosom – 4,8 tona po hektaru, i skoro dvostruko zaostajemo za najuspešnijom Belgijom koja ima 9,2 tone po hektaru. Prethodno je, razume se, posledica neadekvatne tehnologije, naročito na malim gazdinstvima, ali i neadekvatne kulture ili vrste poljoprivredne proizvodnje u pojedinim poljoprivrednim područjima i na manjim gazdinstvima.

Struktura gazdinstava je nepovoljna jer je najveći broj gazdinstava male ili srednje veličine i praktikuje ekstezivnu proizvodnju. Od ukupnog broja gazdinstava svega 3,1% je veličine preko 20 hektara i obuhvata i 44% korišćenog poljoprivrednog zemljišta. S druge strane, gazdinstva do pet hektara čine 77,7% ukupnog broja i koriste 25,2% zemljišta. Takve farme su, naravno, male da bi bile konkurentne, kako za direktnu prodaju na evropska tržišta, tako i za prodaju sirovina agroprerađivačima.

Trenutna poljoprivredna politika Srbije ne favorizuje velike proizvođače u odnosu na male i srednje, osim što su u povlašćenijem položaju poljoprivredni proizvođači koji se bave proizvodnjom u područjima sa otežanim radom u poljoprivredi prilikom konkurisanja za podsticaje.

Poljoprivreda Srbije dobro je mehanizovana u pogledu broja i snage traktora. Međutim, traktori u srednjim i malim gazdinstvima uglavnom su polovni i dotrajali, a prisutan je i nedostatak specijalizovanih poljoprivrednih mašina. Opremljenost objekata za smeštaj stoke je vrlo neujednačena i uslovljena je pre svega stepenom specijalizacije i veličinom stada. Prisutne su i velike regionalne razlike.

Investiciona poljoprivreda, podsticaj zapošljavanju, socijalnoj koheziji i održivom razvoju sela. Breme pogrešnih odluka iz prošlosti Vlada Republike Srbije prihvata kao izuzetnu priliku i obavezu da novom poljoprivrednom politikom ponudimo novi početak, iako će to biti veoma, veoma teško. Da bismo dostigli održivi razvoj, moramo da gledamo dalje od kratkoročnih ciljeva. Ne možemo da dozvolimo da poljoprivreda bude uspavana na državnim davanjima, dok Evropa ulaže u konkurentnost i modernizaciju farmi.

Dakle, da budem sasvim otvoren, mi smo davali i sećam se koliko se Snežana mučila da objasni da smo u stanju da platimo do 50% cene za jedan kombajn, da damo novac, bespovratna sredstva. Ali, neće ljudi kombajn, hoće da se da 1.000 ili 2.000 dinara više. Taj novac obično završi u potrošnju u prvoj prodavnici, umesto da završi na imanju. To je ono što moramo kod sebe da promenimo.

Imaćemo nešto više para nego što smo imali, ne zato što je ministar uspešniji od nekog drugog, već zato što nam je bolja fiskalna situacija, ali to ne znači da ćemo pare da bacamo. Mi ćemo da podržimo bespovratnim sredstvima mnogo više nego ranije izgradnju novih i modernizaciju postojećih objekata za držanje životinja na farmama, skladištenje, hlađenje, čišćenje, sušenje, zamrzavanje, klasiranje i pakovanje proizvoda, zaštićene prostore za proizvodnju sadnog materijala, voća, povrća, lekovitog bilja i cveća, podizanje novih višegodišnjih zasada i vinograda, kupovinu novih poljoprivrednih vozila, mehanizacije i opreme, poboljšanje postojećih, kao i izgradnju i opremanje novih sistema za navodnjavanje.

To je politika za koju se zalažemo i u saradnji sa vodećim međunarodnim finansijskim institucijama, poput Svetske banke i Evropske banke za razvoj i Evropske investicione banke ili nemačke razvojne banke. Vlada će podržati investicije u poljoprivredu razvojem adekvatnih finansijskih instrumenata i najpovoljnijih kredita, kako bi se poljoprivrednicima i prerađivačima pomoglo da ulažu u svoju proizvodnju radi veće konkurentnosti i sprovođenju strukturnih prilagođavanja.

Izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu i usvajanjem Uredbe o dugoročnom zakupu državnog poljoprivrednog zemljišta po osnovu investicija nastavićemo sa ključnim reformama u poljoprivredu. Uredbom su lokalne samouprave dobile posebnu odgovornost pred svojim sugrađanima da transparentnim, preciznim i jasnim postupkom za ostvarivanje prava prvenstva zakupa odluče o davanju saglasnosti na investicione projekte koji će na najadekvatniji način podržati ekonomski i socijalni razvoj lokalne zajednice.

Otvaranje novih tržišta. Nastojaćemo da poljoprivrednim proizvođačima i prehrambenoj industriji omogućimo efikasan pristup novim tržištima, a danas sam govorio i o neiskorišćenim potencijalima i ruskog tržišta i zemalja BRIK-a, ali naravno i povećanjem našeg izvoza u zemlje Evropske unije. Ojačaćemo granični prelaz i pojednostaviti postupke uvoza i izvoza. Poboljšaćemo informacione sisteme u veterini i zaštiti bilja, gde inače vidimo najveći problem. U veterini, dakle, kada sam govorio o sistemu bezbednosti hrane, kao infrastrukturu javnih i privatnih laboratorija. Moramo da orijentišemo sebe ka dodatnoj vrednosti poljoprivrednih proizvoda, zaštiti geografskog porekla i brendiranju, podršci organskoj i integralnoj proizvodnji - biće smernice nove poljoprivredne politike.

Cilj svih mera Vlade Srbije je da se ukinu nepotrebne procedure, usaglase standardi bezbednosti hrane sa trgovinskim partnerima i proširi ponuda srpskih proizvoda na stranim tržištima.

Mi ćemo morati da pokrenemo jedan drugi dijalog nekada, zato što te priče o genetski modifikovanoj hrani, a svaki dan jedemo genetski modifikovanu hranu, a pravimo se da smo nekakvi najveći zaštitnici i zbog toga ne možemo da izvezemo ništa, kao što i zbog injekcija za svinjsku kugu ne možemo da izvezemo naše svinje i sve se pravimo da smo mnogo pametni i mnogo drugačiji od svih ostalih, a da u stvari ili malo toga znamo ili štitimo interese pojedinih velikih firmi, pojedinih velikih kompanija, tajkunske interese, a da za običnog seljaka i za našu zemlju ne radimo ništa.

Primetićete da bi bilo kakva inicijativa po tom pitanju naišla na žešći otpor i strašniji otpor u svim medijima koji odmah doniraju te kompanije, o kojima mogu i da govorim sutra u odgovoru na pitanja narodnim poslanicima, i vode hajku protiv svih koji bi pomislili da budemo deo Svetske trgovinske organizacije, da napravimo bolje biznis planove itd. Hej, nemojte to, time ćete da uništite naše šanse, time nećemo da imamo zdravu hranu, uništićete Srbiju. Pričaju gluposti, pričaju najbesmislenije stvari.

Znate li vi šta je to čeri paradajz? Modifikacija gena jedne odvratne životinje i jedne biljke i to sad jedemo i uživamo u tome i pričamo kako jedemo genetski nemodifikovanu hranu i mnogo smo pametni. Sada mi recite – ko od vas nije jeo?

10. 8. 2016.

"To je mutacija ribe list, ja sam mislio da je jedne druge ribe, zato nisam hteo da govorim, i paradajza... i to se pojavilo 1994. godine prvi put na američkom tržištu i prvi put je priznato na takav način, tako da nikakav lapsus nisam napravio, niti sam bilo kakvu glupost izgovorio..."

11. 8. 2016. 

* * * 

Prva GM biljka, paradajz flavr savr, odobrena za komercijalni uzgoj 1994, gajena na značajnim površinama tek od 1996, povučena sa tržišta 1997. od strane proizvođača Kaldžina (svejedno je ostala jedan od glavnih simbola GI)

HRANA BUDUĆNOSTI ILI BIOTERORIZAM - DR TATJANA PAPIĆ

* * *

Prvi signali da GM hrana može da predstavlja potencijalni zdravstveni rizik dati su još krajem devedesetih godina prošlog veka, svega nekoliko godina posle pojave prve komercijalne GM kulture, paradajza flavr savr

TRANSGENA TEHNOLOGIJA (GMO) UTIČE NA PROMENE U ORGANIZMIMA - PROF. DR MIODRAG DIMITRIJEVIĆ

* * *

PROGRAM VLADE REPUBLIKE SRBIJE
Aleksandar Vučić, predsednik Vlade Republike Srbije



PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

Izvori: Narodna skupština Republike Srbije, CDN.TF 


PREPORUKA PPNS 

PPNS/O GMO/PROF. DR MIODRAG DIMITRIJEVIĆ

  • AGROPARLAMENT - PORED OSTALOG O GMO
  • NIJE DOKAZANO DA JE GM HRANA ZDRAVSTVENO BEZBEDNA
  • RADIO BEOGRAD 1 - NOVINARENJE: O GMO

Detaljnije


Korisni članci na PPNS o glifosatu

Korisni članci na PPNS o EFSA


PPNS/O GMO/EVROPA

PPNS/O GMO/SVET

PPNS/O GMO VIDEO

PPNS/O GMO/DOKUMENTI


● O GMO ● Roba bez GMO ● Foto ● Video (O GMObez prevoda) ● Članci (domaći medijistrani mediji) ● Dokumenti (domaći izvoristrani izvori) ● Svet ● Evropa ● Srbija ● Gradovi-opštine ● Kragujevac bez GMO ● M. M. Ševarlić (nazivi aktiviraju linkove)
 

ppns - modli

APELI


PPNS/KG VODIČ

PPNS/RADION

PPNS/RADION - EMISIJE KOJE VIŠE NISU NA FM

Print Friendly and PDF

Komentara (2)


  1. A ceri paradajz imali jos Asteci u 15. veku - kako je to moguce?


  2. Odgovor na komentar:

    sasa14.08.2016
    A ceri paradajz imali jos Asteci u 15. veku - kako je to moguce?



  3. Ni crvi, ni insekti neće da jedu GMO, a sad nas da neko ubeđuje da je to zdrava hrana ? i da je prioritetni interes države: profit , a ne zdravlje i život građana.


  4. Odgovor na komentar:

    Slavica20.08.2016
    Ni crvi, ni insekti neće da jedu GMO, a sad nas da neko ubeđuje da je to zdrava hrana ? i da je prioritetni interes države: profit , a ne zdravlje i život građana.




Dodaj komentar