Prvi Prvi na Skali
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement

 
 

Dokumentarci

28.04.2018

Doktrina šoka: Uspon razarajućeg kapitalizma - Naomi Klajn

Prvi Prvi na Skali
http://www.prviprvinaskali.com/clanci/apeli/za-nedin-oporavak-i-bolju-buducnost.html https://www.frka.info/prijava http://www.prviprvinaskali.com/strane/podrzi-ppns.html

Naomi Klajn, kanadski novinar i kolumnista, autor jedne od najprodavanijih knjiga pod naslovom "Doktrina šoka"


Radila sam članak za Harpers magazin, koji se odnosi na to kako su šok i strah nakon napada na Irak namerno iskorišćeni od strane Bušovog tima da bi se pogurala ekonomska šok terapija. Znamo to po ruskom modelu, u kome je veoma brza transformacija iz zatvorenog komunističkog tržišta ka nekoj vrsti slobodnog tržišta preko noći, u slučaju Rusije, dovela do vrste oligarhijskog, a možda i mafijaškog kapitalizma. Pokušavala sam da razumem značenje ove različite vrste šokova: ratnih, ekonomskih, šokova primenjenih na telo, korišćenje torture.

Naomi Klajn je nagrađivani novinar, kolumnista i autor međunarodno najprodavanije knjige i bestselera Njujork Tajmsa, „Doktrina šoka“. Širom sveta knjiga je objavljena 2007. godine, prevedena je na dvadeset pet jezika, odštampana u preko milion kopija. Rejčel Medou rekla je za ovu knjigu da je „jedina knjiga u prethodnoj godini, za koju moram reći da je obavezna za čitanje!“.

Njena prva knjiga „Ne logo“ takođe je postigla zavidan međunarodni uspeh, i ona je prevedena na preko dvadeset pet jezika u više od milion kopija; širom sveta je na desetogodišnjicu izdavanja 2009. izašao primerak knjige. The Literary Review of Canada je nazvao jednom od sto najznačajnijih knjiga ikada objavljenih u Kanadi. Njena kolekcija „Fences and Windows: Dispatches from the Front Lines of the Globalization Debate“ objavljena je 2002. 



Godine 2007. šestominutni film „Doktrina šoka“, režiran od strane Alfonsa Kvarona, ušao je u oficijelni izbor Vencijanskog bijenala, internacionalnih filmskih festivala u Torontu i San Sebastijanu. „Doktrina šoka“ je takođe adaptirana u dokumentarac nagrađivanog režisera Majkla Vinterbotoma, koji je premijerno prikazan na Sandens filmskom festivalu 2010. 



Naomi je saradnik Harper’s-a i reporter za Rolling Stone i piše redovnu kolumnu za The Nation i The Guardian koji je povezan sa sindikatom The New York Times-a. Pisala je za The New York TimesThe Washington PostNewsweekThe Los Angeles TimesThe Globe and MailEl PaisL’Espresso and The New Statesman, između ostalih.

Ako nemate ništa protiv, na početku bih pročitao nekoliko pasusa iz Vikipedije o Vama, pa bih Vas zamolio da to prokomentarišete.

- U redu.

Naomi Klajn, rođena 8. maja 1970. u Montrealu, kanadski je novinar, pisac i aktivista, poznata po svojoj političkoj analizi i kritičkom odnosu prema korporativnoj globalizaciji. Dopada li Vam se takav uvod?

- Mislim da je to u redu; da, sigurno, s tim što je ne nazivam globalizacijom.

Kako je zovete?

- Pa, kritičar sam korporativne moći, bilo lokalne, bilo globalne. Sam termin globalizacija ne smatram da je od pomoći. Ali dobro je da su stavili „korporativna“ ispred.

Naomi Klajn odrasla je u jevrejskoj porodici, sa istorijom levičarskog aktivizma. Njeni roditelji su se u Kanadu preselili nakon 1967. godine iz SAD, kao protivnici rata u Vijetnamu. Njena majka, Šer Klajn, poznata je po dokumentarnim filmovima, od kojih je najpoznatiji antipornografski film „Not a Love Story“. Njen otac, Majkl Klajn, lekar je i član Društva lekara za društvenu odgovornost. Brat Set Klajn, direktor je Britanske Kolumbije, kancelarije kanadskog Centra za političke alternative.

- Da, svi u mojoj porodici su pravi buntovnici. Ljudi zapravo nemaju kontrolu nad Vikipedijinim sajtovima; nalazim tu opsednutost mojom porodicom pomalo bizarnom, ja nisam autobiografski pisac, već pišem o kulturi i politici.

Koga najviše ljuti Vaše pisanje?

- Pa, obožavaoci Miltona Fridmana su prilično ljuti, jer je „Doktrina šoka“ prilično kritična prema njemu. „Doktrina šoka“ je alternativna istorija toga kako smo završili sa tržišnom ekonomijom kakva je ova naša današnja. I to je širom sveta globalizovano. To je prilično fundamentalistička verzija prema kojoj bi sve trebalo da bude privatizovano, manija za deregulacijom, a rezultate smo mogli da vidimo na Vol stritu. 
Moja knjiga govori o tome kako smo tu dospeli. Milton Fridman je u priči imao važnu ulogu, uglavnom jer je bio prvi populizator pokreta, a ne jer su mu ideje bile originalne; bio je deo čikaške tradicije, i tu je tradiciju preneo masama, bio je mnogim vladama politički savetnik. Fokus u knjizi, ipak, nije toliko na njemu, koliko na Čikaškom univerzitetu i naročitoj ulozi koju je Univerzitet imao, u međunarodnom smislu. Ta uloga je bio veoma agresivan program privlačenja studenata iz celog sveta, a uglavnom su bili iz Južne Amerike. To sve i nije imalo toliko veze sa Miltonom Fridmanom, niti je to bila njegova ideja. Bila je to odluka Stejt departmenta, bilo je mnogo zabrinutosti oko činjenice da se oko pedesetih godina 20. veka Latinska Amerika okretala levici sve više, što je svakako bio trend i tokom šezdesetih i sedamdesetih godina. 

Ova ideja bila je zakuvana od strane ekonomskog dela Čikaškog univerziteta i glavešina čileanskog programa, onog što je postalo USAID, da će dovesti čileanske studente na ovaj Univerzitet, ekonomski deo, upravo zbog njegove konzervativnosti. U to vreme, pedesetih godina, ovo nije bilo u glavnim tokovima jer je američki ekonomski kurs bio pod stavovima kejnsijanizma. Harvard, Jejl... Svi su bili kejnsijanci.

Ipak, Univerzitet u Čikagu bio je drugačiji. Imali su taj program po kojem je trebalo da dovedu stotine latinoameričkih studenata koji bi studirali u programu Miltona i njegovih kolega. To je imalo neverovatan uticaj na politiku Latinske Amerike, jer su, kada je došlo do serije vojnih pučeva sedamdesetih, stvoreni timovi ekonomista spremni da rade sa vojnim vladama koje nisu imale ekspertizu u ekonomiji. Tako da su nastali svojevrsni savezi ili partnerstva vojske i ovih ekonomista, obučavanih na pomenutom Univerzitetu.

Kako ste otkrili čileansku vezu?

- Mnogo sam istraživala tamo. To istraživanje je zapravo proisteklo iz činjenice da sam skoro dve godine živela u Argentini. Suprug i ja smo snimili film „The Take“ o ekonomskoj krizi koja je Argentinu pogodila 2001. O Čileu sam naučila i kroz vojni puč koji ga je pogodio.

„Doktrina šoka“ izašla je 2007. godine. Dajte nam suštinu.

- Knjiga govori o različitim vrstama šokova. Zbog toga je i naziv takav. Međutim, tu se radi o političkom korišćenju šoka. Proistekla je iz mog izveštavanja za Harpers magazin u Iraku 2004.

Radila sam članak za Harpers magazin pod nazivom „Bagdad godina nulta: Pljačkanje Iraka u potrazi za neokonzervativnom utopijom“. I taj članak se odnosi na to kako su šok i strah nakon napada na Irak namerno iskorišćeni od strane Bušovog tima koji je došao nakon invazije, civilnog tima CPA, da bi se pogurala, kako je ekonomisti nazivaju, ekonomska šok terapija, što je kao brza vatra transformacija ka slobodnom tržišnom sistemu. Znamo to po ruskom modelu, u kome je veoma brza transformacija iz zatvorenog komunističkog tržišta ka nekoj vrsti slobodnog tržišta preko noći, u slučaju Rusije, dovela do vrste oligarhijskog, a možda i mafijaškog kapitalizma. Džozef Štiglic je rekao da je ono što je Pol Bremer pokušao da uradi neposredno posle šokantne i zastrašujuće invazije bila još ekstremnija verzija šok terapije, nego ona koja je praktikovana u Sovjetskom Savezu.

Bila sam u Iraku za vreme pojave prvog skandala vezanog za mučenja, kada je izbio skandal vezan za Abu Ghariba. Ovim sam i završila Harpersov članak, pokušavajući da razumem značenje ove različite vrste šokova; šokantni, zastrašujući napadi, praćeni ekonomskom šok terapijom. Sad odjednom evo i ovih, ne-metaforičkih šokova u svim vestima, šokovi primenjeni na telo, korišćenje torture.

Tada sam počela da čitam dokumenta CIA-e sa kojih je skinuta oznaka „poverljivo“, zapravo neku vrstu priručnika o tome kako ispitivati one koje nazivaju „otpornim izvorima“ - ljude koji ne žele da govore sa vama. I sve o čemu ti priručnici govore je potreba da se zatvorenici dovedu u stanje šoka, i onda kada su potpuno dezorijentisani, tada postaju savitljivi. Dolazi do regresije i oni ulaze u stanje poput deteta, kada je mnogo verovatnije da će komunicirati, sarađivati sa onim koji ih ispituju.

Kada sam to pročitala, mislila sam da je to na neki način opis onoga čega sam bila svedok u Iraku, da je ideja bila i ratna strategija, a ovo je i citat iz knjige Ričarda Armitaža, da će Iračani biti u toj meri šokirani i prestrašeni da će tada lako ići iz tačke A u tačku B. Tačka B je u viziji Bušove administracije bila da će Irak biti savršen model za privrede slobodnog tržišta.

Ako se osvrnemo na 2003. i prvo leto iračke okupacije, sve je bilo u ekonomskim reformama. Pol Brener je prosleđivao zakone. Znate, izgleda da se svaki dan pojavljivao neki novi koji je stranim investitorima dozvoljavao da koriste 100% iračkih sredstava. Objavio je privatizaciju dvesta iračkih državnih firmi. Donald Ramsfeld je izjavio kako ima jednu od najprosvećenijih poreskih politika u svetu.

Dakle, sve ovo je urađeno u klasičnom šok-terapijskom stilu. Nije bilo iračke vlade. Nije bilo potrebe za pregovorima. Sve je urađeno veoma brzo.

Kao u priručniku za ispitivanje, ova država je dovedena u stanje šoka, i pokušali su da je podvrgnu volji okupatora. Ali, nije uspelo, napad je uzvraćen. To je razlog što sam počela sa pisanjem knjige o ženi koja je podvrgnuta ekstremnoj terapiji elektrošokovima, koji su predstavljali deo užasnih eksperimenata CIA-e u pedesetim godinama, kao deo MK-ULTRA programa.

Primeri doktrine

U najhaotičnijem trenutku građanskog rata u Iraku, usvojen je novi zakon koji omogućava Šelu i BP da prisvoje ogromne količine iračkih naftnih rezervi... Nakon što je cunami opustošio obale jugoistočne Azije, netaknute plaže su ponuđene na aukcijama za turistička odmarališta... Stanovnici Nju Orleansa, rasejani nakon uragana Katrina, došli su do saznanja da njihove javne ustanove, bolnice i škole nikada neće biti ponovo otvorene... Ovi događaji su primeri „doktrine šoka“: korišćenjem dezorijentacije javnosti nastale masivnim kolektivnim šokovima – ratovima, terorističkim napadima ili prirodnim katastrofama – stiče se kontrola nametanjem ekonomske šok terapije. Ponekad, kada prva dva šoka ne uspeju da slome otpor, treći šok se primenjuje: elektrode po zatvorskim ćelijama, ili Taser pištolj na ulicama.

„Doktrina šoka“ prati primenu ovih ideja kroz našu savremenu istoriju, pokazujući do najsitnijih detalja kako su, dobro poznati, događaji iz nedavne prošlosti korišćeni kao smišljene, aktivne pozornice za šok-doktrinu; među njima su Pinočeov puč u Čileu 1973, Folklandski rat iz 1982, masakr na trgu Tijanmen 1989, raspad Sovjetskog Saveza 1991, azijska finansijska kriza iz 1997. i uragan Mič iz 1998. godine.

(transkript intervjua 29. novembra 2009. Brajan Lamb, „C-SPAN“)

Prevod: Katarina Buntić Marković

Geopolitika br. 38 


ODLOMCI

Pozivajući se na sve uticajniji Vašingtonski konsenzus i tvrdeći da postoji samo jedan način vođenja ekonomije, prva strategija ključne sektore ekonomskog odlučivanja - tgovinsku politiku i rad središnje banke, prikazivala je kao "tehničke" ili "administrativne". Zatim se poslužila širokom lepezom političkog oružja - međunarodnim trgovinskim sporazumima, inovacijama u ustavnom zakonu i programima strukturnog prilagođavanja - da nadzor nad centrima moći u ruke preda navodno nepristranim stručnjacima, ekonomistima i činovnicima MMF-a, Svetske banke, Opšteg sporazuma o tarifama i trgovini (GATT) i Nacionalne stranke - svima samo ne borcima za slobodu iz ANC-a (Afričkog nacionalnog kongresa). Bila je to strategija balkanizacije, iako ne geografkse (što je de Klerk pokušavao u početku), nego ekonomska.

* * *

Godine 1995. dok je Klinton sedeo u Beloj kući, Halibarton je za novog šefa angažovao Dika Čejnija. Iako je Hallibartonova filijala Brown and Root dotad već godinama ugovorno sarađivala s vojskom Sjedinjenih Država, pod Čejnijevim vođstvom saradnja s Halibartonom porašće do tolike mere da će preobraziti i sam karakter savremenog ratovanja. Zahvaljujući labavo sastavljenom ugovoru koji su Halibarton i Čejni sklopili tokom njegovog mandata u Pentagonu, kompanija je mogla da razvlači i proširuje pojam "logističke podrške", sve dok Halibarton nije postao odgovoran za stvaranje celokupne operativne infrastrukture američkog vojnog delovanja u inostranstvu. Od vojske se tražilo da osigura vojnike i oružje - na neki način, vojska se pretvorila u dobavljača sredstava, dok je Halibarton režirao celu predstavu.

Takav rezultat, koji je prvi put ugledao svetlo dana na Balkanu, bio je neka vrsta instant vojnog iskustva u kojem je razmeštanje snaga u inostranstvu podsećalo na izlet s teškim naoružanjem i punom opremom.

...Čejni nije video nikakav razlog zašto se rat ne bi pretvorio u vodeći deo američke, ionako izuzetno profitabilne uslužne ekonomije - invazije sa smeškom.

Na Balkanu, gde je Klinton razmestio devetnaest hiljada vojnika, američke baze nicale su kao minijaturni Halibartonovi gradovi - uredna, ograđena predgrađa koja je kompanija u potpunosti izgradila i njima upravljala. Halibarton je jedinicama pružao sve udobnosti doma - restorane sa brzom hranom, supermarkete, bioskopske dvorane i savremene teretane. Neki viši oficiri pitali su se kako će sva ta raskoš da deluje na vojničku disciplinu - ali su i oni uživali u povlasticama. "Sve Halibartonovo dolazilo je na zlatnom poslužavniku", rekao mi je jedan od njih. "Dakle, nismo se žalili". A kad je u pitanju bio Halibarton, održati kupca srećnim značilo je obaviti dobar posao - to je garantovalo nove ugovore, a budući da se profit izračunavao kao procenat troškova, što viši troškovi - to veći profit. "Ne brinite, sve to ide u troškove", bila je teorema koja je postala legendarna u bagdadskoj Zelenoj zoni, ali troškovi rata de luxe nastaju za vreme Klintonovog mandata.

* * *

U međuvremenu se model koji je Čejni sa Halibartonom prvi put sproveo na Balkanu, gde su se baze preobražavale u minijaturne Halibartonove gradove, sprovodio u daleko većim razmerima. Osim Halibartonovih poslova na izgradnji i upravljanju vojnim bazama širom države, Zelena zona je od samog početka bila grad-država kojom je vladao Halibarton (kompanija je bila doslovce zadužena za sve - od održavanja puteva i deratizacije do izgradnje bioskopa i programa disko-klubova).

Privremenoj vlasti nedostajao je povelik broj ljudi da bi mogla da nadzire sve ugovorne saradnike - uostalom, Bušova administracija je takav nadzor smatrala manje važnom funkcijom koja može da se prenese na ugovorne...

THE SHOCK DOCTRINE (2009.)
RENEGADE PICTURES, REVOLUTION FILMS

Režija: Mat Whitecross, Michael Winterbottom
Uloge: Ewen Cameron, Janine Huard, Naomi Klei
Scenario: Naomi Klein
Producent: Andrew Eaton
Zemlja: Velika Britanija

Dokumentarna ekranizacija knjige Naomi Klein koja ističe vezu između šok taktike i nametanja neoliberalnog eksploatativnog sistema.

Angažovani dokumentarac snimljen prema kultnoj knjizi Naomi Klein razotkriva kako današnji kapitalizam deluje na cele nacije i njihovo osiromašivanje. U knjizi ’Doktrina šoka’ Naomi Klein analizirajući vojni puč u Čileu, ulazak Fridmanovih savetnik u vlade Brazila, Urugvaja, puč u Argentini, propagandni rat Tačerove na Foklandskim ostrvima, neoliberalne vojno-ekonomske doktrine šoka sprovedene u zemljama istočne Evrope, uključujući Jugoslaviju i Rumuniju, "terorističke napade" u USA, rat u Iraku i "finansijsku krizu", otkriva kako američki i ostali politički moćnici koriste ratove i prirodne katastrofe da bi svim zemljama nametnuli neoliberalni ekonomski sistem u kojem se uz pomoć, privatizacije i kresanja socijalnih prava ekonomski uništavaju, potčinjavaju i izrabljuju društva i pojedinci širom sveta.

Ono po čemu je knjiga specifična je po tome da povlači paralelu između ’šok taktike’ kod mučenja i šok taktike u ekonomskoj politici. Za to su dobar primer eksperimenti CIA-e s elektroškovima, uskraćivanjem sna i i izolacijom osumnjičenika, jer takva istraživanja dobro pokazuju kako se šokovima slama otpor zarobljenika i potčinjava tuđoj volji.

I kao što je posle mučenja pojedinac ’spreman’ na saradnju, tako je i društvo nakon ratova, prirodnih katastrofa i terorističkih prijetnji podložno manipulaciji. Moćnici onda mogu nametnuti svoje šok mere kojima se privatizuju javna dobra, otpuštaju ljudi, smenjuju nadnice i davanja i slično.

Full text of "Naomi Klein-The Shock Doctrine"


TED TALKS

ADDICTED TO RISK - NAOMI KLEIN, 2011.



HOW SHOCKING EVENTS CAN SPARK POSITIVE CHANGE - NAOMI KLEIN, 2018.



PRILOZI PPNS

REPUBLIKA SRBIJA
AGENCIJA ZA PRIVREDNE REGISTRE
POSLOVNO IME: HALLIBURTON BALKANS LIMITED DRUŠTVO SA OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU BEOGRAD 
Šifra delatnosti: 0910
Naziv delatnosti: Uslužne delatnosti u vezi sa istraživanjem i eksploatacijom nafte i gasa
Zakonski zastupnici: Alen Milković - Hrvatska
Vlasnik: HALLIBURTON B.V. - Holandija (udeo: 100%)
Upisani novčani kapital: 500 EUR
Uplaćeni novčani kapital: 52.541,35 RSD 24. 01. 2012.

2013.

HALLIBURTON - APLICATION FOT NRC EXPORT OR IMPORT LICENCE, AMENDMENT, RENEWAL, OR CONSENT REQUEST(S)



Izvor: NRC

2014.

Executive Summary

The United States Environmental Protection Agency (EPA) reconfirmed in recent guidance that drilling operators are prohibited from injecting diesel fuels to hydraulically fracture oil and gas wells unless authorized by a Safe Drinking Water Act permit. An Environmental Integrity Project (EIP) investigation into the industry’s compliance with this mandate identified 351 unpermitted wells fracked with diesel fuels between 2010 and July 2014 by 33 different companies across 12 states, with Texas, Colorado, and North Dakota indicating the highest volumes injected. EIP’s identification and analysis of these wells was based on data submitted by the industry to the fracking chemical disclosure registry, FracFocus, and EPA public records.

In 2005, Congress stripped EPA of its authority under the Safe Drinking Water Act to regulate injection of fracking fluids, except diesel fuels, as part as what is known as the “Halliburton Loophole” Congress left intact EPA’s authority to regulate diesel fuels because they contain high levels of benzene, ethylbenzene, toluene or xylene (known as BTEX), chemicals that are highly mobile in groundwater and that are known to cause cancer or other significant health effects. In the past decade, and as recently as February 2014, the industry repeatedly has asserted that the use of diesel fuels in fracking no longer occurs...

FRACKING BEYOND THE LAW
Despite Industry Denials, Investigation Reveals Continued Use of Diesel Fuels in Hydraulic Fracturing
EMBARGOED FOR RELEASE 1PM EST, AUGUST 13, 2014

Private Interests and the Public’s Health

The Energy Policy Act requires Safe Drinking Water Act permits for the injection of diesel fuels into hydraulically-fractured wells because of diesel’s high concentration of benzene and ethylbenzene, but the law eliminates those safeguards for fluids that contain much higher concentrations of the same contaminants. The limited information available through FracFocus, Material Safety Data Sheets, and state agency websites indicate that these carcinogens are pouring through the Halliburton loophole and into fracked oil and gas wells, although trade secret claims and data limitations make it impossible to determine the full impact.

Some companies have made efforts to reduce benzene and other BTEX compounds in petroleum products to help customers meet other regulatory needs (e.g., for low-emitting fuels), or to avoid the stigma associated with carcinogens. For example, Halliburton markets an “Ultra-Clean” line of fracturing gels that contain no benzene or other BTEX compounds, which the company acknowledges, “are discouraged in injected water.” That did not, however, stop Halliburton from supplying Discovery Operating oil and gas company with Xylene Still Bottoms containing up to 947 gallons of benzene in 2013 and 2014. That transaction is a reminder that we cannot depend upon private economic interests to address public health concerns.

Conclusions and Recommendations

Congress should reverse its 2005 mistake and repeal the Halliburton Loophole by authorizing EPA to require Safe Drinking Water Act safeguards for the injection of any fracking fluids that contain significant quantities of benzene, ethylbenzene, and other toxic pollutants. Such action would not “ban” fracking or even the use of these toxic chemicals, but would establish sensible safeguards to keep them from leaking into drinking water supplies...

FRACKING’S TOXIC LOOPHOLE
Thanks to the “Halliburton Loophole”, Hydraulic Fracturing Companies Are Injecting Chemicals More Toxic than Diesel
EMBARGOED FOR RELEASE 1 PM EST OCTOBER 22, 2014



Izvor: Environmental Integrity Project

* * *

Na pitanja internacionalnog izdanja NIS-a, magazina „Energize“ odgovarao je zamenik predsednika Izvršnog odbora, prvi zamenik generalnog direktora OAD „Gasprom njeft“, predsednik Odbora direktora NIS-a Vadim Jakovljev

. . .

Koliko su nove tehnologije važne u proizvodnji i istraživanju „Gasprom njefta”?

- Konstantno razvijamo iskustvo u primeni novih tehnologija i implementiramo ga u naše nove projekte. Na osnovu prošlogodišnjih rezultata s punim pravom mogu nazvati „Gasprom njeft” tehnološkim liderom ruske naftne i gasne industrije, pre svega prema obimu izvedenih visokotehnoloških operacija. Ni za koga nije tajna da je epoha “lake” nafte završena, zbog toga rad sa teško pridobivim i nekonvencionalni rezervama sve više dobija na aktuelnosti. Upravo nam primena inovacija omogućava da realizujemo takve projekte i postignemo njihovu ekonomsku efikasnost. U tome i leži razlog zašto je „Gasprom njeft“ za poslednje dve godine povećao udeo visokotehnoloških bušotina, u opštem obimu bušenja, sa četiri na 35 odsto.
Imamo saradnju sa vodećim servisnim kompanijama kao što su Schlumberger i Halliburton. One nam pomažu u geološkom modeliranju i izradi bušotina ovog tipa. Međutim ove kompetencije sve više razvijamo i unutar Kompanije.

Nakon uspešne implementacije inovacija na svojim poljima, stečeno iskustvo koristimo i na drugim aktivima. Kao primer, prošle godine smo izbušili preko 230 horizontalnih bušotina, što je tri puta više od pokazatelja iz 2012. godine. Jedan od takvih projekata je i horizontalna bušotina koja je uspešno izbušena u Srbiji - na polju „Kikinda Varoš“.

Prema prognozama, do 2020. godine preko 50 odsto ukupne naše nafte proizvodiće se uz primenu novih tehnologija. Očigledno je da inovacije povećavaju efikasnost biznisa, pružaju opipljive konkurentne prednosti, omogućavaju nam realizaciju projekata koji su nam se svega nekoliko godina unazad činili neostvarivim.

INVESTICIJAMA PROTIV KRIZE



Izvor: NIS 

2017.

Kompanija Halliburton sklopila je partnerstvo sa Microsoft-om, radi digitalizacije naftne industrije. Partnerstvo ove dve kompanije daće za rezultat čvrsto integrisana energetska rešenja koja će digitalizovati naftnu industriju.



- Što se tiče ekološkog aspekta, primena metode je u potpunosti bezbedna, uz obavezno testiranje hermetičnosti bušotine pre sprovođenja frakturiranja, što eliminiše moguće dotoke nafte u vodotoke. Neophodno je naglasiti da se operacije hidrauličkog frakturiranja u Srbiji sprovode od strane najvećih svetskih servisnih kompanija ’Schlumberger’ i Halliburton, koje koriste najnovije efikasne i bezbedne tehnologije, navodi se u saopštenju NIS-a.

NIS: FRAKTURIRANJE BEZBEDNO I KORISTI SE SVUDA U SVETU



Izvor: N1

«Газпром нефть» заключила соглашение о технологическом сотрудничестве с компанией Halliburton International GmbH. Документ в ходе встречи на Петербургском международном экономическом форуме подписали первый заместитель генерального директора «Газпром нефти» Вадим Яковлев и главный исполнительный директор и президент Halliburton Джефф Миллер. Соглашение определяет основные принципы совместной работы компаний по внедрению новых технологий для геологоразведки и добычи углеводородов.  

«ГАЗПРОМ НЕФТЬ» УКРЕПЛЯЕТ ТЕХНОЛОГИЧЕСКОЕ СОТРУДНИЧЕСТВО С HALLIBURTON



Izvor: Gazprom-neft


ARHIVA PPNS

PRVI PRVI NA SKALI Slikom

PPNS/SLIKOM

ARČIBALD RAJS

 

PRVI PRVI NA SKALI Ko nam truje decu

ppns - modli

APELI


PPNS/KG VODIČ

PPNS/RADION

PPNS/RADION - EMISIJE KOJE VIŠE NISU NA FM

Print Friendly and PDF

Komentara (0)



Dodaj komentar