1990: "...garantujem da će imati šiptari, arnauti na Kosovu i Metohiji."
1990: Kontra-miting, Kosovo Polje
1998: Vuk Drašković - Kosovo
(odlomci)
Ceo svet se danas pita: šta će biti sa Kosovom?
Pitanje ne glasi: šta će biti sa Kosovom, nego šta će biti sa nama.
Ako može biti reke bez izvora, biljke bez korena ili kuće bez temelja, onda može biti i Srbije i Srba bez Kosova.
Tamo nam je rođeno i stvoreno sve što nas čini narodom i državom.
Gračanica, Devič, Ljeviška, Patrijaršija, Sveti Vrači ili Dečani nisu čerge koje se mogu razapeti negde drugde, niti igde drugde rastu Kosovski Božuri.
Od Paštrika i Koritnika, pa do Zvečana, i od Samodreže pa do Čakora, nema reke ni potočića, sela ili grada, poljane ili brega, klanca ili šume, a da ne nosi srpsko ime...
Kao što nema hrišćana bez Hrista, tako nema ni Srba bez Kosova. Ono naš Jerusalim, naša Gora Sionska, naš Zid plača i naša stalna Golgota, na kojoj bivamo razapinjani i na kojoj vaskrsavamo.
Kad Srbije nije bilo, Srbi su, nekoliko vekova, grejani sećanjem na Kosovo i opstali kao nacija samo zahvaljujući Kosovu koje su nosili u svojim srcima.
Kosovo je naše opšte ogledalo. Vazda nam je svuda bilo onako kako nam je bilo na Kosovu. Kad smo u Prizrenu zidali Arhangele, onda smo u svojoj carevini posrbljivali Justinijana, naše plemstvo je proučavalo Aristotelovu Etiku, a vitezovima uzor bio Aleksandar Veliki. Kad su doseljenici sa duhovno jalovih krša Albanije, u Gračanici nasrnuli na Simonidine oči, patrijarh Čarnojević je postao izbeglica. Kad su srpski vojnici 1912. zagrlili oslobođenu kosovsku zemlju i jeli je, kao sveto pričešće, postavljen je temelj najprostranijoj državi u istoriji srpskog imena...
Kosovo je danas najveći i sveopšti srpski čemer. Gorčina koju gutamo mora postati lek.
Da bismo se utvrdili na Kosovu, Kosovo mora da se utvrdi u nama.
Kosovo će nas dići, kad budemo razumeli da smo pali i zašto smo pali.
- Držao sam se i principa da se u odbrani našeg zahteva da Kosovo ostane u državnim okvirima Srbije moramo ponašati veoma racionalno, vema mudro, tako da nijedan od naših zahteva niko ne bude mogao da oceni kao nerealan, pa da ga odbaci kao nerealan, nego da naši zahtevi moraju da budu veoma precizni, kratki i razumljivi, pre svega velikom svetu koji osporava naš zahtev da Kosovo ostane u državi Srbiji.
- Preživeli smo „nema Srbije bez Knina". Srbija je doživela veliku nesreću i međunarodnu sramotu, a u Kninu nema više Srba. Sada isti ponavljaju „nema Srbije bez Kosova". Srbije ima i mora je biti. Srbija više nema šta da izgubi sem sebe.
2017: "Politika realnosti: Podrška SPO Vučiću za unutrašnji dijalog o Kosovu
"Nepriznavanjem stvarnosti ne možemo promeniti stvarnost. Potrebna nam je snaga da menjamo ono što možemo promeniti, hrabrost da podnesemo ono što ne možemo promeniti i mudrosti da razlikujemo ovo dvoje."
Komentara: 0