Prvi Prvi na Skali
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement

 
 

Glagoljanja

31.10.2018

Ide Luka, eto vuka

Prvi Prvi na Skali
http://www.pametnoibezbedno.gov.rs/rs-lat https://tijana.rs/ http://www.prviprvinaskali.com/clanci/o-gmo/hrana-buducnosti-ili-bioterorizam.html http://www.prviprvinaskali.com/clanci/apeli/za-nedin-oporavak-i-bolju-buducnost.html http://www.prviprvinaskali.com/strane/podrzi-ppns.html

Žitije Svetog Apostola i Jevanđeliste Luke

Sveti Evanđelist Luka beše rodom iz Antiohije Sirijske. U mladosti on dobro izuči grčku filosofiju, medicinu i živopis. On odlično znađaše egipatski i grčki jezik. U vreme delatnosti Gospoda Isusa na zemlji Luka dođe iz Antiohije u Jerusalim. Živeći kao čovek među ljudima, Gospod Isus sejaše božansko seme spasonosnog učenja svog, a Lukino srce bi dobra zemlja za to nebesko seme. I ono proklija u njemu, niče i donese stostruki plod. Jer Luka, gledajući Spasitelja licem u lice i slušajući Njegovu božansku nauku, ispuni se božanske mudrosti i božanskog znanja, koje mu ne dadoše ni jelinske ni egipatske škole: on poznade istinitog Boga, verova u Njega, i bi uvršćen u Sedamdeset apostola, i poslat na propoved. O tome on sam govori u Evanđelju svom: Izabra Gospod i drugih Sedamdesetoricu, i posla ih po dva i dva pred licem svojim u svaki grad i mesto kuda šćaše sam doći (Lk. 10, 1). I sveti Luka, naoružan od Gospoda silom i vlašću da propoveda Evanđelje i čini čudesa, hođaše "pred licem" Gospoda Isusa Hrista, svetom propoveđu pripremajući put Gospodu i ubeđujući ljude da je na svet došao očekivani Mesija.

U poslednje dane zemaljskog života Spasiteljevog, kada Božanski Pastir bi udaren i ovce se Njegove od straha razbegoše, sveti Luka se nalažaše u Jerusalimu, tugujući i plačući za Gospodom svojim, koji blagovoli dobrovoljno postradati za spasenje naše. Ali se njegova žalost ubrzo okrenu na radost: jer vaskrsli Gospod, u sami dan Vaskrsenja Svog javi se njemu kada je s Kleopom išao u Emaus, i večnom radošću ispuni srce njegovo, o čemu on sam podrobno govori u Evanđelju svom (Lk. 24, 13-35).

Po silasku Svetoga Duha na apostole, sveti Luka ostade neko vreme sa ostalim apostolima u Jerusalimu, pa krenu u Antiohiju, gde je već bilo dosta hrišćana. Na tom putu on se zadrža u Sevastiji, propovedajući Evanđelje spasenja. U Sevastiji su počivale netljene mošti svetoga Jovana Preteče.

Polazeći iz Sevastije, sveti Luka je hteo da te svete mošti uzme i prenese u Antiohiju, ali tamošnji hrišćani ne dozvoliše da ostanu bez tako dragocene svetinje. Oni dopustiše, te sveti Luka uze desnu ruku svetoga Krstitelja, pod koju je Gospod pri krštenju Svom od Jovana preklonio Svoju Božansku Glavu. Sa tako skupocenim blagom sveti Luka stiže u svoj zavičaj, na veliku radost antiohijskih hrišćana. Iz Antiohije sveti Luka otputova tek kada postade saradnik i saputnik svetog apostola Pavla. To se dogodilo u vreme Drugog putovanja svetoga Pavla. Tada sveti Luka otputova sa apostolom Pavlom u Grčku na propoved Evanđelja. Sveti Pavle ostavi svetoga Luku u Makedonskom gradu Filibi, da tu utvrdi i uredi Crkvu. Od toga vremena sveti Luka ostade nekoliko godina u Makedoniji (D. Ap. 20, 6), propovedajući i šireći hrišćanstvo.

Kada sveti Pavle pri kraju svog Trećeg apostolskog putovanja ponovo poseti Filibu, on posla svetog Luku u Korint radi skupljanja milostinje za siromašne hrišćane u Palestini. Skupivši milostinju sveti Luka sa svetim apostolom krenu u Palestinu, posećujući usput Crkve, koje su se nalazile na ostrvima Arhipelaga, na obalama Male Azije, u Finikiji i Judeji. A kada apostol Pavle bi stavljen pod stražu u Palestinskom gradu Kesariji, sveti Luka ostade pored njega. Ne napusti on apostola Pavla ni onda, kada ovaj bi upućen u Rim, na sud ćesaru. On je zajedno sa apostolom Pavlom podnosio sve teškoće putovanja po moru, podvrgavajući se velikim opasnostima (sr. D. A. 27 i 28 glava).

Došavši u Rim, sveti Luka se takođe nalazio pored apostola Pavla, i zajedno sa Markom, Aristarhom i nekim drugim saputnicima velikog apostola naroda, propovedao Hrista u toj prestonici staroga svega. U Rimu je sveti Luka napisao svoje Evanđelje i Dela Svetih Apostola. U Evanđelju on opisuje život i rad Gospoda Isusa Hrista ne samo na osnovu onoga što je sam video i čuo, nego imajući u vidu sve ono što predaše "prvi očevidci i sluge reči". (Lk. 1, 2). U ovom svetom poslu svetog Luku rukovođaše sveti apostol Pavle, i zatim odobri sveto Evanđelje napisano svetim Lukom. Isto tako i Dela Svetih Apostola sveti Luka je, kako kaže crkveno predanje, napisao po nalogu svetog apostola Pavla.

Posle dvogodišnjeg zatvora u uzama rimskim, sveti apostol Pavle bi pušten na slobodu, i ostavivši Rim on poseti neke Crkve koje je bio osnovao ranije. Na ovome putu sveti Luka ga je pratio. Ne prođe mnogo vremena a car Neron podiže u Rimu žestoko gonjenje hrišćana. U to vreme apostol Pavle po drugi put doputova u Rim, da bi svojom rečju i primerom obodrio i podržao gonjenu Crkvu. No neznabošci ga uhvatiše i u okove baciše. Sveti Luka i u ovo teško vreme nalažaše se neodstupno pored svog učitelja. Sveti apostol Pavle piše o sebi kao o žrtvi koja je već na žrtveniku. Ja već postajem žrtva, piše u to vreme sveti apostol svome učeniku Timoteju, i vreme moga odlaska nasta. Postaraj se da dođeš brzo k meni; jer me Dimas ostavi, omilevši mu sadašnji svet, i otide u Solun; Kriskent u Galatiju, Tit u Dalmaciju; Luka je sam kod mene (2 Tm. 4,6.10).

Vrlo je verovatno da je sveti Luka bio očevidac i mučeničke končine svetog apostola Pavla u Rimu. Posle mučeničke končine apostola Pavla sveti Luka je propovedao Gospoda Hrista u Italiji, Dalmaciji, Galiji, a naročito u Makedoniji, u kojoj se i ranije trudio nekoliko godina. Pored toga blagovestio je Gospoda Hrista u Ahaji.

U starosti svojoj sveti Luka otputova u Egipat radi propovedi Evanđelja. Tamo on blagovesteći Hrista pretrpe mnoge muke i izvrši mnoge podvige. I udaljenu Tivaidu on prosveti večnom svetlošću Hristova Evanđelja. U gradu Aleksandriji on rukopoloži za episkopa Avilija na mesto Aniana, rukopoloženog svetim evanđelistom Markom. Vrativši se u Grčku, sveti Luka ustroji Crkve naročito u Beotiji, rukopoloži sveštenike i đakone, isceli bolesne telom i dušom.

Svetom Luki beše osamdeset četiri godina, kada ga zlobni idolopoklonici udariše na muke Hrista radi i obesiše o jednoj maslini u gradu Tivi (= Tebi) Beotijskoj. Česno telo njegovo bi pogrebeno u Tivi, glavnom gradu Beotije, gde od njega bivahu mnoga čudesa. Tu su se ove svete čudotvorne mošti nalazile do druge polovine četvrtoga veka, kada biše prenesene u Carigrad, u vreme cara Konstancija, sina Konstantinovog.

U četvrtom veku naročito se proču mesto gde su počivale česne mošti svetoga Luke, zbog isceljivanja koja su se zbivala od njih. Osobito isceljivanje od bolesti očiju. Saznavši o tome car Konstancije posla upravitelja Egipta Artemija da mošti svetoga Luke prenese u prestonicu, što i bi učinjeno veoma svečano. U vreme prenošenja ovih svetih moštiju od obale morske u sveti hram, dogodi se ovakvo čudo. Neki evnuh Anatolije, na službi u carskom dvoru, beše dugo bolestan od neizlečive bolesti. On mnogo novaca utroši na lekare, ali isceljenja ne dobi. A kada ču da se u grad unose svete mošti svetoga Luke, on se od sveg srca stade moliti svetom apostolu i evangelistu za isceljenje. Jedva ustavši sa postelje on naredi da ga vode u susret kovčegu sa moštima svetoga Luke. A kada ga dovedoše do kovčega, on se pokloni svetim moštima i s verom se dotače kivota, i tog časa dobi potpuno isceljenje i postade savršeno zdrav. I odmah sam podmetnu svoja ramena ispod kovčega sa svetim moštima, te ga sa ostalim ljudima nosaše, i unesoše u hram svetih Apostola, gde mošti svetoga Luke biše položene pod svetim prestolom, pored moštiju svetih apostola: Andreja i Timoteja.

Stari crkveni pisci kazuju, da je sveti Luka, odazivajući se pobožnoj želji ondašnjih hrišćana, prvi živopisao ikonu Presvete Bogorodice sa Bogomladencem Gospodom Isusom na njenim rukama, i to ne jednu nego tri, i doneo ih na uvid Bogomateri. Razgledavši ih, ona je rekla: Blagodat Rođenog od mene, i moja, neka budu sa ovim ikonama.

Sveti Luka je isto tako živopisao na daskama i ikone svetih prvovrhovnih apostola Petra i Pavla. I tako sveti apostol i evanđelist Luka postavi početak divnom i bogougodnom delu - živopisanju svetih ikona, u slavu Božiju, Bogomatere i svih Svetih, a na blagoljepije svetih crkava, i na spasenje vernih koji pobožno počituju svete ikone. Amin.

Tekst preuzet iz knjige: Prepodobni Justin Ćelijski, "ŽITIJA SVETIH"

Izvor: Eparhija bačka


ARHIVA PPNS 

PRVI PRVI NA SKALI Slikom

PPNS/SLIKOM

ARČIBALD RAJS

 

PRVI PRVI NA SKALI Ko nam truje decu

ppns - modli

APELI


PPNS/KG VODIČ

PPNS/RADION

PPNS/RADION - EMISIJE KOJE VIŠE NISU NA FM

Print Friendly and PDF

Komentara (0)



Dodaj komentar