Milan Korać - Idemo dalje

Idemo dalje je drugi singl sa predstojećeg albuma Milana Koraća Vetar povija grane koji će biti objavljen u toku 2020. godine.

Autor tekst, muzike i aranžman je Milan Korać, a ujedno i glas, prateći glasovi, akustične gitare, udaraljke, dok je usnu harmoniku svirao Stefan Stefanović Gile.

Milan Korać je srpski kantautor, pesnik i gitarista. Rođen je u Apatinu, Prirodnomatematički fakultet završio je u Novom Sadu, a radi kao nastavnik informatike u Osnovnoj školi Miroslav Antić u Futogu. Osnivač je Šinobusa, jednog od najzapaženijih regionalnih koncertnih bluz-rok sastava, s kojim je do sada objavio pet autorskih albuma i odsvirao preko 500 koncerata u Srbiji, Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Bugarskoj i Švajcarskoj.

Samostalni album prvenac Do modrih dubina, zajedno s prvom zbirkom pesama, Milan Korać objavio je 2013. godine za izdavačku kuću Prometej iz Novog Sada. Drugi album Sunčani put objavljen je u maju 2016. godine kao onlajn izdanje za izdavačku kuću Rok svirke rekords iz Beograda.

Ovaj Novosađanin imao je čast da peva rame uz rame s Terijem Evansom i da svira lično gorostasu bluza, Haniboj Edvardsu. Ti trenuci svakako su među najdragocenijim u njegovom muzičkom životu.

Iz Vikipedije

Stihovi

Stani, razmisli
Udahni polako
Niko nije rekao
Da će biti lako
Idemo dalje, u ralje, u ralje
Zarašće rane za čas
Idemo dalje dok ludilo traje
Usporiće dani u kas
Vidi, dolaze laste
Neka dečak poraste,
A lako je nama za nas
Idemo dalje, u ralje, u ralje
Zarašće rane za čas
Idemo dalje dok ludilo traje
Usporiće dani u kas
Između nas je pustinja
Hladna, a užarena
Idemo dalje, u ralje, u ralje
Zarašće rane za čas
Idemo dalje, nek’ ludilo traje
Usporiće dani u kas
Idemo dalje

Prvi singl bio je Studentska, pesma nastala početkom veka, a trebala je da se nađe na albumu Šinobusa U pravcu jablanova iz 2007. godine.

Likovi, mesta i događaji nisu izmišljeni...

Stihovi

To zimsko jutro je nad Telepom osvanulo
Sumorno i beživotno
Pa ipak, cipele sam navukao
I iz Sent Martona pošao

Niz bulevar sada nosi me dan
Pričam sa Slobom, ledi se dah
Limanski džukci njuškaju okolo
Dok ka Grbavici rolamo

Ljudi promiču u kaputima
Miris dopire iz pekara,
A iznad nas jedva da se pomalja
Zubato sunce iza oblaka

Krenusmo negde, a ne znam ni gde
Da nas još jednom život opije
Kotrljamo se preko pločnika
Cvili usna harmonika

Usput je svaka stara kuća srušena
Ruše ih aveti novog poretka,
A gore, na skelama, čuju se psovke majstora
Od ranog jutra kruži rakija

Dok minus grize prste, uši i nos
I mi ožedneli smo poprilično
Korakom lakim kao trzalica
Furamo u pravcu kafanica

Za tili čas cunjali smo studenjakom
Otpozdravili prijatelju svakom
Svratismo i do studentskog radija
gde Bogdan tursku kafu ispija

Hiljadu usta ima nešto da kaže
Nervozni prsti cigaretu traže
Urbani šum stvara nesklad gradskih ulica
Na asfaltu je ludnica

Kad stigosmo u centar bilo je dva
ulični svirač svira golubovima
U Bistrou trese muzika
sa membrane loših zvučnika
- Konobar, iz gajbe daj Jelena dva -
pa da počne svakodnevna rasprava

Iz rukava svako vuče svoje teme
Pijemo pivo, priča ispija vreme
Tek kada poče da se smrkava
Odosmo uz zvona crkava

Nađosmo se i kod Srđana Fendera
da isprobamo lampaška pojačala,
a tamo bluz mašina odoleva
naletima novog vremena

- Odmah je veče - Kvazimodo reče
kud god da kreneš vreme neminovno teče
U potrazi za mirom gradskih laguna
nazdravismo ispred Boguna

Četvrtak je, hajmo u Foxtrot,
tamo svira dobar džez
gore na bini begeš plete sitan vez
Kroz barski dim provide se lica
muzičara večnih lutalica

Eto vidiš druže kad se zahukta
kreveta nema sve do svitanja
I sve dok muzika ne prestane
Čarolija ne nestane