Nikola Teofilović - Strelci iz magle

Strelci iz magle - to je jedna knjiga pobune, knjiga koja ruši autoritete, šeme, ustaljena shvatanja, knjiga čiji su tok i radnja potpuno nepredvidljivi, knjiga u kojoj je sve moguće, knjiga za kakvom vape bespomoćne generacije. Ta pobuna, na kojoj autor insisitira na sve moguće načine, odnosno taj nedostak pobune u svim delovima društva, nedostatak pobune mladosti, nedostatak pobune obrazovanih ljudi, nedostatak pobune beznadežnih ljudi, ima za posledicu da nam društvo u celini predvode polusvet i "majke pevaljke". Samim tim, autor kao da pred budućim piscima i čitaocima lestvicu podiže na jedan viši nivo. Naše samosažaljevanje nad izgubljenim ratovima, teritorijama i vremenom nije dovoljno. Lamentiranje nad posledicama naših izgubljenih ratova, teritorija i vremena nije dovoljno. Za razliku od skoro svih drugih, Teofilović pruža i poneki odgovor, istina između redova, ali toliko očigledno. Junaka ove knjige, izvesnog Velimira Panića, jednostavno, ubija trulež savremenog srpskog društva, taj užas kojem smo svi prepušteni na milost i nemilost. Korumpiranost i pokvarenost bezbednosnih službi, vlasti, sudstva, autoriteta, skoro na metaforičan način dočaravaju našu stvarnost, s kojom smo se mi svi toliko saživeli, da je skoro doživaljavamo kao normalnu i pristojnu. Po Teofiloviću, spas je u pobuni, ljudskoj pobuni, pobuni mladih i starih, pronalaženju snage u sebi.

Iako je od tih događaja (raspad Jugoslavije i prateći događaji, istorijski fudbalski uspeh Crvene zvezde itd.) koji su obeležili, zaokružili jedno vreme, prošlo više od četvrt veka, ti događaji ne prestaju da budu prelomna ili polazna tačka u literaturi današnjih pisaca. Osim velikih istorijskih događaja, za te devedesete godine ljude vežu i njihove sudbine protkane nesrećom i ljubavima. Nikola Teofilović svoju surovu prozu prožima finim nitima, jer on je u osnovi - pesnik. "Ja samo postojim, ne živim", "samonikle biljke, samonikli ljudi", s vremena na vreme kao da nas stihovi prenu iz njegove proze.

Strelci iz magle su duhovita, ali istovremeno i potresna priča, zamišljena da kroz priču ispričanu za jedan dan, objasni život našeg junaka i stanje čitavog današnjeg društva. Nakon nameštenog mu skandala, a u očekivanju sudske presude, mladi profesor odlazi u svoje neimenovano selo na proslavu jubileja seoske škole koja više nema đaka. Bežeći od razobličenog i poseljačenog grada u selo pretvoreno u karikaturu, naš junak se bori sa životom, sa vlaškom magijom, sa teškom prošlošću i virtuelnom stvarnošću. Teofilovićevu priču odlikuje lična tragedija, koja je u srpkoj svakodnevnici već tradicionalna, izmešana sa bizarnošću života zavisnog od volje skorojevića.

Teofilović se hvata u literarni koštac i sa aktuelnim problemima ("seksualno uznemiravanje učenice", vršnjačko nasilje, udbaško poreklo rokenrola i konzumiranje lakih droga) o kojima su, do sada, u našim uslovima, pretežno pisali žuta štamapa i sumnjivi autori. Na taj način, Teofilović čak uspeva i da bude aktuelan i u pogledu teme, pri tome ne zapuštajući i one "tradicionalne" teme, kao što su rasturanje porodice, zapuštena i propala sela, pošast gradova i neizreciva tuga slovenskog bića.

Sa zadovoljstvom moram da priznam da Teofilović ostaje dosledan sebi - pobunjenik u literaturi, ali pravi, ne našminkani. U odnosu na njegovu prethodnu knjigu "Jeste li čitali Zaratustru u originalu" vidan je napredak autora od koga se i dalje očekuje mnogo.

Emil Živadinović

^{Izdavač: Studentski kulturni centar, Kragujevac, 2016}

BIOGRAFIJA

Nikola Teofilović, rođen u Kragujevcu 1977. godine, profesor srpskog jezika i književnosti.

Aktivan u kulturnom životu od 1996. kao član Književnog kluba SKC-a. Od tada do danas redovno objavljuje poeziju, prozu i književnu kritiku u zbornicima i časopisima.

Krajem 1997. godine pokreće sa prijateljima radio-pozorište pod imenom Džrtle frtle za Srbiju koje se emituje na gradskim radio-stanicama sa prekidima sve do 2003 godine. Nepristajanje na kompromis sa urednicima, crni humor, parodija, satira i oštro reagovanje na društveno-političku situaciju u zemlji su bili uzroci čestog prekidanja emitovanja radio-pozorišta.

Piše kratke satirične dramske tekstove koji su izvođeni u okviru pozorišta, ali i nekoliko dužih radio-drama koje su više puta emitovane na Prvom programu Radio Kragujevca. To su drame: Filosofska mafija, Beg u amneziju i Betmen protiv Haškog tribunala. Takođe, tu su još i serijali u sklopu radio-pozorišta Džrtle frtle za Srbiju, kraće satirične forme: Simpsonovići - svakodnevica bedne naše porodice, Avanture Radeta Šerbedžije, Rodoljub Hipermanganović-Hipermangan. U skoro svim ovim izvođenjima, Teofilović se pojavljuje i kao jedan od glumaca. Pozorište prestaje sa radom u martu 2003. godine.

Nikola Teofilović objavljuje 2011. godine zbirku pripovedaka Jeste li čitali Zaratustru u originalu za koju 2012. u Republici Srpskoj, u Han Pijesku, dobija književnu nagradu Čučkova knjiga.

Na konkursu Branislav Nušić 2014. godine bio je drugonagrađeni za dramu Poslednja želja Dragiše Nedovića.

portal ppns - nikola teofilovic