U Berlinu je održana, deveta po redu, Konferencija evropskih regiona bez GMO. Jedan od upućenih apela je i da se uvede moratorijum na primenu tehnologije "uređivanja gena" u poljoprivredi. Zahtev je u duhu odluke Evropskog suda pravde kojom se sva hrana proizvedena nizom novih biotehnoloških tehnika smatra genetički modifikovanom. Poručeno je i da je potrebno više javnog ulaganja u poljoprivredu kakvu ljudi zaista žele. Među 64 predstavnika regiona bez GMO u Evropi, Srbiju je predstavila doc. dr Tatjana Brankov sa Ekonomskog fakulteta u Subotici, autorka knjige "Hrana budućnosti ili bioterorizam", koja je i gošća emisije.
Brankov: Ne pričamo više o genu paradajza koji se pomešao sa genom ribe kako bi stekao otpornost, nego o specifičnoj, preciznoj izmeni tačno određene sekvence genoma koja definitivno menja Mendelove zakone nasleđivanja. To znači, ako su po starim metodama proizvodnje GMO-a stvarani organizmi od kojih će možda polovina naslediti GMO osobinu, sada se govori o 100% prenošenju tih osobina na potomstvo i opstanku te osobine u narednih nekoliko generacija. Problem je što ne postoje metode detekcije za te nove GMO-e, ništa nije regulisano, ne postoje međunarodni standardi i sada se vodi velika debata - pošto ne sadrže stranu DNK, da li ti novi treba da se regulišu kao stari DNK...
Nije da se GMO-om ne bave naši nadležni organi, inspektuju oni parcele soje, ali se time bave neefikasno i ne u dovoljnoj meri, ne vrše adekvatno uzorkovanje, ne uzimaju reprezentativni uzorak. Inspektuju 2-3 hektara soje, ali zato što ne inspektuju 100, hiljadu hektara ostavljaju prostora da se priča da u Srbiji ima na hiljade hektara GMO soje. Treba da se suoče sa tim, čime bi povratili poljuljno poverenje građana Srbije u sistem kontrole hrane.
U redu je želeti pamet i lepotu, ali creva su najvažnija. Nije poetično, ali je istinito. Poremećaj rada creva negativno utiče na celokupno stanje organizma, pa i na pomenutu lepotu i pamet. Zato prema njima budite pažljivi i dajte im ono što im treba. Potrebni su im probiotici, ali ne sa apotekarskog rafa, nego kroz vlakna voća i povrća – leti u prirodnom obliku, a zimi fermentisano, onako kako se to nekada radilo. O zdravom načinu pripreme zimnice, govori Bojana Mandić, autorka sajta Revolucija ishrane.
Nismo mnogo odmakli od vremena kada su kese sa tek rođenim kučićima i mačićima zakopavane u selu ili bacane u kontejner u gradu. Društvene mreže su pune fotografija napuštenih životinja i vrlo često se, za one iz Beograda i okoline, očekuje da Ana Kojić reši problem: spasi, odvede veterinaru, udomi... Ana ima ogromnu dobru volju, ali ovo bi mogao da reši samo čarobni štapić – kad već neće ili ne mogu institucije.
Autor i voditelj emisije je Aleksandra Vukićević.
Čekajući vetar је ekološki magazin Radio Beograda 2 koji se bavi odnosom čoveka i životne sredine, čoveka i prirode. Emituje se nedeljom od 8 do 10 sati.
Nekoliko puta godišnje izlazi u javnost sa osmišljenim akcijama (npr. dodeljivanje nagrade „Zeleni radio" i diploma „Zeleni list" i „Crni list"), koje doprinose popularnosti emisije i širenju ekološke svesti kod nas. Pored informativnog, magazin Čekajući vetar ima i edukativni karakter. U protekle tri decenije učvrstio je saradnju sa brojnim institucijama i društvenim organizacijama.
Komentara: 0