Prvi Prvi na Skali
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement

 
 

Oprez!

08.07.2018

Tona zaplenjenih pesticida na prelazu Preševo

Prvi Prvi na Skali
http://www.pametnoibezbedno.gov.rs/rs-lat https://tijana.rs/ http://www.prviprvinaskali.com/clanci/o-gmo/hrana-buducnosti-ili-bioterorizam.html http://www.prviprvinaskali.com/clanci/apeli/za-nedin-oporavak-i-bolju-buducnost.html http://www.prviprvinaskali.com/strane/podrzi-ppns.html

Umesto prijavljenih boja, skoro tona zaplenjenih pesticida

Carinici su 4. jula 2018. godine, na ulazu graničnog prelaza Preševo, zaplenili oko 1.000 litara pesticida koje je vozač kamiona nameravao da prokrijumčari umesto prijavljenih boja, kao i veliku količinu neprijavljene robe, ukupne vrednosti od oko 5,5 miliona dinara.

Prekršaj je otkriven u kamionu turskih registarskih oznaka kojim je turski državljanin prevozio 21 tonu robe iz Istanbula za firmu u Novom Pazaru.

Detaljnom kontrolom kamiona carinici su utvrdili da nema ničeg spornog u vezi sa 20 tona repro-materijala za tekstilnu industriju, ali su tada otkrili i tonu krijumčarenog tovara.

Naime, umesto pakovanja prijavljenih boja, pronađeno je oko 1.000 litara pesticida. Treba napomenuti da je prilikom uvoza tih supstanci u Srbiju potrebna dozvola Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, kao i registracija uvoznika, što pomenuto novopazarsko preduzeće nije imalo.

Takođe, zaplenjena je i velika količina neprijavljene robe: 11.500 etiketa „filip plejn“, „kelvin klajn“ i „tomi hilfiger“, za koju će se naknadno utvrditi da li povređuje pravo intelektualne svojine, kao i oko 9.000 jednokratnih brijača „bik“.

Među krijumčarenim tovarom pronađeno je i skoro 250 majica kratkih rukava i više od 40 kotura ukrasnih tekstilnih traka „filip plejn“ i „tomi hilfiger“.

Vrednost robe je procenjena na gotovo 5,5 miliona dinara. Kamion i prikolica su takođe zadržani do okončanja prekršajnog postupka, jer vrednost zaplenjenog tovara premašuje trećinu njihove vrednosti.

Podsećamo da se gotovo identičan prekršaj dogodio u decembru prošle godine na Gradini, kada su u kamionu, umesto deklarisanih boja, takođe pronađeni krijumčareni pesticidi.

* * *

Pomor pčela u Srbiji - ko je krivac?

"Ne tražimo sankcije, ali tražimo da se uvede red, da nas bar obaveste kada će da prskaju", ističu pčelari.

Prskanje na otvorenom voća, povrća, parcela pod suncokretom, livada i utrina, bez kontrole, i to najčešće zabranjenim preparatima, nanela je ogromne štete pčelarima Pomoravlja i Šumadije, koji imaju oko 50.000 pčelinjih društva.

Gotovo ista situacija je u celoj Srbiji, možda još gora u Vojvodini, gde su velike površine pod suncokretom, koji je sada u cvatu i gde su košnice prebacili brojni pčelari iz mnogih krajeva Srbije, izjavili su Tanjugu pčelari Jagodine.

Prema njihovim tvrdnjama, prska se sve i sva, komarci, krpelji, povrće, voće, žitarice, industrijsko bilje, livade i utrine, kako bi se izbeglo često košenje, "propisi za to postoje, ali ih se niko ili retko ko pridržava".

"Ne tražimo sankcije, ali tražimo da se uvede red, da nas bar obaveste kada će da prskaju. Ovo se ne odnosi samo na voćare i ratara koji to rade najčešće nekontrolisano", ističu oni.

Ovih dana su svuda, po javnim površinama, parkovima, grobljima, istaknute obaveštebja da se ne upotrebljava "Total". Te plakate neko kida, najduže se zadržavaju po grobljima, ističu pčelari, koji smatraju da se mora početi sa rigoroznom kontrolom uvoza preparata za prskanje koji su otrovni za pčele.

"Prskanje nije problem od juče, ali sve što idemo dalje, sve je gore i gore i ne samo u Pomoravlju već i u drugim delovima Srbije", rekao je Tanjugu jedan iskusni pčelar iz Jagodine, sa više od stotinu košnica.

On napominje da od prskanja ne stradaju samo pčele izletnice, već zavisno od preparata, i cela društva pa i pčele u stadijumu larve.

Pčelari znaju da su pčele i voće u međusobnoj zavisnosti i da jedni drugima uslovljavaju opstanak, ali da se nestručnim prskanjem i nestručnom primenom herbicida, pesticida i insekticida "nemilosrdno truju pčele".

Kažu i da laboratorijska analiza uginulih pčela mnogo košta, pa mnogi odustaju od toga.

"Mi imamo propis po kojem su voćari i ratari u obavezi da najave kada će da prskaju, ali ga niko ne poštuje. Uz to, postoji i crno tržšte, pa se i određeni zabranjeni preparati nabavljaju iz Mađarske, Bugarske...", navode pčelari.

* * *

Misterija u Sremu: Hiljade mrtvih pčela po njivama, a od uzroka ni traga ni glasa

Pomor korisnih insekata na njivama, najviše kod Nove Pazove, pronađeno više hiljada uginulih jedinki. Sumnja se na otrovni insekticid za tretman suncokreta tokom cvetanja

Više hiljada pčela uginulo je na njivama suncokreta širom Srema, a od uzroka ni traga ni glasa! Sumnja je pala na opasni insekticid kojim je suncokret najverovatnije tretiran, ali niko od pčelara ovaj slučaj nije prijavio nadležnim institucijama, pa ni fitosanitarnoj inspekciji, koja bi trebalo sve da ispita. Kao razlog neprijavljivanja, pčelari navode da to ne žele da urade, jer kako su obavešteni, sami bi snosili troškove analiza.

- To je jedini razlog zašto se nismo odlučili na to - napomenuo je Milenko Dimitrijević, pčelar kojem je pet košnica totalno uništeno. - Malo li je što smo ovako u gubitku, a sad još i da plaćamo rezultate analize. Kontejner sa 28 košnica dovezao sam kada je njiva sa suncokretom bila otvorena negde oko 30 odsto, već kada se otvorila na 80 odsto pčele su počele masovno da stradaju. Pet košnica mi je totalno uništeno, a po ostalim društva su mi se prepolovila.

Pčelari, kažu, danima pokušavaju da otkriju uzrok ovog uginuća, ali bez stručne analize mogu samo da nagađaju. I u Savezu pčelarskih organizacija Srbije ističu da im niko nije prijavio uginuće pčela na suncokretu, iako oni imaju poseban odbor za zaštitu pčela od otrova.

- Niko nam nije prijavio trovanje na suncokretu, iako na ovoj biljci ima svake godine veliki broj uginuća, ali za to postoji ili fiziološko objašnjenje ili je trovanje - govori Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza. - Mi smo upozorili pčelare da na tržištu ima ilegalnog pesticida i da se raspitaju kod vlasnika njiva da li su time tretirali seme ili ne, ako uopšte ovi žele da im kažu. To bi trebalo da nadzire fitosanitarna inspekcija. Zapravo, mi očekujemo veće trovanje tokom zime i proleća, ali apelujemo da se svi slučajevi prijave, kako bismo mogli tačno da znamo o čemu se radi. Jer, kad inspekcija uzme uzorak i ukoliko se utvrdi da je bilo trovanja, naročito na suncokretu gde su analize najjeftinije jer se zna na šta se kontroliše, čitavu štetu treba da nadoknadi onaj čiji je suncokret. Svakako, bez prijave ništa ne može da se učini.

Prema rečima Živadinovića, zna se da se u Srbiju uvoze velike količine nelegalnih neonikotinoida iz Ukrajine i Turske, pa se na crnom tržištu prodaje poljoprivrednicima. Seme suncokreta obično je tretirano drugim neonikotinoidima koji ne ubijaju pčele, ali zbog nižih cena i pogrešnog uverenja da su sporni neonikotinoidi bolji za zaštitu semena, nesavesni poljoprivrednici sami tretiraju seme ogromnim dozama otrova.

- Fitosanitarna inspekcija samo treba inkognito da uđe u selo, i nakon razgovora sa ljudima saznaće ko u selu preprodaje "crne" pesticide - naglašava Živadinović. - Poljoprivrednici treba da shvate da bez pčela nema dovoljnih prinosa suncokreta i nema adekvatnog randmana ulja iz njega, ako nije oprašen pčelama.

S druge strane, od sremskih pčelara niko nije ni slutio da će samo u toku jednog dana zateći zastrašujući prizor, i to više od 1.000 mrtvih pčela koje leže na njivi na kojoj je posejan suncokret.

Jedan od vremešnijih pčelara Marko Stanojević koji se bezmalo 60 godina bavi pčelarstvom, misli da su pesticidi jedan od uzročnika uništavanja medonosnih insekata.

- Ovaj suncokret više ne liči na onu biljku iz ranijeg vremena - govori Stanojević, koji je hitno premestio 45 košnica kako bi spasao ostatak društva. - Stabljika, sve je na njemu hibridno, da li je u pitanju seme ili nešto drugo, ne znam. Znam da postoji deset vrsta suncokreta koji se kod nas seju, ali na cvet od nekih od njih jednostavno pčele neće da idu.

Istu muku sa ovim pčelarima deli i Pero Vojinović iz Stare Pazove, koji se uveliko pomirio sa ovogodišnjim gubitkom, a najviše u medu.

- Kada sam košnice premestio kod Krnjaševaca primetio sam isto uginuće - jada se Vojinović. - I tu je posejan suncokret. Sad sam ih postavio kod jednog salaša, videću šta će biti. Bilo je i ranije uginuća, ali ovako masovno nisam imao.

ZABRANjENI PREPARATI

Kako objašnjava Živadinović, EU je zabranila tretman semena suncokreta i kukuruza neonikotinoidima, jer postoji ozbiljna sumnja da ubijaju pčele. I Srbija je uvela tu zabranu. Utvrđeno je da otrov sa tretiranog semena prolazi kroz biljku i ulazi pre svega u polen, pa pčele stradaju kad unesu dovoljno visoku dozu, što se najviše dešava zimi, jer zimska pčela živi duže i unese dosta polena do proleća.

S. Kostić/J. Subin

Izvori: Uprave carina Republike Srbije, Tanjug, Novosti


RANIJE OBJAVE

  • IZVEŠTAJ O ISPITIVANJU PARADAJZA IZ TURSKE
  • FUD VOČ: SLATKA PIĆA PROBLEMATIČNA - KALORIČNA, NEHRANLJIVA; KOKA-KOLA: NAPICI NEPOVEZANI SA NEZDRAVIM POVEĆANJEM TEŽINE (VIDEO)
  • BAJATO MESO IZ BELGIJЕ NA KOSOVU
  • MATIJEVIĆEV OGRANAK NEZAKONITO PRODAVAO PRERAĐENI ŽIVOTINJSKI PROTEIN - PIŠE VOICE
  • EFEKTIVA: OBMANE MOBILNIH OPERATERA
  • ZABRANJEN LAKTALIS ZBOG SALMONELE, POVLAČI SE HRANA I IZ SRBIJE
  • POTROŠAČ PRONAŠAO GUMU U ’’CIPIRIPI’’ KREMU, ISPEKTOR ZABRANIO PROMET, FABRIKA ’’DOBROVOLJNO’’ POVUKLA KREMOVE
  • U SRBIJI FISKALNI RAČUNI TOKSIČNI - SADRŽE OPASNU HEMIKALIJU BISFENOL A (BPA)
  • ZBOG SUŠE POVEĆAN SADRŽAJ AFLATOKSINA U KUKURUZU
  • REZULTATI IZ BUGARSKE: UZORCI JAJA BEZ FIPRONILA, A U JEDNOM UTVRĐENA ’’KONCENTRACIJA ISPOD GRANICE REFERENTNIH VREDNOSTI’’

PPNS: POTROŠAČI/OPREZ!


ARHIVA PPNS

PRVI PRVI NA SKALI Slikom

PPNS/SLIKOM

ARČIBALD RAJS

 

PRVI PRVI NA SKALI Ko nam truje decu

ppns - modli

APELI


PPNS/KG VODIČ

PPNS/RADION

PPNS/RADION - EMISIJE KOJE VIŠE NISU NA FM

Print Friendly and PDF

Komentara (0)



Dodaj komentar