Prvi Prvi na Skali
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement

 
 

O GMO

05.06.2017

Raste pritisak na državu zbog GMO, ali i otpor u Srbiji

Prvi Prvi na Skali
http://www.prviprvinaskali.com/clanci/apeli/za-nedin-oporavak-i-bolju-buducnost.html http://www.prviprvinaskali.com/clanci/dom/roditelji/dozivotni-zatvor-za-ubice-dece.html http://www.prviprvinaskali.com/strane/podrzi-ppns.html

Jedna od ređih stvari oko koje se, barem za sada, slaže većina građana Srbije jeste odnos naše države prema GMO proizvodima i proizvodnji.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović pre nekoliko dana je istakao da je na snazi nulta tolerancija prema GMO kao i da za sada nema razloga da se to menja.

"Imamo prilično restriktivan zakon koji je donesen 2009. godine i koji je doneo nekih kontroverzi, ali ne treba zaboraviti da smo bili prva zemlja u regionu koja je još u proleće 2001. godine donela prvi zakon o GMO kojim je bila zabranjena bilo kakva proizvodnja, ali je bio dozvoljen promet i generalno je bio usklađen sa evropskim propisima. Doživljen je kao jedan naš korak ka očuvanju životne sredine i zdravlja ljudi jer pre toga nije postojao nikakav propis o GMO i u to vreme je jedno od njegovih praktičnih dejstava bilo regulisanje uvoza GMO sojine sačme kojom se do tada trgovalo praktično bez ikakave kontrole. Doneti su i prateći akti ali je 2009. došlo do izmena i tada je zabranjen i promet transgenih proizvoda osim u strogo kontrolisanim uslovima za potrebe naučnih istraživanja ili ispitavanja u medicini i zdravstvu", pojašnjava dr Miodrag Dimitrijević, profesor genetike na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.

Prema njegovim rečima razlika u odnosu na evropske zemlje je to što Direktiva Evropske komisije omogućava državama članicama da oblast GMO regulišu u skladu sa svojim interesima, ali uz određena ograničenja.

"U početku su oni mogli da zabrane određeni GMO proizvod na nekoliko godina samo ukoliko argumentuju da postoji opasnost po životnu sredinu ili zdravlje ljudi, a kasnije je Direktiva proširena te se zabrana može uvesti i ako neki GMO proizvod ima loš uticaj na nacionalnu ekonomiju, ukoliko postoji mogućnost izbijanja socijalnih nemira i slično. Time je praktično znatno olakšano donošenje zabrane upotrebe ili prometa nekog GMO proizvoda, ali sa druge strane zabrana mora biti oročena i nakon tog perioda se radi revizija i donosi se nova odluka koja može biti dalja zabrana, ali ne mora. Kompletan taj proces se radi za svaki pojedinačni GMO proizvod i tu se takođe razlikuju propisi u odnosu na naše jer je kod nas u startu zabranjen promet svih GMO proizvoda", kaže dr Dimitrijević.

Prema njegovim rečima zbog našeg zakona se buni Svetska trgovinska organizacija koja smatra da time ugrožavamo slobodu trgovine i tržišta.

"Naša država se suočava sa tim problemom i pritiskom i sve više se govori o tome da bi trebali malo da „relaksiramo“ te propise, ali stvar se više komplikuje jer se taj naš zakon sada sviđa ljudima kod nas. Od 175 opština u Srbiji, oko 135 lokalnih samouprava je proglasilo moratorijum na GMO na svojoj teritoriji. Kažu da one nemaju pravo da donose takve odluke, ali mislim da je tu pokazan dosta jedinstven stav građana i to na jedan vrlo demokratski način", kaže profesor Miodrag Dimitrijević.

Profesor kaže da zbog svih tih okolnosti, popuštanje propisa u ovoj oblasti koje se traži od nas sigurno neće biti lako prihvaćeno u javnosti i pitanje je kako će se taj „nesporazum“ sa Svetskom trgovinskom organizacijom rešiti.

Međutim, bez obzira na to što imamo restriktivniji zakon profesor Dimitrijević kaže da se u Srbiji beleže pojave GMO u biljnoj proizvodnji.

"Nekada stignu neke nezvanične informacije da na našim poljima ima „gomila“ GMO zasada i to naravno uznemirava javnost. Ono što pouzdano mogu da kažem jeste da smo u nekim master radovima koji su rađeni na našem fakultetu definitivno utvrdili prisustvo zasada GMO soje na nekim parcelama, a u jednom ali zaista izolovanom slučaju smo u jednoj prodavnici zdrave hrane našli GMO soju u zrnu. Teško je u ovom trenutku reći da li i koliko toga ima na našim njivama jer se praktično prisustvo GMO soje može definitivno potvrditi samo laboratorijskim ispitivanjem ili da se sumnjive parcele poliju „totalom“ pa da se vidi hoće li soja preživeti takav tretman. Osim toga nisam siguran da li naše službe koje su zadužene za kontrolu imaju kapacitet da pokriju sve", pojašnjava prof Dimitrijević.

Prema njegovim rečima GMO je pradigma globalističkog pogleda na svet i zbog toga je već godinama tema oko koje se sukobljavaju mišljenja stručnjaka iz više oblasti.

"Sama GMO tehnologija kada je poljoprivredna proizvodnja u pitanju podrazumeva promenu jednog gena koji se ubacuje i to gena koji razlaže određene biohemijske produkte i razlaže aktivnu supstancu totalnog herbicida. Taj proces naravno nije vidljiv i otuda potiče i konstantna bojazan da će nam GMO preplaviti njive, a da to nećemo ni primetiti. Sa druge strane nauka još nije dala jasne odgovore o svim posledicama GMO proizvodnje, ali bez obzira mislim da ta tehnologija neće nestati nego će se verovatno dalje razvijati, a na nama je da budemo oprezni", kaže dr Dimitrijević.

Opreznost prema njegovim rečima nalaže činjenica da GMO tehnologija spaja ono što se u prirodi nikada ne bi spojilo, dok se sa druge strane pojavljuje sve više naučnih teorija o tome da hrana koju pojedemo utiče na nas i svojom naslednom osnovom.

"Zagovornici GMO tvrde da je u pitanju promena samo jednog gena i da to nije ništa strašno. Međutim govorimo o naslednom materijalu, onome što sav živi svet čini onakvim kakav jeste i bez obzira na razvoj tehnologije koja omogućava detaljan uvid u tu oblast, teško je poverovati da takve intervencije na genima mogu da prođu bez posledica na kasnije generacije biljaka na kojima se interveniše, ali i ljudi koji konzumiraju neki finalni proizvod. Da ne ulazimo u detalje funkcionisanja DNK i RNK u ćelijama gde se iz godine u godinu otkrivaju nove stvari, sama postavka GMO gde se kaže da je to na neki način instant intervencija koja se primenjuje samo na tu generaciju biljaka nije prihvatljiva pogotovo ako znamo slučajeve poput čuvene „metuzalem“ palme u Izrealu koja je nikla iz semena starog par hiljada godina ili primera iz Rusije gde su iz sibirskog permafrosta obnovili neki praistorijski cvet od pre 30 hiljada godina, što nam govori da je nasledni materijal itekako otporan i da može svašta da izdrži, a samim tim i to da će se i modifikovani genetski materijali dugo zadržati i opstati, a da se pri tome ne može sa sigurnošću reći u kom pravcu to može da ode", kaže profesor Dimitrijević i dodaje da naučnici posebno skreću pažnju na to da se putem GMO ukrštaju taksonomski vrlo udaljeni organizmi.

-Često je pominjan slučaj kada je tzv antifriz gen iz ribe atlanski iverak ubacivan u paradajz kako bi mogao da izdrži niske temperature. Doduše to je ostalo na nivou eksperimenta, ali na neki način dobro oslikava GMO tehnologiju.

Prema njegovim rečima GMO proizvodnja se trenutno najviše isplati, ako se seje na crno jer tamo gde je dozvoljena setva, ona se odvija pod punom kontrolom i uslovima koje postavljaju proizvođači GMO semena i prateće hemije i tu nema nekog naročitog prostora za zaradu, pogotovo kada su manji posedi u pitanju.

"Kada u nekoj državi prihvate i dozvole setvu GMO, ta proizvodnja se odvija po pravilima koja određuju kompanije koje prodaju seme i prateću hemiju i poljoprivredni proizvođači se malo toga pitaju već im se ponudi ugovor pa ko hoće prihvata te uslove. Već je u svetu poznata priča indijskih i južnoameričkih ratara koji su na kraju zbog strogih uslova GMO poljoprivredne proizvodnje koje nameću te kompanije ubrzo ostali bez svojih poseda jer nisu ispunili ono što se ugovorima predviđalo", kaže dr Dimitrijević.

Prema njegovim rečima, GMO u fazi u kojoj se danas nalazi, uprkos pritiscima najvećih kompanija, teško će biti šire prihvaćen zbog otpora koji se stvorio u javnosti i kod većeg dela stručnjaka, ali se uveliko razvijaju i novi pravci razvoja poput CRISPR-Cas9 tehnologije koja zadire još dublje u gene biljaka.

Prednjače soja i kukuruz

Oko 98 odsto od svih genetičkih transformacija u poljoprivrednoj proizvodnji za sada čine samo dve intervencije – otpornost na totalni herbicid i otpornost na kukuruzni plamenac. Kada su u pitanju kulture, soja i kukuruz zajedno učestvuju u oko 80 odsto GMO poljoprivredne proizvodnje, a pored njih u poslednje vreme raste upotreba genetski modifikovane uljane repice, pirinča, dok ostale kulture za sada imaju neznatno učešće.

Svaki slučaj mora biti javan

Meni je dosta interesantno što se jednim od članova Zakona overava prisustvo javnosti u celom tom događanju. Za svaki GMO slučaj koji se pojavi čak i oni koji se koriste u naučne ili svrhe ili za potrebe zdravstva i medicine, mnistarstvo ima obavezu da preko javnih glasila sa nacionalnom pokrivenošću obavesti javnost o tome.

Niko Perković
Izvor: Dnevnik.rs

PROF. DR MIODRAG DIMITRIJEVIĆ: GMO NIJE SREDSTVO DA OSTVARIMO SLOBODAN ŽIVOT

 




PROF. DR MIODRAG DIMITRIJEVIĆ: GMO NIJE SREDSTVO DA OSTVARIMO SLOBODAN ŽIVOT

PRVI PRVI NA SKALI Ostavimo zemlju nasihe predaka nasoj deci bez GMO

PREPORUKA PPNS 

PPNS/O GMO/PROF. DR MIODRAG DIMITRIJEVIĆ

  • AGROPARLAMENT - PORED OSTALOG O GMO
  • NIJE DOKAZANO DA JE GM HRANA ZDRAVSTVENO BEZBEDNA
  • RADIO BEOGRAD 1 - NOVINARENJE: O GMO

Detaljnije


Korisni članci na PPNS o glifosatu

Korisni članci na PPNS o EFSA


PPNS/O GMO/EVROPA

PPNS/O GMO/SVET

PPNS/O GMO VIDEO

PPNS/O GMO/DOKUMENTI


● O GMO ● Roba bez GMO ● Foto ● Video (O GMObez prevoda) ● Članci (domaći medijistrani mediji) ● Dokumenti (domaći izvoristrani izvori) ● Svet ● Evropa ● Srbija ● Gradovi-opštine ● Kragujevac bez GMO ● M. M. Ševarlić (nazivi aktiviraju linkove)
 

ppns - modli

APELI


PPNS/KG VODIČ

PPNS/RADION

PPNS/RADION - EMISIJE KOJE VIŠE NISU NA FM

Print Friendly and PDF

Komentara (0)



Dodaj komentar