Prvi Prvi na Skali
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement

 
 

O GMO

05.05.2016

Prof. dr Miodrag Dimitrijević: GMO - oružje za stvaranje društva ’Orvelovog’ tipa

Prvi Prvi na Skali
http://www.prviprvinaskali.com/clanci/apeli/za-nedin-oporavak-i-bolju-buducnost.html http://www.prviprvinaskali.com/clanci/dom/roditelji/dozivotni-zatvor-za-ubice-dece.html http://www.prviprvinaskali.com/strane/podrzi-ppns.html

Magazin "Diplomacy&Commerce" i kompanija Color Press Group organizuju konferenciju "International Agriculture & Food Conference" 17. maja u Master centru Novosadskog sajma, tokom trajanja Međunarodnog sajma poljoprivrede. Konferenciju će otvoriti Marko Leone, prvi sekretar Ambasade Republike Italije, Danilo Golubović, državni sekretar Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine i Freek Janmat, šef Ekonomskog odeljenja Delegacije Evropske unije u Srbiji.

Predavanje pod nazivom "Rat za hranu" prezentovaće prof. dr Miodrag Dimitrijević, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Kakvo je vaše mišljenje o realnim opasnostima u vezi sa GMO?

- Da li pojava GMO nosi "opasnosti" ili ne je stvar ličnog viđenja na osnovu predsaznanja, koje omogućava da se informacije primaju, shvate i donese zaključak. Problemi koji su vezani za nove tehnologije su vezani najčešće za dve vrste ponašanja. Oni koji su finansijeri nove tehnologije žele da je što pre komercijalizuju, da bi im se vratilo uloženo i ostvario profit. Taj profit nije vezan isključivo direktno za finansije, već može da znači i neku geostratešku prednost, koja vodi ka uvećanju moći. Ta ishitrena komercijalizacija tehnološki nedorađenog proizvoda može da znači ugrožavanje ljudi i njihove životne sredine. Sa druge strane, često imamo pojavu da revolucionarna tehnološka inovacija ide ispred nauke, da ljudi shvate, prihvate i njome gazduju. To uslovljava da je prva reakcija prema revolucionarnoj tehnologiji u najvećoj meri negativna. Ovo je slučaj i sa GMO. Ovi organizmi su proizvod transgene tehnologije, koja je zasnovana na naučnom radu molekularne genetike. Ova tehnologija je rasla i širila se brzinom kakva nije zabeležena u doglednoj ljudskoj istoriji. Sigurno je da ovakva ekspaniza nosi niz problema, koje vi u pitanju definišete kao "opasnosti". Najčešće i s pravom se GMO ocenjuje sa stanovišta bezbednosti po zdravlje ljudi i ugrožavanja životne sredine. Ovde postoji niz potencijalnih i realnih problema na koje transgena tehnologija nije našla zadovoljavajući odgovor. Često se, međutim, prenabregava strateška mogućnost koju transgena tehnologija nosi za svoje vlasnike. To je potpuna dominacija u proizvodnji hrane. Ovo nema za cilj samo profit i ekonomsku dominaciju, već je direktno vezana za nametanje političke volje onima koji postanu zavisni u domenu proizvodnje hrane. Ako fenomen transgene tehnologije, povežemo sa ukupnim geopolitičkim kretanjima, čiji smo svedoci poslednjih decenija, onda GMO postaju moćno oružje procesa koje prepoznajemo kao globalizacija i krupan korak ka stvaranju društva "Orvelovog" tipa.

Kakva je situacija sa GMO u Srbiji i kakva je pravna regulativa?

- Srbija je bila prva država u ovom delu Evrope, koja je donela Zakon o genetički modifikovanim organizmima i to još pre 15 godina. Ovaj Zakon sa pratećim pravilnicima, koji su usledili u potonjim godinama, je bio u skladu sa ondašnjim direktivama Evropske komisije. Novi Zakon o GMO je donet 2009. godine. Ovaj Zakon, koji je još uvek na snazi, je strožiji u odnosu na prethodni jer ne dozvoljava promet GMO ni za stočnu ishranu. Zakon iz 2009. godine, izrikom u članu 2., definiše da ni jedan "živi organizam kao ni proizvod od genetički modifikovanog organizma ne može da se stavi u promet, odnosno gaji u komercijalne svrhe na teritoriji Republike Srbije". Izuzeci postoje i vezani su za primenu u zdravstvu i u naučne svrhe. Međutim, želeo bih ovom prilikom da se osvrnem na neke izjave koje su diskvalifikovale ovaj zakonski akt jer navodno ne omogućava obeležavanje proizvoda od GMO. Ovo je tipičan primer nepoznavanja materije o kojoj se govori ili, još gore, pokušaj manipulacije javnošću sa mesta koje to ne bi ni smelo, ni trebalo da radi. Ako Zakon zabranjuje gajenje i promet GMO, onda nema šta ni da se "obeležava", ako se zakoni u ovoj državi savesno sporovode. Međutim, ako se iz bilo kog razloga nađemo u situaciji da treba da obeležavamo GMO, onda se primenjuje poslednji propis koji je donet, a to je Pravilnik o obeležavanju GMO iz 2005. godine, u slučaju da noviji propis nije donet. Dakle, situacija sa GMO u Srbiji je da je promet i gajenje svih živih GM organizama i proizvoda od njih – zabranjen.

Kako ocenjujete argument da se uz GMO rešava problem gladi u svetu?

- To je najobičniji mit. "Glad u svetu" je davno prestala da bude posledica nedostatka hrane već je posledica njene neravnomerne raspodele na globalnom nivou. Hrana je već dugo predmet manipulacija. Evo i sami smo svedoci da, ako želite nekome da otmete resurse, najefikasniji put je da ga ponizite siromaštvom i zaokupite glađu. Zato je poznati borac protiv kolonijalizma i imperijalizma Mahatma Gandi rekao "Siromaštvo je najgori oblik nasilja". Nije slučajno što se svetski regioni u kojima vlada problem gladi poklapaju sa onim koji su bogati raznovrsnim resursima. Za sve "revolucije" u proizvodnji hrane se govorilo da se vode u ime rešavanja problema gladi u svetu. Takozvana "zelena revolucija" koja je izvršena u drugoj polovini prošlog veka je vođena u ime "gladnih u svetu", pa nije rešila problem gladi, ali je suzila slobodu u proizvodnji hrane. Isto se dešava i sa transgenom "revolucijom" i GMO kao "deci" te revolucije. Problem gladi u svetu neće da bude rešen, ali će sloboda u proizvodnji hrane još više da se ograniči i suzi. Već sada imamo da desetak multinacionalnih kompanija drže preko 60% semenske proizvodnje u svetu. Taj proces koncentracije moći u domenu proizvodnje hrane će samo da se ubrza širenjem GMO u agraru.

PREZENTACIJA

BIOGRAFIJA PREDAVAČA

Dr Miodrag D. Dimitrijević, redovni profesor. Rođen u Negotinu (Srbija) 18. oktobra 1955. godine. Od 1963. u Novom Sadu.

Osnovnu, srednju školu (gimnaziju) i Poljoprivredni fakultet završio u Novom Sadu. Diplomirao, magistrirao i doktorirao na Katedri za genetiku i oplemenjivanje biljaka, Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Magistarsku tezu na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, studijska grupa genetika i oplemenjivanje biljaka. Specijalizaciju iz oblasti citogenetike i molekularne genetike pšenice, u trajanju od deset meseci, obavio na Missouri State University - Columbia, MO, U.S.A., 1988-1989. Zaposlen na kao nastavnik na predmetu genetika na Poljoprivrednom fakultetu, Univerziteta u Novom Sadu. U radu Fakulteta učestvovao je kao član Disciplinske komisije Fakulteta, član Nastavno-naučnog veća, predsednik Komisije za poslediplomske i specijalističke studije Nastavno-naučnog veća Fakulteta, član Komisije za doktorate Fakulteta, član Komisije za biološke nauke Nastavno-naučnog veća Univerziteta, član Komisije za biotehničke nauke, Nastavno-naučnog veća Univerziteta, član Saveta Poljoprivrednog fakulteta, član Nastavno-naučnog veća Departmana za ratarstvo i povrtarstvo, šef Katedre za genetiku i oplemenjivanje biljaka, više godina je bio član i predsednik Upravnog odbora Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada. Član je Veća za tehničkotehnološke nauke Senata Univerziteta u Novom Sadu.

Sa radovima, uvodnim referatima, kao predsedavajući sekcija i član organizacionog i naučnog odbora učestvovao na oko 50 nacionalnih i međunarodnih kongresa i simpozijuma. Autor i koautor 234 stručnih, preglednih i naučnih radova, poglavlja u monografijama, uvodnih referata, jednog priručnika "Genetički modifikovani organizmi – pitanja i dileme" i jednog udžbenika "Genetika populacije – adaptabilnost i stabilnost genotipa", kao i studije "Razvoj biotehnologije u Vojvodini" (2003), za potrebe Pokrajinskog sekretarijata za nauku, koji je usvojen na IV APV i u Skupštini Vojvodine. Recenzent je tri knjige (dve inostrane) i međunarodne monografije (Univerzitet u Luganu, Švajcarska) iz oblasti u kojoj radi (naučna oblast genetika i oplemenjivanje biljaka), domaćih projekata tehnološkog razvoja, kao i radova objavljenih domaćim i inostranim naučnim časopisima. Recenzent je UNESCO-EOLSS Encyclopaedia on Life Support Systems. Učestvovao je, kao izvršilac ili rukovidilac teme, na većem broju međunarodnih i domaćih projekata, a rukovodio je kratkoročnim projektima prikupljanja, čuvanja i umnožavanja ugroženog biodiverziteta spontanih srodnika i lokalnih populacija žitarica.

Koautor je jedne sorte pšenice. Potpredsednik je Sekcije za populacionu i evolucionu genetiku, Društva genetičara Srbije. U svojstvu eksperta ocenjivača Evropske komisije za programe naučno-tehničkog razvoja RTD5, boravio je u Briselu u sedištu Evropske komisije u jesen 2001, kao predstavnik ondašnje SR Jugoslavije. Bio član Saveta za nauku i tehnološki razvoj pri I.V. A.P. Vojvodine i koordinator za razvoj biotehnologije u Vojvodini. Bio je član ekspertske grupe SANU odeljenje u Novom Sadu za razvoj biotehnologije Vojvodine. Bio je član Nacionalnog saveta za saradnju sa UNESCO-om, pri Ministarstvu za inostrane poslove. Bio je urednik časopisa "Savremena poljoprivreda". Bio je član redakcionog odbora za izdanja Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada. U okviru SeedNet - "Razvojna mreža jugoistočne Evrope za biljne genetičke resurse - South East European Development Programme Network for Plant Genetic Resources", bio je član radne grupe za žitarice. Član je međunarodnih asocijacija, kao što je Species Survival Commission, jedne od šesti komisija The World Conservation Unit organizacije, gde u svojstvu specijaliste po pozivu radi u okviru Crop Wild Relative Specialist Group. Bio je nacionalni je koordinator Republike Srbije za European Cooperative Programme for Plant Genetic Resources (ECPGR). Trenutno je član Radne grupe za žitarice i koordinator Radne grupe za očuvanje genetičkih resursa u toj organizaciji, u mreži Republike Srbije. Bio je član Radne grupe za izradu Nacionalnog izveštaja o stanju biljnih i životinjskih genetičkih resursa pri Ministarstvu poljoprivrede. Član je Nacionalne radne grupe za biljne genetičke resurse pri Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Govori engleski jezik i služi se ruskim jezikom posebno u domenu stručne literature.

Živi u Novom Sadu.

Izvor: Svet 

Tribina mali baner

ppns - modli

Korisni članci na PPNS o glifosatu

Korisni članci na PPNS o EFSA


PPNS/O GMO/EVROPA

PPNS/O GMO/SVET

PPNS/O GMO VIDEO

PPNS/O GMO/STRANI MEDIJI

PPNS/O GMO/DOMAĆI MEDIJI

PPNS/O GMO/DOKUMENTI

GRADOVI I OPŠTINE SRBIJE PROTIV GMO


● O GMO ● Roba bez GMO ● Foto ● Video (O GMObez prevoda) ● Članci (domaći medijistrani mediji) ● Dokumenti (domaći izvoristrani izvori) ● Svet ● Evropa ● Srbija ● Gradovi-opštine ● Kragujevac bez GMO ● M. M. Ševarlić (nazivi aktiviraju linkove)

APELI


PPNS/KG VODIČ

PPNS/RADION

PPNS/RADION - UKINUTE EMISIJE

Print Friendly and PDF

Komentara (0)



Dodaj komentar