Prvi Prvi na Skali
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement

 
 

O GMO

05.10.2016

Prof. dr Jelena Bošković - Genetski modifikovani ili trasgeni organizmi (GMO)

Prvi Prvi na Skali
http://www.kkkradnicki.com/clanci/kalendar/sezona-20172018.html http://www.prviprvinaskali.com/clanci/apeli/za-nedin-oporavak-i-bolju-buducnost.html http://www.prviprvinaskali.com/clanci/dom/roditelji/dozivotni-zatvor-za-ubice-dece.html http://www.prviprvinaskali.com/strane/podrzi-ppns.html

U obrazovno-naučnoj emisiji Mozaik Radio-televizije Vojvodine-Prvi program gostovala je 3. oktobra 2016. godine prof. dr Jelena Bošković.

Obrazovno-naučni serijal Mozaik RTV Vojvodine promoviše naučno-istarživačke projekte, visokoobrazovne institucije, institute, nove tehnologije, svet inovacija i pronalazaštva. Pored toga, ova kultna emisija prati naučna dostignuća u svim naučnim disciplinama. Autor i urednik ove emisije je Vera Utvić.

Prof. dr Jelena Bošković govorila je o temi trasgeni organizmi. Genetski modifikovani ili trasgeni organizmi (GMO) aktuelna su tema današnjice. Biotehnologija, kao mlada nauka, ponudila je čovečanstvu mogućnost genetičkog inženjeringa i kloniranja. Budući da je to relativno nova grana nauke, još uvek nije prošlo dovoljno vremena kako bi se utvrdili sve posledice njenog dejstva na ljudski organizam.

Zato uz nove mogućnosti koje ova tehnologija nudi idu i nova pitanja. Najveći broj pitanja odnosi se na bezbednost GM hrane i kolika je opasnost od pojave alergijskih ili toksičnih reakcija prilikom njene konzumacije? Zatim, sledi pitanje zaštite životne sredine i biodiverziteta usled mogućnosti negativnog uticaja na ekosisteme i gubitka dela genetičkog diverziteta. Slede etička pitanja, zbog narušavanja prirodnih osobina organizama i uvođenje gena u organizam koji je taksonomski udaljen u odnosu na donora gena.

Uspostavljanje regulativnog okvira koji će strogo kontrolisati upotrebu genetički modifikovanih organizama jedini je siguran način zaštite od eventualnih neželjenih dejstava uptotrebe GMO hrane. I pored svih mera zaštite, pojava GMO na tržištu uvek izaziva burne reakcije. Problem GMO postaje ključna tema društvenih rasprava sa različitih aspekata: moralnih, etičkih, religioznih, naučnih. Na jednoj strani nalaze se pristalice koji ističu argumente "za" upotrebu GMO, najčešće to pravdajući razlogom smanjenja gladi u svetu ili rešavanjem problema klimatskih promena, dok se na drugoj strani nalaze oni koji upozoravaju na moguće negativne posledice po ljudsko zdravlje i životnu sredinu.

Genetski modifikovani organizmi predstavljaju organizme u kojima je genetski materijal promenjen na način koji se ne ostvaruje prirodnim razmnožavanjem, odnosno prirodnim rekombinovanjem, već se genetski materijal menja u laboratorijskim uslovima (laboratorijskim tehnikama i metodama). "Kroz proces genetske modifikacije geni koji imaju poželjne karakteristike mogu se uzeti iz jedne i ubaciti u drugu vrstu, pri čemu vrste mogu biti bakterije, gljivice, virusi, biljke, insekti, ribe ili sisari." Izdvajanjem i prenošenjem celog ili dela gena dobijaju se organizmi poznati kao živi modifikovani organizmi - LMO, genetički modifikovani organizmi - GMO ili transgeni organizmi.

Genetski modifikovani organizmi predstavljaju organizme u kojima je genetski materijal promenjen na način koji se ne ostvaruje prirodnim razmnožavanjem, odnosno prirodnim rekombinovanjem, već se genetski materijal menja u laboratorijskim uslovima (laboratorijskim tehnikama i metodama). "Kroz proces genetske modifikacije geni koji imaju poželjne karakteristike mogu se uzeti iz jedne i ubaciti u drugu vrstu, pri čemu vrste mogu biti bakterije, gljivice, virusi, biljke, insekti, ribe ili sisari."

Izdvajanjem i prenošenjem celog ili dela gena dobijaju se organizmi poznati kao živi modifikovani organizmi - LMO, genetički modifikovani organizmi - GMO ili transgeni organizmi. Prva dva proizvoda rekombinantne DNK tehnologije u industriji hrane (enzim himotripsin komercijalnog naziva ChyMax firme Phizer, namenjen proizvodnji sira, i rekombinantni goveđi somatotropni hormon, rBST, kompanije Monsanto, koji se koristio za povećanje produkcije kravljeg mleka), na tržištu su se pojavila početkom 90-tih godina prošlog veka.

Danas je upotreba GMO u biljnoj poljoprivrednoj proizvodnji postala uobičajena praksa. Krompir, kukuruz, pamuk i druge biljne kulture, koje sadrže gene bakterije Bacillus thuringiensis (Bt) sami proizvode prirodni pesticid (insekticidni protein) kojim se smanjuju oštećenja od insekata. Paradajz u koji se ugrađuje gen ribe otporne na hladnoću produžava sezonu roda. U Severnoj Americi se eksperimentiše sa lososom kome je ugrađen ljudski gen hGH, koji produkuje hormon rasta, čime se ubrzava porast i povećava veličina lososa. Humani gen za hormon rasta se unosi i u genom krava i svinja. Krv jedne vrste okeanskih riba, koristi se za proizvodnju proteina koji smanjuje kalorijsku vrednost sladoleda.

Ideja je mnogo, a da li su i dobre?

Kao prednosti upotrebe GMO obično se navode povećanje kvaliteta i prinosa poljoprivrednih kultura, poboljšanje kvaliteta prehrambenih proizvoda (kao što su duži vek trajanja i bolju otpornost u toku transporta ) i bolja otpornost useva na bolesti, insekte i korove. GM tehnologijom se želi postići poboljšanje tolerantnosti na niske temperature ili sušu i veće iskorišćavanje trenutno degradiranog zemljišta gajenjem bolje prilagođenih poljoprivrednih kultura. Životinje daju veće prinose i veću proizvodnju mesa i mleka i otpornije su na bolesti. Svi ovi razlozi utiču na pojeftinjenje proizvodnje.

Tropske vrste, kao npr. banana, su genetički modifikovane da stvaraju proteine koji mogu biti korišćeni kao vakcine protiv hepatitisa, dizenterije, kolere, dijareje ili nekih stomačnih infekcija koje su karakteristične za zemlje u razvoju. Krompir, paradajz, banana mogli bi biti modifikovani da sadrže vakcine, dok će čaj biti obogaćen flavonoidima. Radi se na projektu modifikovanja biljaka u smeru stvaranja insulina što će obezbediti uzimanje insulina kroz hranu, umesto davanja inekcija pacijentima. Transgeni organizmi bi, po ovoj optimističkoj projekciji, trebalo da obezbede i proizvodnju jeftinijih lekova i organa za transplantaciju. Upotrebom nove biotehnologije, konačno, zaštita okoline bila bi podignuta na viši nivo mikrobiološkim čišćenjem zagađenih vodotoka i otpadnih voda i manjim korišćenjem hemijskih sredstava u poljoprivredi (herbicida i pesticida).

VIDEO

Izvori: Fimek, RTV 


PREPORUKA PPNS

U Republici Srbiji aktuelno je 139 deklaracija protiv genetički modifikovanih organizama (GMO) na teritorijama gradova i opština. Usvajane su od Čačka 30. januara 2013. godine do Sjenice 20. decembra 2016. godine. Na portalu PPNS podeljene su u dve grupe:

  • GRADOVI I OPŠTINE SRBIJE SA USVOJENIM DEKLARACIJAMA PROTIV GENETIČKI MODIFIKOVANIH ORGANIZAMA (135)
  • DEKLARACIJE DRUŠTAVA I ORGANIZACIJA (4)

Tekst Deklaracije o GMO su jednoglasno usvojili odbornici u 135 opština i gradova ili 80% od ukupno 169 gradova i opština u Srbiji - bez podataka za Kosovo i Metohiju.

U 135 opština i gradova koji čine sadašnju SRBIJU BEZ GMO se nalazi:

  • 77,2% ukupne teritorije Srbije
  • 84,5% ukupnog stanovništva u 2014. godini
  • 75,3% poljoprivrednog zemljišta, 72,2% oranica, 80,4% livada i pašnjaka i 86,4% voćnjaka i vinograda - po Popisu 2012. godine



Napomena: grbovi gradova i opština u ovom dokumentu sadrže linkove koji vode do zasebno predstavljenih deklaracija

Za ostatak teritorije naše države gde još uvek nema zvaničnog dokumenta lokalne samouprave protiv genetički modifikovanih organizama, evo predloga Deklaracije Mi ne želimo GMO na našoj teritoriji!, usvojene u većini gradova i opština. Autor je prof. dr Miladin M. Ševarlić.



Ukoliko imate nove podatke iz navedenih opština i gradova Srbije, a naročito ako znate da postoje usvojene Deklaracije protiv GMO na našoj teritoriji koje ovde nisu predstavljene, molimo vas da nas kontaktirate služeći se formom na portalu PPNS. Unapred hvala za trud. 

SRBIJA BEZ GMO - GMO-FREE SERBIA

Hol Skupštine Srbije, 18. oktobar 2016. - prvo nacionalno predstavljanje mape i logotipa Srbija bez GMO

Izvor: Narodna skupština Republike Srbije


OPŠTINE I REGIONI U REPUBLICI SRBIJI, 2015 - REPUBLIČKI ZAVOD ZA STATISTIKU

PREPORUKA PPNS

PPNS/O GMO/PROF. DR MIODRAG DIMITRIJEVIĆ

  • AGROPARLAMENT - PORED OSTALOG O GMO
  • NIJE DOKAZANO DA JE GM HRANA ZDRAVSTVENO BEZBEDNA
  • RADIO BEOGRAD 1 - NOVINARENJE: O GMO

Detaljnije


Korisni članci na PPNS o glifosatu

Korisni članci na PPNS o EFSA


PPNS/O GMO/EVROPA

PPNS/O GMO/SVET

PPNS/O GMO VIDEO

PPNS/O GMO/DOKUMENTI


● O GMO ● Roba bez GMO ● Foto ● Video (O GMObez prevoda) ● Članci (domaći medijistrani mediji) ● Dokumenti (domaći izvoristrani izvori) ● Svet ● Evropa ● Srbija ● Gradovi-opštine ● Kragujevac bez GMO ● M. M. Ševarlić (nazivi aktiviraju linkove)
 

ppns - modli

APELI


PPNS/KG VODIČ

PPNS/RADION

PPNS/RADION - EMISIJE KOJE VIŠE NISU NA FM

Print Friendly and PDF

Komentara (0)



Dodaj komentar