Prvi Prvi na Skali
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement

 
 

O GMO

21.11.2018

Po Zakonu o GMO, u Srbiji zabranjeno oko četiri tone pošiljaka, ali kontrolisano tek 4-7% od 2013. do 2017.

Prvi Prvi na Skali
http://www.vfphysical.rs/ http://www.prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/akcije/trazi-se-biljana-djoric.html http://www.prviprvinaskali.com/clanci/apeli/za-nedin-oporavak-i-bolju-buducnost.html https://tijana.rs/ https://www.nestalisrbija.rs/ http://www.prviprvinaskali.com/strane/podrzi-ppns.html



U duhu Ustavom zagarantovanog prava građana da budu istinito, potpuno i blagovremeno obavešteni o pitanjima od javnog značaja, portal PRVI PRVI NA SKALI se obratio ministarstvima Vlade Republike Srbije za relevantne informacije o kontroli proizvoda biljnog i životinjskog porekla prilikom uvoza, a nakon što je od 1. oktobra 2012. godine počela primene Uputstva o službenom uzorkovanju hrane i hrane za životinje biljnog i mešovitog porekla pri uvozu kojim je prestalo da se primenjuje Uputstvo od 23. januara 2012. godine.

Od ministarstava su zatraženi odgovori na sledeća grupisana pitanja:

I) O HRANI BILJNOG I MEŠOVITOG POREKLA

  1. Koliko je zahteva za uvoz hrane biljnog i mešovitog porekla podneto, koliko uzoraka je uzeto i koliko ispitivanja je izvršeno u Srbiji u periodu od 2013. do 2017. godine (po godinama)? 
  2. Koliko rešenja za zabranu stavljanja robe u promet je izdato u istom periodu i iz kojih razloga? 
  3. Ko i po osnovu kojih kriterijuma odlučuje koji će uzorci biti uzeti na analizu? 

II) O PRISUSTVU GMO U HRANI BILJNOG I MEŠOVITOG POREKLA

  1. Od ukupnog broja zahteva za uvoz hrane biljnog i mešovitog porekla podnetih u periodu od 2013. do 2017. godine (po godinama) koliko uzoraka je uzeto i koliko ispitivanja na prisustvo GMO je izvršeno? 
  2. U koliko uzoraka je pronađen GMO i u kojem procentu? 
  3. Ukoliko su rezultati testiranja bili pozitivni i GMO je pronađen, u kojoj hrani biljnog i mešovitog porekla (navedite nazive proizvoda) je utvrđeno prisustvo GMO u periodu od 2013. do 2017. godine (po godinama)?
  4. Ko i na osnovu kojih kriterijuma odlučuje koji uzorci pri uvozu će se testirati na prisustvo GMO?

III) O PRISUSTVU GMO U HRANI BILJNOG I MEŠOVITOG POREKLA U MALOPRODAJI

  1. Koliko uzoraka je uzeto i koliko ispitivanja na prisustvo GMO nakon distribucije biljnih i mešovitih proizvoda (u maloprodaji) je izvršeno u Srbiji u periodu od 2013. do 2017. godine (po godinama)? 
  2. U koliko uzoraka je pronađen GMO i u kojem procentu? 
  3. Ukoliko su rezultati testiranja bili pozitivni i GMO je pronađen, u kojoj hrani biljnog i mešovitog porekla u maloprodaji (navedite nazive proizvoda) je utvrđeno prisustvo GMO u periodu od 2013. do 2017. godine (po godinama)?
  4. Ko i na osnovu kojih kriterijuma odlučuje koji uzorci u maloprodaji će se testirati na prisustvo GMO?

IV) O GMO U DEČJOJ HRANI

  1. Koliko uzoraka dečje hrane na tržištu Srbije u periodu od 2013. do 2017. godine (po godinama) je analizirano na prisutvo GMO? 
  2. U koliko uzoraka je pronađen GMO i u kojem procentu? 
  3. Ukoliko su rezultati testiranja bili pozitivni i GMO je pronađen, u kojoj dečjoj hrani (navedite nazive svih proizvoda) je utvrđeno prisustvo GMO u periodu od 2013. do 2017. godine (po godinama)?
  4. Ko i na osnovu kojih kriterijuma odlučuje koji uzorci dečje hrane će se testirati na prisustvo GMO?

PRVI PRVI NA SKALI Po Zakonu o GMO u Srbiji 3.955 tona zabranjenih posiljki 2013-2017 Foto Zoran Petrovic 2

Shodno Zakonu o genetički modifikovanim organizmima, važećem od 2009. godine, nijedan modifikovan živi organizam, kao ni proizvod od genetički modifikovanog organizma, ne može da se stavi u promet, odnosno gaji u komercijalne svrhe na teritoriji Republike Srbije. U skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, ministarstvima su takođe zatraženi odgovori i na završnu grupu pitanja:

V) O GMO U ZASADIMA

  1. Koja površina zasada soje, kukuruza i drugih kultura u Srbiji je inspektovana na prisustvo GMO u periodu od 2013. do 2017. godine (po godinama)? 
  2. Koliko pacela je ispitano test-trakama, a koliko uzoraka za laboratorijsko ispitivanje je uzeto (po zasađenim kulturama) u istom periodu, po godinama? 
  3. U kolikom broju uzoraka je potvrđeno prisustvo GMO?
  4. Ukoliko su rezultati testiranja bili pozitivni i GMO je pronađen, u kojim uzorcima (navedite nazive svih kultura) je utvrđeno prisustvo GMO u periodu od 2013. do 2017. godine (po godinama)?
  5. Na koji način su kažnjeni vlasnici ilegalnih zasada (navedite po slučajevima, kulturama)? 
  6. Na osnovu kojih kriterijuma se odlučuje sa kojih zasada će se uzeti uzorci soje koji će se testirati na prisustvo GMO?

Pitanja su upućena: Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacijama, Ministarstvu zdravlja i Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

U nastavku su prvi odgovori koje smo dobili, a neke ćemo da zatražimo ponovo.

PRVI PRVI NA SKALI Po Zakonu o GMO u Srbiji 3.955 tona zabranjenih posiljki 2013-2017 Foto Zoran Petrovic 1

ODGOVOR MINISTARSTVA POLJOPRIVREDE

Predstavljamo najpre dostavljene podatke o broju kontrolisanih pošiljaka, uzetih uzoraka i donetih rešenja koje je iz Uprave za zaštitu bilja pri Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, poslao dr Dušan Dabović, viši savetnik za pravne poslove, pripremu i praćenje propisa u fitosanitarnoj oblasti. Na osnovu ovih podataka izračunali smo procente uzoraka uzetih po Zakonu o GMO u odnosu na ukupan broj kontrolisanih pošiljaka (poslednja kolona table):

Godina Ukupan broj pošiljaka hrane i hrane za životinje biljnog i mešovitog porekla  Broj uzoraka uzetih po Zakonu o bezbednosti hrane Broj rešenja o zabrani uvoza i stavljanja u promet po Zakonu o bezbednosti hrane

Broj uzoraka uzetih po Zakonu o GMO (kukuruz, soja, pirinač, uljana repica, šećerna repa i njihovi proizvodi)

Broj rešenja o zabrani uvoza po Zakonu o GMO

Procenat uzoraka uzetih po Zakonu o GMO u odnosu na ukupan broj pošiljaka

2013 43.129 4.313 79 2.479 5 5,7%
2014 48.262 11.792 141 3.367 1 6,9%
2015 52.529 15.327 237 3.496 2 6,6%
2016 57.773 8.138 104 2.488 0 4,3%
2017 61.827 7.113 120 4.508 6 7,2%

Zbog utvrđenog prisustva genetičke modifikacije veće od propisanih 0,9 odsto, u 2013. godini zabranjena je ukupno 321 tona sojine sačme. Naredne godine usledio je "pad" zabrana na 25 tona, takođe sojine sačme, da bi u 2015. godini bile zabranjene 32 tone hrane za životinje. U 2016. godini nije bilo zabranjenih pošiljaka, sudeći prema podacima koje smo pribavili, a onda je u 2017. godini došlo do dramatičnog uvećanja broja nezakonitih isporuka. Po važećem Zakonu o GMO, prošle godine je zabranjeno 3.577 tona merkantilne soje u zrnu zbog nelegalnog prisustva genetičke modifikacije. Tako je ukupan broj svih zabranjenih pošiljaka po ovom zakonu u protekle četiri godine - 3.955 tona.

Oprez izaziva izvedeni podatak da se procenat uzoraka uzetih po Zakonu o GMO u odnosu na ukupan broj uvezenih pošiljaka kreće od svega 4,3% do najviše 7,2%.

Ako to znači da se 92,8% do 95,7% pošiljaka (od 2013. do 2017) nije analiziralo, a nije nam protumačeno na koji se način kontrolisao ostatak uvezene robe (niti ko i kako je birao uzorke), da li je opravdana bojazan potrošača da im nije garantovano da u tim uzorcima hrane nema GMO?

POŠILJKE KOJIMA JE IZDATO REŠENJE O ZABRANI UVOZA PO ZAKONU O GENETIČKI MODIFIKOVANIM ORGANIZMIMA NA GRANIČNIM PRELAZIMA

PRVI PRVI NA SKALI Zabranjene posiljke po Zakonu o GMO na granicnim prelazima

Još veći broj zabranjenih pošiljaka u Srbiji u ovom periodu bio je usled kršenja Zakona o bezbednosti hrane.  Saznajemo da je sojina sačma, koja je sastavni deo problema uvoza GMO, bila sporna još i zato što je sadržala salmonelu (50 tona u 2013. godini, pa 328,4 tone u 2014. i 96,9 tona u 2017 - ukupno: 475,3 tone).

2013.

Od većih odbijenih količina u 2013. godini izdvajamo 29 tona kakao praha i kakao mase - zbog povećanog sadržaja kadmijuma, elementa velike toksičnosti. To je metal koji se nalazi u punjivim baterijama, umetničkim bojama, elektronskoj opremi, nakitu, tekstilu, odeći i staroj plastici, ali kao zagađivač može biti prisutan i u prehrambenim proizvodima, duvanu, veštačkom đubrivu i gorivu. Prema podacima Ministarstva zaštite životne sredine, kadmijum je opasan po životnu sredinu i može da izazove osteoporozu, oštećenje bubrega i karcinom, a najčešće se unosi u ljudski organizam preko hrane biljnog porekla, s obzirom da biljke lako apsorbuju ovaj metal iz zemljišta. Iz istog razloga odbijeno je gotovo osam tona duboko smrznutog spanaća.

2014.

Kakao prah je zbog povećanog sadržaja kadmijuma ostao problem i u 2014. godini - pošiljke od skoro 50 tona su zabranjene. Te godine, višak pepela bio je razlog odbijanja deset tona čilija u prahu, a mikrobiologija namirnica je bila povod za zabranu bezmalo 50 tona koncentrata jabuke, kao i više od šest tona origana i preko četiri tone brašna slačice. Prisustvo kadmijuma učinilo je zabranjenom i smešu hrane za životinje u količinama od 20 tona. Pet tona plavog maka, kao i 25 tona semena ove biljke, je takođe bilo sporno zbog utvrđenog prisustva ovog metala.

2015.

Doboko zamrznuta malina bila je "rekorder" u 2015. godini po zabranjenoj količini - 21,5 tona, a razlog je bio opet kadmijum. Više od 21 tone krastavca i skoro 20 tona jezgra kikirikija zabranjeni su zbog pesticida, još jednom je kakao prah bio rizičan jer je imao povećan sadržaj kadmijuma - u količini od 16 tona, a prisustvo psihoaktivne supstance tetrahidrokanabinol (THC) u pošiljakama izbilo u prvi plan u te godini. Naime, THC je otkriven u 6,3 tone ulja konoplje, u više od 2,3 tone organskog ulja semena konoplje, kao i u 170 kilograma raznih proizvoda od konoplje. Za preko 12 tona suve kajsije razlog odbijanja bio je "višak" SO2, a za 780 litara mutnog voćnog soka - prisustvo cinka!

2016.

U ovoj godini "isprednjačio" je pasulj u zrnu sa zabranjenom količinom od 24 tone, a sporan je bio zbog povišenog sadržaja malationa, insekticida čiju primenu mogu da vrše samo lica koja poseduju rešenje o primeni naročito opasnih sredstava za zaštitu bilja.

Iste godine pod zabranom je bila oko 21 tona kakao praha i mase, 20 tona kruške, više od 18 tona sveže jabuke, skoro pet tona pogače od uljane repice, oko četiri tone sirovog sojinog ulja, po dve tone ulja semena konoplje i pirinčanog brašna, 1,3 tone ražene prekrupe...

2017.

Uz sporne pošiljke soje i kakao praha, suncokretova sačma je izbila u vrh - ukupno preko 145 tona zabranjeno je zbog pesticida, povećanog sadržaja vlage i prisustva salmonele.

Nedozvoljeni aditiv E553 B bio je razlog odbijanja preko 11 tona čokolade i keksa. To je talk, jedno od sredstava protiv zgrušnjavanja koja se nalaze pod oznakama od E500 do E585, a E553 može da izazove rak želuca, naveo je Centar potrošača Srbije.

I krmi kvasac i kvaščani proizvodi bili su sporni - više od 24 tone zbog mikrobiologije, a zbog povećanog sadržaja metidationa zabranjeno je preko 22 tone mandarina. Reč je o insekticidu koji se nalazi na zvaničnoj listi zabranjenih supstanci koju je objavila Uprava za zaštitu bilja 2012. godine.

Po 21 tona zamrznute kupina i čaja kamilice pulvis nije puštena u promet zbog mikrobiologije i smanjenog sadržaja etarskog ulja plave boje.

Čips se takođe našao na podužem spisku zabranjenih, i to 1,5 tona zbog povećanog nivoa kadmijuma i arsena, nezakonit je bio i uvoz 19,5 tona jabuke, 18 tona mariniranog rena, a zbog pesticida oko 12 tona duboko zamrznuta malina je odstranjeno iz prometa.

Po deset tona semena maka i stočnog kukuruza zabranjeno je zbog povećanog sadržaja kadmijuma, odnosno prisustva bakterije clostridium perfringens.

I prošle godine je prisustvo THC bilo razlog zabrane - preko 13 tona cveta industrijske konoplje sa listom, a na osnovu Zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama zabranjena je još jedna tona robe - 700 kilograma brašna od konoplje i 300 kilograma semenke konoplje.

Kompletni podaci za period od 2013. do 2017. godine nalazi se u priloženom dokumentu:

POŠILJKE KOJIMA JE IZDATO REŠENJE O ZABRANI UVOZA I STAVLJANJA U PROMET PO ZAKONU O BEZBEDNOSTI HRANE NA GRANIČNIM PRELAZIMA

PRVI PRVI NA SKALI Po Zakonu o GMO u Srbiji 3.955 tona zabranjenih posiljki 2013-2017 Foto Zoran Petrovic 3

ODGOVOR MINISTARSTVA TRGOVINE

Najpre je stigao odgovor Odeljenja za kontrolu prometa, sprečavanje nelojalne konkurencije i zaštitu potrošača u Sektoru tržišne inspekcije koji je dostavila Snežana Kusovac. Dostavljeni su nam već javno dostupni podaci sa sajta sajta Vlade Republike Srbije:

"Odredbom člana 8. stav 1. Zakona o ministarstvima propisano je, da Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija obavlja poslove državne uprave, koji se između ostalog odnose, na unutrašnju trgovinu, kontrolu kvaliteta industrijskih-neprehrambenih proizvoda u proizvodnji i prometu i kontrolu usluga, inspekcijski nadzor, kao i druge poslove određene ovim zakonom.

Takođe, imajući u vidu odredbe Zakona o trgovini, Tržišna inspekcija je nadležna za utvrđivanje svojstva trgovca, uslova za obavljanje trgovine industrijsko-neprehrambenih proizvoda u unutrašnjem prometu.

Što se tiče prehrambenih proizvoda kontroliše samo dokumentaciju koja prati robu, kao i svaku drugu u unutrašnjem prometu.

Članom 5. stav 4. Zakona o ministarstvima propisana je nadležnost Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine-Uprave za veterinu, koje obavlja poslove državne uprave i stručne poslove, koji se između ostalog odnose i na veterinarsku i sanitarnu kontrolu u proizvodnji i u unutrašnjem i spoljnom prometu životinja, proizvoda, sirovina i otpada životinskog porekla, kao i druge poslove određene ovim zakonom."

Usledilo je drugo javljanje.

Nakon sedam dana ovo ministarstvo je dopunilo odgovor, sa prilozima (Zakon o ministarstvima; Zakon o bezbednosti hrane; Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju; Pravilnik o vrstama pošiljaka i kontroli na granici). Kako je iz tehničkih razloga bilo sprečeno da izdvoji delove zakona i podzakonskog akta na koja smo upućeni u obaveštenju, isti su dostavljeni u celosti, naznačila je Vera Srednji, u ime Ministarstva.

Iako je u dopisu koji je potpisala Sandra Dokić, kao ovlašćeno lice, ponovljeno da je predmet naš zahtev "za pristup informacijama od javnog značaja, dostavljanjem odgovora na pitanja u vezi sa: uvozom, prometom i uzorkovanjem hrane biljnog i mešovitog porekla i hrane za decu, odgovora o prisustvu GMO u navedenoj hrani i odgovora da li postoje parcele zasađene kulturama u kojima ima prisustva GMO, koje su to kulture i ako ih je bilo, kako je ta pojava proceusirana", kako je naznačeno, "zbog velikog broja pitanja" navedena je samo "suština". GMO, međutim, nije deo te suštine ni u jednom odgovoru.

Tako nam je najpre citiran Zakon o ministarstvima, takođe javno dostupan:

"Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, prema nadležnostima koje su utvrđene članom 8. Zakona o ministarstvima, između ostalih, obavlja poslove:

  • kontrole kvaliteta industrijsko-prehrambenih proizvoda u proizvodnji i prometu i kontrole usluga; kontrolu upotrebe robnih i uslužnih žigova, znaka kvaliteta i oznake porekla proizvoda; snabdevenost tržišta i cene; sprečavanje monopolskog delovanja i nelojalne konkurencije; zaštitu potrošača; osnivanje i rad robnih berzi i berzanskih posrednika; inspekcijski nadzor u oblasti trgovine;
  • kreiranje, sprovođenje, predlaganje i unapređenje režima spoljnotrgovinske politike uključujući mere zaštite u spoljnoj trgovini; harmonizacija spoljnotrgovinskih propisa sa propisima Evropske unije i Svetske trgovinske organizacije i drugih multilateralnih institucija i organizacija i njihova implementacija; promet roba, usluga i prava industrijske svojine; posebnе obliке spoljnotrgovinskog poslovanja; spoljnu trgovinu i unapređenje sistema izvozno-uvozne kontrole naoružanja, vojne opreme i robe dvostruke namene (kontrolisane robe) uz saglasnost Ministarstva odbrane; zaključivanje i praćenje primene međunarodnih trgovinskih ugovora i sporazuma; propise u oblasti stranih ulaganja itd;
  • državne uprave koji se odnose na: strategiju i politiku razvoja turizma; integralno planiranje razvoja turizma i komplementarnih delatnosti; razvoj, proglašenje i održivo korišćenje
  • turističkog prostora i turističkih destinacija od značaja za turizam; poslove od posebnog značaja za razvoj turizma; kategorizaciju turističkih
  • državne uprave koji se odnose na: oblast telekomunikacija, odnosno elektronskih komunikacija i poštanskog saobraćaja; uređenje i bezbednost u oblasti elektronskih komunikacija i poštanskog saobraćaja i s tim u vezi inspekcijski nadzor;
  • državne uprave u oblasti informacionog društva koji se odnose na: predlaganje politike i strategije razvoja informacionog društva; pripremu zakona, drugih propisa, standarda i mera u oblasti elektronskog poslovanja."

Takođe smo obavešteni da "Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija inspekcijski nadzor iz oblasti svog delokruga rada sprovodi preko: tržišne inspekcije, turističke inspekcije, inspekcije za poštanski saobraćaj i inspekcije za elektronske komunikacije". O nadležnostima navedenih inspekcija, napisano nam je, možemo se bliže upoznamo i u Informatoru o radu ovog ministarstva, koji je objavljen na zvaničnom sajtu - dakle opet je reč o podacima koji su dostupni javnosti, pa ih kao takve nismo ni tražili.

Nastavljeno je sa ponavljanjem poznatih podataka: "nadležnost Ministarstva je kontrola kvaliteta industrijsko-neprehrambenih proizvoda u proizvodnji i prometu i kontroli usluga, dok nadzor i kontrolu primene zakona i podzakonskih akata kojim je uređen kvalitet i promet hrane, odnosno kojim se uređuje poljoprivredno zemljište i zasadi, vri Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i voodprivrede i kada je to propisano i Ministarstvo zdravlja (prilog: izvod iz Zakona o bezbednosti hrane - čl. 12, 55, 58-63, 72-78 i izvod iz Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju - čl. 35-40)."

Ujedno smo obavešteni da je "kontrola kvaliteta uvoznih: hrane, mešovite hrane, prerađenih proizvoda životinjskog porekla i prerađenih proizvoda od ribe i proizvoda od ribolova, proizvoda od mesa, jaja, mlečnih proizvoda i dr. propisano Pravilnikom o vrstama pošiljki koje podležu veterinarsko-sanitarnoj kontroli i načinu obavljanja veterinarsko-sanitarnog pregleda pošiljki na graničkim prelazima ("Službeni glasnik RS", broj 56/10)."

U završnom delu dopisa stoji:

"Prema navedenom, ovo ministarstvo nije nadležno, i samim tim ne raspolaže informacijama koje ste tražili, a imajući u vidu da ste identičan zahtev uputili i Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Ministartsvu zdravlja, ne postoji potreba da Vas, u smislu odredbe članka 19. Zakona o slobodnom pristupu informacija od javnog značaja, posebno upućujemo koji organ državne uprave je nadležan za predmet Vašeg zahteva.

Ukoliko postoji potreba da Vam Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija pruži neke dodatne informacije u vezi sa podnetim zahtevom, a sa koje smatrate da su u nadležnosti ovog ministarstva, molimo da Vaš novi zahtev što više konkretizujete."

Sve u svemu, forma obimnijeg odgovora je zadovoljena, a koliko je pogođena suština i, još bitnije, pružen nedvosmislen odgovor - proceniće sama javnost kojoj je namenjen ovaj sadržaj.

Naravno, navedena potreba postoji i dalje, pa ćemo, iako je i "prva ruka" pitanja bila jasno definisana, u saradnji sa stručnim saradnicima portala, ponovo da se obratimo nadležnima u državi.

PRVI PRVI NA SKALI Po Zakonu o GMO u Srbiji 3.955 tona zabranjenih posiljki 2013-2017 Foto Zoran Petrovic 4

ODGOVOR MINISTARSTVA ZDRAVLJA

Iz Ministarstva zdravlja najpre je stigao dopis o odlaganju roka za odgovor koji je našem portalu poslala Tanja Garić kao ovlašćeno lice za informacije od javnog značaja. Iz dopisa od 19. oktobra koji je potpisao i državni sekretar prof. dr Borislav Vekić, saznali smo da će odgovor stići što pre, a najkasnije za 40 dana od tada, što je kraj novembra.

Potom smo primili odgovor koji objavljujemo u celini:

PRVI PRVI NA SKALI Odgovor Ministarstva zdravlja o kontroli GMO 2018

Foto: Zoran Petrović
Dejan Milošević, portal PPNS

PRVI PRVI NA SKALI Ostavimo zemlju nasihe predaka nasoj deci bez GMO


ARHIVA PPNS

Zašto je Španija najveći proizvođač GMO u Evropi? Zato što su pod Frankovim režimom ućutkani društveni pokreti! Zašto je Crna Gora u tišini promenila Zakon o GMO? Zato što su pod tamošnjim režimom ućutkani društveni pokreti! - pitanja su i odgovori koje je u pismu javnosti potpisala doc. dr Tatjana Brankov, autorka knjige "Hrana budućnosti ili bioteririzam" koja je doktorirala na temu GMO.

- Članstvo u STO, EU, napredak u pregovaračkom procesu ili članstvo u NATO-u nije indikator stepena razvijenosti demokratije u jednom društvu. Treba da insistiramo na očuvanju domaće semenarske industrije. Seme je simbol slobode, prva i poslednja linija odbrane od GMO, nedvosmislena ja Brankov.

DETALJNIJE:

 

PREPORUKA PPNS

  • AGROPARLAMENT - PORED OSTALOG O GMO
  • NIJE DOKAZANO DA JE GM HRANA ZDRAVSTVENO BEZBEDNA
  • RADIO BEOGRAD 1 - NOVINARENJE: O GMO

Detaljnije 

PPNS/O GMO/EVROPA

PPNS/O GMO/SVET

PPNS/O GMO VIDEO

PPNS/O GMO/DOKUMENTI


● O GMO ● Roba bez GMO ● Foto ● Video (O GMObez prevoda) ● Članci (domaći medijistrani mediji) ● Dokumenti (domaći izvoristrani izvori) ● Svet ● Evropa ● Srbija ● Gradovi-opštine ● Kragujevac bez GMO ● M. M. Ševarlić (nazivi aktiviraju linkove)
 

ppns - modli

APELI


PPNS/KG VODIČ

PPNS/RADION

PPNS/RADION - EMISIJE KOJE VIŠE NISU NA FM

Print Friendly and PDF

Komentara (0)



Dodaj komentar