Prvi Prvi na Skali
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement

 
 

O GMO

06.07.2017

O GMO u Srbiji odlučuju članovi Saveta predstavljeni na portalu PPNS

Prvi Prvi na Skali
http://www.prviprvinaskali.com/clanci/apeli/za-nedin-oporavak-i-bolju-buducnost.html http://www.prviprvinaskali.com/clanci/dom/roditelji/dozivotni-zatvor-za-ubice-dece.html http://www.prviprvinaskali.com/strane/podrzi-ppns.html

Stručni savet za procenu rizika u oblasti bezbednosti hrane, formiran 28. aprila ove godine pri Ministarstvu poljoprivrede (tada i zaštite životne sredine), u pitanjima koja mogu da predstavljaju rizik za zdravlje potrošača - kao što su genetički modifikovani organizmi (GMO), blisko će sarađivati sa Savetom za biološku sigurnost, stoji u jednom od tri dopisa koji su stigli na našu adresu u protekla dva meseca.

Da li je i kada formiran Savet i u kom sastavu, podsećamo, nije bilo moguće doznati iz dokumenata (Rešenja, Odluka, Uredbi, Zaključaka, Pravilnika...), dostupnih na sajtu Ministarstva. Formiranje Saveta, kao posebne radne grupe, propisano je slovom važećeg Zakona o GMO (član 6), a koji "upoznavanje javnosti" podrazumeva u nekoliko članova. 

STRUČNI SAVET ZA BIOLOŠKU SIGURNOST

Nakon prepiske koja je potrala više od 60 dana doznali smo da članove aktuelnog Stručnog saveta za biološku sigurnost predvodi dr Aleksej Tarasjev sa Instituta za biološka istraživanja "Siniša Stanković" iz Beograda. 

Kao predsednik ranijeg Nacionalnog saveta za biološku sigurnost, ali i član radne grupe za izmenu Zakona o genetički modifikovanim organizmima (promenu je tražio na početku mandata 2013. godine), dr Tarasjev je, u sadejstvu sa Oliverom Stojkovićem i Jelkom Crnobrnjom-Isailović (Institut za biološka istraživanja Univerziteta u Beogradu i Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu) stručnim radom predstavio etičke aspekte rada Nacionalnog saveta za biološku sigurnost. Iz rada koji predstavljamo u celini, izdvajamo zaključak da je "od velikog značaja da javnost, kako stručna koja nije neposredno uključena u rad ekspertskih tela, tako i ona šira, ima što potpuniju informaciju o načinu rada Nacionalnih saveta".

ETIČKI ASPEKTI RADA NACIONALNOG SAVETA ZA BIOLOŠKU 



Rešenjem Uprave za zaštitu bilja od 23. septembra 2013. godine imenovano je još 20 članova Stručnog saveta za biološku sigurnost:

  1. dr Dragana Miladinović - Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
  2. prof. dr Marina Stamenković-Radak - Biološki fakultet, Beograd
  3. dr Snežana Mladenović-Drinić - Institut za kukuruz "Zemun Polje", Beograd-Zemun
  4. dr Zorica Nikolić - Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
  5. prof. dr Budimka Novaković - Medicinski fakultet, Novi Sad
  6. prof. dr Vojislav Đurić - Klinički centar Srbije, Institut za alergologiju i imunologiju, Beograd
  7. dr Jovanka Miljuš-Đukić - Institut za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, Beograd
  8. dr Jelka Crnobrnja-Isailović - Institut za biološka istraživanja "Siniša Stanković", Beograd
  9. dr Željko Tomanović - Biološki fakultet, Beograd
  10. prof. dr Vasilije Isajev - Šumarski fakultet, Beograd
  11. prof. dr Jasmina Jović-Stošić - Vojno-medicinska akademija, Beograd (imenovana 18. oktobra umesto prof. dr Slavice Vučinić)
  12. dr Jelena Samardžić - Institut za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, Beograd
  13. prof. dr Janoš Berenji - Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad (preminuo)
  14. prof. dr Slobodan Jovanović - Biološki fakultet, Beograd
  15. dr Sava Lazić - Naučni institut za veterinarstvo, Novi Sad
  16. prof. dr Slaven Prodanović - Poljoprivredni fakultet, katedra za genetiku, oplemenjivanje bilja i semenarstvo, Beograd-Zemun
  17. prof. dr Dejana Panković - Fakultet za zaštitu životne sredine, Univerzitet Educons, Sremska Kamenica
  18. dr Goran Bekavac - Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad 
  19. prof. dr Predrag Simonović - Biološki fakultet, Beograd
  20. prof. dr Marijana Vučinić - Veterinarski fakultet, Katedra za zoohigijenu, Beograd
REŠENJE UPRAVE



Sekretar Stručnog saveta je Vanja Kojić, zaposlena u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede - Upravi za zaštitu bilja, na poslovima u oblasti biološke sigurnosti genetički modifikovanih organizama.

Članovi Stručnog saveta imenovani su na period od četiri godine. Pošto mandati traju još nešto više od dva meseca - do 23. septembra 2017. godine, obavezno je skorije novo rešenje Uprave, kako propisuje Zakon o GMO. 

BIOGRAFIJE I REFERENCE ČLANOVA STRUČNOG SAVETA ZA BIOLOŠKU SIGURNOST



STRUČNI SAVET ZA PROCENU RIZIKA U OBLASTI BEZBEDNOSTI HRANE

Dve nedelje nakon formiranja (11. maja 2017), u prisustvu ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića, Stručni savet za procenu rizika u oblasti bezbednosti hrane je na konstitutivnoj sednici za predsednika izabrao prof. dr Ivana Stankovića sa Farmaceutskog fakulteta.

Uz Stankovića, stalni članovi koji imaju pravo donošenja odluka su:

  1. prim. dr Vesna Pantić-Palibrk, Gradski zavod za javno zdravlje, Beograd
  2. prof. dr Neđeljko Karabasil, Fakultet veterinarske medicine, Beograd
  3. dr Vesna Đorđević, Instiut za higijenu i tehnologiju mesa, Beograd
  4. dr sc. med. Jelena Gudelj-Rakić, Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", Beograd
  5. prof. dr Igor Jajić, Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Novom Sadu

Ostali članovi - bez prava odlučivanja su:

  1. dr vet. med. Zoran Mićović, Uprava za veterinu, zamenik predsednika Stručnog saveta
  2. Goran Papović, Nacionalna organizacija potrošača Srbije
  3. dr sci Raša Milanov, Ministarstvo zdravlja
  4. dr sci med. Dragana Jović, Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", Beograd
  5. Nebojša Milosavljević, direktor Uprave za zaštitu bilja
  6. Nenad Vujović, v. d. pomoćnika ministra u Sektoru poljoprivredne inspekcije, Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine

Koordinator rada Stručnog saveta za procenu rizika u oblasti bezbednosti hrane je dr Nenad Dolovac, iz Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, a sekretar je dr vet. med. Tamara Bošković, iz Uprave za veterinu. 

REŠENJE MINISTRA

Osnovna delatnost Saveta je da priprema stručna i naučna mišljenja ministarstvima i drugim organima državne uprave, subjektima u poslovanju hranom i hranom za životinje, potrošačima, kao i drugim zainteresovanim subjektima, o rizicima u vezi sa hranom i hranom za životinje. Kako stoji u dopisu koji nam je uputilo Ministarstvo, od Stručnog saveta, kao savetodavnog organa, očekuje se da bude inicijator i stalni predlagač ideja i mera ka krajnjem cilju, a to je stalno unapređenje sistema bezbednosti hrane u našoj zemlji.

Pošto je najpre izostao odgovor, nakon što smo ponovili pitanje: Kada i gde su predloženi članovi Saveta učestvovali u ispitivanjima (ne)bezbednosti GMO i GM hrane i gde su objavili radove o tome, Ministarstvo je ipak odgovorilo - stalni članovi Stručnog saveta za procenu rizika u oblasti bezbednosti hrane nisu učestvovali u istraživanjima bezbednosti GMO hrane. To ukazuje da će svu odgovornost po pitanju GMO na sebe preuzeti Savet za biološku sigurnost.

Diskutabilno je da za člana Saveta nije bio predložen nijedan agrarni ekonomista koji bi, s obzirom da se potencira promet GMO, kao stručnjak koji se bavi agrarnom politikom, politikom uvoza, izvoza..., vođen nacionalnim interesima u trgovini i međunarodnim relacijama bio pozvan da kaže da li je naš interes da imamo GM seme, GM stočnu hranu, GM hranu opšte ili ne. U priči o semenu i multinacionalnim kompanijama na našem tržištu, prioritet naše države morao bi da bude prehrambena sigurnost do koje se dolazi prehrambenom samodovoljnošću. 

ZAKON O BEZBEDNOSTI HRANE

Odgovor Ministarstva je da nije bio predložen, ali da u rad sednica Stručnog saveta mogu da budu pozvani da učestvuju predstavnici ministarstava i drugih državnih organa, privrednih društava i drugih pravnih lica, a koji nisu članovi Stručnog saveta, u slučajevima kada je njihovo prisustvo potrebno s obzirom na predloženi dnevni red.

Pošto će u ovoj nacionalnoj službi da izostane sagledavanje problema iz agroekonomskog ugla, podsećamo na jednu raniju objavu na portalu - sučeljavanje stavova predvodnika članova Saveta za biološku sigurnost dr Alekseja Tarasjeva i njegovog oponenta u emisiji Radio Beograda, prof. dr Miladina M. Ševarlića.



Da će Stručni savet za procenu rizika u oblasti bezbednosti hrane, kao viša instanca, blisko da sarađuje sa Savetom za biološku sigurnost u pitanjima o GMO, doznali smo tek nakon uvida u sastav tog višeg Saveta gde smo zapazili da nema genetičara, iako Savet treba da se bavi genetički modifikovanim organizmima. Otuda smo upitali - da li je Savetu potreban genetičar?

- Stručni savet se sastoji od naših eksperata od kojih pojedini poseduju veoma bogato međunarodno iskustvo u oblasti bezbednosti hrane i oni predstavljaju stalne članove Stručnog saveta. Pored stalnih članova Stručnog saveta, Stručni savet čine i članovi koji dolaze iz Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine i Ministarstva zdravlja, a to su upravo lica koja su zadužena za praćenje i kontrolu sistema bezbednosti hrane u zemlji. Ono što je posebno važno je da Stručni savet čini i član koji je predstavnik Nacionalne organizacije potrošača Srbije, dobili smo kao odgovor. 

NACRT ZAKONA O ZAŠTITI POTROŠAČA BEZ ODREDBE O GMO

- S obzirom na veliku širinu i kompleksnost oblasti bezbednosti hrane, Stručni savet je koncipiran tako da će stalni članovi Stručnog saveta biti predstavnici užih stručnih grupa, tako da će na ovaj način u rad Stručnog saveta biti uključen veliki broj naših stručnjaka, a sve u cilju donošenja najkompetentnijih mišljenja i preporuka. Članove užih stručnih grupa predlagaće članovi Stručnog saveta, čije će se imenovanje usvajati na sednicama Stručnog saveta, navedeno je u nastavku odgovora.

Pitanje je da li će javnost da dozna ima li oprečnih stavova u Savetu i ko koje viđenje zastupa, pa preporučujemo snimak debate o GMO sa Festivala nauke 2014. godine u kojoj su se čula različita gledišta - pored dr Tarasjeva stavove su iznosili: prof. dr Miodrag Dimitrijević, dr Jelka Isailović i Vladimir Kovačević.



BIOGRAFIJE I REFERENCE ČLANOVA STRUČNOG SAVETA ZA PROCENU RIZIKA U OBLASTI BEZBEDNOSTI HRANE

UPRAVA ZA ZAŠTITU BILJA I BIOLOŠKA SIGURNOST (GMO)

Uprava za zaštitu bilja koja je donela rešenje o imenovanju članova Saveta osnovana je 2004. godine, sastoji se iz osam organizacionih jedinica, a u nadležnosti joj je, pored ostalog - biološka sigurnost (GMO). U tom delokrugu, Uprava treba da uspostavlja i sprovodi mera za biološku sigurnost, mehanizme za donošenje i sprovođenje odluka koje se odnose na bezbedan transfer, rukovanje i korišćenje GMO u cilju sprečavanja i smanjenja potencijalno mogućih negativnih efekata GMO na životnu sredinu i zdravlje ljudi i životinja. 

O svemu tome i javnost bi trebalo da bude obaveštena, baš kako je navedeno u stručnom radu kojim je predstavljen rada Saveta,  a za šta i Zakon daje smernice. U eri sveprisutne digitalizacije to je svakako i uvidom u sadržaje na zvaničnom sajtu Uprave.

Ovo utoliko pre što je čitav svet podeljen na tabore za i protiv GMO, što globalno nema saglasja da li je GMO dugoročno bezbedan ili ne, pa država ima dodatnu obavezu da stvara izvore pouzdanih, ažurnih informacija. To je i ustavna obaveza angažovanih u državnom aparatu jer, treba li ih podsećati, "svako ima pravo na zaštitu svog fizičkog i psihičkog zdravlja", zaštita zdravlja ljudi, životne sredine i prirodnih bogatstava i bezbednosti Republike Srbije su takođe obaveze iz najvišeg pravnog akta u državi, kao i zaštita potrošača jer su "posebno zabranjene radnje usmerene protiv zdravlja, bezbednosti i privatnosti potrošača, kao i sve nečasne radnje na tržištu" - kako stoji u Ustavu Srbije

Uprkos tome, iako je prošlo punih 20 godina od prvog alarma - kontaminacije GMO u Sojaproteinu iz Bečeja 1997. godine - i već 13 godina od osnivanja ove nacionalne službe, stranice sa vrlo bitnim naslovima na sajtu Uprave: Obeležavanje GMORegistar odobrenih GMOGMO testiranja (ali i ostale iz odeljka Biološka sigurnost/GMO: Zakonodavstvo; Domaći propisi; EU zakonodavstvo; Pravilnici; Procedura odobrenja; Procena rizika; Monitoring životne sredine; Ovlašćene laboratorije) - nemaju baš nikakav sadržaj. Zainteresovane posetioce čeka poruka koja se ponavlja sa strane na stranu: "Vaše pretraživanje je neuspešno. Pokušajte sa manje opcija" - i danas, baš kao i marta 2015. godine kada smo Upravu predstavili na našem portalu. To je nemerljiv doprinos Uprave neobaveštenosti građana koji su onda još lakši plen izvorima dezinformacija i manipulacija činjenicama o GMO, pa je promena stanja preko potrebna.

PRVI PRVI NA SKALI Uprava Bioloska sigurnost GMO Pretrazivanje

Da ova loša praksa može da se iskoreni primer ne treba da tražimo dalje od regiona kojem pripadamo i najbližeg komšiluka. U Hrvatskom parlamentu se baš ove nedelje žučno polemiše o GMO. Tamo Vlada predlaže izmenu zakona o GMO, to "podupiru" i "prihvaćaju" skupštinski odbori, ali je poznato da su se svih 20 županija, kao i grad Zagreb, već odredili kako teritorije slobodne od GMO (još u periodu od 2003. do 2010. godine). Kakvu će situaciju na terenu da prouzrokuje nesklad različitih nivoa tamošnjih vlasti pokazaće budući dana, ali s obzirom na granicu koja spaja naše dve države, nužno je pomno praćenje.

Za razliku od srpske Uprave kojoj je poverena biološka sigurnost i GMO, nadležno hrvatsko ministarstvo je na svom sajtu predstavilo stotinak dokumenata kojima su javnosti predstavljeni zakonodavni okviri o GMO, nacionalno i zakonodavstvo EU, propisi, međunarodni sporazumi, konvencije i organizacije, nadležne institucije, naučno-savetodavna tela... Naročito je zanimljivo da Ministarstvo zaštite životne sredine na svom sajtu predstavlja i tih 20 županija i Zagreb kao područja slobodna od GMO.

GMO - DA SE NAROD PITA

Ako ne Upravi, onda svakako novopostavljenom ministru Goranu Trivanu, zaduženom za zaštitu životne sredine, koji je izjavio da "u nekim pitanjima neće biti kompromisa", kao i da će pokušati "da podigne energiju i empatiju prema životnoj sredini i sopstvenoj zemlji", sličan potez može da bude "domaći zadatak", ali i afirmacija rada, bez ikakve dileme. Podsećamo, u Srbiji je usvojeno 135 Deklaracija gradova i opština koje su se i formalno odredile kao teritorije bez GMO (od ukupno 169). Pošto na našem kontinentu postoji preko 5.000 regija takođe deklarisanih kao GMO-free, promocija i praktična primena takve ideja bila bi potpuno u skladu sa EU-stremljenjima vlasti u Srbiji.



Obrada dokumenata:
Portal Prviprvinaskali.com

Dejan Milošević

PRVI PRVI NA SKALI Ostavimo zemlju nasihe predaka nasoj deci bez GMO

PREPORUKA PPNS 

PPNS/O GMO/PROF. DR MIODRAG DIMITRIJEVIĆ

  • AGROPARLAMENT - PORED OSTALOG O GMO
  • NIJE DOKAZANO DA JE GM HRANA ZDRAVSTVENO BEZBEDNA
  • RADIO BEOGRAD 1 - NOVINARENJE: O GMO

Detaljnije



Korisni članci na PPNS o glifosatu

Korisni članci na PPNS o EFSA



PPNS/O GMO/EVROPA

PPNS/O GMO/SVET



PPNS/O GMO VIDEO

PPNS/O GMO/DOKUMENTI


● O GMO ● Roba bez GMO ● Foto ● Video (O GMObez prevoda) ● Članci (domaći medijistrani mediji) ● Dokumenti (domaći izvoristrani izvori) ● Svet ● Evropa ● Srbija ● Gradovi-opštine ● Kragujevac bez GMO ● M. M. Ševarlić (nazivi aktiviraju linkove)
 

ppns - modli

APELI


PPNS/KG VODIČ

PPNS/RADION

PPNS/RADION - EMISIJE KOJE VIŠE NISU NA FM

Print Friendly and PDF

Komentara (0)



Dodaj komentar