Prvi Prvi na Skali
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement

 
 

M. M. Ševarlić

15.07.2018

Mi ne želimo GMO na našoj teritoriji!

Prvi Prvi na Skali
https://tijana.rs/ http://www.prviprvinaskali.com/clanci/apeli/za-nedin-oporavak-i-bolju-buducnost.html http://www.prviprvinaskali.com/clanci/o-gmo/hrana-buducnosti-ili-bioterorizam.html https://www.facebook.com/JazzFestKragujevac/ http://www.prviprvinaskali.com/strane/podrzi-ppns.html

Ne postoji nijedno ograničenje napretka, osim održivosti planete Zemlje.
Marie Jean de Caritat, Marquis de Condorcet (1743-1794)

U sučeljavanju stalno rastućih potreba u hrani zbog demografske eksplozije u svetu i posledica ekološke devastacije raspoloživih resursa planete Zemlja, „Monsanto“ i druge profitno orijentisane multinacionalne kompanije preko dve decenije lobiraju i, uz podršku administracije SAD i pojedinih svetskih organizacija, pre svega Svetske trgovinske organizacije (WTO/STO), vrše globalni pritisak za slobodan promet i uzgoj genetički modifikovanih organizama (GMO) i proizvoda od GMO, kao rešenje za problem gladi u svetu.

Pokazatelјi demografske eksplozije u svetu

Indikatori demografske eksplozije ukazuju da je broj stanovnika na planeti Zemlja povećan sa svega pet miliona u 5000. godini pre nove ere na čak 7,6 milijardi ili za 1520 puta na početku 2018. godine, odnosno za 151.900 %.

Za dostizanje prve milijarde stanovnika trebalo je 6800 godina – u uslovima od praistorije, preko feudalizma do manufakturne proizvodnje na početku kapitalizma, za drugu milijardu ljudi 123 godine u ambijentu prve industrijske revolucije, za treću milijardu žitelja 33 godine u uslovima druge industrijske revolucije i dva svetska rata, a za svaku narednu milijardu dodatnih potrošača hrane samo 14 do 12 godina u uslovima ubrzanih naučno-tehnoloških inovacija, oko 120 lokalnih i regionalnih ratova i uz naše današnje savremenike koji pripadaju bebama rođenim u drugoj milijardi ljudi na planeti Zemlja.

Godišnja stopa rasta stanovništva pokazuje tendenciju smanjenja sa 1,86% u 1960. na 1,12% u 2017. i ukoliko se ona smanji na 1,01% u 2100. godini, krajem ovog veka u svetu će biti oko 11 milijardi ljudi.

Uporedo sa povećanjem ukupnog stanovništva povećava se i gustina naseljenosti sa 26 st/km2 u 1951. na 76 st/km2 u 2017. godini, odnosno za 2,9 puta, što predstavlja svojevrstan „pritisak“ na raspoložive resurse u svetu. Istovremeno, učešće gradskog u ukupnom stanovništvu povećano je sa 30% na 55%, što znači da većina današnjih stanovnika u svetu, po pravilu, ne proizvodi hranu za svoje potrebe i da su upućeni uglavnom na snabdevače iz industrijske proizvodnje hrane i tržište takvih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda.

Pokazatelji ekološke devastacije planete Zemlja

Pokazatelji Svetske organizacije za zaštitu prirode (WWF) ukazuju da čovečanstvo od 1970. godine troši više obnovljivih resursa nego što ekosistem planete Zemlja može da ih regeneriše u toku jedne godine. Svetska populacija danas koristi obnovljive resurse 1,7 puta brže nego što ekosistem može da ih regeneriše, što znači da će ljudi u 2030. godini trošiti resurse koje bi trebale da obezbeđuju dve naše planete!?

Dan ekološke zaduženosti u 2017. godini dočekali smo ranije nego ikada u poslednjih pola veka – već 2. avgusta!? To znači da smo sve obnovljive resurse potrošene za poslednjih pet meseci u prošloj godini koristili „na kredit“, odnosno „na račun“ onoga što će planeta Zemlja obnoviti tek u 2018. godini!

Posledice neodrživog korišćenja obnovljivih prirodnih resursa su brojne: suše, nedostatak vode, nestajanje šuma, erozija zemljišta, povećanje koncentracije ugljendioksida u atmosferi, devastacija biodiverziteta...

Ipak, ekološki eksperti ukazuju da bi u 2050. godini planetu Zemlju mogli vratiti u okvire ekološki održivog razvoja ukoliko dolazak Dana ekološkog duga svake godine usporimo za po pet dana.

Stanje gladi u svetu

Na Svetskoj konferenciji o hrani (1990) svetski lideri su se obavezali da će do 2015. godine prepoloviti broj ekstremno siromašnih (sa manje od 1,25 $ na dan) i gladnih u svetu sa 840 miliona u 1992. Godini. To je preuzeto i kao prvi od ukupno 17 Milenijumskih ciljeva UN, čija je realizacija produžena do 2030. godine.

Na žalost, početkom 2018. godine u svetu je ipak gladovalo 825 miliona (od čega je 98% u nerazvijenim zemljama) ili 10,9% od ukupno 7,6 milijardi stanovnika, iako svet nikada ranije nije proizvodio više hrane i bio ovoliko bogat kao danas!?

Svetska proizvodnja hrane danas je preko 4 milijarde tona što je dovoljno da prehrani najmanje 8 milijardi ljudi, ali se od toga baca 1,3 milijarde tona ili 32,5%. Međutim, kupovne mogućnosti gladnih su posledica preraspodele svetskog bogastva, jer je samo 1% stanovnika prisvojilo 82% ukupnog svetskog bogastva stvorenog u 2017. godini.

Problem gladi se može i treba ublažiti humanitarnom pomoći, ali se trajno može rešiti samo stvaranjem uslova za ekološku i ekonomski održivu proizvodnju hrane u zemljama gde je prisutna glad.

Genetički modifikovani organizmi – spas od gladi ili seme zla?

Ako se ne zna ko je otac, hrana u tanjiru je majka svih bolesti - poruka o zdravoj hrani u dečjem vrtiću „Mala sirena“ u Zemunu

Genetički modifikovani organizmi nastaju u laboratorijama genetskom modifikacijom odnosno ubacivanjem gena jedne vrste u genom druge vrste: bakterija, virusa, biljaka, životinja i, mada to nije zvanično dozvoljeno – čoveka. U dosadašnjoj primeni u praksi genetička modifikacija je najviše prisutna kod kukuruza i soje, zatim pamuka, uljane repice i pirinča, a u manjem obimu i različitih vrsta povrća (paradajz, krompir), voća (jabuka) i životinja (losos, svinje).

Od milion hektara u 1996. površine pod GM usevima povećane su na oko 180 miliona hektara u 2017. godini, što je 12 odsto ukupne obradive površine u svetu. To ukazuje da je „prirodna“ hrana koja se dobija iz konvencionalne, integralno kontrolisane i organske proizvodnje i danas značajno dominantna na svetskom tržištu.

U proteklih dve decenije (1996-2016) prva generacija GMO (uglavnom iz Monsanta), započeta je laboratorijskom modifikacijom paradajza sa genima ribe, što je etički problem obmane vegetarijanaca! Nastavljena je modifikacijom najzastupljenijeg ratarskog useva – kukuruza sa bakterijom koja proizvodi insekticid, što pored razaranja crevnog trakta štetnih insekata ima negativne posledice i po korisne insekte i utiče na smanjenje biodiverziteta. Ipak, najviše je zastupljena kod soje genetski modifikovane da bude otporna na totalni herbicid (Round Up) sa potencijalno kancerogenim glifosatom, što pored zagađenja zemljišta, vode, drugih biljaka, životinja i poljoprivrednika, predstavlja i zdravstveno bezbednosni problem za potrošače koji koriste hranu od GMO. Genetski modifikovana jabuka (arktički delišes) usporava zatamnjivanje mesa ploda i do četiri sata posle sečenja što smanjuje troškove antioksidanata u proizvodnji čipsa od takvih jabuka, ali se postavlja pitanje zdravstvene bezbednosti dece koja jedu takav čips. Takođe, na tržištu se već prodaju „šnicle“ od GM lososa i GM svinja...

Prošlogodišnjom kupovinom nove metode All in one CRISPR/Cas9 Monsanto počinje proizvodnju nove generacije GMO koji su „precizniji, jevtiniji i sa više istovremenih promena u genomu biljaka, životinja i ljudi“!? To će usloviti redefinisanje pojma genetičkih modifikacija i odgovarajuću promenu zakonskih propisa o GMO.

U proteklih dve decenije mali je broj nezavisnih i dugoročnih istraživanja uticaja hrane od GMO na zdravlje korisnika. Rezultati najdužeg dvogodišnjeg istraživanja uticaja GM kukuruza na četiri generacije pacova (prof. Seralini, 2012) su veoma zabrinjavajući: u drugoj generaciji nastaju promene na unutrašnjim organima, u trećoj se povećava procenat jedinki sa kancerom, a u četvrtoj se manifestuje njihova izrazita neplodnost. Projektovano na ljude, može se očekivati da će se slične posledice ispoljiti kroz tri generacije potomaka onih koji su koristili hranu od GMO, odnosno kroz 30, 60 i 90 godina. Jer, ljudi se nalaze na vrhu lanca ishrane i sve ono što zadesi biljke i životinje, kad tad zadesiće i ljude kao njihove potrošače.

Podsetimo se, primera radi, pogubnih posledica bolesti „ludih krava“ zbog korišćenja osušenih klaničnih konfiskata u proizvodnji koncentrovane stočne hrane za biljojede (krave i ovce), koja se prenela i na ljude – za koje niko u nijednoj državi nije odgovarao?

Pored zdravstvene bezbednosti potrošača, ekolozi su veoma zabrinuti i zbog devastacije biodiverziteta sa oprašivanjem prirodnih srodnika na susednim parcelama uz one zasejane GM usevima, masovnog pomora pčela, pojave „super“ korova, nekontrolisano ubacivanje u prirodu GM komaraca, ... Najzad, postavlja se i pravne dilema o patentiranju „semena kao izvora života“.

Nesporna je potreba razvoja svih naučnih oblasti, pa i genetike. Međutim, ne osporava se da su nuklerni fizičari stvorili atomsku bombu, ali niko od njih ne može nas ubediti da su „atomske pečurke“ bile na dobrobit čovečanstva i ekološki u skladu sa prirodom tokom rata u Hirošimi i Nagasakiju (6. i 9. avgusta 1945) i u probama od prve u SAD (16. jula 1945) do poslednjih u Severnoj Koreji (2017). A posledice genetičke modifikacije između svih vrsta organizama (bakterija, virusa, biljaka, životinja, pa i čoveka) i njihovo korišćenje u ishrani stoke i preko 7,6 milijardi ljudi u svetu mogu da budu pogubnije od atomske bombe – koja ima relativno ograničen areal i intenzitet rasprostiranja devastirajućih direktnih i indirektnih posledica „atomske pečurke“.

Novu i izrazito nekontrolisanu opasnost predstavlja i GMO-biznis biohemičara NASE Džošue Zajnera koji je u SAD prošle godine počeo da prodaje set opreme (159 $) za „kućnu“ genetičku modifikaciju ljudi sa genima organizama po sopstvenom izboru i po principu „uradi sam“ – bez ikakvog nadzora i protokola koji barem postoje u laboratorijama za GMO!

Najzad, u blizini Pentagona se nalazi i agencija DARPA koja je u 2017. godini imala 240 zaposlenih i budžet za istraživanja od „samo“ 3,5 milijardi US $, a ona se u oblasti biotehnologije bavi istraživanjima u rasponu od invazivnih biljaka do ljudi kao „super vojnika bez osećaja bola i griže savesti“!?

GMO u Srbiji

Zakonom o GMO (2009) u Srbiji je zabranjen uvoz, uzgoj i promet GMO i proizvoda od GMO – izuzev za naučna istraživanja i za medicinske potrebe. Pored toga, Deklaraciju o zabrani GMO i proizvoda od GMO jednoglasno su usvojile skupštine 136 gradova i opština ili 80,5 odsto njihovog ukupnog broja u Srbiji – na čijoj teritoriji se nalazi 85% ukupnog stanovništva i preko 75% ukupnog poljoprivrednog zemljišta.

Budući da je to i u svetu jedinstven primer velikog institucionalnog otpora GMO od strane lokalnih samouprava, svaka promena postojećeg Zakona o GMO morala bi prethodno da bude verifikovana na Ustavom zagarantovanom referendumu građana Srbije, koji se u Švajcarskoj sprovodi svake pete godine.

Ipak, Srbija nije zemlja bez GMO jer se i u svim državama u svetu svaki zakon ne primenjuje bez njegovih prekršilaca. Poljoprivredna inspekcija svake godine pronalazi relativno mali broj parcela koje su ilegalno zasejane GM sojom i vrši njihovo uništavanja u fazi zelene vegetacije i podnosi prekršajne prijave protiv vlasnika tih parcela. Takođe, zbog tumačenja da meso i mleko i njihove prerađevine poreklom od stoke koja je hranjena GM sojom i GM kukuruzom „nisu GM proizvodi“ (!?), u Srbiju se svake godine uvoze i prodaju desetine hiljada tona takvih proizvoda. U tom smislu, u Srbiji su „vrata“ za GMO i proizvode od GMO de jure „zaključana“, a de facto „malo odškrinuta“.

U Srbiji ne postoji obaveza označavanja proizvoda od GMO, jer po Zakonu o GMO njihova proizvodnja i promet su zabranjeni i ne bi smeli da se legalno uvoze, proizvode i prodaju na srpskom tržištu. Nasuprot Srbiji, u evropskim zemljama gde je dozvoljen promet hrane od GMO obeležavanje takvih proizvoda je obavezno.

U globalnom „ratu“ za profit na tržištu hrane, Srbija trpi žestoki pritisak moćnih GM kompanija, SAD, STO i EU da dozvoli za njih najprofitabilniji ustupak – „samo“ promet GMO i proizvoda od GMO. Srbija ne sme da podlegne cinizmu svetskih moćnika (SAD, EU i STO): da od njih uvozimo sirotinjsku hranu od GMO a da njima izvozimo GMO-free soju i kukuruz u rinfuzu! Kako se tome suprostaviti? Postupimo kao Peru (2011): Proglasimo moratorijum na promene Zakona o GMO (2009) do ulaska Srbije u EU – jer nije dokazano da je proizvodnja GMO ekološki bezbedna i da je hrana od GMO zdravstveno bezbedna! A tada ćemo videti kakvi će biti i EU propisi o GMO, imaćemo i nova saznanja o posledicama GMO, bolju međunarodnu i nacionalnu institucionalnu uređenost problematike GMO i veću tehničko-tehnološku opremljenost naših inspekcija i laboratorija.



Izvor: Eko med - broj 40, časopis za zdravlje i ekologiju

Prof. dr Miladin M. Ševarlić Preljinski (BIOGRAFIJA)

mms-ppns baner

DEKLARACIJA "MI NE ŽELIMO GMO NA NAŠOJ TERITORIJI!" - AUTOR PROF. DR MILADIN M. ŠEVARLIĆ

 

PRVI PRVI NA SKALI Ostavimo zemlju nasihe predaka nasoj deci bez GMO


PREPORUKA PPNS

  • AGROPARLAMENT - PORED OSTALOG O GMO
  • NIJE DOKAZANO DA JE GM HRANA ZDRAVSTVENO BEZBEDNA
  • RADIO BEOGRAD 1 - NOVINARENJE: O GMO

Detaljnije

ARHIVA PPNS 

PPNS/O GMO/EVROPA

PPNS/O GMO/SVET

PPNS/O GMO VIDEO

PPNS/O GMO/DOKUMENTI


● O GMO ● Roba bez GMO ● Foto ● Video (O GMObez prevoda) ● Članci (domaći medijistrani mediji) ● Dokumenti (domaći izvoristrani izvori) ● Svet ● Evropa ● Srbija ● Gradovi-opštine ● Kragujevac bez GMO ● M. M. Ševarlić (nazivi aktiviraju linkove)
 

ppns - modli

APELI


PPNS/KG VODIČ

PPNS/RADION

PPNS/RADION - EMISIJE KOJE VIŠE NISU NA FM

Print Friendly and PDF

Komentara (0)



Dodaj komentar