Prvi Prvi na Skali
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement

 
 

Kragujevac bez GMO

19.05.2018

Stop GMO - Kragujevčani poručili treću godinu zaredom

Prvi Prvi na Skali
http://www.prviprvinaskali.com/clanci/apeli/za-nedin-oporavak-i-bolju-buducnost.html http://www.prviprvinaskali.com/clanci/o-gmo/hrana-buducnosti-ili-bioterorizam.html http://www.prviprvinaskali.com/strane/podrzi-ppns.html

Javni skup u pokretu "Za Srbiju bez GMO" održan je u subotu 19. maja, treću godinu zaredom u Kragujevcu, kao 2016. i 2017. godine u sklopu međunarodne akcije "Marš protiv Monsanta" koja se godinama održava širom sveta.

Uz okupljanje u kragujevačkom Velikom parku, istim povodom i u isto vreme bilo je skupova u Beogradu, Novom Sadu, Prijepolju, Paraćinu i Užicu, a koorganizatori svih dešavanja su: Društvo pčelara Kragujevca, Društvo srpskih domaćina, Savez poljoprivrednih inženjera i tehničara Srbije, udruženja Ko nam truje deci i Zdrava Srbija i portal PRVI PRVI NA SKALI.

Podršku skupu u središtu Šumadije pružili su: udruženje Eko fan kamp, Planinarsko ekološki klub Gora, Centar za ekološko obrazovanje i održivi razvoj CEOOR, Udruženje Biram Kragujevac..., čiji su članovi i prisustvom istakli da se zajedno sa organizatorima zalažu da čitava Srbija ostane teritorija bez genetički modifikovanih organizama. To je u srži Zakona o GMO, na snazi u Srbiji od 2009. godine, ali za koji ima nagoveštaja da će biti promenjen ili da sledi donošenje sasvim novog zakonskog rešenja. Ono bi podrazumevali liberalizovanje GMO u našoj zemlji, za početak kroz promet - protiv čega su i osmišljeni svi skupovi.

Domaćin ove akcije u Kragujevcu Milutin Bata Petrović, predsednik Društva pčelara Kragujevca i zamenik predsednika Saveza pčelarskih organizacija Srbije, istakao je da GMO predstavlja veliki problem pčelarima, iz više razloga. Od 2011. godine Evrope zabranjuje promet meda koji u sebi ima polenova zrnca GM biljaka. Već davne 2006. pojavio se sindrom nestajanja pčela (Colony Collapse Disorder - CCD), podsetio je Petrović, za koji do danas nije otkriven razlog, a njegovo ubeđenje iz bogatog iskustva je da je izvor problema upravo GM polen. Pčela koja ga konzimira biva dezorijentisana i više se ne vraća, objasnio je ovaj pčelar.

STAVOVI STRUČNJAKA O GMO

Već tradicionalno od 2016. godine u Velikom parku, Kragujevčanima su pročitana pisma koja su im uputili stručnjaci posvećeni, pored ostalog, i GMO-u.

Agroekonomista, prof. dr Miladin Ševarlić, autor teksta Deklaracije o GMO, najčešće usvajanog u 136 od 169 gradova i opština, upozorava da je u pripremi novi Zakon o GMO koji nije u interesu Srbije.

- Posledice takve eventualne odluke Vlade i Narodne skupštine Republike Srbije za zdravlje srpskih potrošača i nelojalne konkurencije srpskoj poljoprivredi i prehrambenoj industriji biće katastrofalne za inače veoma nepovoljno zdravstveno stanje i reproduktivnu sposobnost stanovništva demografski već opustošene Srbije, tvrdi Ševarlić.



Da treba očuvati postojeći zakon koji sprečava promet i proizvodnju GMO hrane, zalaže se i prof. dr Danica Grujičić, načelnica Odeljenja za Neuroonkologiju Kliničkog centra Srbije.

- Na prvom mestu moramo brinuti o zdravlju naših građana i ne postoji nijedan ekonomski benefit koji sme da opravda ugrožavanje zdravlja, a zatim moramo gledati i ekonomsku stranu. GMO svakako neće doprineti boljitku naše već narušene poljoprivrede, stočarstva, pčelarstva ili voćarstva, pored ostalog stoji u njenom pismu Kragujevčanima.



U ovoj zemlji se već decenijama sprovodi plansko uništavanje obrazovanja i nauke. Ako ćemo da pričamo stručno o GMO i o svemu ostalom, onda moramo da imamo obrazovanje i nauku, ako ne na boljem, ono bar na nivou 80-tih godina prošlog veka, smatra genetičar, prof. dr Miodrag Dimitrijević.

- Odnos Srba prema GMO je posledica onoga najdivnijeg u našem narodu. Instinktivnog otpora svakoj sili, nasilju, nepravdi. A GMO, ovakav kakav je danas i onako kako nam ga serviraju upravo oni koji su nam naneli najveća zla i poniženja u novijoj srpskoj istoriji jeste paradigma sile, nasilja i neporavde, reči su Dimitrijevića koje su se čule u Kragujevcu.



Zašto je Španija najveći proizvođač GMO u Evropi? Zato što su pod Frankovim režimom ućutkani društveni pokreti! Zašto je Crna Gora u tišini promenila Zakon o GMO? Zato što su pod tamošnjim režimom ućutkani društveni pokreti! - pitanja su i odgovori koje je u pismu javnosti potpisala doc. dr Tatjana Brankov, autorka knjige "Hrana budućnosti ili bioteririzam" koja je doktorirala na temu GMO.

- Članstvo u STO, EU, napredak u pregovaračkom procesu ili članstvo u NATO-u nije indikator stepena razvijenosti demokratije u jednom društvu. Treba da insistiramo na očuvanju domaće semenarske industrije. Seme je simbol slobode, prva i poslednja linija odbrane od GMO, nedvosmislena ja Brankov.



Podsećamo, pomenutoj većinskoj Srbiji pripada i Kragujevac - Skupština grada je usvojila Deklaraciju o GMO 27. decembra 2013. godine, jednoglasno.

I ovogodišnje okupljanje Kragujevčana imalo je solidarni karakter, ovoga puta odvajani su prilozi za porodicu Borić iz Vlakče.

Nakon saopštavanja stavova stručnjaka, započela je šetnja koju su predvodili pčelari. Okupljanje je završeno ispred Muzeja "21. oktobar" gde su se učesnici fotografisali i potvrdili organizatorima da će se i dogodine odazvati na poziv ZA SRBIJU BEZ GMO.

Foto: Ivan Stojanović/Portal PPNS 

PRVI PRVI NA SKALI Ostavimo zemlju nasihe predaka nasoj deci bez GMO


ARHIVA PPNS



PREPORUKA PPNS

  • AGROPARLAMENT - PORED OSTALOG O GMO
  • NIJE DOKAZANO DA JE GM HRANA ZDRAVSTVENO BEZBEDNA
  • RADIO BEOGRAD 1 - NOVINARENJE: O GMO

Detaljnije



ARHIVA PPNS 

PPNS/O GMO/EVROPA

PPNS/O GMO/SVET

PPNS/O GMO VIDEO

PPNS/O GMO/DOKUMENTI


● O GMO ● Roba bez GMO ● Foto ● Video (O GMObez prevoda) ● Članci (domaći medijistrani mediji) ● Dokumenti (domaći izvoristrani izvori) ● Svet ● Evropa ● Srbija ● Gradovi-opštine ● Kragujevac bez GMO ● M. M. Ševarlić (nazivi aktiviraju linkove)
 

ppns - modli

APELI


PPNS/KG VODIČ

PPNS/RADION

PPNS/RADION - EMISIJE KOJE VIŠE NISU NA FM

Print Friendly and PDF

Komentara (0)



Dodaj komentar