Prvi Prvi na Skali
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement

 
 

Kragujevac bez GMO

30.12.2013

Da nas država čuje – ne treba nam GMO!

Prvi Prvi na Skali
http://www.prviprvinaskali.com/clanci/apeli/za-nedin-oporavak-i-bolju-buducnost.html http://www.prviprvinaskali.com/clanci/dom/roditelji/dozivotni-zatvor-za-ubice-dece.html http://www.prviprvinaskali.com/strane/podrzi-ppns.html

Deklaracija o proglašavanju teritorije Kragujevca za teritoriju bez proizvodnje, gajenja i prometa genetički modifikovanih organizama i proizvoda od GMO, jednoglasno je usvojena na 17. redovnoj sednici Skupštine Grada održanoj 27. decembra 2013. godine.

Predlog Deklaracije utvrdilo je i Skupštini na usvajanje uputilo Gradsko veće. Razmatrali su ga nadležni odbori, a kako su odbornici obavešteni, na sednicama tih tela nije bilo izdvojenih mišljenja. Pre usvajanja ovog dokumenta, predstavnik predlagača nije koristio uvodnu reč, a u diskusiju se uključilo nekoliko odbornika. Nakon toga, Deklaraciju su izglasali svi prisutni odbornici, kvorum je činio 71 odbornik, 16 ih nije bilo prisutno, te je njihov stav o GMO ostao nepoznanica. Nakon ovog izglasavanja, preostaje još objava u Službenom listu Grada Kragujevca.

Gradovi i opštine Srbije uzimaju sudbinu u svoje ruke, kada ih već Zakon, iako postoji, ne štiti dovoljno ili nimalo. U Ustava Srbije (Član 68, stav prvi) utvrđeno je da svako ima pravo na zaštitu svog fizičkog zdravlja. Pored toga, predviđeno je pravo svakog građanina Srbije na zdravu životnu sredinu, blagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom stanju, ali i obaveza i odgovornost Republike Srbije i svakog njenog građanina da obezbede i čuvaju zdravu životnu sredinu (Član 74).

Zakon o GMO (i srodni) je najviši nacionalni nivo odbrane u Srbiji jer Ustav ne sadrži GMO kao stavku, čega ima u Mađarskoj, na primer. U Članu 20. Ustava Mađarske stoji da će ta država promovisati ostvarivanje prava svakoga na fizičko i mentalno zdravlje "obezbeđujući da njena poljoprivreda ostane bez ijednog gentički modifikovanog organizma, omogućavajući pristup zdravoj hrani i vodi za piće, upravljajući industrijskom bezbednošću...".

Povodom svrstavanja Kragujevca među više od stotinu gradova i opština Srbije koji su se tokom 2013. godine izjasnili protiv GMO na svojoj teritoriji, na dan izjašnjavanja kragujevačke skupštine sagovornik sajta Kragujevac bez GMO bio je Rade Đorđević, predstavnik predlagača, član Gradskog veća za zaštitu životne sredine, održivi razvoj i saradnju sa udruženjima. Kao diplomirani inženjer agronomije, i strukom je direktno vezan za ovu problematiku. Prema njegovim rečima, proglašenjem teritorije grada Kragujevca za teritoriju bez GMO, svi organi Grada i relevantni subjekti, obavezuju se na doslednu primenu Zakona o GMO i pratećih podzakonskih akata u cilju onemogućavanja gajenja i prometa GMO.

GMO - KAKO I ZAŠTO?

Pre nego što se posvetimo dokumentu, iz stručnog ugla predstavite Šumadincima koji se tek upoznaju s GMO: kako nastaju genetički modifikovani organizmi i iz kojih razloga?

Đorđević: Genetički modifikovani organizmi (GMO) su organizmi koji nemaju nasledne osobine. Oni nastaju novom, biotehnologijom, radom sa genima koji se formiraju u laboratorijama. Genetika je nauka o naslednosti, a ovo su nenasledni geni. Uz to, spajaju se geni biljaka i životinja, čega nema u prirodi. Sva ispitivanja GMO koja su rađena pokazuju izuzetnu štetnost, od negativnog uticaja na limfne žlezde, mozak, testise, jetre testiranih životinja. One već u trećoj generaciji više nemaju sposobnost polne reprodukcije. Naš Zakon o GMO iz 2009. godine dozvoljava samo prisustvo sojine sačme. To je dopušteno jer je odrađen proces esktrudiranja sačme, obrada se vrši na 135 stepeni, čime se uništavaju neke štetne materije. Zakon zabranjuje gajenje semeske robe. Zemljište se vrlo teško regeneriše, nužno je korišćenje ogromnih količina herbicida i pesticida, što šteti i zemlju i životnu okolinu. Primena GMO u medicini je nešto sasvim drugo.

Ako ga već nije priroda stvorila, zašto se GMO natura i podnebljima kakvo je naše, naviknuto na konvencionalnu, a sve više i organsku poljoprivrednu proizvodnju?

Đorđević: Ovaj posao su pokrenuli Amerikanci ’70-ih godina prošlog veka. Prvu proizvodnju započeli su 20-ak godina kasnije, a krenuli su sa gajenjem soje. Oni su GMO branili povećanim prinosima i jačom otpornošću biljaka. Navodili su da milijarda ljudi u svet gladuje, te da je GMO rešenje tog problema. Za širenje svojih interesa razvili su nekoliko kompanija, a potom su izvršili pritisak preko Svetske trgovinske organizacije (STO) da uđu na sva tržišta jer je to naprosto – biznis, kao i u oblasti farmaceutske industrije. Njihove „dobre poslovne namere“ nisu nam potrebne ovde u Evropi i našoj Srbiji. Sa takvom ponudom izazivaju veliki otpor u svetu, a naročito je jak upravo na našem kontinentu. Najsvežiji primer pokazuje da je Evropski sud poništio odluku o gajenju GM krompira. Imamo i slučaj Kine koja je odbila 550 tona GM semena kukuruza. Ako su i bili dobronamerni, nisam uveren da to sprovode u delo. Kod nas su prvi divlji zasadi bili u Vojvodini. Izbila je strašna afera, nakon čega je usledila zabrana proizvodnje i gajenja. Bila je dozvoljena samo prerada sojine sačme.

KRAGUJEVAC I FORMALNO PROTIV GMO

Da utvrdimo početno stanje na teritoriji Kragujevca. U Obrazloženju Gradskog veća navedeno je da je razlog za donošenje ove Deklaracije sadržan u potrebi Grada koji se stara o interesima građana na svojoj teritoriji.

O kojim interesima građana je ovde reč?

Đorđević: Prvenstveni interes je da imamo zdravu populaciju. Ako su sva istraživanja pokazala negativne posledice korišćenja GMO, pogotovo u životinjskom svetu gde nema tretmana i prerade, onda je naš interes da takvim proizvodima ne ugrožavamo naše stanovništvo. Posle svih zala kroz koja smo prošli i prolazimo, uključujući bombardovanje iz ’99, mi imamo sve stariju i sve bolesniju populaciju. Dovoljno smo već ugroženi i zato treba da štitimo našu populaciju, dugoročno. Ovakve deklaracije su vid preventive. Donošenjem ove deklaracije protiv GMO, Grad podržava tradicionalnu i organsku proizvodnju u poljoprivredi i proizvodnji hrane.

Kakvi su kapaciteti u tim dvema oblastima na teritoriji Kragujevca, od izdvajanja iz budžeta Grada do stanja na terenu?

Đorđević: Grad ima svoj agrarni budžet kojim pokušava da stimuliše tradicionalni način proizvodnje. Za ovaj region gajenje GMO je nepoznanica. Na osnovu iskustva i ispitivanja iz okruženja, mi nemamo jedan jedini razlog da se upuštamo u nešto novo i rizično, ta nam „utakmica“ ne treba. Imamo mi „teren“ na kojem se dobro snalazimo i tu nam je cilj da sredstvima kojima raspolažemo jačamo naše tržišne „igrače“ - poljoprivrednike. Deklaracija je i podrška tradicionalnom postupku oplemenjivanja i selekcije biljaka i životinja.

U čemu je suštinska razlika između onoga na šta se naviklo na našem podneblju i onoga što GM kompanije, pa i neke države, žele da nametnu – besemenih biljaka koje ne rađaju?

Đorđević: To što se nameće, koliko god bilo sladunjavo predstavljeno, treba odbiti. Za naše domaćine je dovoljno što je reč o nezakonitoj raboti, pa zašto bi u tome učestvovali. Uz to, mi smo navikli na tradicionalnu proizvodnju, uvodimo i organsku. Na tim poljima nastojimo da imamo sve manje herbicida i pesticida, sami proizvodi imaju drugačiji hemijski sastav minerala, vitamina. To što se nama nudi je samo – masa. Da zlo bude veće, sastav te mase se negativno odražava na zdravlje naše populacije, konkretno – na zdravlje našeg potomstva. Zašto bismo to sebi činili? Dovoljno je tako raščlaniti i odbiti tu neizvesnu ponudu koja može da bude i bolna. Utvrđeno je da je već za 110 dana dolazilo do oštećenja jetre oglednih životinja, javljanja karcinoma limfnih žlezda, smanjenja imuniteta, slabljenja funkcije mozga. Taj period može da se uporedi sa tretmanom oko deset godina kod ljudi. A istovremeno ne postoji nijedna studija takvih kompanija, koja je trajala dve godine, da nas uveri da GMO nije štetan. Prema tome, hvala – ne treba nam GMO. Naši poljoprivrednici moraju uvek imati na pameti već rečeno – GM seme ne prenosi nasledna svojstva. Dakle, svake godine je nužna kupovina semena, uz njega ide prateća hemija istog proizvođača. A seme je još i patentirano, autorski zaštićeno od kompanija koje simuliraju prirodu. U njihovom pohodu mogu da stradaju i oni koji nisu sejali ovakvo seme, ali se ono našlo na njihovim parcelama - kršiće autorska prava takvih kompanija, a da su za to "krive" pčele ili vetar. Deklaracija je znatno širih okvira od lokalnih, Kragujevac se ovako svrstava u red evropskih gradova, regiona i pokrajina koji su doneli slične dokumente, a ima ih preko pet hiljada.

Kakvi su trendovi u Evropi i regionu?

Đorđević: Kompanije koje nude GMO su izrazito jake, lobiraju za otvaranje tržišta svuda gde ima otpora, kao što je u Evropi. SAD su preko STO polako ulazile sa po 10-20 odsto obavezujuće upotrebe. Ali, odbijanje nisu smanjili, čak ga uvećavaju, što pokazuju svi izveštaji, analize, novosti. Osam zemalja neuporedivo jače ekomonije od naše zabranjuje GMO, pa zašto bi Srbija bila pionir u tom poslu, inače prepunom rizika. Deklaracija obavezuje na doslednu primenu Zakona o GMO i pratećih podzakonskih akata. Znamo, međutim, da su u Srbiji sporne teritorije Mačve, Srema i Banata, opštine Šabac (Grušići) i Krupanj (Mojković).

Kakvim podacima raspolažete o prisustvu GMO u Šumadiji? Zna li se za prisustvo GM soje ili kukuruza, pa i koncentrisane stočne hrane koja sadrži sojinu sačmu od GM soje prisutne u većoj meri od propisanih 0,9 odsto?

Đorđević: Ne raspolažemo podacima da u Šumadiji postoje sporne parcele. Takva proizvodnja nije zasnovana na našoj teritoriji. Sojina sačma se uvozi kao gotov proizvod, ona je termički obrađena, kao takva je mnogo manje štetna nego da se proizvodi jer bi ugrožavala i zemljište, i okruženje, i životne okolinu.

Pošto ste i od iskustva na tržištu, da li zapažate interesne krugove po našoj teritoriji koji zagovaraju GMO, predstavnike tog kapitala koji se širi globalno?

Đorđević: Koliko je meni poznato, takav ugovor za promet ove vrste semena i robe ima samo MK Komerc iz Novog Sada. Druge informacije nemam. To je jedini legalni partner sa kojim naši domaćini mogu da imaju kontakt. Oni su u partnerstvu sa Monsantom, najvećim proizvođačem GM semena iz Amerike. Takvih firmi ima u Srbiji. Samim registrovanjem, država im je dozvolila da posluju, bez obzira što to može da znači da Srbija bude poligon za eksperimente. Radi opreza naših domaćina valja pomenuti Kaznene mere Zakona o GMO. Moguće sankcije za one koji čine nezakonite radnje su do tri miliona dinara i tri godine zatvora. GMO za sada nema na teritoriji našeg grada. Međutim, izvesno je da ćemo ulaskom u Evropsku Uniju imati pritisak od STO da prihvatimo GMO, verovatno u nekim proporcijama, ali – na nama je da se branimo. Sve deklaracije koje su usvojene u Srbiji i koje će, nadam se, dalje da se usvajaju, imaju to kao zajednički cilj – odbranu Srbije od GMO.

Za aktivno učešće građana, na koje institucije možemo da ih uputimo za doprinos borbi protiv GMO - od prijava do eventualnih testiranja?

Đorđević: Od trenutka usvajanja Deklaracija zapravo tek počinje jedan proces, neizvesno je kako će se razvijati, posmatrano sa pozicije države, ne našeg grada. Poznato je da GMO postoji u mnogim proizvodima kojih ima u robi široke potrošnje, da pomenem samo „koka-kolu“ ili „snikers“. To je faktičko stanje koje bilo koji grad ili opština ne može mnogo da promeni, nema uticaja jer je nadležna vlast višeg nivoa. Svaka zakonska regulativa je u okvirima državnih organa, lokalna samouprava nema ingerencije da direktno utiče na tržište, pa tako ni moć zaštite. Uzdamo se da će po ovom pitanju država vući odgovorne poteze. Deklaracija koju je gradski parlament usvojio upravo je apel državi u ime svih građana Kragujevca da se branimo svim sredstvima od GMO. Nemam nikakvu dilemu, naši sugrađani se sve više informišu, i mimo republike i grada, mnoge pouzdane informacija su dostupne najširoj javnosti, nema ovde prostora da stanovništvo bude izmanipulisano. Ostaje da država to prepozna, a mi iskazujemo dobru volju da branimo stanovništvo - i više od deklarativnog, zavisno od okolnosti koje nas čekaju u 2014. godini.

Da li iz Kragujevca može da se očekuje podsticaj i za okolne opštine, još uvek neopredeljene?

Đorđević: Upravo je svrha usvojene Deklaracije da se pokrene Šumadija. Odavde, iz njene prestonice, želimo da izvršimo uticaj i na naše komšije da što pre učine isto. Pozivamo građane i naše kolege iz lokalnih samouprava u Topoli, Rači, Batočini i Lapovu da pristupe predlogu i potom usvajanju deklaracije protiv GMO na njihovim teritorijama. Već sada je reč o preko pet miliona stanovnika Srbije koji žive u više od tih sto opština i gradova u kojima je doneta deklaracija protiv GMO. To je broj koji apsolutno ne sme da se zanemaruje, kako od strane poslanika u republičkom parlamentu, tako i od svih koji pritiskaju naše državu, pouka im je da se okanu nasilnog menjanja Zakona o GMO i liberalizacije uzgoja i prometa GMO u našoj zemlji. Dominantna većina populacije u Srbiji ne želi GMO.

Naposletku pitamo: verujete li u sprovodljivost Deklaracije? U čemu se ogleda snaga ovog dokumenta, kako ne bi ostao puko "slovo na papiru"?

Đorđević: Lično očekujem da nas država čuje. Država pripada nama stanovnicima i mi pripadamo njoj. Bez obzira na pritiske, postojeće i one koji će se tek desiti, država mora da oslušne glas građana koji poručuju - ne treba nam GMO!


MIMIKRIJA U GRADSKOJ SKUPŠTINI

U javno dostupnoj dokumentaciji za sednicu skupštine Grada navedeno je da iza predloga Deklaracije stoji Gradsko veće, kao izvršni organ lokalne samouprave. Međutim, odbornik sa liste DSS u Kragujevcu je saopštio najpre kolegama u gradskom parlamentu, a potom i medijima, da je inicijativu zapravo pokrenula njegova partija. Dodao je i da su podršku pružile tri organizacije na nivou grada: Pokret Zelenih „Breza“, Udruženje Eko plus i Udruženje pčelara(!). Pročitao je pritom pismo od 16. decembra 2013. godine u kojem taj Pokret navodi da je upoznat sa „inicijativom DSS“.

Pomenuti pokret očito nije želeo da se upozna sa predlogom Deklaracije dostavljenim Gradu 13. novembra 2013. godine,čiji je autor-predlagač prof. Dr Miladin M. Ševarlić, sa kopredlagačima za Kragujevac - Pčelarskim društvom Kragujevac, predsednikom Milutinom Petrovićem i novinarom Dejanom Miloševićem, što je detaljno predstavljeno na sajtu KRAGUJEVAC BEZ GMO. Taj predlog je dostavljen svim odbornicima i lično, ali uprkos tome neshvatljivo je došlo do neobaveštenosti Pokreta, bar je tako predstavljeno javnosti. Nastup odbornika DSS utoliko je konfuzniji kada se ima u vidu činjenica da je pomenuo podršku nekog "udruženja pčelara" (kakvo ne postoji u Kragujevcu), a zapravo Društva pčelara - predlagača Deklaracije za Kragujevac dva mesec ranije! Uzgred, pčelari su zaslužni za prvo usvajanje Deklaracije u Srbiji na nacionalnom nivou 2. februara 2013. godine, pa im za ovu ideju svakako nije potrebno „skrivanje“ iza bilo koje partije.

Tim činom je iskazano nepoštovanje prema sugrađanima-kopredlagačima, ali pre svega prema autoru čiji je predlog Deklaracije već usvojen u nekoliko desetina gradova i opština Srbije. Uz druge prihvaćene predloge raznih organizacija, pa i stranaka, ova Deklaracija je učinila da već preko 100 teritorija u Srbiji bude i formalno protiv GMO. Nakon dostave predloga Gradu tog 13. novembra, u Kragujevcu je u međuvremenu organizovana tribina, prikupljanje potpisa građana protiv GMO (za svega pet dana odazvalo se oko 2.500 ljudi), gostovanje na Radio Kragujevcu... a sve u cilju obaveštavanja javnosti i animiranja odbornika da se odrede po pitanju GMO na teritoriji Kragujevca. Ako je već istican angažman oko Deklaracije protiv GMO u Kragujevcu, začuđujuć je taj selektivan pristup.

Kao što su bili vešti u prikrivanju činjenica o već postojećem predlogu Deklaracije, odbornici i navedena stranka sada imaju obavezu više da konkretnim delovanjem na teritoriji grada Kragujevca pokažu doslednost u praktičnoj borbi protiv GMO, akcionom programu neuporedivo značajnijem od prigrabljene "inicijative".

Reagovanje prof. dr Miladina M. Ševarlića stalo je u jednu rečenicu: "U svakom ratu, a ova borba protiv GMO je GLOBALNI RAT, borci su UVEK PORAŽENA STRANA – jer zasluge uvek prisvajaju POLITIČARI i DRŽAVNA BIROKRATIJA!"

deklaracija kg gmo

HRONOLOGIJA USVAJANJA DEKLARACIJE U KRAGUJEVCU

13. 11. 2013.

28. 11. 2013.

2. 12. 2013.

9. 12. 2013.

10. 12. 2013.

11. 12. 2013.

12. 12. 2013.

20. 12. 2013.

27. 12. 2013.

Napomena:

21. 3. 2013.


Dejan Milošević
30. 12. 2013.


Korisni linkovi

mms-ppns baner 

Korisni članci na PPNS o glifosatu

Korisni članci na PPNS o EFSA

ppns - modli

PPNS/O GMO/EVROPA

PPNS/O GMO/SVET

PPNS/O GMO VIDEO

PPNS/O GMO/STRANI MEDIJI

PPNS/O GMO/DOMAĆI MEDIJI

PPNS/O GMO/DOKUMENTI

PPNS/O GMO/PROF. DR MIODRAG DIMITRIJEVIĆ

  • AGROPARLAMENT - PORED OSTALOG O GMO
  • NIJE DOKAZANO DA JE GM HRANA ZDRAVSTVENO BEZBEDNA
  • RADIO BEOGRAD 1 - NOVINARENJE: O GMO

PPNS/O GMO/PROF. DR MILADIN M. ŠEVARLIĆ

  • PREDAVANJE ’ZA SRBIJU BEZ GMO’ (CIKLUS ’DUŠA PRE ZVEZDA’)
  • SRBIJI NE TREBA GMO - PROF. DR MILADIN M. ŠEVARLIĆ (POLEMIKE)
  • NEISTINE GMO LOBISTA VEĆ PET GODINA U UDŽBENIKU ’BIOLOGIJA ZA OSMI RAZRED’ U SRBIJI

Detaljnije

GRADOVI I OPŠTINE SRBIJE PROTIV GMO


● O GMO ● Roba bez GMO ● Foto ● Video (O GMObez prevoda) ● Članci (domaći medijistrani mediji) ● Dokumenti (domaći izvoristrani izvori) ● Svet ● Evropa ● Srbija ● Gradovi-opštine ● Kragujevac bez GMO ● M. M. Ševarlić (nazivi aktiviraju linkove)

APELI


PPNS/KG VODIČ

PPNS/RADION

PPNS/RADION - UKINUTE EMISIJE

Print Friendly and PDF

Komentara (0)



Dodaj komentar