Obeležavanje četiri decenije Muzeja ’’21. oktobar’’ započinje otvaranjem izložbe mape Lazara Vujaklije u ponedeljak 15. februara u 12 časova.
Mapa je, samo uslovno, ilustracija ’’Crvene poeme’’ nedavno preminulog kragujevačkog pesnika Dimitrija Nikolajevića. Nastala je 1970. godine u okviru oktobarskih svečanosti i manifestacije ’’Veliki školski čas’’ i štampana u ograničenom tiražu od 100 primeraka, a njena posebnost je to što je svaku bojenu matricu umetnik lično pripremao i nadgledao njeno ručno otiskivanje.
Lazar Vujaklija (1914. Beč - 1995. Beograd) je bio jedan od najoriginalnijih stvaralaca druge polovine 20. veka. Pripadao je već legendarnoj generaciji umetnika koji su se svojim stvaralaštvom snažno odupirali stegama soc – realizma i nalazili nove podsticaje u savremenim umetničkim tokovima i vlastitim stilskim opredeljenjima.
Iako je Lazar Vujaklija bio skroman, nepretenciozan stvaralac, duboko uronjen u svoj rad, njegova dela su našla put ka mnogim značjnijim muzejima i galerijama u zemlji i svetu; jedno ulje je i deo zbirke Muzeja moderne umetnosti u Nju Jorku.
Mapa ’’Crvena poema’’ nosi sve karakteristike likovnog opusa Lazara Vujaklije. Ni kod tako teške teme, kakva je masovna egzekucija građana Kragujevca, on ne odstupa ni od svog stilskog niti od idejnog opredeljenja. Od svojih početaka uzore je tražio u našem srednjevekovnom stvaralaštvu, a posebno u figuralnim, heraldičkim predstavama reljefa sa stećaka, kojima kasnije dodaje motive sa fresaka, narodnih vezova, krajputaša, pa i one iz sopstvene imaginacije. Pred nama se otvara jedan fascinantan antropomorfni, zoomorfni i floralni svet jednostavnih formi, geometriziranih i plošnih, naglašenih čvrstom konturom crne linije i redukovanom skalom čistih, blistavih boja. Velike teme, čak i one teške i bolne, kao što je smrt, on je sa lakoćom prevodio u dela puna optimizma i nesputane radosti, dodajući uvek neki simbolični detalj, pticu, sunce, lik osvetljen osmehom, koji bi atmosferu na kompoziciji razvedrio i poveo ka onim detinje nevinim predelima naše duše, kada sve izgleda jednostavno i moguće.
Čitava 2016. godina će biti u znaku obeležavanja ovog, za Ustanovu Spomen – park ’’Kragujevački oktobar’’, izuzetno važnog jubileja. Mnoga dela iz istorije, istorijografije, likovne umetnosti i književnosti nastala su na temu masovnog streljanja stanovnika Kragujevca 21. oktobra 1941. godine i danas se čuvaju u Muzeju. Tokom proteklih decenija bila su nizom različitih aktivnosti predstavljana široj publici.
* * *
Spomen-muzej ’’21. oktobar’’ otvoren je 15. februara 1976. godine i za četiri decenije postao je jedan od najznačajnijih memorijalnih muzeja, koji je posetilo oko 5 miliona ljudi iz čitavog sveta.
Muzej ’’21. oktobar’’ je jedan od retkih institucija te vrste u zemlju čija je zgrada namenski podignuta kao muzej i danas jedna od najmarkantnijih i najavangardnijuh građevina u Kragujevcu i Srbiji. Već generalnim urbanističkim planom Spomen-parka iz daleke 1955. godine, bila je određena i lokacija muzeja posvećenog streljanima, na istom mestu na kojoj se i danas nalazi. Izrada projekta poverena je 1964. godine našim eminentnim arhitektama, Ivanu Antiću i Ivanki Raspopović, a saradnici na projektu bili su građevinski inžinjer Tihomir Đukić i eloktroinžinjeri Rista Paligorić i Aleksandar Stefanović. Izgradnja je započeta 1971., a završena početkom 1976. godine.
Otvaranjem Muzeja ’’21. oktobar’’, delatnost Ustanove Spomen – park ’’Kragujevački oktobar’’ dopunjena je novim sadržajima, a njegova osnovna i najvažnija je istraživanje, sakupljanje, obrada, izlaganje, prezentacija, publikovanje i zaštitu muzejske građe – predmeta, dokumenata i umetničkih dela vezanih za ovaj događa, kao i informisanje domaćih i stranih posetilaca o kragujevačkom oktobru, odnosno sveobuhvatno negovanje kulture sećanja.
Svoju funkciju Muzej ostvaruje i kroz druge aktivnosti: organizovanje izložbi, predavanja, filmskih projekcija, književnih večeri, kroz izdavačku delatnost, saradnju sa sličnim ustanovama u zemlji i svetu, kroz bibliotečku delatnost i organizovanje umetničkih manifestacija od kojih su pet tradicionalne, a ostale povremene. Cilj svih ovih aktivnosti je širenje ideje mira i tolerancije i poštovanje različitosti kroz promovisanje najviših etičkih i estetskih vrednosti.
SPOMEN PARK SAJT, FB STRANA
PPNS/KG VODIČ
Komentara: 0