Prvi Prvi na Skali
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement

 
 

Događaji

25.11.2015

Amidžin konak: Valjevo - grad bolnica (1914-1915)

Prvi Prvi na Skali
http://www.prviprvinaskali.com/clanci/apeli/za-nedin-oporavak-i-bolju-buducnost.html http://www.prviprvinaskali.com/clanci/o-gmo/hrana-buducnosti-ili-bioterorizam.html http://www.prviprvinaskali.com/strane/podrzi-ppns.html

Izložba "Valjevo 1914.-1915. - grad bolnica" biće otvorena u četvrtak 26. novembra u 18 časova u Amidžinom konaku Narodnog muzeja Kragujevac. Izložba će biti otvorena do 26. decembra.

Prateće predavanje dr Vladimira Krivošejeva "Nova muzeologija, muzeji i turizam" (sa studijom slučaja Narodnog muzeja Valjevo) biće organizovano u prizemlju Galerije muzeja od 19 časova.

Trejler



Rezime

VALJEVO 1914-1915. GODINE - GRAD BOLNICA

Ustaljeni pojam Valjevska bolnica, bar kada je reč o vremenu prvih godina Velikog rata, nije vezan za neki konkretan bolnički objekat niti za bolnicu kao instituciju, već označava sklop specifičnih događaja usled kojih je ceo grad postao jedna velika bolnica.

U ratnim planovima Kraljevine Srbije bilo je predviđeno da Valjevo, zbog strateškog položaja, kao i zbog postojanja garnizona, bude jedan od glavnih centara vojnog saniteta. Grad na Kolubari je ovakvu ulogu imao i tokom balkanskih ratova, kada su mesta borbenih dejstava bila udaljena od njega, da bi sa početkom Prvog svetskog rata i sukoba na bliskoj drinskoj granici ta uloga dobila dodatni značaj; Valjevo je postalo sedište dve stalne i šest rezervnih bolnica, raspoređenih u više desetina različitih objekata širom grada.

Tokom prvih ratnih meseci (juli – novembar) 1914. godine u valjevskim bolnicama su zbrinjavani ranjeni u prvoj i drugoj neprijateljskoj ofanzivi. Ovaj period je, zbog brojnih stradalih, bio prožet veoma teškim trenucima, naročito tokom druge ofanizive kada je stanje u gradu dodatno otežano ne samo prilivom velikog broja ranjenika već i brojnih izbeglica. Valjevo već tada postaje grad – bolnica. U naselju koje je sa svojom najužim okolinom imalo oko 8.000 žitelja u pojedinim trenucima je boravilo više desetina hiljada ljudi. Ipak, i pored ogromnih poteškoća, srpski sanitet se, uz podršku građana Valjeva i stranih lekarskih misija, suočavao sa više ili manje očekivanim problemima sa kojima je imao iskustva: različiti vidovi rana od metaka i šrapnela i bolesti kao što su trbušni tifus, dizenterija, rekurens... Postoje indicije da se u pojedinačnim slučajevima već tada pojavio i pegavi tifus, ali tada nisu uočene naznake koje bi ukazale na pretnju epidemije.

Posle treće austrougarske ofanzive, kratkotrajnog osvajanja (16. novembar – 9. decembar) i velike srpske pobede u Kolubarskoj bici, sa povratkom vojske i stanovništva u oslobođeni grad, Valjevo se suočilo sa strahotama epidemije pegavog tifusa enormih razmera, za koju zdravstvena služba nije pripremljena, a koja je bila dodatno zakomplikovana eskalacijom i drugih bolesti, pre svega rekurensa i trbušnog tifusa. U ovim tragičnim trenucima, boreći se sa posledicama pošasti, srpsko sanitetsko osoblje je uz pomoć stranih lekarskih misija, građana i ratnih zarobljenika, negovalo znatno više bolesnih i ranjenih srpskih vojnika i civila i zarobljenih pripadnika austrougarske vojske, nego što je Valjevo imalo stanovnika. Dok je u celoj Srbiji obolelo preko pola miliona ljudi, a broj umrlih vojnika, civila i zarobljenika procenjen na preko 170.000, smatra se da je tokom trajanja epidemije (decembar 1914. – maj 1915.), u Valjevu i njegovoj okolini umrlo više od 3.500 vojnika, 4.000 civila i oko 2.000 zarobljenika. U jeku epidemije umiralo je dnevno 100, 150, pa i znatno više obolelih. Među njima su bili i mnogi lekari i bolničari. Bio je to period zbog koga su Valjevo i njegove bolnice postali simboli stradanja, ali i požrtvovanosti, humanosti i međunarodne saradnje.

U spomen na velika ratna stradanja tokom epidemije tifusa 1914/15. godine Narodni muzej Valjevo je pripremio izložbu Valjevo 1914-1915. godine – grad bolnica kojoj osnovnu narativnu nit prezentacije predstavljaju dnevničke i memoarske beleške stranaca koji su u to vreme boravili u Valjevu.

Izložba je posvećena svim žrtvama, kao i svima koji su pomogli da se epidemija pobedi, bez obzira na kojoj strani su ušli u rat, jer su se u Valjevu svi oni našli u istim redovima i na zajedničkom zadatku - borbi protiv strahovite pošasti. 

* * *

Valjevo je bilo Glavni stan srpske vojske i ceo Generalštab tu je bio koncentrisan. (...) Vojnici koji pozdravljaju šetaju se kroz ovu gungulu. Glava im je previjena ili nose ruku u zavoju. (...) U kolima sa četiri točka leže bleda i nepokretna tela u pocepanim i prljavim uniformama i sa zavojima koji nisu više čisti. (...) To su teški ranjenici, koje sa bojišta dovoze na volujnskim kolima. (...) Pođimo za ovim kolima do bolnica i uđimo u njih. Bolnice su mnogobrojne, suviše mnogobrojne. I još ih nema dovoljno. Ranjenici se čak moraju smeštati pod velike šatore u avlijama. (...) - dr Rudlolf Arčibald Rajs (1875-1929)

Švajcarski kriminolog, profesor na Univerzitetu u Lozani. Istakao se radom na istraživanju austrougarskih zločina nad srpskim stanovništvom u vreme Prvog svetskog rata. Boravak u Valjevu u jesen 1914. godine, pre izbijanja velike epidemije tifusa, opisao je u knjizi Šta sam video i proživeo u velikim danima.

VIDEO - PRILOG RTS

VALJEVO GRAD BOLNICA SAJT, FB STRANA
NARODNI MUZEJ VALJEVO SAJT, FB STRANA
NARODNI MUZEJ KRAGUJEVAC SAJTFB STRANA


PPNS/KG VODIČ

PPNS/RADION

Print Friendly and PDF

Komentara (0)



Dodaj komentar