Prvi Prvi na Skali
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement

 
 

Saveti veterinara

05.12.2015

Terapija šoka

Prvi Prvi na Skali
http://www.prviprvinaskali.com/clanci/apeli/za-nedin-oporavak-i-bolju-buducnost.html http://www.prviprvinaskali.com/strane/podrzi-ppns.html

Ukoliko je došlo do šoka, prioriet u svakom pogledu mora da bude utvrđivanje prohodnosti gornjih i donjih disajnih puteva jer zbog stanja šoka dolazi do edema glotisa, lagingospazma i bronhospazma, te se životinja može ugušiti. Prvenstveno se uradi intubacija kroz usnu duplju ili preko prethodno urađene traheotomije. Nakon toga se aplikuje čist kiseonik 2-3 minuta. Ukoliko nismo spretni da aplikujemo traheotubus ili ga nemamo, možemo se poslužiti i maskom koju stavljamo na njušku, a ukoliko nemamo ni masku možemo improvizovati sa plastičnom flasom. Ukoliko je u ušnoj duplji onemogućena prohodnost zbog već postojećeg edema, radimo traheotomiju (isecanje traheje) i tu stavljamo tubus.

Nakog svega prethodno učinjenog, vršimo aplikaciju braunile (kod malih životinja u cephalicu antebrachi) preko koga ćemo davati infuzione rastvore i medikamente.

Nadoknada volumena je jedan od bitnih činioca u terapiji šoka. Preporuka je korišćenje Hartmanovog rastvora koji pored održavanja volumena i kod već prisutne acidoze koriguje ph, što je veoma važno, jer kod veće količine unesene tečnosti, može doći do hemodilucije, što se negativno odražava na transport kiseonika. U šoku dolazi do hipoksije, pa se preporučuje i transfuzija pune krvi jer se osim eritrocita i hemoglobina unose i proteini krvne plazme koji održavaju koloido-osmotski pritisak. U ovu svrhu mogu da se koriste i dekstrani koji omogućavaju vraćanje volumena (povlače vodu iz intersticijuma), ali i kao izvor energije, upotrebljava se 5%-rastvor glukoze. Jako dobro se pokazao i Katosal koji je bogat vit.B12 i organskim fosforom, a ujedno je i izvor energije.

Što se tiče upotrebe glukokortikoida, oni imaju veoma važno mesto u terapiji šoka. Ispoljavaju pozitivno inotropno dejstvo na rad srca (pojačavaju kontrakcije miokarda), stabilišu lizozomalnu membranu i endotel kapilara i imaju antikoagulacioni efekat (slab, ali pozitivan) i tako sprečavaju nastanak diseminovane intravaskularne koagulacije. Imaju i detoksikantnu ulogu (vrše detoksikaciju endotoksina). Naime, kortikosteroidi sprečavaju interakciju endotoksina sa komplementom i na taj način inhibisu oslobađanje histamina i drugih medijatora te reakcije. Neophodno je da se kortiko preparati što pre upotrebe, pa prva aplikacija treba da bude i/v, a zatim se ide sa i/m aplikacijom na svakih 4-6 sati.

Još jedan veoma značajan faktor u terapiji šoka su medikamenti koji imaju inotropno dejstvo na rad srca i snabdevanje tkiva, a da ne izazivaju perifernu vazokonsrikciju. U tu svrhu se koriste Izoproterenol, Dopamin i Dobutamin.

Postoji jedna grupa preparata koji se zovu vazoaktivni medijatori, a izazivaju perifernu vazokonstrikciju i oni se koriste u terapiji šoka sa ciljem izbacivanja krvi iz periferne mikrocirkulacije (arteriole i kapilari). Najveći depoi krvi su koža i slezina i oni kod pasa sadrže 30-40% krvi. Ovi depoi se prazne upravo primenom ovih medikamenata. Međutim, problem je u tome što ove medikamente smemo koristiti samo onda kada se kasni sa nadoknadom volumena (znači ako nismo dali infuziju) i oni izazivaju konstrikciju, a već je slaba oksigenacija i ishrana tkiva, pa se stanje može pogoršati. Ovde spadaju Epinefrin, Norepinefrin i Metoksamin.

Što se tiče adrenalina, on je izbor samo kod anafilaktičnog šoka jer izaziva smanjenje dilatacije arteriola i venula, smanjuje propustljivost kapilara i povećava pritisak. On pojačava i kontrakcije miokarda, čime se povećava udarni volumen. Takođe ima i Beta 2 efekat (izaziva dilataciju bronhiola), što olakšava pasažu vazduha, a samim tim i disanje.

Kada su u pitanju antibiotici, oni su obavezni i moraju se davati u visokim dozama i koriste se a-biotici širokog spektra. Naročito su indikovani kod septičnog i neurogenog šoka jer sprečavaju bakterijemiju i sekundarnu infekciju koja nastaje posle prodora mikroorganizama iz digestivnog ili respiratornog trakta. Ovo je naročito važno kod pasa i mačaka jer se, da podsetim iz prethodnog teksta, u sluzokoži digestivnog trakta često nalaze lezije (ulceracije) preko kojih olakšano prodiru mikroorganizmi. Ovde je naročito indikovan Kristalni Penicilin rastvoren u infuziji i daje se i/v na svakih 24 sata. Pored njega mogu se koristiti i Ampicilin i Chloramfenikol. Jedino je kontraindikovan Garamycin jer je nefrotoksičan i zahteva veliku količinu tečnosti.

Što se tiče antihistaminika, koriste se samo u anafilaktičkom šoku ukoliko je došlo do oslobađanja medijatora reakcije antigen-antitelo. Koriste se jednokratno i to Synopen, Ahistin i Fenergan.

Foto: sheknows.com

* * *

Do sledeće objave, za sve što vas interesuje o ovoj temi ili uopšte o domaćim životinjama, ljubimcima - javite se, iskoristite kontakt-formu portala PPNS ili mejl milan.miki.bojovic@gmail.com.

DVM Miki Bojović

miki 2

APEL ZA NEDIN OPORAVAK I BOLJU BUDUĆNOST


PPNS/KG VODIČ

PPNS/RADION

Print Friendly and PDF

Komentara (0)



Dodaj komentar