Pojam tarzalnog tunela se odnosi na "tunel" formiran između malleolus medialis-a (unutrašnjeg gležnja) i retinaculum flexorum-a (ligamenta koji spaja unutrašnji gležanj i donju ivicu petne kosti). Ovaj prostor ograničavaju: medijalni maleolus, posteriorni delovi calcenus-a (pete) i talus-a (skočne kosti) i lig. retinaculum flexorum. Kroz njega prolaze sledeće strukture: vena i arterija tibialis posterior, tetive m. tibialis posterior-a, m.flexor hallucis longus-a i m. flexor digitorum longus-a, kao i n. tibialis (grana n. ishiadicus-a). Ovaj nerv se grana na n. plantaris lateralis et medialis.

Kada se izvrši kompresija na tibijalni nerv ili se on ošteti, dolazi do pomenutog stanja. Uzrok može biti zbog bilo čega što će izvršiti kompresiju na tibijalni nerv, pa na primer: zbog preloma kostiju, zbog nekog benignog tumora (npr, ganglion, tumora mekog tkiva koji se najčešće javlja u predelu zglobova stopala ili ručja), kongenitalno uskog tarzalnog tunela, ciste, upale, ravno i uvrnuto stopalo (zato što hiperpronacijom može doći do istegnuća tibijalnog nerva), itd…

Simptomi mogu biti: oštar, probadajući bol u predelu stopala, bol na kraju obima dorzalne fleksije i everzije, neosetjivost u plantarnom delu stopala, parestezije, posteriorno od medijalnog maleolusa, osećaj peckanja ili žarenja…

Lokalizacija simptoma je obično u predelu donjeg dela stopala i medijalnog meloulusa, ali mogu da se šire.

Lečenje će biti varijabilno u zavisnosti od uzroka koji je izazvao kompresiju nerva u pomenutom prostoru. Ako je uzrok hiperpronacija stopala, onda stopalo treba pozicionirati tako da se ona sprečava, itd. Isto tako će lečenje zavisiti od stadijuma oboljenja:

1. U akutnom stadijumu, cilj je da se smanje bol i otok, dakle, koriste se led, elevaciju, kompresiju i mirovanje.
2. U subakutnom stadijumu, radi se na pokretljivosti i snazi.
3. U stadijumu oporavka, radi se na vežbama balansa, prenošenjem telesne težine na to stopalo i vraćanju svakodnevnim aktivnostima. Sve ove vežbe treba da budu adekvatno gradirane kako bismo dobili pravi efekat.

Ukoliko do poboljšanja ne dolazi, lečenje se sprovodi hirurškim putem, a vreme oporavka će opet zavisiti od veličine oštećenja i uzroka koji je doveo do ovog stanja. Može trajati tri, a može i osamnaest meseci. Fizioterapija ima svoju ulogu i u postoporeativnom periodu.

Dijagnoza Sindroma tarzalnog tunela nije uvek laka, zbog toga što se može mešati sa nekim drugim oboljenjima koja daju slične simptome.

Međutim, u njoj nam može pomoći tzv. Tinelov test pomoću koga možemo otkriti iritirane nerve, perkusijom, odnosno lupkanjem. Kažemo da je Tinelov znak pozitivan kada pacijent oseća mravinjanje, žarenje ili bol.

Postoji i test dorzifleksija-everzija: pasivno dovedemo stopalo u položaj dorzalne fleksije i everzije, održimo taj položaj 5-10 sekundi (metatarzofalangealni zglobovi su takođe u dorzifleksiji – zglobovi prstiju), stvaranje simptome predstavlja pozitivan znak.

Isto tako, kako bismo videli da li postoje povrede ili oštećenja na mekim tkivima, može se koristiti ultrazvuk i magnetna rezonanca.

Oboljenja koja mogu biti slična ovome (diferencijalne dijagnoze) su, na primer, plantarni fasciitis, tendinitis Ahilove tetive, itd, a o njima ću pisati u narednom periodu, kao i o Sindromu karpalnog tunela.

Za posetioce portala PPNS: do naše sledeće objave, ukoliko imate neko pitanje o sindromu tarzalnog tunela ili uopšte iz oblasti fizioterapije - javite nam se koristeći kontakt-formu portala PPNS ili pošaljite komentar ispod članka. Odgovorićemo sa zadovoljstvom.

Autor: Mirjana Pavlović
Izvor: Fizioterapija
Ilustracija: Aleksandra Rakonjac