Prvi Prvi na Skali
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement

 
 

Pušenje ili zdravlje

30.01.2015

Nacionalni dan bez duvanskog dima - 31. januar 2015. godine

Prvi Prvi na Skali
http://www.prviprvinaskali.com/clanci/apeli/za-nedin-oporavak-i-bolju-buducnost.html http://www.prviprvinaskali.com/clanci/dom/roditelji/dozivotni-zatvor-za-ubice-dece.html http://www.prviprvinaskali.com/strane/podrzi-ppns.html

Pušenje duvana je značajna pretnja zdravlju i vodeći je faktor rizika za veliki broj nezaraznih bolesti. Duvanski dim ubija šest miliona ljudi svake godine i povećava rizik nastanka bolesti srca, infarkta i moždanog udara, oboljenja disajnih puteva, raka pluća i drugih malignih bolesti.

U cilju mobilisanja pojedinaca i zajednice za aktivan odnos u suzbijanju problema izazvanih pušenjem i izloženosti duvanskom dimu, u Srbiji se tradicionalno 31. januara obeležava Nacionalni dan bez duvanskog dima. Ove godine, ovaj značajan datum iz kalendara zdravlja se obeležava pod sloganom "SVAKA CIGARETA SMETA".

Aktivnosti sprovedene tokom obeležavanja Nacionalnog dana bez duvanskog dima 2015. godine treba da ukažu stručnoj i široj javnosti na potrebu dosledne primene Zakona o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu i njegovog unapređenja kako bi se uvela potpuna zabrana pušenja bez izuzetaka uključujući i sve ugostiteljske objekte. U okviru obeležavanja Nacionalnog dana bez duvanskog dima potrebno je skrenuti pažnju javnosti na upotrebu elektronskih cigareta koje predstavljaju nov izazov u kontroli duvana.

Potreba unapređenja postojeće zakonske regulative proističe iz činjenice da ne postoji bezbedan nivo izlaganja duvanskom dimu. Odvojeni prostor za pušače i nepušače kao ni posebne prostorije za pušenje, čak i kada imaju svoju ventilaciju, nisu efikasno rešenje i ne pružaju zaštitu. Pored toga izloženost duvanskom dimu predstavlja profesionalni rizik za ugostiteljske radnike kome su oni izloženi u radnom vremenu, te je i njima potrebno obezbediti zdravu i bezbednu radnu sredinu.

Nijedna naučna studija nije utvrdila negativan ekonomski uticaj zakona koji zabranjuju pušenje na javnim i radnim mestima. Istraživanja su pokazala da ovakvi zakoni imaju neutralan ili pozitivan uticaj na poslovanje ugostiteljskih objekata i svuda su dobro prihvaćeni nakon što se usvoje i primene.

Izloženost duvanskom dimu u zagađenom radnom i javnom prostoru i kod nepušača može da izazove mnoge maligne bolesti, bolesti srca ili bolesti pluća, Efikasna zaštita od izloženosti duvanskom dimu zahteva potpunu eliminaciju duvanskog dima, jer samo okruženje 100% bez duvanskog dima može da zaštiti ljude od štetnog dejstva sastojaka duvanskog dima.

Elektronske cigarete

Često se, od strane proizvođača i prodavaca, kao pomoć pri odvikavanju od pušenja ili zdravija alternativa pušenju reklamiraju elektronske cigarete i slični uređaji za oslobađanje nikotina.

Međutim, ne postoje dovoljno dobri dokazi koji bi potvrdili da li su elektronske cigarete dobro sredstvo za odvikavanje od pušenja. Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da pušače treba ohrabriti da prestanu da puše uz pomoć testiranih metoda.

Nikotin, bez obzira na način unošenja u organizam, izaziva zavisnost i štetno utiče na razvoj mozga.

Posebno je važno zaštiti mlade osobe od upotrebe elektronske cigarete jer elektronske cigarete koje sadrže nikotin takođe mogu izazvati zavisnost. U Srbiji je skoro 60% učenika 13–15 godina starosti čulo ili videlo reklame ili promocije elektronske cigarete na televiziji, radiju, internetu ili u apoteci u prethodnih 30 dana.

Usled jakog marketinškog pritiska, svaki deseti stanovnik Srbije starosti 18-64 godine je već probao elektronsku cigaretu.

Manji broj štetnih materija u elektronskoj cigareti ni u kom slučaju ne treba da bude opravdanje za njihovo korišćenje posebno zbog činjenice da su posledice dugoročnog korišćenja elektronskih cigareta još uvek nepoznate i stoga se ne može ni u kom slučaju tvrditi da su bezbedne.

Zastupljnost pušenja i izloženost duvanskom dimu u u Srbiji

Podaci iz Evropskog školskog istraživanja o upotrebi alkohola i droga (ESPAD) iz 2011. godine pokazuju da 20% učenika starosti 16 godina puši, a da je 41% probalo cigarete.

Podaci iz Istraživanja zdravlja stanovništva Srbije iz 2013. godine pokazuju da 34,7% odraslog stanovništva puši svakodnevno ili povremeno, odnosno, 37,9% muškaraca i 31,6% žena. Više od polovine odraslog stanovništva Srbije (54,4%) bilo je izloženo duvanskom dimu u zatvorenom prostoru

Podaci iz Globalnog istraživanja o upotrebi duvana kod mladih starosti 13-15 godina u Srbiji 2013. godine pokazuju da bar jedan od 10 učenika sada puši cigarete (13%), devojčice (13,3%) nešto češće nego dečaci (12,7%). Rezultati ovog istraživanja ukazuju i na visoku izloženost mladih duvanskom dimu jer je63,4% učenika izloženo duvanskom dimu u svojoj kući, a 61% u zatvorenim javnim prostorima.

Rezultati istraživanja o efektima primene Zakona o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu

U Republici Srbiji je od 2010. godine na snazi Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu kojim se uređuju mere ograničenja upotrebe duvanskih proizvoda radi zaštite stanovništva od izlaganja duvanskom dimu, kontrola zabrane pušenja i nadzor nad sprovođenjem ovog zakona.

Kancelarija za prevenciju pušenja Instituta za javno zdravlje Srbije je sprovela šest istraživanja javnog mnjenja kojima je obuhvaćen nacionalno reprezentativan uzorak punoletnih građana Srbije. Podaci poslednjeg, šestog talasa istraživanja sprovedenog u novembru 2014. godine pokazuju da svaki drugi pušač ima želju da prestane da puši. Kao glavnu prepreku za prestanak pušenja 72% pušača navodi isuviše jaku naviku, a 22% podsticaj okoline.

Procenat pušača kod kojih je ograničenje mogućnosti pušenja na javnim mestima uticao na pušačke navike tj. onih koji su smanjili broj popušenih cigareta u toku dana, se povećao sa 11% koliko je iznosio u 2011. godini na 14% u 2014. godini.

U 44% domaćinstava je pušenje svuda dozvoljeno, u 31% je dozvoljeno samo u nekim prostorijama dok samo u 13% domaćinstava pušenje nije nigde dozvoljeno.

Na mestima gde izlaze duvanskom dimu je bilo izloženo 64% stanovništva što je porast u odnosu a 2012. godinu kada je 58% stanovništva bilo izloženo duvanskom dimu na ovim mestima. Beleži se porast izloženosti i na radnom mestu sa 22% u 2012. godinu na 29% u 2014. godini, ali i u školama i na fakultetima sa 4% u 2012. Godini na 7% u 2014. godini.

Više od polovine odraslog stanovništva navodi da im izloženost duvanskom dimu una mestima gde se izlazi smeta tj. 39% navodi da im smeta, a 15% da im mnogo smeta.

Najveći broj ispitanika je obavešten o štetnom uticaju pušenja cigareta tako da devet od deset stanovnika zastupa stavove o tome da je pušenje uzročnik malignih bolesti, moždanih udara i srčanih napada, da pušači treba da vode računa gde će zapaliti cigaretu i da je duvanski dim štetan i za nepušače koji udišu duvanski dim u okolini. Više od polovine stanovništva (60% ) ima stav da su elektronske cigarete štetne po zdravlje dok 26% ne zna tj. nema stav o tome.

Više od polovine stanovništva (53%) podržava izmenu zakonske regulative kojom bi pušenje bilo zabranjeno u svim ugostiteljskim objektima bez izuzetaka.

Budućnost je u zdravom okruženju

I cilju smanjenja štetnih efekata upotrebe duvana Svetska zdravstvena organizacija je 2008. godine usvojila paket od šest efikasnih mera kontrole duvana koje sigurno dovode do smanjenja upotrebe duvana. Mere pored praćenja upotrebe duvana uključuju i zaštitu stanovništva od izloženosti duvanskom dimu zabranu reklamiranja i promocije duvanskih proizvoda i sponzorstva duvanske industrije, stalna upozorenja o štetnosti upotrebe duvana (kao što su slikovna upozorenja na paklicama cigareta), pomoć pri odvikavanju od pušenja i povećanje poreza na duvan i duvanske proizvode.

Značajan korak u prevenciji i smanjenju upotrebe duvana predstavlja Okvirna konvencija o kontroli duvana Svetske zdravstvene organizacije, prvi javno zdravstveni ugovor koji je stupio na snagu 27. februara 2005. godine, te se ove godine obeležava desetogodišnjica njegove primene. Do danas je Okvirnu konvenciju je ratifikovalo 180 država sveta, a u Srbiji je stupila na snagu 9. maja 2006. godine.

Foto: eraska.rs
Izvor: zjzkv.org.rs

Print Friendly and PDF

Komentara (0)



Dodaj komentar