Saopštenje Rio Tinta: Odgovor na optužbe; Brnabić: Hteli ’i jare i pare’; Kostić: Studiju je trebalo da dobijemo pre nekoliko godina; Đorđević: Rudnik je trajno uništenje zdravog zemljišta koje moramo da čuvamo

Odgovor kompanije Rio Tinto na neosnovane optužbe od strane protivnika Projekta „Jadar”

Tokom vikenda protivnici Projekta izneli su više neosnovanih i neutemeljenih optužbi na račun kompanije Rio Tinto. Takvi istupi predstavljaju nastavak prakse u kojoj aktivisti iznose netačne, neosnovane tvrdnje o našoj kompaniji i Projektu „Jadar“ koje pojedini mediji potom prenose bez ikakve provere. Kao primer netačnih i neosnovanih tvrdnji aktivisti su izneli i mediji preneli da će više od 100.000 ljudi biti raseljeno zbog Projekta „Jadar“. Ovo je apsolutno netačna informacija. Projekat utiče na 52 stalno nastanjena domaćinstva, od kojih je 51 dobrovoljno prodato Rio Tintu. Ova domaćinstva su već preseljena uz sveobuhvatnu podršku naše kompanije.

Kompanija Rio Tinto odlučno negira tvrdnje koje je dovode u vezu sa koruptivnim poslovnim praksama. Mi imamo stroga i jasno definisana pravila poslovanja i ne tolerišemo bilo kakav vid njihovog kršenja, pogotovo kada je reč o korupciji.

Tvrdnje da kompanija Rio Tinto destruktivno utiče na životnu sredinu u svim zemljama u kojima posluje nemaju nikakvog osnova. Redovno informišemo domaću i međunarodnu javnost o našim aktivnostima u Srbiji, ali i o aktivnostima vezanim za naše poslovne operacije u ostalim delovima sveta. Te informacije se dostavljaju nadležnim regulatornim telima, dele kroz komunikaciju sa međunarodnim organizacijama civilnog društva i redovno objavljuju na internet stranici naše kompanije. U to spadaju i podaci koje delimo kada je reč o uticaju naših poslovnih operacija na vodu, zemljište, poljoprivredu i biodiverzitet, kao i podaci o merama za ublažavanje i otklanjanje tih uticaja.

Stalni napori aktivista na plasiranju lažnih, netačnih ili nepotpunih informacija o kompaniji Rio Tinto bez ikakvih dokaza, potpuno narušavaju mogućnost da se na osnovu činjenica raspravlja o ekološkim, ekonomskim i tehnološkim aspektima projekta „Jadar“. Ovakve neutemeljene tvrdnje sprečavaju da se na celovit i objektivan način sagledaju koristi koje Projekat može da donese.

Projekat „Jadar mogao bi da otvori hiljade visokokvalifikovanih i visoko plaćenih radnih mesta u lozničkom kraju, ali i širom Srbije kroz direktno zapošljavanje i podršku lokalnim preduzećima. Opština Loznica ostvarila bi znatnu direktnu korist od rudne rente i poreskih doprinosa koji bi mogli da budu reinvestirani u dalji infrastrukturni i ekonomski razvoj. Projekat takođe može da podstakne i nova ulaganja u druge sektore zelene ekonomije u Srbiji što bi povećalo zaposlenost i bruto društveni proizvod, i podstaklo dalji razvoj domaćih kadrova i radnih veština.

Kompanija Rio Tinto je javno istakla da nastavlja da komunicira sa svim zainteresovanim stranama. U sklopu toga smo u proteklih šest meseci, u Loznici i okolnim mestima, organizovali javne sastanke kojima je prisustvovalo preko 2.500 članova zajednice i na kojima smo bili u prilici da vodimo konstruktivne, pozitivne diskusije. Svaki od tih događaja bio je otvoren za širu javnost uključujući udruženja.

Kako bismo pokazali spremnost na otvorenu diskusiju, takođe smo spremni da javno objavimo nacrt Studije procene uticaja na životnu sredinu u trenutno postojećem obliku da bismo dodatno podržali javni dijalog o Projektu „Jadar“. Naglašavamo da je regulatorni proces koji podrazumeva i javni uvid prekinut u januaru 2022. godine.

Projekat „Jadar“ bio bi razvijen na bezbedan i odgovoran način, i uz punu spremnost da se podrži učešće lokalne zajednice u transparentnom praćenju svih uticaja Projekta na životnu sredinu. Kako bismo sprečili dalje širenje lažnih informacija i optužbi, i zaštitili reputaciju naše kompanije, koristićemo sve dostupne pravne mehanizme.

Izvor: Rio Tinto, 22. 1. 2024.

Brnabić: Proteste protiv Rio Tinta finansirali stranci da oslabe Vučića, hteli "i jare i pare"

Predsednica Vlade Ana Brnabić izjavila je danas da nikada nije zaustavila projekat Rio Tinta za otvaranje rudnika litijuma u Srbiji "zato što je mislila da je taj projekat loš", već da ga je bila "stavila na pauzu" zbog protesta koje su "finansirali stranci" a koji su imali za cilj da oslabe predsednika države Aleksandra Vučića.

Brnabić je za na televiziju Hepi izjavila i da oni koji se bore protiv Rio Tinta rade za interese nekih drugih, a ne svoje zemlje, kao i da su proteste finansirali "stranci" iz zemalja iz kojih ta kompanija dolazi.

"Što se tiče tog projekta, ja kao predsednica vlade nisam zaustavila taj projekat zato što sam mislila da je taj projekat loš za Srbiju", rekla je Brnabić.

Ona je optužila "strance", odnosno države iz kojih dolazi Rio Tinto, da stoje iza protesta koji su prošle godine organizovani protiv dolaska te kompanije i izgradnje rudnika, navodeći da su protesti bili "politička igra" protiv Aleksandra Vučića, da bi se on oslabio, a da u isto vreme "izgura taj projekat".

"Sa jedne strane stranci su verovali da će Aleksandar Vučić izgurati taj projekat uprkos protestima, zato što zna da je taj projekat dobar za Srbiju. Sa druge strane su finansirali te proteste i pomagali organizaciju da bi oslabili Aleksandra Vučića, i time su hteli bukvalno hteli ’i jare i pare’ na tom projektu", rekla je Brnabić.

Ona je kazala da je Rio Tinto "zapadni projekat", odnosno američko, australijsko, kanadsko, britanska firma.

Rekla je da su se od prošle godine sada stvari promenile, i da i dalje misli da je "to odličan projekat za Srbiju".

Prema njenim rečima, "nema ništa tajno" u pregovorima Vlade Srbije i kompanije Rio Tinto.

"Mi smo se uvek ponosili time šta radimo i kako radimo. Ja sam se nakon sastanka sa Rio Tintom u Londonu uključila u RTS da kažem šta smo radili", kazala je Brnabić.

Protesti protiv Rio Tinta su, prema njenim rečima, bili "par ekselans politička igra".

"Na budućoj Vladi je da odluči da li će nešto uraditi u tom smislu. Ja se nadam da hoće, sada ne mogu te političke igre da se igraju kao tada", rekla je Brnabić

Izvor: Beta, 22. 1. 2024.

ARHIVA PPNS VUČIĆ: IMAMO TAKVE REZERVE LITIJUMA, OGROMAN RAZVOJ SRBIJE MOŽEMO NA TOME DA ZASNIVAMO (VIDEO)

„Tu neko nekom nešto dođe“: Kako je predsednik od tačke na Rio Tinto dodao još dve

Pre dve godine Vlada Srbije stavila je tačku na Rio Tinto. Na nju, predsednik izgleda dodaje još dve. Najpre je na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu pre pet dana rekao da je imao teške razgovore sa predstavnicima kompanije Rio Tinto, a zatim tri dana kasnije u Beogradu gde je predstavljanjem projekta ’’Skok u budućnost’’ rekao da će odluku o tome doneti nova Vlada, a ne neznalice i nesposobnjakovići.

Postavlja se pitanje da li se sa projektom iskopavanja litijuma uopšte odustalo. Prema kome Srbija ima obavezu da nastavi taj projekat i kakva će biti sudbina više od 100.000 stanovnika tog kraja ukoliko nova Vlada posluša instrukcije predsednika.

Zlatko Kokanović iz Udruženja “Ne damo Jadar“ istakao je da se za dijalog zakasnilo, da je nepoverenje nepovratno i da više nema šta da se priča sa aktuelnom vlašću i kompanijom.

„Tačno pre dve godine mi smo imali sastanak u Vladi posle ukidanja uredbe i premijerka je rekla da je stavljena tačka, ali prateći situaciju oni ništa nisu preduzeli povodom ukidanja tog projekta. Jedino što su uradili prenamenu zemljišta – vraćanje iz građevinskog u poljoprivredno. A prisustvo kompanije i njeno delovanje na terenu i danas dan pokazuje da oni nisu odustali od tog projketa. To je bilo samo da se javno mnjenje, birači napredne vlasti vrate u svoje tokove, da bi podržali predsednika i tu vladu. Svaki put kad je škatljiva situacija oni ovu temu stavljaju u zaplićak“, objašnjava Kokanović iz Udruženja „Ne damo Jadar“.

Kokanović naglašava da predsednik Srbije pre izbora nije pominjao litijum, a odmah nakon izbora u Davosu najavio šta planira.

Kako navodi, i jedna i druga vlast su krive ali najveće posledice treba da snosi aktuelna.

„Što se tiče istražnih dozvola prošla vlast je dala osam zaključno sa 2012. godinom. Od 2012. ova vlast je dala 5 istražnih dozvola. Što se tiče istražnih bušotina do 2011. bilo je negde oko 50, a od tada do 2021. godine je urađeno oko 500 istražnih bušotina“, ističe Kokanović.

Pozivajući se na podatke kompanije i Vlade, Kokanović navodi da je zaključno sa 2011. godinom kompanija uložila 20 miliona dolara, a od 2012. do 2024. negde oko 500 miliona evra.

„Pa onda možemo videti čije su veće odgovornosti, prethodne i sadašnje vlasti“, navodi Kokanović.

Aleksandar Jovanović Ćuta iz “Ekološkog ustanka“ kaže da se postavlja se pitanje šta tera Vučića i Brabićku i „celu tu ekipu“ da ponovo reinkarniraju tu priču posle brisanja uredbe sa kojom formalno-pravno projekat Jadar ne postoji.

„Ima jedan izraz kod nas na Satroj Planini “dali zadnjicu pod kiriju”, a ne svoju, nego našu. Tu neko nekom nešto dođe“, istakao je Jovanović Ćuta.

On je upitao predsednika Srbije da li smatra da su profesori i akademici neznalice.

„O tom projektu se itekako se razgovaralo. Bilo je na desetine javnih rasprava. To je ekipa koja ne razgovara. Kad pogledate kako funkcionišu u svetu, njima nikakav problem nije da sruše Aboridžinima pećine stare 40 hiljada godina, da izazovu građanski rat. Tu gde dođu ostave pustoš. Istorija Rio Tinta je istorija uništenja i istorija proterivanja jer većina zemlja takve ne prima u kuću“, objašnjava Jovanović Ćuta.

Kako navodi, od tog projekat neće biti ništa.

„Nek se bave drugim poslovima, narod u Gornjim Nedeljicama neće proterivati“, ističe.

Akademik profesor Nenad Kostić podsetio je na inicijativu Kreni-promeni protiv štetnog rudarenja Rio Tinta koju je potpisalo oko 38.000 ljudi širom Srbije nakon čega su predali taj zahtev Narodnoj skupštini. Ti popisi, podseća akademik, izgubljeni su i nestali.

„Protivnici štetnog rudarenja pokušavaju da uspostave dijalog zasnovan na znanju, stručnosti i činjenicama, nažalost naš režim taj dijalog sabotira“, navodi Kostić.

Komentarišući navode da je Rio Tinto spreman da javno objavi Studiju procene o uticaju na životnu sredinu za projekat Jadar kako bi podržali javni dijalog, akademik kaže – zakasnili su.

„Tu studiju je trebalo da dobijmo pre nekoliko godina. Studija vredi samo ako je rade nepristrasni stručnjaci. Mi imamo mnogo primera univezitetlija koji su se preko noći prometnuli u znalce o životnoj sredini“, navodi Kostić.

Izvor: N1, 22. 1. 2024.

ARHIVA PPNS PROJEKAT JADAR: PRIKAZ ZONE RUDARSKIH AKTIVNOSTI SA POTENCIJALNIM MESTIMA UTICAJA

VIDEO: Iskopavanje litijuma: razvojna šansa ili katastrofa?

Prošle su tačno dve godine od kako je Vlada, posle masovnih protesta i blokada, obećala da je stavljena tačka na projekat Rio Tinto i iskopavanje litijuma u Srbiji. Danas stižu glasna upozorenja da je to bio samo zarez i da će se, ipak, desiti rudarenje koje, može da uništi životnu sredinu. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da je konačna odluka na novoj vladi koja tek treba da bude formirana. Ipak, on već dugo ne krije da se kaje zbog, barem privremene, obustave projekta Jadar i ubeđuje nas da je to velika razvojna šansa.

Da li je reč o razvojnoj šansi ili ekološkoj katastrofi? Istinu o tome koliko je iskopavanje litijuma opasno i može li da donese veću štetu ili korist, u jutarnjem programu „Probudi se“ donosi nam naučna savetnica iz Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju Dragana Đorđević. Ona se takođe osvrnula da li će se, ipak, desiti rudarenje u dolini Jadra, koje može da uništi životnu sredinu.

Rudnik litijuma je trajno uništenje zdravog zemljišta koje moramo da čuvamo

O "Skoku u budućnost - Srbija 2027"

- Delovalo je kao da ništa nije ni završeno pre dve godine, nikakva tačka nije stavljena. Sve vreme je kompanija u Jadru, sve vreme pokušava da otkupi još zemljišta jer nemaju dovoljno. Manipulacija u javnosti je da su kupili većinski deo. Jesu kupili od većeg broja ljudi, ali to su male parcele, vlasnici velikih parcela ne žele da prodaju. Oni nemaju dovoljno ni da otvore rudnik, a kamoli da smeste deponije, jalovišta i sve ostalo što im treba za ekstrakciju litjuma. Nije samo rudnik u pitanju, tu se planira vrlo opasna tehnologija, ekstrakcija litjuma se nigde ne radi u naseljenim i živim predelima.

O iseljavanju stanovništva

- Ako ljudi budu iseljeni kakav je to razvoj!? Biološki fakultet je uradio procenu uticaja na životnu sredinu i zaključak je da takva delatnost briše mrežu života. Ako se briše mreža života, a ja mogu da potvrdim da je to trajna situacija, vi ćete lako od zdrave, poljoprivredne zemlej da napravite rudnik, staviti prljavu tehnologiju i sve zagaditi, ali nakon završetka rada rudnika i ekstrakcije litijuma nikada više nećete moći da vratite zdravo zemljište. To je trajno uništenje resursa koji moramo da čuvamo.

O iskustvu u svetu

- Nigde u svetu nije otvoren rudnik tamo gde ljudi žive, gde je plodno, vodno, idealna harmonija u suživotu čoveka i prirode - kako je u Jadru, tako biolozi procenjuju taj predeo. Prepoznaje se kao vrednost koja treba da se stavi pod zaštitom države i čuva.

O promenama zakona u korist Rio Tinta

U Pravilniku o sadržaju opasnih materija u zemljištu i sedimentima "nestao" je element bor, a bor je najproblematičniji ako dođe do rudarenja jadarita u Jadru. Ta ruda u sebi sadrži i bor, pored litijuma, koji je izuzetno rastvoran. Već sada imamo probleme jer pored ruda postoje tzv. toksične vode na velikim dubinama gde se nalazi jadarit. Bušenjem je došlo do izlaska tih voda na površinu zemlje koja je kontaminirana. Na mestima gde cure bušotine došlo je do takve kontaminacije da vrednosti prevazilaze četiri puta tzv. remedijacione vrednosti. Imate maksimalno dozvoljenu vrednost, pa između te i remedijacione može da se očisti zemljište, a ako se to prekorači zemljište više ne može da se očisti. Znači, već u istraživačkoj fazi kompanija je toliko zagadila samo toksičnim vodama da zemljište ne može da se očisti.

Izvor: Nova S, 22. 1. 2024.

SNIMAK U CELINI (13:15)

IZ ARHIVE
OSNOVNA ISTRAŽIVANJA LITIJUMA I SVA PRIMENJENA GEOLOŠKA ISTRAŽIVANJA NISU DOZVOLJENA PROGRAMOM ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE U KRAGUJEVCU OD 2023-2033	SANU: PROMOCIJA ZBORNIKA "PROJEKAT JADAR - ŠTA JE POZNATO?" (VIDEO) - EKSKLUZIVNO NA PPNS	"RUDARSKA INDUSTRIJA JE GLAVNI IZVOR ZAGAĐENJA ZEMLJIŠTA NA ZAPADNOM BALKANU" - ZAJEDNIČKI ISTRAŽIVAČKI CENTAR EVROPSKE KOMISIJE