Rio Tinto i u poljoprivrednom zamajcu - globalno (Američki Boraks) i lokalno (Rio Sava)?

Pojačane aktivnosti korporacije Rio Tinto u Srbiji idu u korak sa onim na globalnom nivou. Zajednička odlika u 2023. godinu je da se sve intenzivnije bave i poljoprivredom.

Rio Tinto lokalno: Rio Sava eksplorejšn

U Srbiji je u toku obnovljeno promovisanje projekta "Jadar". Tako je dipl. inž. hidrogeologije dr Dušan Mijović, iz ugla ove korporacije, predstavio potencijalne uticaje proizvodnje litijuma i borata na vode u dolini Jadra i ostale vodotokove, u TV-gostovanju 10. avgusta.

Mijović je bivši kadar Zavoda za zaštitu prirode koji je i pre četiri godine bio na usluzi TV. Tada je tema bila MHE, a njegov stav je bio da "lokalno stanovništvo mora biti uključeno u odlučivanje koje se tiče zaštite prirodnog dobra, poput parka prirode Stara planina". Dodao je da je "pokret ’Sačuvajmo reke Stare planine’ upravo nastao zbog toga što stanovništvo nije bilo pitano šta hoće da razvija u svom parku, da to nisu mini-hidroelektrane, već neke druge aktivnosti i projekti".

Paralelu o ogrožavanju građana malim hidroelektranama i rudnikom litijuma nije izvukao.

Mijović je ovih dana prepoznatljiv i kao jedan od "junaka" iz novinarskog istraživanja o prirodi na udaru - kroz slučaj Ribnica. Kao načelnik Odeljenja za geodiverzitet pri Zavodu, uticao je da se preinači odluka o zabrani gradnje brane za koju je struka smatrala da bi imala "višestruki negativan uticaj na ukupne prirodne vrednosti klisure (doline) reke Ribnice".

Novinari Cinsa su stupili u kontak sa njim ovim povodom (kao i TV Lotel povodom projekta Jadar), ali Mijović izgleda ima selektivan pristup, pa na poruku nije odgovorio.

Detaljnije:

PRIRODA NA UDARU - SLUČAJ RIBNICA (MIONICA, VALJEVO)

Priroda na udaru - slučaj Ribnica (Mionica, Valjevo)
On se najnovijim TV-gostovanjem samo nadovezao na intervju Marijanti Babić (1981), glavnog zastupnika Rio Tinta u Srbiji, koja je u razgovoru za "Loznički nedeljnik" 4. avgusta predstavila trenutni status projekta Jadar. Tom prilikom je približila "delovanje i misiju kompanije u Loznici", nakon što je Vlada Srbije ukinula Uredbu i Prostorni plan područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarit.

"Sve naše trenutne aktivnosti su nastavak prethodno preuzetih obaveza. Ovo uključuje i završetak interne Studije izvodljivosti. Mi i dalje verujemo da projekat Jadar ima potencijal da doprinese ekonomskom razvoju Loznice i Srbije i da bude pokretač razvoja industrije e-mobilnosti u našoj zemlji", rekla je Babić, uz koju su zastupnici Rio Tinta u Srbiji i dvojica Australijanaca Chad Blewitt i David Liewelyn.

Ona je prethodno radila za konsultantsku kuću Ernst & Young čiji je klijent bio Rio Tinto, a ranije je, pored ostalog, vodila i jedan od odbora Američke privredne komore u Srbiji.

Da je Rio Tinto u ponovnom zamajcu u Srbiji, pokazuje i obaveštenje od 7. avgusta u kojem, između ostalog piše:

"Trenutno završavamo procese otkupa zemljišta za koje su pregovori započeti pre nego što je Prostorni plan područja posebne namene za Projekat Jadar prestao da važi u januaru 2022. godine. Otkup zemljišta sprovodimo sa ciljem da obezbedimo da obe strane ostvare koristi od ovog procesa i da vlasnici zemljišta imaju isti ili bolji kvalitet života i rada u poređenju sa onim pre selidbe. U toku procesa relokacije pružili smo podršku onima koji su prodali svoju imovinu i nastavljamo da to činimo kako bismo osigurali da se njihova sredstva za život održe i po mogućnosti poboljšaju".

Potvrda aktivnosti je i vest pod naslovom "Prilika za mlade talente" od 29. maja kojom ćerka firma Rio Sava ukazuje da je više od dve decenije "deo lokalnih zajednica Loznice i Krupnja" i dodaje:

"Kao deo ove zajednice, osluškujemo lokalne potrebe i razumemo izazove sa kojima se mladi talenti suočavaju, svesni da je radno iskustvo često preduslov za zaposlenje. Učenje vidimo kao važnu priliku za mlade ljude koji vide svoju budućnost na tržištu rada Srbije. Ponosni što možemo da podržimo mlade talente iz Loznice i Krupnja u okviru plaćene letnje prakse, tokom jula i avgusta. Plaćena praksa namenjena je isključivo za pozicije kompanije Rio Sava u Loznici".

Ove prijave su zatvorene 20. juna.

Dok "osluškuje lokalne potrebe", Rio Tinto i dodeljuje bespovratna sredstva iz oblasti poljoprivrede(!), navedeno je u vesti od 28. aprila, kada je tzv. "Program održivog lokalnog razvoja" ušao već u drugu fazu.

Kako je Rio Tinto predstavio, ta sredstava vrede 120.000 evra.

"Evaluaciju će vršiti nezavisna komisija koju čine eksterni stručnjaci iz oblasti poljoprivrede i predstavnici kompanije Rio Sava na osnovu unapred definisanih kriterijuma. S obzirom na veliki interes i značajan broj kvalitetnih prijava u prvoj fazi, Program omogućava da komisija tokom procesa evaluacije i selekcije prijava preporuči povećanje broja grantova", objasnila je korporacija.

Rudarski gigant imao je potrebu da napomene:

"Ovaj program je uspostavljen kao deo stalne posvećenosti Rio Save da doprinese razvoju lokalne zajednice. Nastavljamo da poštujemo odluku Vlade Republike Srbije iz januara 2022. i nastavljamo da poštujemo sve važeće zakone Republike Srbije".

Korporacija nije podsetila, ali ta odluka Vlade Srbije odnosi se na ukidanje Uredbe i Prostornog plana područja posebne namene za realizaciju eksploatacije i prerade minerala jadarit, od 13. februara 2020. godine, čime je na projekat "stavljena tačka".

ARHIVA PPNS VLADA UKINULA PROSTORNI PLAN ZA JADAR

Ovaj program je odveo Rio Tinto daleko od registrovane pretežne delatnosti - u oblasti rudarstva, a to je eksploatacija minerala i proizvodnja mineralnih đubriva i hemikalija (šifra 0891), pa se podrška pruža "preduzetništvu, seoskom turizmu i starim zanatima na teritoriji grada Loznice i opštine Krupanj".

Na srpskoj verziji korporativnog sajta, Rio Tinto se 22. marta pohvalio i globalnim novostima - Svetski dan voda obeležio je objavljivanjem informacija o godišnjem korišćenju površinskih voda u 35 zemalja, i to putem interaktivne mape na matičnom sajtu riotinto.com/water.

Podsećamo, poslovanje Rio Tinta na projektu Jadar vodi preduzeće Rio Sava eksplorejšn osnovano 2001. godine.

Međutim, istu pretežnu delatnost u oblasti rudarstva - eksploatacija minerala i proizvodnja mineralnih đubriva i hemikalija (šifra 0891), ima i Rio Tinto eksplorejšn Dunav, DOO čiji je osnivač takođe Rio Tinto Minerals Developmen Limeted iz Velike Britanije, sa sedištem u Londonu. Ovde je osnivački udeo 100%, a u Rio Savi 70%, dok 30% pripada povezanoj firmi Rio Tinto Nominees Limited, takođe iz Velike Britanije i sa iste adrese u Londonu. Ovo preduzeće je osnovano znatno kasnije - 2018. godine, pokazuje baza APR.

Zanimljiv podatak prati poslovanje ovog rudarskog kolosa u Srbiji.

Tumačeći kako se određuje visina eko takse u Srbiji, sajt Biznis vesti je kao primer iz prakse 2021. godine naveo baš Rio Tinto. To je preduzeće koje po šifri delatnosti spada u velike životne zagađivače, a po veličini preduzeća u mikro preduzeće, pa plaća najnižu eko taksu, piše na ovom sajtu.

Iako delatnosti ovog preduzeća (0891 – eksploatacija minerala) ima veliki uticaj na životnu sredinu, Rio Tinto je na finanasijskom izveštaju za 2020. godinu imao 0 dinara prihoda, 4 zaposlena i aktivu od 132.000 evra. Prema ovim parametrima, Rio Tinto spada u mikro preduzeća i zato je eko taksa, bez obzira što je veliki zagađivač, za njega iznosila 20.000 dinara, pisale su Biznis vesti.

I u 2022. godine Rio Tinto je bio mikro preduzeće, a imao je svega tri zaposlena. Dakle, globalni gigant nikako da poraste do lokalnog tzv. "velikog pravnog lica" za koje je predviđena eko taksa od 2.000.000 dinara.

Rio Sava se u 2021. godini vodilo kao srednje preduzeće, sa 123 zaposlena, baš kao i 2022, kada je imalo 143 lica na platnom spisku.

Pružalac računovodstvenih usluga Rio Tintu je, inače, Deloitte Advisory iz Beograda.

Rio Tinto globalno: Američki Boraks

Deo korporacije Rio Tinto je Američki Boraks, koji sebe opisuje kao globalnog lidera koji spaja nauku i snabdevanje prirodnim mineralnim boratima koji sadrži bor i druge elemente.

Rio Tinto je 22. avgusta objavio najnoviji propagandni film čija je tema bor, a opis počinje rečenicom: "Svi znamo da je u prirodi sve međusobno povezano".

Nadalje piše:

"Postoje hiljade niti koje se prepliću da stvaraju i održavaju različite oblike života. U biljnoj arhitekturi, bor je jedna od onih nevidljivih, bitnih niti. Vitalni mikronutrijent za formiranje novih tkiva, deluje od početka, počevši od strukture biljne ćelije i ide dalje, stimulišući metabolizam, zdravlje, rast, ukratko, igrajući nezamenljivu ulogu u dostizanju punog potencijala useva i stvaranju produktivnosti na polju".

O značaju bora, Rio Tinto dalje tvrdi:

"Sa hiljadugodišnjim zapisom u ljudskoj istoriji, bor akumulira kolekciju naučnih otkrića do današnjih dana, posebno u poljoprivredi...

Imamo mnogo toga da čujemo, kažemo i naučimo o boru i njegovom uticaju na brazilski agrobiznis, svetskoj referenci u produktivnosti. Iz tog prvog koraka postoje ogromne mogućnosti: približavanje nauke onima koji proizvode i tako dešifrovanje tajne ovog izvora bogatstva, neophodnog za tkanje biljke, pune života.

^{Prevod: Automatski}

Američki Boraks o Srbiji

I ovaj ogranak Rio Tinta, kao i matična korporacija, u svojim propagandnim materijalima pominje Srbije.

Tako je "otkrivajući tajnu", pisao da je bor redak element, a da je njegov lanac snabdevanja počeo sa "odgovornim lociranjem i nabavkom visokokvalitetnih borata". Boraks je naglasio da sprovodi "stalna istraživanja o najboljim metodama za ekstrakciju i optimalnu upotrebu svega što iskopava".

"Iako naš kalifornijski rudnik i dalje ima višedecenijski proizvodni vek, aktivno radimo na lociranju novih nalazišta. Na primer, projekat Jadar u Srbiji mogao bi da proširi naše snabdevanje boratima, kao i da obezbedi litijum, važan element sam po sebi", objavljeno je u januaru 2019. godine.

Ovaj sastavni deo Rio Tinta im tzv. Savet za inkluziju u čijem opisu stoji da u Američkom Boraksu cene "raznolikosti - pola, seksualne orijentacije, kulturnog nasleđa, starosti, mišljenja, porekla i iskustva", da je raznolikost njihova snaga, a inkluzija cilj.

U nastavku predstavljaju tim za inkluziju zaposlenih koji se nalazi u Kaliforniji. Među sagovornicima je i Nevena Bogdanović, procesni inženjer, koja je pored ostalog rekla:

"Majka me je ohrabrivala da idem da radim u Iran, kada su svi govorili da nije dobro da žena ide tamo. Otišala sam i provela neko vreme. Podsticala me je da nastavim karijeru u rudarskoj industriji iako su svi rekli da to nije mudro. Njen život nikada nije bio lak u muškom svetu i patrijarhalnoj zemlji kao što je Srbija (moja matična država). Želim da budem sigurna da generacije koje dolaze mogu imati jednake mogućnosti i isto poštovanje bez obzira na njihove razlike".

U istorijatu kompanije, na "vremenskoj liniji" koja počinje 1872. godine kada je otkriven borat u Nevadi, za 2004. godinu je upisano da je nalazište litijum-borata otkriveno u Srbiji, što je ilustrovano i fotografijom. Na sajtu je formiran poseban odeljak za projekat Jadar odakle se prenose stavovi Nenada Grubina i Vesne Prodanović, nekadašnjih top menadžera Rio Tinta u Srbiji.

Gore pobrojane aktivnosti Rio Tinta u Srbiji ne ostaju bez reakcije zainteresovane javnosti, pre svih građana sa područja ugroženih projektom za izgradnju rudnika litijuma i bora. U pružanju i intenzitetu otpora prednjači Savez ekoloških organizacija Srbije (SEOS), osnovan 30. oktobra 2021. godine.

Povodom usvajanja Zakona o planiranju i izgradnji, kao i projekta Jadar na koji, ipak, nije stavljena tačka, SEOS poziva građane da se pridruže blokadi Gazele u subotu 26. avgusta od 14 do 22 časa.

SEOS: POZIV ZA BLOKADU GAZELE 26. AVGUSTA