Japan: Koje je naučno objašnjenje za ispuštanje radioaktivne otpadne vode iz Fukušime

^{Foto (Getty Images): Japan u okean ispušta otpadne vode iz nuklearne elektrane Fukušima nakon što je dobio odobrenje IAEA}

Japan je počeo da ispušta prečišćenu radioaktivnu vodu iz oštećene nuklearne elektrane Fukušima u Tihi okean - 12 godina posle velike nuklearne nesreće.

Kina je odmah oštro kritikovala Tokio i uvela potpunu zabranu na uvoz japanske morske hrane, a u Japanu i u Južnoj Koreji organizovani su protesti zbog ispuštanja ove vode u okean.

Regulatorno telo za atomsku energiju Ujedinjenih nacija tvrdi da će voda imati „zanemarljiv" radiološki uticaj na ljude i životnu sredinu.

Ali da li je sve zaista bezbedno?

Zemljotres praćen cunamijem 2011. godine oštetio je nuklearnu elektranu, uništivši njen sistem za hlađenje i izazvavši pregrevanje jezgra reaktora i kontaminaciju vode u okviru pogona izuzetno radioaktivnim materijalom.

Još od katastrofe, kompanija nuklearne elektrane Tepko upumpava vodu da bi ohladila gorivne štapove reaktora.

To znači da svaki dan elektrana proizvede kontaminiranu vodu, koja se čuva u više od 1.000 rezervoara, dovoljnim da se napuni više od 500 olimpijskih bazena.

Japan kaže da mu je potrebno zemljište koje zauzimaju ti rezervoari kako bi mogao da izgradi nove pogone za bezbedno deaktiviranje elektrane.

I ovo izaziva zabrinutost zbog mogućnosti da se rezervoari sruše u nekakvoj narednoj prirodnoj katastrofi.

Japan ispušta otpadne vode u okean postepeno, uz dopuštenje Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA).

Prvo ispuštanje jedno je od četiri zakazanih, od sada pa do kraja marta 2024. godine.

Čitav proces potrajaće najmanje 30 godina.

Da je Japan uspeo da ukloni sve radioaktivne elemente iz otpadnih voda pre nego što ih ispusti u okean, možda ovo ne bi bilo toliko kontroverzno.

Problem predstavlja radioaktivni izotop vodonika po imenu tricijum, koji ne može da se ukloni iz kontaminirane vode zato što ne postoji tehnologija da se to postigne.

Umesto toga, voda se razblažuje.

^{Foto (Getty Images): Otpadne vode iz oštećene nuklearne elektrane Fukušima godinama se pohranjuju u rezervoare}

Poruka stručnjaka u ogromnoj većini slučajeva, jeste da je ispuštanje ove vode bezbedno, ali postoji nesaglasje među naučnicima oko posledica koje će to imati.

Tricijum može da se nađe u vodi širom sveta.

Mnogi tvrde da ako je nivo tricijuma nizak, posledice su minimalne.

Ali kritičari kažu da je potrebno još studija kako bi on mogao da utiče na okeansko dno, morski život i ljude.

Međunarodna agencija za atomsku energiju koja ima stalnu kancelariju u Fukušimi, saopštila je da je „nezavisna analiza sa lica mesta" pokazala da je koncentracija tricijuma u ispuštenoj vodi „daleko ispod operativnog limita od 1.500 bekerela po litru (Bq/L)".

Taj limit je šest puta manji od limita Svetske zdravstvene organizacije za pijaću vodu, koji iznosi 10.000 Bq/L.

Dan posle ispuštanja vode, Tepko je saopštio da su uzorci morske vode uzeti u četvrtak posle podne pokazali da je nivo radioaktivnosti stabilno u okvirima granica bezbednosti, sa koncentracijom tricijuma ispod 1.500 Bq/L.

Džejms Smit, profesor geoloških i nauka životne sredine sa Univerziteta u Portsmutu, rekao je da „u teoriji, možete da pijete tu vodu", zato što su otpadne vode već prečišćene kad su pohranjene pa razblažene.

A fizičar Dejvid Bejli, koji vodi Francusku laboratoriju za merenje radioaktivnosti, saglasan je sa tim.

^{Foto (Reuters/Minwoo Park T): Protest u Južnoj Koreji zbog ispuštanja radioaktivne otpadne vode iz Fukušime}

„Ključna stvar je u tome koliko tricijuma ima.

„Na tom nivou, nema opasnosti po morski život, sem ukoliko ne budemo videli nagli pad riblje populacije, na primer", kaže on.

Ali pojedini naučnici tvrde da ne može da se predvidi uticaj koji će ispuštanje ove vode imati.

„Izazov kod radionuklida (kao što je tricijum) jeste da on postavlja pitanje na koje nauka ne može do kraja da odgovori: a to je, na veoma niskom nivou izloženosti, šta može da se smatra ’bezbednim’?", kaže američka profesorka Emili Hemond, stručnjakinja za energiju i ekološko pravo sa Univerziteta Džordž Vašinton.

„Čovek može da ima mnogo vere u rad IAEA, ali da istovremeno prizna da poštovanje standarda ne znači da se toj odluci pripisuje ’nula’ ekoloških ili ljudskih posledica", dodaje ona.

^{Foto (Getty Images): Ekološki aktivisti protestuju zbog ispuštanja otpadnih voda iz nuklearne elektrane Fukušima u okean}

Američko Nacionalno udruženje morskih laboratorija u saopštenju u decembru 2022. godine, navelo je da japanski podaci nisu ubedljivi.

„Videli smo neadekvatne radiološke, ekološke procene uticaja koji nas veoma zabrinjavaju da Japan ne samo da neće moći da otkrije šta se ispušta u vodu, morski talog i organizme, već čak i ako uspe u tome, ne postoje resursi da se to posle ukloni…

„Nema načina da se duh vrati u bocu", rekao je morski biolog Robert Ričmond, sa Univerziteta na Havajima, za BBC.

Ekološke grupe kao što je Grinpis odlaze korak dalje, pozivajući se na studiju koju su objavili naučnici sa Univerziteta u Južnoj Karolini u aprilu 2023. godine.

Šon Berni, viši nuklearni specijalista za Grinpis u Istočnoj Aziji, kaže da tricijum može da ima „direktne negativne posledice" po biljke i životinje ako se unese, kao što su „smanjena plodnost" i „oštećenje ćelijskih struktura, između ostalog i DNK".

Kina je do sada zabranjivala uvoz morskih plodova iz Fukušime i okoline, a sada je uvela potpunu zabranu celokupnog uvoza japanske morske hrane zbog ispuštanja ovih otpadnih voda.

Neki medijski komentatori veruju da bi to mogao da bude politički potez, naročito kad se ima u vidu da stručnjaci tvrde kako ne postoje naučni dokazi koji potkrepljuju zabrinutost zbog morske hrane, jer je ispuštena radijacija veoma niska.

Ali mnogo ljudi koji se svaki dan susreću sa Tihim okeanom su zabrinuti.

Tradicionalne roniteljke u Južnoj Koreji, poznate kao „haenjeo", kažu za BBC da su nervozne.

„Sada se osećam kao da je nebezbedno roniti", kaže Kim Eun-Ah, koja se ovim poslom bavi sa ostrva Čedžu šest godina.

„Smatramo sebe delom mora zato što uranjamo u vodu", objašnjava ona.

^{Foto (Getty Images): Japanske vlasti tvrde da je testiranje izvršeno na nekim morskim vrstama kako bi bile sigurne da prečišćena voda nije štetna}

Stručnjaci tvrde da bi otpadne vode mogla da ponese morska struja, naročito struja Kurošio koja se kreće čitavim Pacifikom.

A ribari su za BBC rekli kako se plaše da je njihova reputacija trajno narušena i zabrinuti su za svoje poslove.

Predsedavajući Foruma pacifičkih ostrva i premijer ostrva Kuk Mark Braun, baš kao i IAEA, kaže da veruje kako su „međunarodni bezbednosni standardi" ispunjeni.

Dodaje da se sve zemlje iz regiona možda ne slažu sa ovim „složenim" pitanjem, ali ih je pozvao da „prouče naučne podatke".

Navin Sing Kadka, novinar iz oblasti životna sredina
Izvor: BBC 


Iz arhive: Fukušima i nuklearne nesreće: „Nadam se da ću i dalje jesti suši - Japan počeo da ispušta radioaktivnu vodu u Tihi okean

Japan je počeo da ispumpava prečišćenu radioaktivnu vodu iz nuklearne elektrane Fukušima u Tihi okean, 12 godina posle velike nesreće, najveće u svetu posle katastrofe u Černobilju, na teritoriji nekadašnjeg Sovjetskog Saveza.

Ova voda se koristi za hlađenje visokoradioaktivnih reaktora elektrane koji su pretrpeli oštećenje kada je cunami pogodio nuklearnu elektranu 2011. godine.

Voda je bila uskladištena u rezervoarima u fabrici Fukušima više od jedne decenije, ali je na lokaciji ponestalo prostora.

Japan je 2021. odlučio da pusti vodu u okean posle filtriranja vode, odnosno uklanjanja većine, ali ne i svih radioaktivnih elemenata.

Posle dve godine procene regulatora Ujedinjenih nacija za atomsku energiju, plan je odobren.

Japanske vlasti, kao i Agencija UN za atomsku energiju ranije su rekli da ispuštanje radioaktivne vode zadovonjava bezbednosne standarde i da će imati „zanemarljiv" uticaj na životnu sredinu.

Planu su se ranije žestoko protivili mnogi u Japanu, ali i susedne zemlje, pre svega Kina, kao i pacifička ostrva.

Pojedine od tih zemalja uveče su zabranu uvoza morskih plodova iz Japana.

Najsnažniji zemljotres zabeležen u Japanu, pogodio je 2011. godine istočnu obalu zemlje, što je izazvalo cunami koji je ubio više od 18.000 ljudi i poplavio nuklearnu elektranu Fukušima-Daiči, oštetivši tri njena reaktora.

Zabeleženo je potom niz hemijskih eksplozija koje su dodatno oštetile elektranu.

Radioaktivni materijal je počeo da curi u atmosferu i Tihi okean, što je dovelo do evakuacije i zone isključenja.

Sveukupno skoro pola miliona ljudi bilo je prinuđeno da napusti domove zbog zemljotresa, cunamija i nuklearne nesreće.

Posle ove katastrofe, Japan je ograničio upotrebu nuklearne energije - suspendovao je 46 od svojih 50 operativnih reaktora.

^{Foto (Kyodo/Reuters): Pogled na nuklearnu elektranu Fukušima}

Pacifiku nije strano suočavanje sa posledicama nuklearnih aktivnosti drugih zemalja - tokom mnogo decenija prošlog veka, SAD i Francuska su sprovodile nuklearne testove u regionu.

Zato je za mnoga pacifička ostrva na drugom kraju okeanskih struja japanski plan izazvao osećaj već viđenog.

Oko 2,3 miliona ljudi živi u Pacifiku.

Njima je okean sve - i izvor hrane i prihod, a lideri su izrazili zabrinutost jer nije poznato kakvi će biti dugoročni efekti ispuštanja vode iz Fukušime na njihove ljude i živi svet ostrva.

Forum pacifičkih ostrva (PIF) u junu je saopštio da se plaši da će to stvoriti opasan presedan za druge zemlje koje žele da zbrinu nuklearni otpad.

Hitno saopštenje Pekinga: Zabrana uvoza morskih plodova iz celog Japana

Ubrzo nakon što je Japan počeo da ispušta radioaktivnu vodu u okean, oglasio se Peking oštrim saopštenjem u kojem je optužio japanske vlasti da nanose „sekundarnu štetu ljudima iz sopstvenih sebičnih interesa".

„Ovo što je Japan uradio gura u rizik ceo svet i preti da nanese bol na buduće generacije ljudi", saopštilo je kinesko Ministarstvo spoljnih poslova.

Kina je optužila Japan i da nije uspeo da dokaže legitimnost plana uprkos višegodišnjim rigoroznih provera nezavisnih regulatora u Japanu i širom sveta.

Kina je odlučila da od danas zabrani uvoz svih vrsta morskih plodova iz Japana, obrazloživši da želi da zaštiti ljude i njihovo zdravlje.

Do sada je postojala zabrana uvoza morskih plodova iz Fukušime i nekoliko okolnih japanskih prefektura, ali je sada proširena na ceo Japan.

Hapšenja demonstranata u Južnoj Koreji
Džin Mekenzi, dopisnica iz Seula

^{Foto (Reuters): Hapšenje demonstranata u Seulu}

Više desetina demonstranata uhapšeno je zbog pokušaja upada u japansku ambasadu u Seulu.

Oni navodno pripadaju liberalnoj studentskoj organizaciji.

Liberalna opoziciona partija u Južnoj Koreji je najkritičnija prema odluci Japana da ispusti vodu u okean.

Lider opozicije Li Džae Mjung nazvao je japanski plan „vodenim terorizmom" i „drugim pacifičkim rato".

I ovdašnja javnost se protivi.

Anketa u junu pokazala je da 84 odsto ljudi ne želi da voda bude puštena.

"Zabrinuti smo, ali voda ne može da ostane ovde zauvek"

Stanovnici Fukušime poput Mijasugi Nacuki imaju strah, ali su se već ranije pomirili da će u okean biti puštena prečišćena radioaktivna voda.

„Mnogi ljudi ovde u Fukušimi su zabrinuti i protiv su puštanja vode u okean. Ali sa druge strane razumem da voda ne može da ostane ovde zauvek."

„Jednostavno, ne želim da pomislim da više ne mogu da jedem suši", dodala je ona za BBC.

Izvor: BBC, 24. 8. 2023. 

IZ ARHIVE PPNS OSNOVNA ISTRAŽIVANJA LITIJUMA I SVA PRIMENJENA GEOLOŠKA ISTRAŽIVANJA NISU DOZVOLJENA PROGRAMOM ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE U KRAGUJEVCU OD 2023-2033

PREPORUKA - EKSKLUZIVNO NA PPNS 
SANU: PROMOCIJA ZBORNIKA "PROJEKAT JADAR - ŠTA JE POZNATO?" (VIDEO)

STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANA, TVITER, INSTAGRAM 

PODRŽI PPNS!

• DONACIJE I SPONZORSTVA
• REKLAMNE USLUGE
• STATUT PPNS
• IMPRESUM
• O IMENU I SADRŽAJU