Metino Brdo je od aprila do avgusta bilo pošteđeno ruženja postupcima nesavesnih Kragujevčana. Počelo je da poprima obrise budućeg uređenog šetališta, bez naslaganog đubreta, sa uredno pokošenim travnjakom i zasađenim malim drvoredom.

Bez nadzora sve po starom - nemar ponovo cveta

Međutim, ovo je odnedavno ponovo lokacija za formiranje malih divljih deponija. "Novina" je što se otpad sada taloži sa leve strane neasfaltirane ulice Raše Plaovića. 


Uz to, padina iznad ambulante u Čegarskoj ponovo je zarasla.


Povrh svega, prve crvenolisne šljive zasađene u junu su bez redovnog zalivanja.

Iako je 17. jula pitano JKP Šumadija, nije odgovorilo da li će se na taj način starati o sadnicama (saznali smo samo da je naš zahtev evidentiran pod brojem szl 288/23). Rasadnik koji ih je posadio preporučio je bar 10 litara vode nedeljno po sadnici. Redovno navodnjavanje je savet svih stručnjaka iz ove oblasti.

ARHIVA PPNS PRVE CRVENOLISNE ŠLJIVE ZASAĐENE NA METINOM BRDU


Nerealizovan zahtev za video nadziranje

Podsećamo, pretpostavljajući da će nesavesni i nekažnjeni među nama ponovo da narušavaju ovaj javni prostor, udruženje PRVI PRVI NA SKALI je u ime žitelja ovog kraja u martu dostavilo zahtev nadležnima u gradu za instaliranje video nadzora na Metinom Brdu. 

Tada smo istakli da bi video nadzor nadležnima omogućio da sprovode zakon u ovakvom slučaju. Naglasili smo da će se loša praksa sigurno ponoviti ako se ništa ne preduzme.

Pošto su u februaru i martu požari bili dodatni problem na Metinom Brdu, ukazali smo na Krivični zakonik koji Članom 278. reguliše izazivanje opšte opasnosti: "Ko požarom (...) izazove opasnost za život ili telo ljudi ili za imovinu većeg obima, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom".

Tim povodom održan je i sastanak sa predstavnicima Grada na licu mesta. Ipak, zahtev do danas nije realizovan.

Detaljnije: KO TO PALI METINO BRDO, UPORNO I BEZ POSLEDICA ZBOG TOGA? (FOTO)

Stanje na terenu demantuje Grad i Ministarstvo

Trenutno stanje Metinog Brda neka je vrsta ekološke fatamorgane, nešto kao "wish recycling". Dok sa jedne strane neodgovorni i nekažnjeni sugrađani ponovo odlažu smeće gde mu nije mesto, i Grad i Ministarstvo baš ovu lokaciju uzimaju za primer dobre prakse.

Tako je sajt Grada 4. avgusta preneo reči Stefana Nikezića, člana Gradskog veća za unapređenje i zaštitu životne sredine: 

- Ohrabrujuće je to što smo pre dva meseca krenuli sa pilot projektom na Metinom brdu da kada uklonimo divlju deponiju taj deo pošumimo i posadimo nova stabla, a sve u cilju sprečavanja ponovog odlaganja komunalnog otpada. Za sada imamo pozitivne efekte jer se prestalo sa odlaganjem otpada na ovom mestu. Ovu praksu ćemo primeniti u budućem periodu i na drugim lokacijama gde se stvaraju deponije.


Tog dana je predstavljen projekat "Za čistiji Kragujevac" za koji je Ministarstvo zaštite životne sredine odobrilo finansijska sredstva u iznosu od 1.216.000 dinara za uklanjanje 12 divljih deponija na teritoriji Grada, a prva aktivnost bila je ispod nadvožnjaka u ulici dr Jovana Ristića.


Grad je objavio da će od Ministarstva zaštite životne sredine dobiti kamere za video nadzor lokacija na kojima dolazi do stvaranja divljih deponija kako bi inspekcija mogla da sankcioniše neodgovorne sugrađane koji odlažu otpad na mestima gde to nije dozvoljeno.

Reklo bi se da je ovo prilika za "popravni" na Metinom Brdu i ispunjenje zahteva građana od pre pet meseci.

Baš iste ove fotografije Ministarstvo zaštite životne sredine iskoristilo je 11 dana kasnije, 15. avgusta za objavu na društvenim mrežama Fejsbuk i Instagram koja glasi:

 - Kragujevac je uklonio tri divlje deponije u ulicama dr Jovana Ristića, Čegarskoj i Martina Lutera Kinga i nastavlja sa čišćenjem. Uklanjanje divljih deponija i smetlišta uz podršku Ministarstva zaštite životne sredine uveliko traje širom Srbije. Do sredine septembra u 30 lokalnih samouprava biće uklonjeno više od 170 nelegalnih smetlišta.

Na naše pitanje postavljeno na tim mrežama: Koja je deponija uklonjena u Čegarskoj, uz molbu da se ilustruje fotografijom, kao što je prikazana ulica dr Jovana Ristića, do objave ovog članka nismo dobili odgovor.

Isti manir, što nas je začudilo s obzirom da smo korektno sarađivali u Radnoj grupi za izradu Programa zaštite životne sredine, pokazala je i dr Gordana Damnjanović iz Gradskog veća. Njoj smo 25. jula uputili pitanje: Kada će biti sprovedene redovne mere za suzbijanje i uništavanje ambrozije na Metinom Brdu, shodno Programu za 2023. godinu? Tim programom previđen je tretman povšine od 5.600m² na Metinom Brdu. 

U obraćanju smo naveli da je javna površina ispred ambulante u Čegarskoj ponovo zarasla, neposredno iznad ambulante takođe, a da je još gore stanje oko placa Vodovoda iznad ambulante. Dodali smo da je ambrozija prisutna na teritoriji Kragujevca, prema podacima sa aplikacije Iks-eko polen na našem portalu.

Ni posle više od tri nedelje nismo dobili odgovor.

U međuvremenu smo se samo uverili da je na Metinom Brdu započet taj posao - i to košenjem, ali nije dovršen. Naime, JKP Šumadija je pokosilo zelenu površinu ispred ambulante i neposredno oko ovog objekta uzbrdo, kao i duž novoformiranog drvoreda šljiva, ali je najveći deo javne površine ostao neuređen (iako su nam radnici u neformalnom razgovoru rekli da je i to bilo u planu).

Juče (17. avgusta) Grad je saopštio da predviđena površina na kojoj se sprovode mere za suzbijanje i uništavanje ambrozije iznosi oko 47 hektara, da se radovi obavljaju na 33 lokacije, kao i da su izvedeni radovi i na Metinom Brdu.

Ambrozija je (ne)iskorenjiva?

Grad je u ovoj objavi ustvrdio da ambrozija ne može da se iskoreni.

Međutim, treba znati da je pre tačno godinu dana u Bijeljini predstavljen ekološki metod iskorenjivanja ambrozije. Reč je o trogodišnjem pilot-projektu doktorki biotehničkih nauka iz Zagreba, sestara Miroslave i Dragane Jaramaz kojim je dokazano da se ovaj najčešći uzročnik alergija može uništiti sejanjem biljke facelije (Phacelia Tanacetifolia). 

Za ovaj projekat sredstva su obezbeđena iz fondova Evropske unije, a sađenje je sprovedeno na više mesta u Zagrebu. Rezultati su pokazali da, ukoliko se facelija poseje u rano proleće, na određenim razmacima i ako rastom nadvisi ambroziju, vrlo brzo je iskorenjuje, objasnile su autorke.

Istraživanje je sprovedeno sa četiri vrste semena facelije u urbanim sredinama, ali i na poljoprivrednom zemljištu.

– Košenje i čupanje ambrozije pokazalo se neefikasnim, a količina ambrozije i broj onih koji su alergični iz godine u godinu raste. Pokazali smo da facelija može da reši problem, ali i da bude od pomoći pčelama, u smislu prehrane. Međutim, da bi se ovaj projekat sproveo u Zagrebu, Bijeljini ili bilo gde drugo, potrebno je da ga kroz zvanične dokumente usvoje opštinske i gradske uprave ili institucije na državnom nivou, dodala je Jaramaz, stoji u saopštenju.

Eto svojevrsnog izazova za nauku i struku Kragujevca, kao i gradsku administraciju, da se okušaju makar takođe pilot-projektom. 

Foto: Prviprvinaskali.com; Grad Kragujevac
D. M. M. - PPNS

IZ ARHIVE PPNS POLJOPRIVREDA ILI RUDARENJE - ŠTA JE BUDUĆNOST LEVČA (AUDIO) - REKOVAC, 10. 3. 2023.

PREPORUKA - EKSKLUZIVNO NA PPNS SANU:
PROMOCIJA ZBORNIKA "PROJEKAT JADAR - ŠTA JE POZNATO?" (VIDEO)

STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANA, TVITER, INSTAGRAM 

PODRŽI PPNS!

• DONACIJE I SPONZORSTVA
• REKLAMNE USLUGE
• STATUT PPNS
• IMPRESUM
• O IMENU I SADRŽAJU