Srbija i Evropska komisija potpisale su u septembru Pismo o namerama za uspostavljanje strateškog partnerstva u oblasti lanaca vrednosti kritičnih sirovina i električnih vozila, uključujući materijale, baterije, proizvodnju i reciklažu. Iako su pismo potpisali izvršni potpredsednik Evropske komisije Maroš Šefčovič i ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić, javnost je od tada uskraćena za sam sadržaj Pisma.

^{Foto: Max Pixel}

Na pitanje Nove ekonomije da li su projekti za kopanje litijuma u Srbiji potencijalno uključeni u ovo (još uvek neozvaničeno) strateško partnerstvo, iz Evropske komisije su odgovorili: „Da, isto kao o projektima ekstrakcije bilo kojih drugih sirovina“, kao i da se nadaju da će ovo partnerstvo o kritičnim sirovinama biti spremno za potpisivanje „relativno brzo“.

Na pitanje da li je nakon potpisivanja Pisma o namerama, došlo do bilo kakvog daljeg razvoja strateškog partnerstva (da li je bilo sastanaka, potpisivanja još nekih dokumenata), Evropska komisija navodi da na osnovu Pisma o namerama predlaže uspostavljanje Memoranduma o razumevanju, kojim će se tek uspostavljati strateško partnerstvo u oblasti održivih sirovina, lanaca vrednosti baterija i električnih vozila.

Podsećamo, Prema jednoj od projekcija Evropske unije, Srbija bi potencijalno mogla da do 2030. godine zadovolji tri odsto potreba EU za prerađenim litijumom.

EK odgovara i da je nastavila diskusije sa Srbijom o ovoj temi, kao i da (trenutno) vodi razgovore sa Savetom Evropske unije o dobijanju mandata da uđe u partnerstvo (sa Srbijom), te da se nada da će uskoro strateško partnerstvo biti spremno za potpisivanje.

Pismo o namerama, navodi EK, predstavlja važan korak ka stvaranju održivog i konkurentnog ekosistema e-mobilnosti u Srbiji.

Zelena i digitalna tranzicija koja je u toku „odrediće sudbinu Evropske unije, Srbije i svih privreda širom sveta do kraja veka“, naglašavaju u Evropskoj komisijii.

„Zadovoljstvo nam je što je Srbija posvećena tome da iskoristi svoj ogroman potencijal u transformaciji svetske ekonomije“, navodi se u odgovoru.

ARHIVA PPNS DRUŠTVENI INŽENJERING RIO TINTA NA GODIŠNJOJ SKUPŠTINI AKCIONARA U LONDONU


EK ocenjuje i da će ulaganja u sirovine, baterije i e-mobilnost podstaći ekonomski razvoj i pomoći Srbiji da ostvari svoju društvenu agendu stvaranjem rasta i čistih, dobro plaćenih radnih mesta.

Na pitanje Nove ekonomije da li starteško partnerstvo uključuje razvoj projekata za kopanje litijuma, EK odgovara da generalno njihova strateška partnerstva pružaju okvir za saradnju u lancu vrednosti za čitav niz sirovina i da se „memorandumi o razumevanju ne odnose na konkretne projekte ili sirovine“.

Dodatno, na pitanje da li je projekat (ili projekti) ekstrakcije litijuma u Srbiji nešto o čemu bi moglo da se diskutuje pod okriljem strateškog partnerstva EK odgovora: „Da, kao i projekti ekstrakcije bilo koje druge sirovine“.

Nova ekonomija se u vezi sa Pismom o namerama Evropskoj komisiji obratila u nekoliko navrata krajem prošle i početkom ove godine, a u januaru nam je potvrđeno da je Pismo potpisano i da su se strane (Srbija i EK) saglasile da uspostave radnu grupu koju će činiti viši zvaničnici iz EU i Srbije, a kako bi se identifikovala lista zajedničnih aktivnosti (projekata) koje će biti suština partnerstva dve strane.

U međuvremenu je i tekst pisma o namerama objavljen na sajtu Evropske komisije.

„Obe strane su se složile da će sve zajedničke industrijske aktivnosti koje (budu) identifikovane duž identifikovanih lanaca vrednosti biti zasnovane na zdravim ekološkim, društvenim praksama i praksi dobrog upravljanja“, rečeno je Novoj ekonomiji u januaru.

Evropska unija već ima memorandume o strateškom partnerstvu u oblasti sirovina sa Norveškom, Ruandom, Grenlandom, Demokratskom Republikom Kongo, Zambijom, Čileom, Argentinom, Namibijom, Kazahstanom, Ukrajinom, Kandaom, vidi se na sajtu Evropske komisije.

Savet Evropske unije nedavno je usvojio Akt o kritičnim sirovinama čiji je cilj da osigura „sigurno i održivo“ snabdevanje kritičnim sirovinama za evropsku industriju i smanji zavisnost EU od uvoza od dobavljača iz jedne zemlje.

Akt o kritičnim sirovinama precizira rokove za procedure izdavanja dozvola za projekte ekstrakcije u Evropskoj uniiji, te omogućava Komisiji i državama članicama da označe projekat kao strateški.

Projekti ekstrakcije (sirovina) će dobiti dozvole u roku od maksimalno 27 meseci, dok projekti za reciklažu i preradu treba da dobiju dozvole u roku od 15 meseci, uz izuzetke tamo gde je potreban značajan angažman sa lokalnim zajednicama koje su pogođene projektima i odgovarajuća procena uticaja na životnu sredinu u složenim slučajevima.

Inače, EK potrebe za nabavkom kritičnih sirovina procenjuje od 2011. godine. Od tada, svake tri godine, objavljuje ažuriranu listu kritičnih sirovina EU.

U 2023. godini analizirano je 87 materijala u pogledu rizika u snabdevanju i značaja za ekonomiju EU.

Prema listi iz 2023. godine, sledeće sirovine će se smatrati kritičnim: antimon, arsen, boksit, barit, berilijum, bizmut, bor, kobalt, koksni ugalj, bakar, feldspat, fluorov špat, galijum, germanijum, hafnijum, helijum, teški elementi retkih zemalja, laka retko-zemni elementi, litijum, magnezijum, mangan, prirodni grafit, nikl za baterije, niobijum, fosfatni kamen, fosfor, metali platinske grupe, skandijum, metal silicijum, stroncijum, tantal, metal titanijum, volfram, vanadijum.

Sirovine koje su privredno najvažnije i za koje postoji velik rizik kad se radi o sigurnosti snabdevanja obično se nazivaju kritične sirovine.

Od 34 utvrđene kritične sirovine sastavljen je poseban popis strateških sirovina za materijale za koje se očekuje da će eksponencijalno rasti u smislu snabdevanja, koji imaju složene zahteve za proizvodnju i stoga su izložene većem riziku od problema sa nabavkom.

Na listi strateških sirovina EU se nalaze bizmut, bor, kobalz, galijum, germanijum, teški elementi retkih zemalja, litijum, magnezijum, mangan, niobijum, prirodni grafit, metali platinske grupe, metal silicijum, volfram, nikl, metal titanijum, bakar.

U samom Aktu, između ostalog, piše da se Uredba donosi budući da je potrebno doneti odgovarajuće mere potpore strateškim projektima za vađenje, preradu ili recikliranje strateških sirovina u Uniji koje bi u kombinaciji s merama država članica trebalo da doprinesu približavanju kapaciteta (strateških sirovina) referentnim vrednostima.

ARHIVA PPNS "PREVARA SRPSKOG NARODA NA DELU" - IZ STRUČNE ANALIZE FINANSIJA PREDUZEĆA RIO TINTA U SRBIJI (VIDEO)


Prognoze su da će se kineska dominacija u svim segmentima lanaca snabdevanja litijum jonskim baterijama nastaviti tokom 2030. godine, ali u manjoj meri, pošto će globalno snabdevanje biti diversifikovano (npr. za litijum). Međutim, potencijalna uska grla na strani ponude će ostati.

Australija i Kanada su dve zemlje sa najvećim potencijalom da obezbede dodatno i niskorizično snabdevanje EU.

Drugi proizvođači koji bi mogli značajno da smanje rizike snabdevanja EU su Argentina i Čile za hemikalije litijuma, Mozambik i Tanzanija za prirodni grafit i SAD za rafinisani grafit. Srbija je u Evropi verovatan izvor minerala litijuma za pretvaranje u hemikalije, navodi se na sajtu Evropske komisije. 

Izvor: Nova ekonomija 

DODATAK PPNS: Pismo o namerama

Evropska unija i Republika Srbija uživaju duboko i dugo partnerski odnos, dele zajedničke političke ciljeve i osnovne vrednosti, dok je deo zone slobodne trgovine kroz stabilizaciju i pridruživanje
Sporazum (SSP).

S obzirom na hitnu potrebu da se uhvati u koštac sa klimatskim promenama i da se obezbede zalihe održivog energije, materijala i tehnologija koje su instrumentalne za očuvanje konkurentnosti njihove ekonomije, uz povećanje otpornosti strateških ekosistema, EU i Srbija deli ambiciju da ojača i proširi saradnju na kritičnim sirovinama materijali (CRM) i lanci vrednosti električnih vozila (EV), uključujući materijale, baterije, proizvodnju i reciklažu.

Strane su saglasne da rade na stvaranju strateškog partnerstva u ovim oblastima, koje će obezbedicti sveobuhvatan okvir za dalje jačanje političkih odnosa i ekonomske veze između EU i Srbije i stvaranje budućnosti orijentisanih i dugoročna saradnja uz angažovanje javnih i privatnih aktera. Razvoj održivog i integrisani lanci vrednosti u ovim sektorima će pomoći u rešavanju strateških zavisnosti, i stvoriće dugoročni zeleni rast i visokokvalitetna radna mesta.

ARHIVA PPNS RIO TINTO IDE NA CRNU LISTU NORVEŠKOG FONDA ZBOG ŠTETE PO ŽIVOTNU SREDINU? 


Strane su posebno saglasne da istraže poboljšanu saradnju u pogledu:

• (a) integraciju njihovih CRM lanaca vrednosti, posebno u pogledu industrije električnih vozila ekosistema,
• (b) približavanje politike i regulatornog okvira Srbije, uključujući ekološki, socijalni kriterijumi i kriterijumi upravljanja,
• (c) istraživanje i inovacije,
• (d) finansijske i investicionih instrumenata, i
• (e) prekvalifikacija i usavršavanje radne snage.

Strane su saglasne da istraže sledeće oblasti delovanja u procesu kreiranja strateško partnerstvo:

• Rad na ubrzanoj integraciji i „postupnom uvođenju“ u pojedinačne politike EU, kao predviđeno u Novoj metodologiji pregovora o pristupanju EU za Zapadni Balkan, u politikama vezanim za e-mobilnost i Radnim grupama Saveta.
• Izgradnja jake saradnje na ekološkim, socijalnim i upravljačkim kriterijumima između organa EU i srpskih javnih i privatnih subjekata.
• Učešće Srbije na ministarskim sastancima Saveza Evropske baterije.
• Srbija namerava da učestvuje i doprinese Evropskoj akademiji za baterije.
• Srbija će razmotriti mogućnost podnošenja zahteva za status posmatrača u EU grupi Snabdevanje sirovinama.
• Mapiranje postojećih oblasti saradnje u okviru EU Horizon Europe R&I okvirni program i druge šeme.
• Omogućavanje – uz podršku evropskih industrijskih alijansi i Privredna komora Srbije – saradnja između industrijskih aktera u EU i Srbije u cilju razvoja obostrano korisnog investicionog protoka projekte širom lanaca vrednosti EV i CRM. Ovo će uključivati zajednički organizovan događaj poslovnog umrežavanja.
• Obezbediti ekološki prihvatljivo upravljanje otpadom tokom cele vrednosti EV lanac, u skladu sa zakonodavstvom EU o otpadu.
• Obezbeđivanje transparentnosti i dužne pažnje u pogledu porekla sirovine materijala, u skladu sa pravnim tekovinama EU.
• Rad na unapređenju najboljih praksi za klasifikaciju resursa i mapiranje, uključujući mapiranje mineralnog potencijala iz izvora otpada.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i izvršni potpredsednik Evropska komisija Maroš Šefčovič daće političke i strateške smernice upravljanja radom koji se obavlja pod partnerstvom. Oni će se sastajati redovno da prate napredak i odlučuju o narednim koracima.

Biće radna grupa koju će činiti visoki zvaničnici i stručnjaci iz EU i Srbije stvorena za razvoj strateškog partnerstva kroz memorandum o razumevanju i mapu puta, u skladu sa ovom zajedničkom izjavom.

Industrijski akteri, poslovna udruženja i savezi, i druge zainteresovane strane će biti podstaknuti da se angažuju u naporima vezanim za partnerstvo, posebno istraživanjem mogućnosti poslovanja i razvoja zajedničkih industrijskih projekata duž identifikovanih lanaca vrednosti.

Partnerstvo na CRM-ovima i lancima vrednosti električnih vozila moglo bi da bude praćeno partnerstvom u drugim oblastima zelene industrijske politike od obostranog interesa za obe strane.

Strateško partnerstvo će biti koherentno sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju i pristupanju okvira pregovora i doprineće nastojanjima Srbije da se pridruži EU.

Evropska komisija
izvršni potpredsednik

Vlada Republike Srbije
potpredsednik vlade,
ministar inostranih poslova

Automatski prevod

IZ ARHIVE PPNS
DEGRADACIJA PROSTORA U OKVIRU PROJEKTA JADAR - RATKO RISTIĆ, IVAN MALUŠEVIĆ, PETAR NEŠKOVIĆ, ANGELINA NOVAKOVIĆ, SINIŠA POLOVINA, VUKAŠIN MILČANOVIĆ	PROF. IMRE KRIZMANIĆ: PROJEKAT JADAR - UTICAJ NA BIODIVERZITET	JAGOŠ RAIČEVIĆ: PROJEKAT JADAR - KONTROLA REGULATORNOG PROCESA I TROŠKOVI ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE
OSNOVNA ISTRAŽIVANJA LITIJUMA I SVA PRIMENJENA GEOLOŠKA ISTRAŽIVANJA NISU DOZVOLJENA PROGRAMOM ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE U KRAGUJEVCU OD 2023-2033	SANU: PROMOCIJA ZBORNIKA "PROJEKAT JADAR - ŠTA JE POZNATO?" (VIDEO) - EKSKLUZIVNO NA PPNS	"RUDARSKA INDUSTRIJA JE GLAVNI IZVOR ZAGAĐENJA ZEMLJIŠTA NA ZAPADNOM BALKANU" - ZAJEDNIČKI ISTRAŽIVAČKI CENTAR EVROPSKE KOMISIJE