Dejan Vuk Stanković: Moratorijum na ekološki populizam; Boško Jakšić: Reanimacija litijumskog mrtvaca

Moratorijum na ekološki populizam

Ambiciozni eko-populisti, poput Vuka Jeremića, Boška Obradovića, Ratka Ristića i drugih sledbenika ideje zabrane rudarenja litijuma, izgubili su parlamentarni status, ostajući ispod cenzusa

Opozicija u Srbiji doživela je ubedljiv poraz na prethodnim parlamentarnim i lokalnim izborima, izuzimajući izbore za Skupštinu grada Beograda.

Izborni rezultati kako na nacionalnom, tako i na lokalnom nivou, pokazuju takođe i da su poražene sve opozicione političko-medijske strategije opozicionih političkih delatnika: od negativne opsesije predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, moralističkog evroreformizma, instant nacionalizma, zaključno sa ekološkim populistima.

ARHIVA PPNS VUČIĆ: IMAMO TAKVE REZERVE LITIJUMA, OGROMAN RAZVOJ SRBIJE MOŽEMO NA TOME DA ZASNIVAMO (VIDEO)

Revitalizacija srpske ideje

Za razliku od prva tri pomenuta medijsko-politička obrasca, ekološki populizam je novijeg datuma i u velikoj meri se bazira na protivljenju rudarenju u Srbiji, posebno rudarenju litijuma koji je multinacionalna kompanija „Rio Tinto” otkrila kod nas 2004. godine.

„Sveti” medijski rat protiv „Rio Tinta” ugaoni je kamen ekološkog populizma, pri čemu je na bizaran način postao i odlika građanske „čestitosti” i kolektivne odgovornosti. Lokalni eko-populizam je skorašnjeg datuma i poklapa se sa ekspanzijom zeleno-levih pokreta na globalnom nivou, u eri takozvane postmoderne demokratije.

Ekološki populizam je politički stav odbijanja istraživačko-tehnoloških procesa korišćenja prirodnih resursa zbog diskutabilne, (ne)opravdane zabrinutosti za životnu sredinu. Pod parolom za „čist vazduh i vodu” i „u ime zaštite prirode i poljoprivrede”, promoviše se sprečavanje rudarenja kritičnih sirovina i minerala.

ARHIVA PPNS RIO TINTO ZA GLAS AMERIKE: I DALJE VERUJEMO DA PROJEKAT JADAR IMA POTENCIJAL

(Za)ustavno vreme u tamnom vilajetu

Kritične sirovine i minerali, među njima najviše bakar, litijum i zlato, ključni su prirodni resursi za zelenu tranziciju, a u slučaju litijuma i za industriju električnih automobila i prenosivih elektronskih uređaja.

Ekološki populizam u Srbiji primarno se vezuje za „medijsko politički rat” protiv projekta „Jadar” koji sprovodi napred navedena kompanija, uz najpre datu, a aktuelno suspendovanu, saglasnost Vlade Republike Srbije.

Uprkos velikom trudu opozicionih delatnika i njihove medijske „konjice”, ekološki populizam je nedvosmisleno poražen na prethodnim izborima.

Poraz eko-populizma može se sagledati iz šire političke i medijske perspektive. Za početak, treba prihvatiti „radnu hipotezu” antivladinih medija i opozicije, da su politički akteri na vlasti zastupnici rudarenja litijuma, a određene opozicione stranke i nevladin sektor ekološki samosvesni protivnici rudarenja litijuma i „ekskluzivni” zaštitnici vode, vazduha, biodiverziteta i lokalne poljoprivrede.

Na nacionalnom nivou, debakl su doživele stranke i koalicije koje su otvoreno zagovarale ustavni moratorijum na iskopavanje litijuma – koalicija Dveri i Zavetnika, koja se plasirala ispod politički skromnog cenzusa od tri odsto, i Narodna stranka, nekadašnjeg „predsednika sveta” Vuka Jeremića, koja je osvojila manje od jedan odsto glasova.

Bilans EU uoči izbora za Evropski parlament

Medijski i „ulično” hiperaktivni antilitijumski lobi zeleno-levih stranaka i pojedinaca, uklopio su u širu, politički hibridnu koaliciju „Srbija protiv nasilja”. Razmere njihovog političkog posrnuća nisu neposredno vidljive. Ipak, ova fragilna koalicija, ostala je bez mogućnosti da suštinski upravlja političkim procesom u državi, uključujući strateški važne društveno, ekonomske i ekološke odluke o rudarenju kritičnih sirovina i metala.

Razloge za nedvosmisleno demisioniranje skupog medijsko-političkog projekta uništavanja rudarenja litijuma, treba tražiti kako u lošoj neubedljivoj kampanji i manjku kredibiliteta njegovih nosilaca, tako i u potpunom nesaglasju njihovih političkih poruka sa tokovima savremenih istraživačkih projekata i tehnoloških inovacija.

Ambiciozni eko-populisti, poput Vuka Jeremića, Boška Obradovića, Ratka Ristića i drugih sledbenika ideje zabrane rudarenja litijuma, izgubili su parlamentarni status, ostajući ispod cenzusa. Vatreno zalaganje za ustavni moratorijum na kopanje litijuma pretvorilo se, voljom naroda Srbije, u demokratski moratorijum na ekološki populizam. U slučaju profesora Ristića, izostao je i transfer naučnog autoriteta profesora univerziteta u oblast politike. Njegova anti-Rio Tinto ekspertiza ostala je bez političke legitimacije i autoriteta. Tako je medijsko-politička upotreba naučnih zvanja i znanja ostala bez odgovarajuće političke validacije.

Da se dogodio istinski demokratski moratorijum na ekološki populizam, pokazuju rezultati izbora u lozničkom kraju. Rezultati izbora u oblasti u kojoj treba da se otvori rudnik litijuma su demokratski „lakmus” za opravdanost politike opstrukcije rudarenja litijuma.

Za protivnike rudarenja i prerade litijuma rezultati su više nego porazni. „Litijumski” SNS pobedio je na, ni manje ni više, nego na 88 od 90 biračkih mesta. Lista „Srbija ne sme da stane” osvojila je 58 odsto glasova, tačnije preko 21.000 birača od 39.400 birača, koliko je glasalo 17. decembra 2023. Antilitijumska koalicija Dveri, Novog DSS-a i POKS-a pobedila je na biračkim mestima u Brezjaku i Donjim Nedeljicama. Pobeda na ovim lokalitetima, na kojima se očekuje otvaranje rudnika, zasnovana je zapravo na kampanji straha i dezinformacija o radu rudniku i njegovim posledicama. Treba pomenuti i to, da je pored SNS-a, jedino SPS dobio glasove na svim biračkim mestima.

Sve u svemu, debakl protivnika rudarenja litijuma je neposredno proveriv na lokalitetu koji bi, po „kataklizmičnim” propagadnim preterivanjima, trebalo da bude devastiran investicijom u rudnik „Rio Tinta”. Čitav loznički kraj demokratski se izjasnio protiv olakog i površnog odbacivanja racionalne debate o razlozima, rizicima, ishodima i perspektivama rudarenja u Srbiji. Da je bilo drugačije, sigurno bi protagonisti anti-Rio Tinto narativa bili nedvosmisleno i ubedljivo poraženi.

Razume se, glasovi za SNS i druge partije nisu glasovi za kompaniju „Rio Tinto”. Ona nije izborni akter. Kompanija „Rio Tinto”, kao i druge strane kompanije koje ulažu u našu državu, ekonomski je akter i potencijalni partner lozničkog kraja i države Srbije, u razvijanju strategije ekološki i društveno odgovornog rudarstva.

ARHIVA PPNS NAJVEĆE NALAZIŠTE LITIJUMA NA SVETU U ČILEU OBUSTAVILO PROIZVODNJU ZBOG PROTESTA; U PONUDI JE NOVAC I ZA STAROSEDEOCE; PODNETE EKOLOŠKE TUŽBE PROTIV RUDARSKIH KOMPANIJA

Najveće nalazište litijuma na svetu u Čileu obustavilo proizvodnju zbog protesta; u ponudi je novac i za starosedeoce; podnete ekološke tužbe protiv rudarskih kompanija
Na koncept socijalno odgovornog rudarstva, koji se uveliko razvija u naprednim delovima Evrope i sveta, lako se može nadovezati i privredni razvoj u oblasti proizvodnje jonsko-litijumskih baterija i električnih automobila, što je jedna od okosnica neminovnog savremenog procesa zelene tranzicije koji se primarno praktično odvija u tehnološko-ekonomskom i ekološkom kontekstu.

Iz navedenog, demokratski moratorijum na ekološki populizam treba shvatiti kao prozor mogućnosti za nove razvojne šanse i društveno-ekonomsku dobit i blagostanje kako lozničkog kraja tako i države Srbije.

A u političkom smislu, neminovno je redefinisanje pristupa ovoj temi, kroz neke drugačije pokrete i naprednije ideje, kako bi se racionalnim postupanjem adekvatno odgovorilo izazovima budućeg vremena.

Dejan Vuk Stanković, politički analitičar

REAGOVANJE

Reanimacija litijumskog mrtvaca

Tekst Dejana Vuka Stankovića „Moratorijum na ekološki populizam” bio bi sasvim u redu da je uokviren i da je u zaglavlju obeležen kao „Oglas”. Ima „Rio Tinto” velike fondove za marketing, za isplate honorara lobistima koji svoja uverenja mere novcem a ne racionalnim ekološkim argumentima. Pošto se ne radi o plaćenom oglasu, dobili smo autentičan pamflet.

Autor deli isti onaj žal kao i Aleksandar Vučić koji je početkom 2023. izjavio da mu je žao što nije omogućio referendum o eksploataciji litijuma, tražene ali i osporavane rude koja se koristi za punjive baterije mobilnih telefona, laptopa i električnih automobila.

Politički realizam i nadrealizam u BiH

„Da je referendum bio, opozicija bi izgubila. Žao mi je što smo poslušali te nesrećnike i lažove pa odustali od najvećih i najboljih investicija.” „Ja sam jedini koji se zvanično zalaže da koristimo litijum jer smatram da ne treba da budemo jedine budale na svetu koje to ne rade”, izjavio je tada predsednik gostujući na RTS-u.

Sledeći takva uputstva, Stanković bi da reanimira litijumskog mrtvaca, pa nam nudi kolosalnu zamenu teza: narod se na prošlim izborima većinski izjasnio za Srpsku naprednu stranku, neki osvedočeni protivnici iskopavanja litijuma nisu prešli cenzus – što znači da je narod većinski podržao rudarenje „Rio Tinta”.

„Vatreno zalaganje za ustavni moratorijum na kopanje litijuma pretvorilo se, voljom naroda Srbije, u demokratski moratorijum u ekološki populizam. U slučaju profesora (Ratka) Ristića, izostao je i transfer naučnog autoriteta profesora univerziteta u oblast politike. Njegova anti-Rio Tinto ekspertiza ostala je bez političke legitimacije i autoriteta.” Tako je to genijalno zaključio D. V. Stanković koji se odmah legitimisao nazivajući pežorativno čitav jedan pokret „ekološkim populistima”. Već u startu je protivnike rudarenja litijuma pokušao da diskredituje.

ARHIVA PPNS RIO TINTO I VUČIĆ - RAZGOVOR U DAVOSU 2024

Prkos na zemlji, prkos u vazduhu

„’Sveti’ medijski rat protiv ’Rio Tinta’ ugaoni je kamen ekološkog populizma, pri čemu je na bizaran način postao i odlika građanske ’čestitosti’ i kolektivne odgovornosti’”, definiše autor svoje rivale ali i sopstvenu „čestitost”. „Ekološki populizam je politički stav odbijanja istraživačko-tehnološkog procesa korišćenja prirodnog resursa zbog diskutabilne, (ne)opravdane zabrinutosti za životnu sredinu.”

Otkud Stankoviću pravo da arbitrira, da iz debate ekskomunicira univerzitetske profesora, da tako olako i arogantno tuđe stavove proglašava za „diskutabilne”? Kako je protest onih koji su uzvikivali „Rio Tinto marš sa Drine” na jednom postao „(ne)opravdan”? Koje mu to kvalifikacije daju za pravo da omalovažava zabrinutost velikog dela srpske javnosti?

Ako su i glasali za SNS, ne znači da su ljudi za ekološko uništavanje ne samo Jadra, već i velikih delova ove zemlje sa dugoročnim i neizlečivim posledicama. Nisu izbori bili referendum za iskopavanje litijuma, kao što autor priznaje, ali bi u svom uratku želeo da dokaže suprotno.

Ne bih da ulazim u njegove motive, mada ih nema mnogo. Čini se jasnim da D. V. Stanković želi da pomogne novoj vladi da popravi štetu zbog odluke da suspenduje prvobitno datu saglasnost na iskopavanje litijuma. Zato svesno previđa da je ta odluka bila iznuđena u talasu demonstracija i blokada puteva širom Srbije – u kojima je učestvovalo i mnogo naprednjaka. Ne moraju ljudi da na sve teme misle isto.

„Medijski i ’ulično’ hiperaktivni antilitijumski lobi zeleno-levih stranaka i pojedinaca, uklopio se u širu, politički hibridnu koaliciju ’Srbija protiv nasilja’. Razmere njihovog političkog posrnuća nisu neposredno vidljive”, konstatuje autor vizionarskog talenta da utvrdi „razmere posrnuća” – najvećeg uspeha opozicije od 2014!

ARHIVA PPNS IMA NEKA TAJNA VEZA: GORAN SVILANOVIĆ I TRILATERALA U SRBIJI

Kome je i zašto hrvatska vlada otpisala dugove

To što je antilitijumska koalicija pobedila na lokalitetima gde se očekuje otvaranje rudnika, rezultat je „kampanje straha i dezinformacija”, nadahnuto zaključuje autor. Debakl protivnika rudarenja njemu je neposredno proverljiv i otvara „prozor mogućnosti za nove razvojne šanse i društveno-ekonomsku dobit i blagostanje, kako lozničkog kraja, tako i države Srbije”.

Uvažavam što se D. V. S. nedvosmisleno deklarisao i što je, uz sve spoljne podsticaje, smogao hrabrosti da ovako otvoreno gurne prst u oko većinskoj javnosti ove zemlje. Njegov tekst je doprinos predsedniku i naprednjačkim vlastima koji bi da rudarenje litijuma započnu ponovnim otvaranjem političke jame. „Rio Tinto” će to takođe znati da ceni.

Boško Jakšić

Foto: Medija centar
Izvor: Politika, 16. i 20. 2024.

IZ ARHIVE
OSNOVNA ISTRAŽIVANJA LITIJUMA I SVA PRIMENJENA GEOLOŠKA ISTRAŽIVANJA NISU DOZVOLJENA PROGRAMOM ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE U KRAGUJEVCU OD 2023-2033	SANU: PROMOCIJA ZBORNIKA "PROJEKAT JADAR - ŠTA JE POZNATO?" (VIDEO) - EKSKLUZIVNO NA PPNS	"RUDARSKA INDUSTRIJA JE GLAVNI IZVOR ZAGAĐENJA ZEMLJIŠTA NA ZAPADNOM BALKANU" - ZAJEDNIČKI ISTRAŽIVAČKI CENTAR EVROPSKE KOMISIJE