Prvi Prvi na Skali
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement

 
 

Roditelji

30.12.2017

Detinjci, Materice, Oci

Prvi Prvi na Skali
https://tijana.rs/ http://www.prviprvinaskali.com/clanci/apeli/za-nedin-oporavak-i-bolju-buducnost.html http://www.prviprvinaskali.com/clanci/o-gmo/hrana-buducnosti-ili-bioterorizam.html https://www.facebook.com/JazzFestKragujevac/ http://www.prviprvinaskali.com/strane/podrzi-ppns.html

Smatra se da ova tri praznika simbolizuju čvrste porodične veze, mir, slogu i međusobno poštovanje i pomaganje.

U nedeljama koje prethode Božiću, očekuju nas tri radosna porodična praznika – Detinjci, Materice i Očevi. Suština ovih praznika jeste okupljanje porodice i obnavljanje njenog zajedništva, a lepe uspomene na ove simpatične kućne rituale, deca će nositi čitavog života.

Detinjci su praznik koji se slavi treću nedelju pre Božića. Još nekoliko dana pre ovog praznika, roditelji opominju svoju decu da će ih vezati, ukoliko ona ne pripreme „otkup“. Vrednija deca se zatim potrude da u danima koji slede pripreme sitne poklone (jabuke, bombone, čokolade), pomoću kojih će odraslima „platiti otkup“ na praznični dan. Rano ujutru na Detinjce, odrasli, kako su i obećali, uzmu da vežu decu, obično kaišem, gajtanom ili kanapom. Dešava se i da se deca probude vezana, ali i da preduhitre svoje roditelje i sakriju se pre nego što ovi uđu u dečju sobu. Deci se vezuju noge ili ruke, najčešće za stolicu na kojoj ona sede. Simbolično se vezuju čak i deca koja su još u kolevci, ali i odrasla „deca“ koja još nemaju svoju porodicu. Nakon što se deca „otkupe“ poklonima, roditelji ih odvežu, a poklone po pravilu vrate deci nazad da se počaste. Decu mogu vezivati i drugi članovi porodice, komšije, prijatelji.

Materice se slave nedelju dana nakon Detinjaca. U narodu se smatra da su Materice od sva tri praznika ipak najsvečanije. Uoči ovoga praznika deca pripreme neki konopac ili uzicu, i sakriju je ispod jastuka. Sutradan ustanu rano, kako bi pokušali majku da vežu dok još spava, ili je „vrebaju“ kad ustane, kako bi joj privezali noge. Majka se obično pravi da ne zna zašto je vezana, i tobože se otima i moli decu da je oslobode. Deca joj onda čestitaju praznik, nakon čega im ona podeli poklone, kako bi se „drešila“ (oslobodila). Znajući da će je deca u toku dana opet vezivati, pripremljene poklone ne daje deci odjednom. Osim majke, deca vezuju i svoje bake, kao i ostale majke iz susedstva. Žene koje imaju udate ćerke bez dece, odlaze kod njih u posetu „da se otkupe“, noseći kolače i darove – ćerki materijal za haljinu, a zetu košulju.

Očevi su poslednji porodični praznik u ciklusu koji prethodi Božiću. Na ovaj dan, obred je bio isti kao i na Materice, samo sa očevima u glavnoj ulozi. Međutim, za razliku od majki, očevi se nisu tako lako dali vezati, i obično bi vezivanje trajalo kraće – prema tradicionalnom shvatanju, glavi kuće nekako nije priličilo da dugo bude u tako nemoćnoj poziciji. Očevi bi obično danima unapred sakrivali sve konopce kako ih deca ne bi isekla, a deca bi pokušavala da ih nekako nabave, kako bi pripremljeno dečakala praznik. Na dan Očeva, najsigurnije je bilo uhvatiti oca na spavanju, a vezani otac bi po buđenju „grdio“ decu, i tobože ljut podelio bi im poklone kako bi ga što pre oslobodili.

Smatra se da ova tri praznika simbolizuju čvrste porodične veze, mir, slogu i međusobno poštovanje i pomaganje. Osim toga, oni su veoma značajni za samu decu, koja, kao glavni protagonisti, ravnopravno sa odraslima učestvuju u obredu, a na trenutke čak i simbolično preuzimaju kontrolu u kući, što je veoma korisno za njihov razvoj i samopouzdanje.

Priredila: J. P.

POSEBNE NEDELJE POVODOM PRAZNIKA ROĐENJA HRISTOVOG

U crkvenim Službama povodom praznika Rođenja Hristovog postoje tri posebne nedelje, dve pre, a jedna posle Božića. To su Nedelja praotaca, Nedelja Otaca i Nedelja bogootaca. U Nedelju praotaca (u srpskom narodu poznatoj kao Materice) pominjemo na bogosluženjima sve rodonačalnike Naroda Božjeg, od Adama do Josifa, zaručnika Marijinog. Pominjemo i sve proroke, koji su propovedali o Hristu, od Samuila do Jovana Krstitelja. U Nedelju otaca (u nas poznatoj kao Oci) proslavljamo sve Isusove pretke po telu koji se navode u rodoslovu u jevanđeljima od Mateja i Luke. U Nedelju bogootaca, posle Praznika Rođenja Hristovog, činimo uspomenu na Pravednog Josifa, zaručnika Marijinog i na cara Davida kao direktnog pretka Isusovog.

Dočekujući praznik nasvetijeg Rođenja na zemlji, Srpski narod i Srpska crkva u tri nedelje pred ovaj Praznik obeležavaju naše ovozemaljske porodice, a koje su Crkve u malom i slike ljubavi Božje u Svetoj Trojici. Dakle, to je tipično srpsko slavljenje, kao što je i Krsna slava tipična srpska svetkovina.

U knjizi Veronauka u kući iz 1982. godine piše: "Pripremi ovog najradosnijeg dana, isključivo u našem srpskom narodu, posvećene su naročito tri poslednje nedelje pred Božić, za koje naš narod ima i specijalne nazive: Detinjci, Materice i Ocevi, kao i za dane uoči samog praznika: Tucindan i Badnjidan.

U ovim pripremnim nedeljama pred Božić narodni običaji su, uglavnom, svuda isti. Najpre oci i majke, u treću nedelju pred Božić, koja se zove Detinjci, izjutra rano "vezuju" svoju decu, negde čak i onu u kolevci, a deca im se "dreše". Pošto je to uvek nedelja po Svetom Nikoli, to obično "Sveti Nikola ujutru donosi deci poklone".

U drugu nedelju pred Božić, koja se zove Materice, oci i deca "vezuju" majke (matere), a one im se "dreše". U nedelju pred sam Božić, koja se zove Oci, majke i deca "vezuju" oce, a oni im se "dreše". Ovo uzajamno "drešenje" je uzajamno činjenje poklona ljubavi, što stvara prazničnu, svečanu atmosferu u porodičnim hrišćanskim krugovima. Takvu prazničnu atmosferu stvorili su istočni mudraci svetoj porodici Bogodeteta poklonivši Mu se u Vitlejemskoj pećini, uz darove: smirne, tamjana i zlata. Simvolika ovog uzajamnog "vezivanja" i "drešenja" dece i roditelja jasna je: pripremamo se za doček najradosnijeg praznika hrišćanskog - Božića, koji je pomirio čoveka sa Bogom odrešivši ga veza grehovnih, a vezavši ga novom vezom ljubavi za Boga. U želji, dakle, da Njegov dolazak sačekamo vezani najčvršćim vezama međusobne ljubavi, jer je i On - Božić - Ljubav, koja je "sveza savršenstva", i mi se o Detinjcima, Matericama i Ocima međusobno "vezujemo" i "drešimo". To vezivanje i drešenje prevazilazi naše porodične krugove i prostire se na rođake, prijatelje i sve naše poznanike, i tako nastaje spontano opšte srpsko, pravoslavno-hrišćansko proslavljanje vezivanja i drešenja pred nastupajući praznik Rođenja Spasiteljeva, koji je odrešio Adama i Evu od večne smrti i podario im život večni.

I tako, isključivo srpski narod je osmislio na svom sopstvenom iskustvu naš hrišćansko-pravoslavni kalendar, koji je ujedno i srpski narodni kalendar. Detinjci, Materice i Oci su, dakle, naši narodni praznici nanizani u predprazništvu Rođenja Hristovog, tako da su u sredini Materice, dan majki, jer je majka veza po kojoj "da nije majke, ni sveta ne bi bilo".

Materice su praznik Svetih srpskih majki, Detinjci su dan Svete srpske dece, a Oci - dan Svetih srpskih otaca, čiji se broj ne može izbrojati (str. 60-61).

Protojerej-stavrofor Dušan Kolundžić

Izvor: Detinjarije, SPC 

PRVI PRVI NA SKALI Ko nam truje decu

ppns - modli

APELI


PPNS/KG VODIČ

PPNS/RADION

PPNS/RADION - EMISIJE KOJE VIŠE NISU NA FM

Print Friendly and PDF

Komentara (0)



Dodaj komentar