Prvi Prvi na Skali
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement

 
 

Domaći mediji

08.01.2017

Dr Stojković: Zloupotreba GMO moguća i sa ljudskim embrionom (2017); Protiv GMO - ono što ne znamo, ne treba da nudimo (2012)

Prvi Prvi na Skali
http://www.prviprvinaskali.com/clanci/apeli/za-nedin-oporavak-i-bolju-buducnost.html http://www.prviprvinaskali.com/clanci/dom/roditelji/dozivotni-zatvor-za-ubice-dece.html http://www.prviprvinaskali.com/strane/podrzi-ppns.html

Genetičar dr Miodrag Stojković: Novom tehnikom moći ćemo da pobeđujemo bolest u samom startu. Zloupotreba GMO može da se prebaci i na ljudske embrione. Zbog nedostatka banke matičnih ćelija godišnje gubimo osam miliona evra

Bakterije su zaslužne što je čovek naučio kako da bolesni deo DNK zameni zdravim. Otuda takozvanom KRISPER laboratorijskom tehnikom sada možemo, laički rečeno, da prepravljamo gene i pobeđujemo bolest u samom startu.

Profesor dr Miodrag Stojković, osnivač Specijalne bolnice za lečenje steriliteta u Leskovcu i predavač na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu, za "Novosti" objašnjava da čovek i dalje najviše uči od prirode i da je takav slučaj upravo sa otkrićem ove metode: čovek je preuzeo mehanizam kojim se bakterija štiti od napada virusa ili drugog stranog genetičkog materijala.

- Nama je ova tehnika bitna kao metod ciljanog prekida onog dela DNK koji nosi informaciju o bolesti i zamena zdravim genetskim materijalom. Kao kada iz zida izvučete oštećenu ciglu i zamenite je zdravom, a zidu ponovo date stabilnost. Ova, sada rutinska tehnika koja pruža neverovatne mogućnosti u borbi protiv mnogih bolesti, kao i svako otkriće, može da se zloupotrebi, naročito ako ne postoji jasna zakonska regulativa - kaže na početku razgovora dr Stojković.

Koje su sve prednosti ove genetske "manipulacije"?

- Biolozi nastavljaju da usavršavaju svoje alate za brisanje, zamenu ili uređivanje DNK na neki drugi način. KRISPER laboratorijska tehnika je postala jedna od najpopularnijih da se to uradi. Time je obezbeđena neprevaziđena kontrola nad genima kod mnogih vrsta, uskoro verovatno i kod čoveka. A njena primena i prednosti su mnogostruke. Na primer, istraživači su napravili korak ka stvaranju inženjerskih organa svinja za ljudsku transplantaciju. Ovom metodom se u ćelijama svinje unište potencijalno štetne DNK sekvence na 62 lokacije u genomu životinje. Time bi bila otvorena vrata za stvaranje organa za transplantaciju. Ili, nedavno objavljen rad koji opisuje da je moguće korigovati DNK materijal u nervnim ćelijama, što je veoma bitno za lečenje neurodegenerativnih oboljenja za koja, uključujući i Parkinsonovu i Alchajmerovu bolest, nema leka. Ne radi se samo o produžavanju života, već i o poboljšanju njegovog kvaliteta.

Da li postoji mogućnost zloupotrebe?

- Ova metoda omogućava mnogo toga, ali je njena sve šira primena pokrenula i mnoga pitanja. Od septembra prošle godine švedski naučnici prvi put gaje kupus čije je seme genetski manipulisano KRISPER tehnikom, a američki uzgajaju manipulisane pečurke. Pitanje je da li su ove biljke genetski modifikovani organizmi (GMO) i, u skladu sa propisima, kao takve i obeležene. U vreme kada sam bio član našeg parlamenta, predložio sam zakon o GMO u koji sam uvrstio i ovu metodu, ali, nažalost, zakon nikada nije ušao u raspravu. A veoma je važno da i mi imamo dobru, u skladu sa naukom i vremenom, zakonsku regulativu, jer zloupotreba može da se prebaci i na ljudske embrione. Dokaz za to je rad kineskih istraživača koji su koristili ovu tehniku da modifikuju genom ljudskog embriona u nastojanju da postane otporan na HIV infekciju. Istraživači su koristili embrione koji nisu održivi i uništili su ih posle tri dana. Sigurno je da istraživanja u borbi protiv bolesti treba nastaviti, ali ne i takve embrione koristiti za "kreiranje dece po meri", kada roditelj poželi bebu sa plavim očima i visokom inteligencijom. To bi bio horor. Za nas koji se bavimo vantelesnom oplodnjom, ova metoda je značajna jer može da nam pomogne u pronalaženju odgovora zašto ona ne uspeva uvek.

Gde smo mi u ovakvim istraživanjima?

- Daleko od dešavanja na velikoj pozornici nauke. Mi imamo izvrsne ljude, ali nedostatak je u infrastrukturi i potrošnom materijalu. Zar ne bi bilo lepo imati uslove da se istraživanja stave u službu čoveka, njegovog zdravlja i potomstva? Bilo bi idealno iskoristiti sve to što znamo koristeći i matične ćelije, kako bi one bile efikasnije u regenerativnoj medicini. Za to su nam potrebni uslovi, banka matičnih ćelija i krov pod kojim bi se okupili mladi ljudi željni znanja. Nisu skupa istaživanja, skupe su bolesti. Nije skupo školovanje mladih, skup je njihov odlazak.

Dokle se stiglo u Kragujevcu sa Centrom izvrsnosti?

- Građevinski radovi napreduju i to je dobro, jer smo zbog nedostatka smisla za nauku i regenerativnu medicinu jednog profesora i ministra izgubili gotovo pet godina. Kad god se setim toga, pomislim kolika je velika ljudska glupost, znajući da godišnje zbog nedostatka banke matičnih ćelija gubimo osam miliona evra, a da ne pričamo o potrebama pacijenata, kao i mladih naučnika koji svoju sudbinu, ipak, vide u našoj zemlji. Teško je shvatiti ljude koji misle samo na sebe, tu naročito mislim na profesore, jer naš zadatak je da iza sebe ostavimo nešto bolje nego što smo zatekli i pružimo tim mladim ljudima šansu.

Čime se još bavite u Kragujevcu?

- Mi smo se tamo potpuno posvetili mezenhimalnim matičnim ćelijama, koje se vrlo često koriste u klinici. Zahvaljujući odličnim timovima imunologa i biologa, pokrenuli smo i jedan novi pravac u nauci, jer vrlo malo toga je poznato šta matične ćelije izazivaju, koje odgovore daju na nivou ćelija i gena, a što je bitno za Kronovu bolest, bolesti jetre, ulceroznog kolitisa... Sa ponosom mogu da kažem da ti timovi mladih ljudi objavljuju odlične naučne radove. Sa druge strane, saradnja sa bivšim saradnicima iz Engleske i Španije nije prestala, i dalje radimo na neurodegenerativnim bolestima. Sada nam je potrebna banka da sve to iz laboratorije što brže prenesemo do bolesnika.

A kloniranje?

- Nedavno su naučnici iz Amerike prvi put uspeli da izoluju matične ćelije iz kloniranih embriona. Lepo je videti da je i to moguće, pogotovu kada se zna da smo to mi započeli pre 12 godina.

Klon u službi nauke

Dr Stojković je postao poznat u svetu 2004. godine kada je u Centru za život u Njukaslu prvi klonirao ljudski embrion u naučne svrhe. Cilj mu je bio da dokaže da se klonirane matične ćelije mogu uspešnije koristiti za lečenje mnogih neizlečivih bolesti jer može da se napravi "materijala" onoliko koliko je potrebno.

Daliborka Alihodžić
Izvor: Novosti, 8. 1. 2017.

* * *

Ako u našoj zemlji želite nešto da menjate, ako želite nešto da radite, morate da imate i neki politički uticaj, političku vlast. Jedno bez drugoga kod nas, izgleda, ne ide nikako, ukazao je Stojković.

BEOGRAD - Motiv genetičara, naučnika svetskog renomea Miodraga Stojkovića da se vrati u Srbiju i postane član Demokratske stranke nije bila isključivo politika, već - kako kaže - želja i namera da se u svojoj zemlji bavi naukom, matičnim ćelijama i edukacijom mladih, a da kroz politiku na tom polju - ubrza stvari.

Kako ističe u Srbiji - izgleda - ništa ne može da se menja bez političkog uticaja.

"Ako u našoj zemlji želite nešto da menjate, ako želite nešto da radite, morate da imate i neki politički uticaj, političku vlast. Jedno bez drugoga kod nas, izgleda, ne ide nikako", ukazao je Stojković.

Njegova politička ambicija je da sa pozicije ministra za nauku i za prosvetu bude efikasniji u svom poslu a i sad, kad je poslanik a njegova stranka u opoziciji, ističe da se kao član "vlade u senci" fokusira na ono što ga interesuje i da je uveren da ni vlast ne može dobro da funkcioniše bez dobre opozicije.

"Bez obzira da li sam pravi ministar ili onaj u senci, fokusirao sam se na ono što mene interesuje, a sigurno je da imam aspiracija. Ukoliko treba i ako mogu da pomognem bilo kome na vlasti ili u opoziciji, da kritikujem i ukažem na neke nepravilnosti u radu, stojim na raspolaganju“, naglašava poznati geneticar.

"Moj glas sada može mnogo bolje da se čuje i to je pozitivna stvar u svemu tome. Na ovom mestu, u skupštini, imate pristup svim važnim informacijama, kao na primer koliko osnovnih škola u Srbiji nema vodu, koliko ima nezaposlenih ljudi, mladih ljudi sa srednjom, sa osnovnom ili sa visokom stručnom spremom... Imamo i informacije koliko je naših naučnika, ljudi sa diplomom otišlo iz ove zemlje i koje su strukture".

Čovek koji se vratio u Srbiju posebno je zabrinut za to što veliki broj mladih i pametnih ljudi još, na žalost, odlaze iz zemlje i što "odliv mozgova" permanentno traje. Mladi obrazovani ljudi su, kako primećuje, postali i "najbolji izvozni proizvod" koji godišnje u svoju zemlji šalje četiri milijarde evra.

"Ne znam nijedan proizvod na osnovu koga mi zarađujemo, odnosno dobijamo priliv četiri milijarde evra godišnje", dodaje, objašnjavajući da se tu javlja frustracija: Srbija ima najbitniji potencijal, a to su mnogi pametni ljudi, ali se postavlja pitanje da li oni mogu nešto da rade, jer sa druge strane ne postoje uslovi za to.

On je naglasio da ne želi da govori o stvarima u koje se ne razume, već da se založi za nešto što je vezano za njegovo životno iskustvo, nekoga ko je morao da ode iz zemlje i žeeo da se vrati, za iskustvo, naučnika, profesora koji je to bio i u inostrantvu, a sada je profesor na genetici pri Medicinskom fakultetu u Kragujevcu.

Želeo je, kako je naglasio, sve to nekako da spoji i da da doprinos "celoj toj priči", a Skupština jeste mesto gde zaista sve može da se sazna, dok je interakcija i saradnja poslanika bilo da su u opoziciji ili poziciji - iako se to nekome, kaže, čini kao naučna fantastika - veoma dobra.

Kao primer naveo je rad u Odboru Skupštine Srbije za nauku i prosvetu, čiji je predsednik i u kojem je saradnja poslanika izvanredna, bez obzira na njihovu stranačku pripadnost.

Razlog leži, otkriva, u tome što su se svi člalnovi tog skupštinskgo tela okupili oko nečega što se zove nacionalni projekat, a to je obrazovanje i nauka.

Prema mišljenju Stojkovića, međutim, u zemlji se vrlo sporo dešavaju neke stvari. O želji da se bavi naukom u Srbiji, on kaže da bi nauka trebalo da se iskoristi da bi se napravilo nešto po čemu bi Srbija bila prepoznatljiva, a ne samo, kao do sada, po sirovinama, već i po proizvodima koji su traženi svuda u svetu.

"Da ne pričamo o tome koliki je potencijal ta matična ćelija, kojom se ja bavim, i koliko je tražena svuda u svetu", dodao je.

Na pitanje kako su reagovale kolege poslanici kada je među njih stigao svetski poznat naučnik, Stojković odgovara sa osmehom: "U početku sam primljen sa malom skepsom, međutim, vidim da to polako nestaje, jer su ljudi videli da je motivacija koja mene dovodi u ovu ustanovu u stvari ista ona koja dovodi i njih, a to je pobljšanje obrazovanja i poboljšanje nauke u našoj zemlji".

Stojković kaže da je očigledno da poslanicima prija što se neko, kao što je on, nalazi u njihovom društvu i što mogu da razmenjuju iskustva i mišljenja, bez ozbira da li je neko profesor na Poljoprivrednom fakultetu, profesor fizičkog vaspitanja ili je naučnik.

Kada je reč o prijateljima i ljudima iz okruženja, prvi utisak je bio - "šta će to njemu", a tako su reagovali i oni sa kojima dugo sarađuje na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu ili ljudi iz branše.

Stojković kaže da razume njihovo čuđenje, zašto neko, kome to ne treba, želi time da se bavi, ali se on lično u tom slučaju pita - ko onda treba da se bavi politikom, da li onaj ko se nikada ničim nije ni bavio, pa se iz tog razloga bavi politikom ili neko ko je nešto ostvario, pa sad kroz politiku želi nešto da pogura, odnosno da ubrza stvari.

Stojković se osvrnuo i na nedavno održano javno slušanje o genetski modifikovanim organizmima koje je organizovano u parlamentu. Složio se sa tada većinski iznetim mišljenjem koje je bilo protiv GMO, objasnivši da "ono što ne znamo, ne treba da nudimo".

"Mi ne znamo koje su dugoročne posledice konzumiranja hrane koja je genetski manipulisana. Imamo neke primere koji ukazuju da to može da bude pozitivno, ali to nema veze sa ishranom, već sa proizvodnjom novih lekova, proizvodnjom insulina u labaratoriji i takvih stvari koje jesu lekovi. Ali, kad vi ponudite jednom potrošaču nešto, a da ne znate šta mu nudite, to je po meni neetički, nije ni medicinski opravdano", kategoričan je Stojković.

Prema njegovim rečima, Srbiji u komercijalnom smislu najmanje treba takva genetski modifikovana hrana, jer će mnogo bolje proći ako proizvodi organsku hranu, odnosno pravu, zdravu prirodnu hranu.

Izvor: Kurir, 18. 11. 2012. 


MIODRAG STOJKOVIĆ BIOGRAFIJA; SAJT (BOLNICAFAKULTET), TVITER
 

U Republici Srbiji aktuelno je 139 deklaracija protiv genetički modifikovanih organizama (GMO) na teritorijama gradova i opština. Usvajane su od Čačka 30. januara 2013. godine do Sjenice 20. decembra 2016. godine. Na portalu PPNS podeljene su u dve grupe:

  • GRADOVI I OPŠTINE SRBIJE SA USVOJENIM DEKLARACIJAMA PROTIV GENETIČKI MODIFIKOVANIH ORGANIZAMA (135)
  • DEKLARACIJE DRUŠTAVA I ORGANIZACIJA (4)

Tekst Deklaracije o GMO su jednoglasno usvojili odbornici u 135 opština i gradova ili 80% od ukupno 169 gradova i opština u Srbiji - bez podataka za Kosovo i Metohiju.

U 135 opština i gradova koji čine sadašnju SRBIJU BEZ GMO se nalazi:

  • 77,2% ukupne teritorije Srbije
  • 84,5% ukupnog stanovništva u 2014. godini
  • 75,3% poljoprivrednog zemljišta, 72,2% oranica, 80,4% livada i pašnjaka i 86,4% voćnjaka i vinograda - po Popisu 2012. godine



Napomena: grbovi gradova i opština u ovom dokumentu sadrže linkove koji vode do zasebno predstavljenih deklaracija

Za ostatak teritorije naše države gde još uvek nema zvaničnog dokumenta lokalne samouprave protiv genetički modifikovanih organizama, evo predloga Deklaracije Mi ne želimo GMO na našoj teritoriji!, usvojene u većini gradova i opština. Autor je prof. dr Miladin M. Ševarlić.



Ukoliko imate nove podatke iz navedenih opština i gradova Srbije, a naročito ako znate da postoje usvojene Deklaracije protiv GMO na našoj teritoriji koje ovde nisu predstavljene, molimo vas da nas kontaktirate služeći se formom na portalu PPNS. Unapred hvala za trud. 

SRBIJA BEZ GMO - GMO-FREE SERBIA

Hol Skupštine Srbije, 18. oktobar 2016. - prvo nacionalno predstavljanje mape i logotipa Srbija bez GMO

Izvor: Narodna skupština Republike Srbije

mms-ppns baner

OPŠTINE I REGIONI U REPUBLICI SRBIJI, 2015 - REPUBLIČKI ZAVOD ZA STATISTIKU

PREPORUKA PPNS

PPNS/O GMO/PROF. DR MIODRAG DIMITRIJEVIĆ

  • AGROPARLAMENT - PORED OSTALOG O GMO
  • NIJE DOKAZANO DA JE GM HRANA ZDRAVSTVENO BEZBEDNA
  • RADIO BEOGRAD 1 - NOVINARENJE: O GMO

Detaljnije


Korisni članci na PPNS o glifosatu

Korisni članci na PPNS o EFSA


PPNS/O GMO/EVROPA

PPNS/O GMO/SVET

PPNS/O GMO VIDEO

PPNS/O GMO/DOKUMENTI


● O GMO ● Roba bez GMO ● Foto ● Video (O GMObez prevoda) ● Članci (domaći medijistrani mediji) ● Dokumenti (domaći izvoristrani izvori) ● Svet ● Evropa ● Srbija ● Gradovi-opštine ● Kragujevac bez GMO ● M. M. Ševarlić (nazivi aktiviraju linkove)
 

ppns - modli

APELI


PPNS/KG VODIČ

PPNS/RADION

PPNS/RADION - EMISIJE KOJE VIŠE NISU NA FM

Print Friendly and PDF

Komentara (0)



Dodaj komentar